Votrient
pazopanib
UPUTSTVO ZA LEK
Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.
Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Ovaj lek propisan je samo Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste znake bolesti kao i Vi.
Ukoliko Vam se javi bilo koje neželjeno dejstvo, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu. Ovo uključuje i bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu. Vidite odeljak 4.
Šta je lek Votrient i čemu je namenjen
Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Votrient
Kako se uzima lek Votrient
Moguća neželjena dejstva
Kako čuvati lek Votrient
Sadržaj pakovanja i ostale informacije
Lek Votrient pripada grupi lekova koji se zovu inhibitori protein kinaze. Deluje tako što sprečava aktivnost proteina koji su uključeni u rast i širenje ćelija raka.
Lek Votrient se koristi kod odraslih osoba za lečenje:
raka bubrega koji je uznapredovao ili se proširio na druge organe
određenih tipova sarkoma mekog tkiva, koji je vrsta raka koji zahvata vezivna tkiva organizma. Može se javiti u mišićima, krvnim sudovima, masnom tkivu ili ostalim tkivima koja podržavaju, okružuju i štite organe.
- ukoliko ste alergični na pazopanib ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6)
Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što primenite lek Votrient ukoliko:
imate srčano oboljenje
imate oboljenje jetre
ste imali srčanu slabost ili srčani udar
ste ranije imali kolaps pluća
ste nekada imali problema sa krvarenjem, krvnim ugrušcima ili suženjem arterija
ste imali problema sa želucem ili crevima, kao što su na primer perforacije (otvori) ili fistule
(abnormalni prolazi koje se formiraju između delova creva).
imate problema sa štitastom žlezdom
Lek Votrient može da povisi krvni pritisak. Lekar će proveravati Vaš krvni pritisak pre nego što uzmete lek Votrient i tokom terapije. Ukoliko Vam je krvni pritisak povišen, lekar će Vam propisati lekove za njegovo snižavanje.
- Obavestite vašeg lekara ukoliko imate visok krvni pritisak.
Lekar će prestati da Vam daje lek Votrient najmanje 7 dana pre operacije, s obzirom na to da lek može uticati na zarastanje rana. Terapiju ćete nastaviti nakon što rana zaraste adekvatno.
Lek Votrient može da pogorša neka stanja ili da izazove ozbiljna neželjena dejstva. Da biste smanjili rizik od pojave bilo kakvih problema tokom primene leka Votrient, morate obratiti pažnju na pojavu određenih simptoma. Videti odeljak 4.
Lek Votrient se ne preporučuje osobama mlađim od 18 godina. Još uvek nije poznato koliko dobro lek deluje u ovoj starosnoj grupi. Pored toga, lek ne treba primenjivati kod dece mlađe od 2 godine, zbog bezbednosti primene.
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. Ovo se takođe odnosi na biljne lekove i lekove koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.
Neki lekovi mogu uticati na delovanje leka Votrient ili mogu da potenciraju pojavu neželjenih dejstava. Lek Votrient može takođe da utiče na delovanje drugih lekova. Tu spadaju:
klaritromicin, ketokonazol, itrakonazol, rifampicin, telitromicin, vorikonazol (koji se koriste u lečenju infekcija)
atazanavir, indinavir, nelfinavir, ritonavir, sakvinavir (koriste se u lečenju HIV infekcije)
nefazodon (koristi se u lečenju depresije)
simvastatin i verovatno ostali statini (koriste se u lečenju povišenog holesterola)
lekovi koji umanjuju kiselost stomaka. Lekovi koje koristite za snižavanje kiselosti stomaka (inhibitori protonske prompe, antagonisti H2-receptora ili antacidi) mogu uticati na način uzimanja leka Votrient.
Molimo Vas, konsultujte Vašeg lekara ili medicinsku sestru za savet.
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.
Recite Vašem lekaru ukoliko ste trudni ili planirate da zatrudnite
Terapija lekom Votrient može uticati na plodnost. Porazgovarajte o tome sa Vašim lekarom.
Lek Votrient može imati neželjena dejstva koja utiču na sposobnost upravljanja motornim vozilima i rukovanje mašinama.
- Izbegavajte da vozite ili upravljate mašinama ako osećate vrtoglavicu, umor ili slabost, ili ako osećate kako imate manjak energije.
Progutajte cele tablete jednu po jednu, sa vodom. Tablete nemojte lomiti ni drobiti, s obzirom na to da to utiče na resorpciju leka i može da poveća mogućnost za pojavu neželjenih dejstava.
Ako uzmete više tableta nego što bi trebalo, obratite se za savet Vašem lekaru ili farmaceutu. Ukoliko je moguće, pokažite im pakovanje ili ovo Uputstvo.
Ne uzimajte duplu dozu da bi ste nadoknadili propuštenu dozu. Jednostavno uzmite sledeću dozu leka u uobičajeno vreme.
Uzimajte lek Votrient onoliko dugo koliko Vam lekar preporučuje. Nemojte prestajati sa uzimanjem leka osim ukoliko Vam je lekar to preporučio.
Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Otok mozga (sindrom reverzibilne posteriorne leukoencefalopatije)
Lek Votrient u retkim slučajevima može izazvati otok mozga, koji može ugroziti život. Simptomi uključuju:
gubitak govora
promene vida
epileptične napade
konfuziju (zbunjenost)
visok krvni pritisak
Lek Votrient može u nekim slučajevima da dovede do iznenadnog i teškog porasta krvnog pritiska. Ovo je poznato kao hipertenzivna kriza. Vaš lekar će pratiti Vaš krvni pritisak tokom uzimanja leka Votrient. Znaci i simptomi hipertenzivne krize mogu uključivati:
težak bol u grudima
tešku glavobolju
zamućen vid
konfuziju (zbunjenost)
mučninu
povraćanje
tešku napetost (uznemirenost)
nedostatak daha
epileptičke napade
nesvestice
Rizik od pojave ovih problema može biti veći kod osoba koje već imaju problem sa srcem ili koje uzimaju druge lekove. Bićete praćeni tokom uzimanja leka Votrient na pojavu bilo kog problema sa srcem.
Poremećaj srčane funkcije/srčana insuficijencija, srčani udar
Lek Votrient može da utiče na to koliko dobro Vaše srce pumpa krv ili može da poveća verovatnoću da imate srčani udar. Znaci i simptomi uključuju:
nepravilne ili brze otkucaje srca
brzo treperenje u Vašem srcu
nesvesticu
bol u grudima ili pritisak
bol u Vašim rukama, leđima, vratu ili vilici
nedostatak daha
otok noge
Promene u srčanom ritmu (produženje QT intervala)
Lek Votrient može uticati na srčani ritam što kod nekih osoba može dovesti do potencijalno ozbiljne srčane tegobe poznate pod imenom Torsade de Pointes. Ovo može rezultovati velikim brojem otkucaja srca, što može dovesti do iznenadnog gubitka svesti.
Lek Votrient može da poveća verovatnoću da imate šlog (moždani udar). Znaci i simptomi šloga mogu da uključuju:
utrnulost ili slabost jedne strane Vašeg tela
otežan govor
glavobolju
vrtoglavicu
Lek Votrient može da izazove teško krvarenje u probavnom sistemu (na primer u želucu, jednjaku, rektumu ili debelom crevu) ili krvarenje u plućima, bubrezima, ustima, vagini i mozgu, mada je to manje česta pojava. Simptomi uključuju:
pojavu krvi u stolici ili stolice crne boje
pojavu krvi u mokraći
bol u želucu
iskašljavanje ili povraćanje krvi
Lek Votrient može da izazove cepanje (proboj) u Vašem želucu ili zidu creva ili razvoj neuobičajenih veza između dva dela Vašeg probavnog sistema (fistula). Znaci i simptomi mogu da uključuju:
težak bol u stomaku
mučninu i/ili povraćanje
povišenu telesnu temperaturu
razvijanje rupe (proboja) u želucu, crevima ili utrobi iz koje se oslobađa krvav gnoj ili gnoj neprijatnog mirisa
Lek Votrient može da izazove probleme sa Vašom jetrom koji mogu da se razviju u ozbiljna stanja kao što je poremećaj funkcije jetre i insuficijencija jetre, koja mogu imati smrtni ishod. Vaš lekar će pratiti Vaše vrednosti enzima jetre tokom uzimanja leka Votrient. Znaci da Vaša jetra možda ne radi kako treba mogu da uključuju:
pojavu žutila Vaše kože ili beonjača (žutica)
tamnu mokraću
umor
mučninu
povraćanje
gubitak apetita
bol u desnom delu Vašeg želuca (stomaka)
lako stvaranje modrica
Duboka venska tromboza (DVT) i plućna embolija
Lek Votrient može da uzrokuje pojavu krvnih ugrušaka u Vašim venama, naročito u Vašim nogama (duboka venska tromboza ili DVT), koji takođe mogu da odu u Vaša pluća (plućna embolija). Znakovi i simptomi mogu da uključuju:
oštar bol u grudima
nedostatak daha
ubrzano disanje
bol u nozi
oticanje Vaših ruku i šaka ili nogu i stopala
Trombotička mikroangiopatija (TMA)
Lek Votrient može da uzrokuje pojavu krvnih ugrušaka u malim krvnim sudovima u bubrezima i mozgu koji su praćeni smanjenjem broja crvenih krvnih ćelija i ćelija koje su uključene u zgrušavanje krvi (trombotička mikroangiopatija, TMA). Znaci i simptomi mogu da uključuju:
lako stvaranje modrica
visok krvni pritisak
povišenu telesnu temperaturu
konfuziju (zbunjenost)
ošamućenost
epileptičke napade
smanjeno izmokravanje
Tokom uzimanja leka Votrient mogu da Vam se pojave infekcije koje potencijalno mogu postati ozbiljne. Simptomi infekcija mogu da uključuju:
povišenu telesnu temperaturu
simptome nalik gripu kao što je kašalj, umor i bolovi u telu koji ne prolaze
nedostatak daha i/ili zviždanje
bol tokom mokrenja
posekotine, ogrebotine ili rane koje su crvene, tople, natečene ili bolne
Lek Votrient u retkim slučajevima može da izazove upalu pluća (intersticijalnu plućnu bolest, pneumonitis) koja kod nekih ljudi može imati smrtni ishod. Simptomi uključuju nedostatak vazduha ili kašalj koji ne prolazi. Tokom terapije lekom Votrient, vršiće se provere stanja Vaših pluća.
Lek Votrient može da smanji nivo hormona štitaste žlezde koji se stvara u Vašem telu. To može dovesti do povećanja telesne mase ili umora. Tokom terapije lekom Votrient redovno će Vam se kontrolisati nivoi hormona štitaste žlezde.
Lek Votrient može dovesti do odvajanja ili rascepa ovojnice na zadnjem delu oka (odvajanje ili rascep mrežnjače). Ovo može rezultirati zamućenjem ili slabljenjem vida.
visok krvni pritisak
proliv
mučnina ili povraćanje
bol u stomaku
gubitak apetita
gubitak telesne mase
poremećaj ili gubitak čula ukusa
bol u ustima
glavobolja
tumorski bol
nedostatak energije, osećaj slabosti ili umora
promena boje kose
neuobičajeni gubitak ili proređivanje kose
gubitak pigmenta kože
kožni osip koji može uključivati i perutanje kože
crvenilo i oticanje dlanova ruku i tabana na nogama
porast vrednosti enzima jetre
smanjenje vrednosti albumina u krvi
proteini u mokraći
smanjenje broja krvnih pločica (ćelija koje pomažu u zgrušavanju krvi)
smanjenje broja belih krvnih zrnaca
poremećaj varenja, nadutost, gasovi
krvarenje iz nosa
suva usta ili rane u ustima
infekcije
abnormalna pospanost
teškoće sa spavanjem
bol u grudima, nedostatak daha, bol u nogama i otok nogu/stopala. Ovo mogu biti znaci krvnog ugruška u Vašem organizmu (tromboembolizam). Ukoliko se od krvnog ugruška odvoji deo, on može putovati do Vaših pluća, što može ugroziti život i čak imati smrtni ishod.
srce postaje manje efikasno u pumpanju krvi kroz telo (poremećaj funkcije srca)
usporeni otkucaji srca
krvarenje u ustima, rektumu ili plućima
vrtoglavica
zamagljen vid
naleti vrućine
oticanje lica, šaka, gležnjeva, stopala ili očnih kapaka usled nakupljanja tečnosti
bockanje, slabost ili utrnulost šaka, ruku, nogu ili stopala
poremećaji kože, crvenilo, svrab, suvoća kože
poremećaji noktiju
osećaj žarenja, bridenja, svraba ili peckanja kože
osećaj hladnoće praćen drhtavicom
preterano znojenje
dehidratacija
bol u mišićima, zglobovima, tetivama ili grudima, grčevi mišića
promuklost
nedostatak daha
kašalj
iskašljavanje krvi
štucanje
kolaps pluća sa zarobljavanjem vazduha u prostoru između pluća i grudnog koša, koji često uzrokuje nedostatak daha (pneumotoraks)
smanjena aktivnost štitaste žlezde
poremećaj funkcije jetre
porast nivoa bilirubina (supstance koju proizvodi jetra)
povećanje vrednosti lipaze (enzima koji učestvuje u varenju)
porast kreatinina (supstance koja se proizvodi u mišićima)
promena koncentracije drugih supstanci/enzima u krvi. Vaš lekar će Vas obavestiti o rezultatima analize krvi.
moždani udar
privremeno slabljenje dotoka krvi u mozak (tranzitorni ishemijski atak)
prekid snabdevanja jednog dela srca krvlju ili srčani udar (infarkt miokarda)
delimični prekid snabdevanja jednog dela srca krvlju (ishemija miokarda)
krvni ugrušci praćeni smanjenjem broja crvenih krvnih znaca i ćelija koje učestvuju u zgrušavanju krvi (trombotička mikroangiopatija, TMA). Oni mogu oštetiti organe, kao što su mozak i bubrezi.
povećanje broja crvenih krvnih zrnaca
iznenadni nedostatak vazduha, posebno ako je praćen oštrim bolom u grudima i/ili ubrzanim disanjem (plućna embolija)
teško krvarenje u sistemu za varenje (kao što su: želudac, jednjak, ili creva), ili bubrezima, vagini i mozgu
poremećaj srčanog ritma (produžetak QT intervala)
otvor (perforacija) u želucu ili crevima
abnormalne veze koje se formiraju između delova creva (fistula)
obilne ili nepravilne menstruacije
iznenadan nagli skok krvnog pritiska (hipertenzivna kriza)
zapaljenje gušterače (pankreatitis)
zapaljenje jetre, poremećaj rada ili oštećenje jetre
pojava žute prebojenosti kože i beonjača (žutica)
upala trbušne maramice (peritonitis)
curenje iz nosa
osip koji može biti praćen svrabom ili zapaljenjem (mrlje u nivou ili iznad nivoa kože ili plikovi)
učestali pokreti creva
povećana osetljivost kože na sunce
smanjena osetljivost, naročito kože.
- upala pluća (pneumonitis).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece. Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.
Ne sme koristiti lek posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljšnjem pakovanju („Važi do:”). Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana.
Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Aktivna supstanca je pazopanib.
Votrient, 200 mg, film tableta
Jedna film tableta sadrži 200 mg pazopaniba (u obliku pazopanib-hidrohlorida).
Votrient, 400 mg, film tableta
Jedna film tableta sadrži 400 mg pazopaniba (u obliku pazopanib-hidrohlorida).
Votrient,200 mg, film tableta
Jezgro tablete: magnezijum-stearat; celuloza, mikrokristalna; povidon (K30); natrijum-skrobglikolat (tip A).
Film tablete: hipromeloza; makrogol 400; polisorbat 80; titan-dioksid (E171); gvožđe(III)-oksid, crveni (E172).
Votrient,400 mg, film tableta
Jezgro tablete: magnezijum-stearat; celuloza, mikrokristalna; povidon (K30); natrijum-skrobglikolat (tip A).
Film tablete: hipromeloza; makrogol 400; polisorbat 80; titan-dioksid (E171).
Votrient, 200 mg, film tableta
Ružičasta film tableta, duguljastog oblika, sa ravnom površinom na jednoj strani i sa utisnutom oznakom
„GS JT ” na drugoj strani.
Unutrašnje pakovanje je neprovidna, bela HDPE bočica sa polipropilenskim sigurnosnim zatvaračem za decu sa 30 film tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica i Uputstvo za lek.
Votrient, 400 mg, film tableta
Bela film tableta, duguljastog oblika, sa ravnom površinom na jednoj strani i sa utisnutom oznakom „GS UHL” na drugoj strani.
Unutrašnje pakovanje je neprovidna, bela HDPE bočica sa polipropilenskim sigurnosnim zatvaračem za decu sa 60 film tableta.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica i Uputstvo za lek.
PREDSTAVNIŠTVO NOVARTIS PHARMA SERVICES INC. BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)
Omladinskih Brigada 90 A, Beograd-Novi Beograd
GLAXO WELLCOME S.A.,
Avenida de Extremadura 3, Aranda de Duero, Burgos, Španija i/ili
GLAXO OPERATIONS UK LTD TRADING AS GLAXO WELLCOME OPERATIONS
Priory Street, Ware, Velika Britanija i/ili
NOVARTIS PHARMA GMBH,
Roonstrasse 25 und Obere Turnstrasse 8, Nurnberg, Nemačka
Napomena:
Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.
April, 2019.
Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi; izuzetno, lek se može izdavati i uz lekarski recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini lekarskog recepta.
Votrient, film tableta, 30 x (200 mg): 515-01-02111-18-001 оd 17.04.2019.
Votrient, film tableta, 60 x (400 mg): 515-01-02113-18-001 оd 17.04.2019.
------------------------------------------------------------------------------------------------
SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:
Karcinom bubrežnih ćelija (RCC-Renal Cell Carcinoma)
Lek Votrient je indikovan u prvoj liniji terapije kod odraslih pacijenata sa uznapredovalim karcinomom bubrežnih ćelija (RCC) i kod pacijenata koji su prethodno primali terapiju citokinima za uznapredovalu bolest.
Sarkom mekih tkiva (STS-Soft Tissue Sarcoma)
Lek Votrient je indikovan u terapiji odraslih pacijenata sa selektivnim podtipovima uznapredovalog sarkoma mekih tkiva (STS) koji su prethodno primali hemioterapiju za metastatsku bolest ili kod kojih je došlo do progresije bolesti u roku od 12 meseci nakon (neo) adjuvantne terapije.
Efikasnost i bezbednost su utvrđeni samo u određenim histološkim podtipovima STS (videti odeljak
Farmakodinamski podaci Sažetka karakteristika leka).
Terapiju lekom Votrient treba da započne lekar sa iskustvom u primeni lekova za lečenje karcinoma. Doziranje
Odrasli
Preporučena doza pazopaniba u terapiji RCC ili STS je 800mg jednom dnevno.
Podešavanje doze
Dozu treba podešavati (niža ili viša doza) postepeno smanjivanjem ili povećavanjem za po 200 mg, u zavisnosti od individualne podnošljivosti pacijenta, kako bi se smanjile neželjene reakcije. Doza pazopaniba ne sme da pređe 800 mg.
Pedijatrijska populacija
Pazopanib ne treba primenjivati kod dece mlađe od 2 godine iz bezbednosnih razloga koji se odnose na rast i sazrevanje organa (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Pretklinički podaci o bezbednosti leka Sažetka karakteristika leka).
Bezbednost i efikasnost primene pazopaniba kod dece uzrasta od 2 do 18 godina još uvek nisu ustanovljene. Nema dostupnih podataka (videti odeljak Farmakodinamski podaci Sažetka karakteristika leka).
Stariji pacijenti
Podaci o primeni leka pazopanib kod pacijenata starosti 65 godina i starijih su ograničeni. U kliničkim studijama pazopaniba na pacijentima sa karcinomom renalnih ćelija, nisu uočene klinički značajne razlike u bezbednosti pazopaniba između pacijenata starosti najmanje 65 godina i mlađih pacijenata. U kliničkom iskustvu nisu uočene razlike u odgovoru između starijih i mlađih pacijenata, ali se ne može isključiti mogućnost veće osetljivosti kod nekih starijih osoba.
Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega
Oštećenje funkcije bubrega verovatno neće imati klinički relevantan uticaj na farmakokinetiku pazopaniba s obzirom na to da je mala eliminacija pazopaniba i njegovih metabolita putem bubrega (videti odeljak Farmakokinetički podaci Sažetka karakteristika leka). Zato nije potrebno podešavati dozu kod pacijenata sa klirensom kreatinina iznad 30 mL/min. Kod pacijenata sa klirensom kreatinina ispod 30 mL/min potreban je oprez, s obzirom na to da nema iskustva o primeni pazopaniba kod ove populacije pacijenata.
Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre
Preporuke za doziranje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre zasnivaju se na farmakokinetičkim studijama pazopaniba kod pacijenata sa različitim stepenom oštećenja funkcije jetre (videti odeljak Farmakokinetički podaci Sažetka karakteristika leka). Pre započinjanja i tokom terapije pazopanibom kod svih pacijenata treba sprovesti testove za ispitivanje funkcije jetre kako bi se utvrdilo da li imaju oštećenje jetre (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre pazopanib treba primenjivati uz oprez i pažljivo praćenje podnošljivosti. Preporučena doza je 800 mg pazopaniba, jednom dnevno kod pacijenata sa blagim poremećajem serumskih parametara jetre (definisani ili kao normalne vrednosti bilirubina ili kao bilo koji stepen povećanja vrednosti alanin aminotransferaze (ALT) ili sa povećanim vrednostima bilirubina (>35% direktnog), najviše do 1,5 puta od gornje granice referentne vrednosti (ULN) bez obzira na vrednosti ALT).
Smanjenje doze pazopaniba na 200 mg, jednom dnevno se preporučuje kod pacijenata sa umereno teškim oštećenjem funkcije jetre (definisan kao povećanje vrednosti bilirubina > 1,5 do 3 puta u odnosu na gornju granicu referentnih vrednosti bez obzira na vrednost ALT) (videti odeljak Farmakokinetički podaci Sažetka karakteristika leka).
Primena pazopaniba se ne preporučuje kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (definisano kao ukupan bilirubin > 3 puta ULN bez obzira na vrednosti ALT).
Videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka za praćenje funkcije jetre i modifikovanje doze u slučaju hepatotoksičnosti uzrokovane primenom leka.
Način primene
Pazopanib je namenjen za oralnu primenu. Potrebno je uzimati bez hrane, najmanje jedan sat pre ili dva sata posle obroka (videti odeljak Farmakokinetički podaci Sažetka karakteristika leka). Film tablete, treba uzeti sa vodom, cele, bez lomljenja ili mrvljenja (videti odeljak Farmakokinetički podaci Sažetka karakteristika leka).
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku Lista pomoćnih supstanci.
Dejstvo na jetru
Tokom primene pazopaniba prijavljeni su slučajevi insuficijencije jetre (uključujući i fatalne ishode). Pazopanib treba uz oprez primenjivati i pažljivo pratiti kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije jetre. Kod pacijenata sa blagim poremećajem serumskih parametara jetre (bilo normalne vrednosti bilirubina i bilo koji stepen povećanja vrednosti ALT ili povećanje vrednosti bilirubina do najviše 1,5 puta ULN, bez obzira na vrednost ALT) preporučena doza je 800 mg pazopaniba, jednom dnevno. Kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre preporučuje se primena redukovane doze pazopaniba od 200 mg, jednom dnevno (povećanje vrednosti bilirubina > 1,5 do 3 puta ULN, bez obzira na vrednost ALT) (videti odeljke Doziranje i način primene i Farmakokinetički podaci Sažetka karakteristika leka). Ne preporučuje se primena pazopaniba kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (ukupna vrednost bilirubina > 3 puta ULN bez obzira na vrednost ALT) (videti odeljke Doziranje i način primene i Farmakokinetički podaci Sažetka karakteristika leka). Izloženost pazopanibu u ovakvih pacijenata pri primeni doze od 200 mg je primetno redukovana, ali i znatno varira, uz vrednosti kod navedenih pacijenata koje se smatraju nedovoljnim da bi obezbedile klinički značajan efekat.
U kliničkim ispitivanjima sa pazopanibom uočeno je povećanje vrednosti serumskih transaminaza (ALT, aspartat aminotransferaza [AST]) i bilirubina (videti odeljak Neželjena dejstva). Većinom su prijavljeni slučajevi izolovanih povećanja vrednosti ALT i AST, bez udruženog povećanja vrednosti alkalne fosfataze ili bilirubina. Pacijenti stariji od 60 godina mogu biti pod povećanim rizikom od pojave blagog (> 3x ULN) do teškog (>8x ULN) povećanja vrednosti ALT. Pacijenti nosioci HLA-B*57 alela imaju povećan rizik od povećanja vrednosti ALT a koja su povezana sa primenom pazopaniba. Potrebno je pratiti funkciju jetre kod svih pacijenata koji uzimaju pazopanib bez obzira na genotip i starost (videti odeljak Farmakodinamski podaci Sažetka karakteristika leka).
Funkcionalne testove jetre treba sprovoditi pre započinjanja terapije pazopanibom, a zatim u 3., 5., 7. i 9. nedelji terapije, posle toga u 3., 4. mesecu terapije uz dodatna ispitivanja, kada je klinički indikovano. Redovna ispitivanja treba nastaviti posle 4 meseca terapije.
Videti Tabelu 1 za smernice modifikovanja doze kod pacijenata sa početnom ukupnom vrednošću bilirubina
1,5 puta ULN i početnim vrednostima AST i ALT 2 puta ULN:
Vrednost testova jetre | Modifikovanje doze |
Povećanje vrednosti transaminaza između 3 i 8 puta ULN | Nastaviti sa terapijom pazopanibom uz nedeljno praćenje funkcije jetre, sve dok se nivo transaminaza ne vrati na Gradus 1 ili na početne vednosti. |
Povećanje vrednosti transaminaza > 8 puta ULN | Prekinuti primenu pazopaniba sve dok se nivo transaminaza ne vrati na Gradus 1 ili na početne vednosti. Ukoliko se smatra da je potencijalna korist od ponovnog uvođenja terapije pazopanibom veća od rizika za hepatotoksičnost, treba primeniti redukovanu dozu pazopaniba od 400 mg dnevno i jednom nedeljno tokom 8 nedelja određivati serumske testove funkcije jetre. Ukoliko nakon ponovnog uvođenja pazopaniba dođe do povećanja vrednosti transaminaza > 3 puta ULN, treba trajno prekinuti terapiju pazopanibom. |
Povećanje vrednosti transaminaza > 3 puta ULN udruženo sa povećanjem vrednosti bilirubina > 2 puta ULN | Trajno prekinuti terapiju pazopanibom. Pacijente treba pratiti sve dok se vrednosti ne vrate na Gradus 1 ili na početne vrednosti. Pazopanib je inhibitor UGT1A1. Kod pacijenata sa Žilberovim sindromom može doći do razvoja blage indirektne |
(nekonjugovane) hiperbilirubinemije. Pacijente koji imaju samo blagu indirektnu hiperbilirubinemiju, za koje se zna ili sumnja da imaju Žilberov sindrom, i koji imaju povećane vrednosti ALT > 3 puta ULN treba lečiti u skladu sa preporukama navedenima za izolovano povećanje vrednosti ALT.
Istovremena primena pazopaniba i simvastatina povećava rizik za porast vrednosti ALT (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija) i zato je potreban oprez i pažljivo praćenje pacijenata.
Hipertenzija
U kliničkim ispitivanjima sa pazopanibom, zabeležena je pojava hipertenzije, uključujući i novodijagnostikovane simptomatske epizode povišenog krvnog pritiska (hipertenzivne krize). Potrebno je detaljno kontrolisati krvni pritisak pre uvođenja pazopaniba. Kod pacijenata treba pratiti pojavu hipertenzije neposredno nakon započinjanja terapije (ne kasnije od nedelju dana nakon započinjanja terapije pazopanibom) i to treba često ponavljati da bi se obezbedila dobra kontrola krvnog pritiska. Povišene vrednosti krvnog pritiska (sistolni krvni pritisak ≥150 mmHg ili dijastolni krvni pritisak ≥ 100 mmHg) se javljaju vrlo rano tokom terapije (približno 40% slučajeva se javilo do 9. dana i približno 90% slučajeva se javilo u prvih 18 nedelja). Potrebno je pratiti krvni pitisak i lečiti ga bez odlaganja primenom antihipertenzivne terapije i modifikovanjem doze pazopaniba (prekid i ponovno uvođenje redukovanih doza zasnovano na kliničkoj proceni) (videti odeljke Doziranje i način primene i Neželjena dejstva). Primenu pazopaniba treba prekinuti ukoliko su zabeležene hipertenzivne krize ili ukoliko je prisutna teška hipertenzija koja se održava i pored antihipertenzivne terapije i redukcije doze pazopaniba.
Sindrom posteriorne reverzibilne encefalopatije (PRES)/Sindrom posteriorne reverzibilne leukoencefalopatije (RPLS)
Zabeleženi su slučajevi PRES/RPLS koji su bili udruženi sa primenom pazopaniba. PRES/RPLS se mogu manifestovati glavoboljom, hipertenzijom, epileptičnim napadima, letargijom, konfuzijom, gubitkom vida i ostalim vizuelnim i neurološkim poremećajima i mogu imati fatalni ishod. Pacijenti kod kojih se razvije PRES/RPLS treba trajno da prekinu terapiju pazopanibom.
Intersticijalna bolest pluća (ILD)/pneumonitis
Zabeležena je ILD udružena sa primenom pazopaniba koja može biti fatalna (videti odeljak Neželjena dejstva). Potrebno je pratiti pacijente zbog plućnih simptoma koji ukazuju na ILD/pneumonitis i prekinuti terapiju kod pacijenata kod kojih se razvila ILD/pneumonitis.
Poremećaj srčane funkcije/srčana insuficijencija
Odnos koristi i rizika primene pazopaniba treba razmotriti pre započinjanja terapije kod pacijenata sa postojećim poremećajem srčane funkcije. Nisu ispitivane bezbednost i farmakokinetika pazopaniba kod pacijenata sa umerenom do teškom srčanom insuficijencijom niti kod pacijenata kod kojih je ejekciona frakcija leve komore (LVEF) niža od referentnih vrednosti.
U kliničkim ispitivanjima sa pazopanibom, zabeleženi su slučajevi poremećaja srčane funkcije, kao što su kongestivna srčana insuficijencija i smanjena LVEF (videti odeljak Neželjena dejstva). U randomizovanom kliničkom ispitivanju u kome su poređeni pazopanib i sunitinib u terapiji karcinoma bubrežnih ćelija (VEG108844), pacijentima je određivana LVEF na početku ispitivanja i na ponovnom merenju. Disfunkcija miokarda se javila kod 13% (47/362) ispitanika u grupi sa pazopanibom u poređenju sa 11% (42/369) pacijenata u grupi sa sutinibom. Kongestivna srčana insuficijencija je primećena kod 0,5% pacijenata u obe grupe. Kongestivna srčana insuficijencija zabeležena je kod 3 od 240 ispitanika (1%) u VEG110727 kliničkom ispitivanju faze III u terapiji STS. Kod ispitanika kod kojih je rađeno ponovno merenje i praćenje
LVEF, zabeleženo je smanjenje LVEF kod 11% ispitanika (15/140) u grupi sa pazopanibom u poređenju sa 3% (1/39) u placebo grupi.
Faktori rizika:
Kod 13 od 15 ispitanika kod kojih je zabeleženo smanjenje LVEF u pazopanib grupi STS kliničkih ispitivanja faze III, bila je udružena i hipertenzija, koja je mogla povećanjem naknadnog opterećenja srca da pogorša poremećaj srčane funkcije kod pacijenata pod rizikom.
99% pacijenata (243/246) uključenih u STS kliničko ispitivanje faze III, uključujući 15 ispitanika, primalo je antracikline. Prethodna terapija antraciklinima može biti faktor rizika za razvoj poremećaja srčane funkcije.
Ishod:
Kod 4 od 15 ispitanika došlo je do potpunog oporavka (u okviru 5% od početnih vrednosti), dok je kod 5 ispitanika došlo do delimičnog oporavka (u okviru normalnog opsega, ali > 5% ispod početnih vrednosti). Jedan ispitanik se nije oporavio, a podaci o praćenju nisu bili dostupni za 5 ispitanika.
Lečenje:
Prekid terapije pazopanibom i/ili smanjenje doze treba kombinovati sa terapijom hipertenzije (ukoliko je i dalje prisutna hipertenzija, pogledati upozorenje u vezi hipertenzije u prethodnom odeljku) kod pacijenata sa značajnim smanjenjem LVEF, kada je klinički indikovano.
Pacijente treba pažljivo pratiti za slučaj pojave kliničkih znakova ili simptoma kongestivne srčane insuficijencije. Kod pacijenata kod kojih postoji rizik od pojave poremećaja srčane funkcije, preporučuje se procena LVEF, pre započinjanja terapije, kao i tokom same terapije.
Produženje QT intervala i torsade de pointes
U kliničkim ispitivanjima sa pazopanibom javili su se slučajevi produženja QT intervala i torsade de pointes (videti odeljak Neželjena dejstva). Pazopanib treba uz oprez primenjivati kod pacijenata sa produženjem QT intervala u istoriji bolesti, kod pacijenata koji uzimaju antiaritmike ili druge lekove koji mogu produžiti QT interval i kod pacijenata sa već prisutnim srčanim oboljenjem. Prilikom primene pazopaniba preporučuje se početno i periodično praćenje elektrokardiograma i održavanje nivoa elektrolita (npr. kalcijuma, magnezijuma, kalijuma) u normalnim granicama.
Arterijska tromboza
U kliničkim ispitivanjima sa pazopanibom, uočena je pojava infarkta miokarda, ishemije miokarda, ishemijskog moždanog udara i tranzitornog ishemijskog ataka (videti odeljak Neželjena dejstva). Zabeleženi su slučajevi sa smrtni ishodom. Pazopanib treba primenjivati uz oprez kod pacijenata sa povećanim rizikom od nastanka trombotičkih događaja ili kod pacijenata koji su imali trombotičke događaje u istoriji bolesti. Nije ispitivana primena pazopaniba kod pacijenata koji su imali ove događaje u prethodnih 6 meseci. Odluku o terapiji treba doneti na osnovu procene koristi i rizika kod svakog pacijenta pojedinačno.
Venski tromboembolijski događaji
U kliničkim ispitivanjima sa pazopanibom, zabeleženi su venski tromboembolijski događaji, uključujući i vensku trombozu i fatalnu plućnu emboliju. Iako su zabeleženi i u RCC i u STS kliničkim ispitivanjima, incidenca je bila veća u STS populaciji (5%) nego u RCC populaciji (2%).
Trombotička mikroangiopatija (TMA)
Pojava TMA je zabeležena u kliničkim ispitivanjima pazopaniba kao monoterapije, kao i u kombinaciji sa bevacizumabom i kombinaciji sa topotekanom (videti odeljak Neželjena dejstva). Pacijenti kod kojih se razvila TMA treba trajno da prekinu terapiju pazopanibom. Nakon prekida terapije, primećeno je povlačenje efekata TMA. Pazopanib nije indikovan za kombinovanu primenu sa drugim agensima.
Hemoragijski događaji
U kliničkim ispitivanjima sa pazopanibom prijavljena je pojava hemoragijskih događaja (videti odeljak Neželjena dejstva). Zabeleženi su hemoragijski događaji sa smrtnim ishodom. Pazopanib nije ispitivan kod pacijenata koji su u prethodnih 6 meseci imali hemoptiziju, cerebralno krvarenje ili klinički značajno
gastrointestinalno (GI) krvarenje. Pazopanib treba primeniti uz oprez kod pacijenata koji su u značajnoj meri izloženi riziku od nastanka krvarenja.
Gastrointestinalne perforacije i fistula
U kliničkim ispitivanjima sa pazopanibom javili su se slučajevi GI perforacija ili fistula (videti odeljak Neželjena dejstva). Zabeležene su perforacije sa smrtnim ishodom. Pazopanib treba uz oprez primeniti kod pacijenata sa povećanim rizikom od GI perforacija ili fistula.
Zarastanje rana
Nisu sprovedena formalna ispitivanja o uticaju pazopaniba na zarastanje rana. S obzirom na to da inhibitori faktora rasta vaskularnog endotela (Vascular Endothelia Growth Factor - VEGF) mogu negativno uticati na zarastanje rana, terapiju pazopanibom treba prekinuti najmanje 7 dana pre zakazane hirurške intervencije. Odluku o nastavku terapije pazopanibom nakon hirurške intervencije, treba doneti na osnovu kliničke procene da li rana normalno zarasta. Lečenje pazopanibom treba prekinuti kod pacijenata sa dehiscencijom rane.
Hipotireoidizam
U kliničkim ispitivanjima sa pazopanibom javili su se slučajevi hipotireoidizma (videti odeljak Neželjena dejstva). Preporučuje se početno laboratorijsko određivanje funkcije tireoidne žlezde, a pacijente sa hipotireoidizmom treba lečiti prema standardnoj medicinskoj praksi, pre započinjanja terapije pazopanibom. Sve pacijente, tokom terapije pazopanibom treba pažljivo pratiti na pojavu znakova i simptoma disfunkcije tireoidne žlezde. Periodično treba obavljati laboratorijsko praćenje tireoidne funkcije i lečiti je prema standardnoj medicinskoj praksi.
Proteinurija
U kliničkim ispitivanjima sa pazopanibom prijavljena je pojava proteinurije. Preporučuje se analiza urina na početku i periodično u toku terapije, kao i praćenje pacijenata na pojavu pogoršanja proteinurije. Terapiju pazopanibom treba prekinuti ukoliko se kod pacijenta javi nefrotski sindrom.
Pneumotoraks
U kliničkim ispitivanjima sa pazopanibom kod uznapredovalog sarkoma mekih tkiva, zabeleženi su događaji pneumotoraksa (videti odeljak Neželjena dejstva). Potrebno je pažljivo pratiti pacijente na terapiji pazopanibom za slučaj pojave znakova i simptoma pneumotoraksa.
Pedijatrijska populacija
Zbog svog mehanizma delovanja, pazopanib može imati teške štetne efekte na rast i sazrevanje organa tokom ranog postnatalnog razvoja kod glodara (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka Sažetka karakteristika leka), te se ne sme primenjivati kod pedijatrijskih pacijenata mlađih od 2 godine.
Infekcije
Zabeležena je pojava ozbiljnih infekcija (sa ili bez neutropenije), u pojedinim slučajevima sa fatalnim ishodom.
Kombinacija sa ostalom sistemskom antineoplastičnom terapijom
Klinička ispitivanja pazopaniba u kombinaciji sa pemetreksedom (nemikrocelularni karcinom pluća [NSCLC]) i lapatinibom (karcinom grlića materice) su bila obustavljena u ranoj fazi zbog moguće povećane toksičnosti i/ili mortaliteta, i bezbedne i efikasne doze navedene kombinovane terapije nisu utvrđene.
Trudnoća
U pretkliničkim studijama na životinjama dokazana je reproduktivna toksičnost (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka Sažetka karakteristika leka). Ukoliko se pazopanib primenjuje tokom trudnoće ili ukoliko pacijentkinja ostane u drugom stanju tokom primene pazopaniba, treba joj objasniti potencijalnu štetnost po plod. Ženama koje su u reproduktivnom periodu treba savetovati da u toku terapije pazopanibom ne ostaju u drugom stanju (videti odeljak Plodnost, trudnoća i dojenje).
Interakcije
Zbog rizika od povećane izloženosti pazopanibu, treba izbegavati istovremenu terapiju sa jakim inhibitorima CYP3A4, P-glikoproteina (P-gp) ili proteina rezistencije na karcinom dojke (Breast cancer resistance protein
- BCRP) (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija). Treba razmotriti druge lekove koji se daju istovremeno sa pazopanibom, koji nemaju nikakav ili imaju minimalni potencijal inhibiranja CYP3A4, P-gp ili BCRP.
Istovremenu terapiju pazopaniba sa induktorima CYP3A4 treba izbegavati zbog rizika od smanjene izloženosti pazopanibu (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).
Zabeleženi su slučajevi hiperglikemije tokom istovremene primene sa ketokonazolom.
Istovremenu primenu pazopaniba sa supstratima uridin-difosfat-glukuronil-transferaze 1A1 (UGT1A1) (npr. irinotekan) treba sprovoditi uz oprez, s obzirom na to da je pazopanib inhibitor UGT1A1 (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).
Tokom terapije pazopanibom treba izbegavati sok od grejpfruta (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).
Dejstvo drugih lekova na pazopanib
In vitro studije su pokazale da je oksidativni metabolizam pazopaniba u mikrozomima humane jetre primarno posredovan CYP3A4, uz manji uticaj CYP1A2 i CYP2C8. Dakle, inhibitori i induktori CYP3A4 mogu izmeniti metabolizam pazopaniba.
Inhibitori CYP3A4, P-gp, BCRP:
Pazopanib je supstrat za CYP3A4, P-gp i BCRP.
Istovremena primena pazopaniba (400mg, jednom dnevno) sa snažnim CYP3A4 i P-gp inhibitorom, ketokonazolom (400 mg, jednom dnevno) tokom 5 uzastopnih dana, dovela je do 66% i 45% povećanja srednje vrednosti PIK(0-24) i Cmax pazopaniba, redom, u odnosu na primenu samog pazopaniba (400mg, jednom dnevno, tokom 7 dana). Poređenje farmakokinetičkih parametara pazopaniba, Cmax (opseg srednjih vrednosti 27,5 do 58,1 mikrograma/mL) i PIK(0-24) (opseg srednjih vrednosti od 48,7 do 1040 mikrograma*h/mL) nakon primene 800 mg pazopaniba i nakon primene 400 mg pazopaniba primenjenog zajedno sa 400 mg ketokonazola (srednja vrednost Cmax 59,2 mikrograma/mL, srednja vrednost PIK(0-24) 1300 mikrograma*h/mL) ukazuje na činjenicu da će, u prisustvu snažnog CYP3A4 i P-gp inhbitora redukcija doze pazopaniba na 400 mg, jednom dnevno kod većine pacijenata rezultovati u sistemskoj izloženosti sličnoj onoj, zabeleženoj nakon primene 800 mg pazopaniba jednom dnevno. Pojedini pacijenti ipak mogu imati sistemsku ekspoziciju veću od one zabeležene nakon primene 800 mg pazopaniba.
Istovremenom primenom pazopaniba sa ostalim snažnim inhibitorima iz porodice CYP3A4 (npr. itrakonazol, klaritromicin, atazanavir, indinavir, nefazodon, nelfinavir, ritonavir, sakvinavir, telitromicin, vorikonazol) može doći do povećanja koncentracije pazopaniba. Sok od grejpfruta sadrži inhibitor CYP3A4 i takođe može povećati koncentracije pazopaniba u plazmi.
Primena 1500 mg lapatiniba (supstrata i slabog inhibitora CYP3A4 i P-gp, i snažnog inhibitora BCRP) sa 800 mg pazopaniba, dovela je do povećanja srednje vrednosti PIK(0-24) i Cmax za približno 50% do 60%, u odnosu na primenu 800 mg pazopaniba kao monoterapije. Inhibicija P-gp i/ili BCRP lapatinibom verovatno je doprinela povećanoj izloženosti pazopanibu.
Istovremena primena pazopaniba sa inhibitorom CYP3A4, P-gp i BCRP, kao što je lapatinib, dovodi do povećanja koncentracija pazopaniba u plazmi. Istovremenom primenom sa snažnim inhibitorima P-gp ili BCRP može se izmeniti izloženost i distribucija pazopaniba, uključujući i distribuciju u centralni nervni sistem (CNS).
Treba izbegavati istovremenu primenu pazopaniba sa snažnim inhibitorima CYP3A4 (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Ukoliko nije dostupna medicinski prihvatljiva druga terapijska opcija snažnim CYP3A4 inhibitorima, dozu pazopaniba treba redukovati na 400 mg, jednom dnevno, tokom istovremene primene sa drugim lekovima. U navedenom slučaju treba pažljivo pratiti pojavu neželjenih reakcija i ukoliko se jave neželjene reakcije, potrebno je razmotriti dalju redukciju doze.
Kombinovanje pazopaniba sa snažnim inhbitorima P-gp ili BCRP treba izbegavati, odnosno preporučuje se druga kombinovana medikamentna terapija, koja nema nikakav ili ima minimalni potencijal inhibiranja P-gp ili BCRP.
Induktori CYP3A4, P-gp, BCRP:
Induktori CYP3A4 poput rifampicina mogu sniziti koncentracije pazopaniba u plazmi. Istovremenom primenom pazopaniba sa snažnim induktorima P-gp ili BCRP može se izmeniti izloženost i distribucija pazopaniba, uključujući i distribuciju u CNS. Preporučuje se druga kombinovana medikamentna terapija, koja nema nikakav ili ima minimalan potencijal indukcije enzima ili transportera.
Dejstvo pazopaniba na druge lekove
U studijama in vitro sa mikrozomima humane jetre, pokazano je da pazopanib inhibira CYP enzime 1A2, 3A4, 2B6, 2C8, 2C9, 2C19 i 2E1. Potencijal indukcije humanog CYP3A4 pokazan je u jednom in vitro humanom PXR ispitivanju. U kliničkim farmakološkim ispitivanjima, u kojima je pazopanib primenjivan u dozi od 800 mg jednom dnevno, pokazano je da, kod pacijenata sa karcinomom, pazopanib nema klinički relevantno dejstvo na farmakokinetiku kofeina (CYP1A2 ispitivani supstrat), varfarina (CYP2C9 ispitivani supstrat) ili omeprazola (CYP2C19 ispitivani supstrat). Pazopanib je doveo do povećanja srednje vrednosti PIK i Cmax midazolama (CYP3A4 ispitivani supstrat) za približno 30%, i povećanja odnosa koncentracije dekstrometorfana u odnosu na dekstrorfan u urinu od 33% do 64% nakon oralne primene dekstrometorfana (CYP2D6 ispitivani supstrat). Istovremena primena 800 mg pazopaniba jednom dnevno i 80 mg/m2 paklitaksela (supstrata CYP3A4 i CYP2C8) jednom nedeljno, dovela je do srednjeg povećanja PIK paklitaksela za 26% i njegove Cmax za 31%.
Na osnovu vrednosti IC50 in vitro i plazma Cmax in vivo, metaboliti pazopaniba GSK1268992 i GSK1268997 mogu doprineti čistom inhibitornom dejstvu pazopaniba na BCRP. Osim toga, ne može se isključiti inhibicija BCRP i P-gp pazopanibom u gastrointestinalnom traktu. Treba biti oprezan kada se pazopanib primenjuje istovremeno sa drugim oralnim supstratima BCRP i P-gp.
In vitro, pazopanib je inhibirao humani polipeptidni nosač organskih anjona (OATP1B1). Ne može se isključiti mogućnost uticaja pazopaniba na farmakokinetiku supstrata OATP1B1 (npr. statina, videti niže 'Efekat istovremene primene pazopaniba i simvastatina').
In vitro ispitivanja su pokazala da je pazopanib inhibitor enzima uridin difosfoglukuronil-transferaze 1A1 (UGT1A1). Aktivni metabolit irinotekana, SN-38, je supstrat za OATP1B1 i UGT1A1. Istovremena primena pazopaniba 400 mg jednom dnevno sa cetuksimabom 250 mg/m2 i irinotekanom 150 mg/m2 dovela je do povećanja sistemske izloženosti SN-38 za približno 20%. Pazopanib može imati veći uticaj na dispoziciju SN-38 kod osoba sa UGT1A1*28 polimorfizmom u odnosu na osobe sa divljim tipom alela. Ipak, UGT1A1 genotip nije uvek adekvatan prognostički faktor za uticaj pazopaniba na distribuciju SN-38. Potreban je oprez kada se pazopanib primenjuje istovremeno sa supstratima UGT1A1.
Efekat istovremene primene pazopaniba i simvastatina
Istovremena primena pazopaniba i simvastatina povećava verovatnoću porasta ALT. Rezultati dobijeni meta analizom zbirnih podataka iz različitih kliničkih ispitivanja sa pazopanibom pokazuju da je ALT > 3 puta ULN zabeležen kod 126/895 (14%) pacijenata koji nisu koristili statine, u poređenju sa 11/41 (27%) pacijenata koji su istovremeno koristili simvastatin (p=0,038). Ukoliko se kod pacijenta koji je na istovremenoj terapiji lekom simvastatin javi porast ALT, treba pratiti smernice za primenu pazopaniba i prekinuti terapiju simvastatinom (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Takođe, istovremenu primenu pazopaniba i drugih statina treba oprezno razmotriti zbog nepostojanja dovoljno podataka na osnovu kojih bi se mogao utvrditi uticaj njihove primene na nivo ALT. Ne može se
isključiti mogućnost uticaja pazopaniba na farmakokinetiku ostalih statina (npr. atorvastatin, fluvastatin, pravastatin, rosuvastatin).
Dejstvo hrane na pazopanib
Primena pazopaniba uz obrok sa visokim ili niskim sadržajem masti, dovodi do povećanja PIK i Cmax za približno 2 puta. Dakle, pazopanib treba primenjivati najmanje jedan sat pre ili dva sata posle jela.
Lekovi koji povećavaju pH želuca
Istovremena primena pazopaniba sa esomeprazolom smanjuje bioraspoloživost pazopaniba za približno 40% (PIK i Cmax) tako da istovremenu primenu pazopaniba sa lekovima koji povećavaju pH u želucu treba izbegavati. Ukoliko je neophodno istovremeno sa pazopanibom uzimati inhibitore protonske pumpe (PPI), preporučuje se primena pazopaniba van obroka, jednom dnevno, uveče, zajedno sa PPI. Ukoliko je neophodno istovremeno sa pazopanibom uzimati antagonistu H2-receptora, pazopanib treba uzeti van obroka, najmanje 2 sata pre ili najmanje 10 sati posle primene doze antagoniste H2-receptora. Pazopanib treba primeniti najmanje 1 sat pre ili 2 sata posle primene kratkodelujućih antacida. Preporuke o načinu primene pazopaniba istovremeno sa PPI i antagonistima H2-receptora zasnivaju se na fiziološkim razmatranjima.
Trudnoća/Kontracepcija kod muškaraca i žena
Nema odgovarajućih podataka o primeni pazopaniba kod trudnica. U studijama na životinjama pokazana je reproduktivna toksičnost (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka Sažetka karakteristika leka). Nije poznat potencijalni rizik za ljude.
Pazopanib ne treba koristiti u toku trudnoće, osim ukoliko kliničko stanje žene ne zahteva terapiju pazopanibom. Ukoliko se pazopanib koristi u toku trudnoće ili ukoliko pacijentkinja zatrudni u toku terapije pazopanibom, treba joj objasniti potencijalnu opasnost po plod.
Ženama u reproduktivnom periodu treba savetovati da u toku terapije i najmanje 2 nedelje nakon poslednje doze pazopaniba koriste odgovarajuće kontraceptivne metode i da izbegavaju da zatrudne dok primaju terapiju.
Muškarci (uključujući one kojima je urađena vazektomija) moraju da koriste kondome tokom polnog odnosa dok su na terapiji pazopanibom i najmanje 2 nedelje nakon poslednje doze pazopaniba kako bi se izbegla moguća izloženost leku partnerki koje su trudne ili su u reproduktivnom periodu.
Dojenje
Nije utvrđeno da li je bezbedno koristiti pazopanib tokom perioda dojenja. Nije poznato da li se pazopanib izlučuje u majčino mleko. Na osnovu ispitivanja na životinjama, nema podataka o izlučivanju pazopaniba u životinjsko mleko. Ne može se isključiti rizik po odojče. U toku terapije pazopanibom treba prekinuti dojenje.
Plodnost
Studije na životinjama ukazuju da terapija pazopanibom može da utiče na plodnost mužjaka i ženki (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka Sažetka karakteristika leka).
Lek Votrient nema ili ima neznatan uticaj na sposobnom upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Na osnovu farmakologije pazopaniba ne mogu se predvideti štetni uticaji leka na navedene aktivnosti. Prilikom procene sposobnosti pacijenta da obavlja zadatke koji zahtevaju rasuđivanje, motorne ili kognitivne sposobnosti, treba imati na umu klinički status pacijenta i profil neželjenih dejstava pazopaniba. Ukoliko pacijenti osećaju vrtoglavicu, umor ili malaksalost, treba da izbegavaju upravljanje vozilom ili rukovanje mašinama.
Sažetak bezbednosnog profila
Zbirni podaci iz pivotalnog kliničkog ispitivanja RCC (VEG105192, n=290), produžetka kliničkog ispitivanja (VEG107769, n=71), potpornog kliničkog ispitivanja faze II (VEG102616, n=225), i randomizovanog ispitivanja neinferiornosti, otvorenog dizajna, sa paralelnim grupama, faze III (VEG108844, n=557) su procenjivani u smislu ukupne bezbednosti i podnošljivosti pazopaniba (ukupan n=1149) kod ispitanika sa karcinomom bubrežnih ćelija (videti odeljak Farmakodinamski podaci Sažetka karakteristika leka).
Zbirni podaci iz registracionog STS ispitivanja (VEG110727, n=369) i dodatni podaci iz ispitivanja faze II (VEG20002, n=142) procenjeni su prilikom sveobuhvatne procene bezbednosti i podnošljivosti pazopaniba (ukupna populacija n=382) kod ispitanika sa STS (videti odeljak Farmakodinamski podaci Sažetka karakteristika leka)
Najvažnije ozbiljne neželjene reakcije identifikovane u RCC i STS kliničkim ispitivanjima bile su: tranzitorni ishemijski atak, ishemijski moždani udar, ishemija miokarda, infarkt mozga i infarkt miokarda, poremećaj srčane funkcije, gastrointestinalna perforacija i fistula, produženje QT intervala, torsade de pointes i pulmonalno, gastrointestinalno i cerebralno krvarenje, s tim da su sve neželjene reakcije prijavljene kod < 1% lečenih pacijenata. Ostala, važna, ozbiljna neželjena dejstva identifikovana u STS kliničkim ispitivanjima uključila su venske tromboebolijske događaje, disfunkciju leve komore i pneumotoraks.
Fatalna neželjena dejstva za koje se smatralo da mogu biti u vezi s pazopanibom obuhvatala su gastrointestinalno krvarenje, pulmonalno krvarenje/hemoptizu, poremećaj funkcije jetre, perforaciju intestinuma i ishemijski moždani udar.
Najčešće neželjene reakcije (koje su se javile kod najmanje 10% pacijenata) bilo kog stepena u RCC i STS kliničkim ispitivanjima obuhvatale su: dijareju, promenu boje kose, hipopigmentaciju kože, eksfolijativni osip, hipertenziju, mučninu, glavobolju, umor, anoreksiju, povraćanje, disgeuziju, stomatitis, smanjenje telesne mase, bol, povišen nivo alanin aminotransferaze i povišen nivo aspartat aminotransferaze.
U daljem tekstu se navode neželjene reakcije svih stepena, koje su prijavljene kod RCC ili STS pacijenata ili tokom postmarketinškog perioda, prema sistemu klasifikacije organa MedDRA, učestalosti i gradusu težine. Klasifikacija učestalosti je izvršena na sledeći način: veoma često ( 1/10); često ( 1/100 do < 1/10); povremeno ( 1/1000 do < 1/100); retko ( 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
Kategorije su definisane prema apsolutnoj učestalosti javljanja na osnovu podataka kliničkih ispitivanja. Procenjivani su postmarketinški podaci o bezbednosti i podnošljivosti iz svih kliničkih ispitivanja sa pazopanibom i iz spontanih prijava. Neželjene reakcije sa istom učestalošću u okviru svake klase sistema organa navedene su po opadajućoj težini.
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Klasa sistema organa | Učestalost (svi gradusi) | Neželjene reakcije | Svi gradusi n (%) | Gradus 3 n (%) | Gradus 4 n (%) |
Infekcije i infestacije | Često | Infekcije (sa ili bez neutropenije)† | nije poznato | nije poznato | nije poznato |
Povremeno | Gingivalne infekcije | 1 (<1%) | 0 | 0 | |
Infektivni peritonitis | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Neoplazme – | Povremeno | Bol uzrokovan | 1 (<1%) | 1 (<1%) | 0 |
Klasa sistema organa | Učestalost (svi gradusi) | Neželjene reakcije | Svi gradusi n (%) | Gradus 3 n (%) | Gradus 4 n (%) |
benigne, maligne i neodređene (uključujući ciste i polipe) | tumorom | ||||
Poremećaji krvi i limfnog sistema | Često | Trombocitopenija | 80 (7%) | 10 (<1%) | 5 (<1%) |
Neutropenija | 79 (7%) | 20 (2%) | 4 (<1%) | ||
Leukopenija | 63 (5%) | 5 (<1%) | 0 | ||
Povremeno | Policitemija | 6 (0,03%) | 1 | 0 | |
Retko | Trombotička mikroangiopatija (uključujući trombotičku trombocitopenijsku purpuru i hemolitičko uremijski sindrom) † | nije poznato | nije poznato | nije poznato | |
Endokrini poremećaji | Često | Hipotireoidizam | 83 (7%) | 1 (<1%) | 0 |
Poremećaji metabolizma i ishrane | Veoma često | Smanjen apetite | 317 (28%) | 14 (1%) | 0 |
Često | Hipofosfatemija | 21 (2%) | 7 (<1%) | 0 | |
Dehidratacija | 16 (1%) | 5 (<1%) | 0 | ||
Povremeno | Hipomagnezijemija | 10 (<1%) | 0 | 0 | |
Psihijatrijski poremećaji | Često | Insomnija | 30 (3%) | 0 | 0 |
Poremećaji nervnog sistema | Veoma često | Disgeuzijac | 254 (22%) | 1 (<1%) | 0 |
Glavobolja | 122 (11%) | 11 (<1%) | 0 | ||
Često | Vrtoglavica | 55 (5%) | 3 (<1%) | 1 (<1%) | |
Letargija | 30 (3%) | 3 (<1%) | 0 | ||
Parestezija | 20 (2%) | 2 (<1%) | 0 | ||
Periferna senzorna neuropatija | 17 (1%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Hipoestezija | 8 (<1%) | 0 | 0 | |
Tranzitorni ishemijski atak | 7 (<1%) | 4 (<1%) | 0 | ||
Somnolencija | 3 (<1%) | 1 (<1%) | 0 | ||
Cerebrovaskularni incident | 2 (<1%) | 1 (<1%) | 1 (<1%) | ||
Ishemijski moždani udar | 2 (<1%) | 0 | 1 (<1%) | ||
Retko | Posteriorni reverzibilni encefalopatski sindrom / sindrom reverzibilne posteriorne leukoencefalopatije † | nije poznato | nije poznato | nije poznato | |
Poremećaji oka | Često | Zamućenje vida | 19 (2%) | 1 (<1%) | 0 |
Povremeno | Ablacija retine † | 1 (<1%) | 1 (<1%) | 0 | |
Rascep retine † | 1 (<1%) | 1 (<1%) | 0 | ||
Diskoloracija trepavica | 4 (<1%) | 0 | 0 | ||
Kardiološki poremećaji | Povremeno | Bradikardija | 6 (<1%) | 0 | 0 |
Infarkt miokarda | 5 (<1%) | 1 (<1%) | 4 (<1%) |
Klasa sistema organa | Učestalost (svi gradusi) | Neželjene reakcije | Svi gradusi n (%) | Gradus 3 n (%) | Gradus 4 n (%) |
Poremećaj srčane funkcijef | 4 (<1%) | 1 (<1%) | 0 | ||
Ishemija miokarda | 3 (<1%) | 1 (<1%) | 0 | ||
Vaskularni poremećaji | Veoma često | Hipertenzija | 473 (41%) | 115 (10%) | 1 (<1%) |
Često | Valunzi | 16 (1%) | 0 | 0 | |
Venski tromboembolijski događaj g | 13 (1%) | 6 (<1%) | 7 (<1%) | ||
Crvenilo lica | 12 (1%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Hipertenzivna kriza | 6 (<1%) | 0 | 2 (<1%) | |
Krvarenje | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | Često | Epistaksa | 50 (4%) | 1 (<1%) | 0 |
Disfonija | 48 (4%) | 0 | 0 | ||
Dispneja | 42 (4%) | 8 (<1%) | 1 (<1%) | ||
Hemoptizija | 15 (1%) | 1 (<1%) | 0 | ||
Povremeno | Rinoreja | 8 (<1%) | 0 | 0 | |
Plućna hemoragija | 2 (<1%) | 0 | 0 | ||
Pneumotoraks | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Retko | Intersticijalna bolest pluća (ILD)/pneumonitis† | nije poznato | nije poznato | nije poznato | |
Gastrointestinalni poremećaji | Veoma često | Dijareja | 614 (53%) | 65 (6%) | 2 (<1%) |
Mučnina | 386 (34%) | 14 (1%) | 0 | ||
Povraćanje | 225 (20%) | 18 (2%) | 1 (<1%) | ||
Bol u abdomenua | 139 (12%) | 15 (1%) | 0 | ||
Često | Stomatitis | 96 (8%) | 4 (<1%) | 0 | |
Dispepsija | 83 (7%) | 2 (<1%) | 0 | ||
Flatulencija | 43 (4%) | 0 | 0 | ||
Abdominalna distenzija | 36 (3%) | 2 (<1%) | 0 | ||
Ulceracije u ustima | 28 (2%) | 3 (<1%) | 0 | ||
Suva usta | 27 (2%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Pankreatitis | 8 (<1%) | 4 (<1%) | 0 | |
Rektalno krvarenje | 8 (<1%) | 2 (<1%) | 0 | ||
Hematohezija | 6 (<1%) | 0 | 0 | ||
Gastrointestinalno krvarenje | 4 (<1%) | 2 (<1%) | 0 | ||
Melena | 4 (<1%) | 1(<1%) | 0 | ||
Učestali pokreti creva | 3 (<1%) | 0 | 0 | ||
Analno krvarenje | 2 (<1%) | 0 | 0 | ||
Perforacija debelog creva | 2 (<1%) | 1 (<1%) | 0 | ||
Krvarenje u ustima | 2 (<1%) | 0 | 0 | ||
Krvarenje iz gornjih partija gastrointestinalnog trakta | 2 (<1%) | 1 (<1%) | 0 | ||
Enterokutana fistula | 1 (<1%) | 0 | 0 |
Klasa sistema organa | Učestalost (svi gradusi) | Neželjene reakcije | Svi gradusi n (%) | Gradus 3 n (%) | Gradus 4 n (%) |
Hematemeza | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Hemoroidalno krvarenje | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Perforacija ileusa | 1 (<1%) | 0 | 1 (<1%) | ||
Ezofagealna hemoragija | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Retroperitonealno krvarenje | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Hepatobilijarni poremećaji | Često | Hiperbilirubinemija | 38 (3%) | 2 (<1%) | 1 (<1%) |
Poremećaj funkcije jetre | 29 (3%) | 13 (1%) | 2 (<1%) | ||
Hepatotoksičnost | 18 (2%) | 11(<1%) | 2 (<1%) | ||
Povremeno | Žutica | 3 (<1%) | 1 (<1%) | 0 | |
Lezija jetre uzrokovana lekovima | 2 (<1%) | 2 (<1%) | 0 | ||
Insuficijencija jetre | 1 (<1%) | 0 | 1 (<1%) | ||
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Veoma često | Promena boje kose | 404 (35%) | 1 (<1%) | 0 |
Sindrom palmarno- plantarne eritrodizestezije | 206 (18%) | 39 (3%) | 0 | ||
Alopecija | 130 (11%) | 0 | 0 | ||
Osip | 129 (11%) | 7 (<1%) | 0 | ||
Često | Hipopigmentacija kože | 52 (5%) | 0 | 0 | |
Suva koža | 50 (4%) | 0 | 0 | ||
Pruritus | 29 (3%) | 0 | 0 | ||
Eritem | 25 (2%) | 0 | 0 | ||
Depigmentacija kože | 20 (2%) | 0 | 0 | ||
Hiperhidroza | 17 (1%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Poremećaji noktiju | 11 (<1%) | 0 | 0 | |
Ljuštenje kože | 10 (<1%) | 0 | 0 | ||
Fotosenzitivna reakcija | 7 (<1%) | 0 | 0 | ||
Eritematozni osip | 6 (<1%) | 0 | 0 | ||
Poremećaj kože | 5 (<1%) | 0 | 0 | ||
Makulozni osip | 4 (<1%) | 0 | 0 | ||
Osip praćen svrabom | 3 (<1%) | 0 | 0 | ||
Vezikulozni osip | 3 (<1%) | 0 | 0 | ||
Generalizovani pruritus | 2 (<1%) | 1 (<1%) | 0 | ||
Generalizovani osip | 2 (<1%) | 0 | 0 | ||
Papulozni osip | 2 (<1%) | 0 | 0 | ||
Plantarni eritem | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva | Često | Artralgija | 48 (4%) | 8 (<1%) | 0 |
Mijalgija | 35 (3%) | 2 (<1%) | 0 | ||
Grčevi mišića | 25 (2%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Mišićno-skeletni bol | 9 (<1%) | 1 (<1%) | 0 | |
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Veoma često | Proteinurija | 135 (12%) | 32 (3%) | 0 |
Povremeno | Krvarenje iz urinarnog trakta | 1 (<1%) | 0 | 0 | |
Poremećaji reproduktivnog | Povremeno | Menoragija | 3 (<1%) | 0 | 0 |
Vaginalno krvarenje | 3 (<1%) | 0 | 0 |
Klasa sistema organa | Učestalost (svi gradusi) | Neželjene reakcije | Svi gradusi n (%) | Gradus 3 n (%) | Gradus 4 n (%) |
sistema i dojki | Metroragija | 1 (<1%) | 0 | 0 | |
Opšti poremećaji i promene na mestu primene | Veoma često | Umor | 415 (36%) | 65 (6%) | 1 (<1%) |
Često | Zapaljenje mukoze | 86 (7%) | 5 (<1%) | 0 | |
Astenija | 82 (7%) | 20 (2%) | 1 (<1%) | ||
Edemb | 72 (6%) | 1 (<1%) | 0 | ||
Bol u grudima | 18 (2%) | 2 (<1%) | 0 | ||
Povremeno | Drhtavica | 4 (<1%) | 0 | 0 | |
Poremećaj mukozne membrane | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Ispitivanja | Veoma često | Povišena vrednost alanin aminotransferaza | 246 (21%) | 84 (7%) | 14 (1%) |
Povišena vrednost aspartat aminotransferaza | 211 (18%) | 51 (4%) | 10 (<1%) | ||
Često | Gubitak telesne mase | 96 (8%) | 7 (<1%) | 0 | |
Povišena koncentracija bilirubina u krvi | 61 (5%) | 6 (<1%) | 1 (<1%) | ||
Povišen kreatinin u krvi | 55 (5%) | 3 (<1%) | 0 | ||
Povišena vrednosti lipaza | 51 (4%) | 21 (2%) | 7 (<1%) | ||
Smanjen broj belih krvnih ćelijad | 51 (4%) | 3 (<1%) | 0 | ||
Povišen tireoidni stimulišući hormon u krvi | 36 (3%) | 0 | 0 | ||
Povišena vrednost amilaza | 35 (3%) | 7 (<1%) | 0 | ||
Povišena vrednost gama- glutamiltransferaza | 31 (3%) | 9 (<1%) | 4 (<1%) | ||
Povišen krvni pritisak | 15 (1%) | 2 (<1%) | 0 | ||
Povišena urea u krvi | 12 (1%) | 1 (<1%) | 0 | ||
Abnormalni rezultati testova funkcije jetre | 12 (1%) | 6 (<1%) | 1 (<1%) | ||
Povremeno | Povišene vrednosti enzima jetre | 11 (<1%) | 4 (<1%) | 3 (<1%) | |
Snižena nivo glukoza u krvi | 7 (<1%) | 0 | 1 (<%) | ||
Produžen QT interval na elektrokardiogramu | 7 (<1%) | 2 (<1%) | 0 | ||
Povišene vrednosti transaminaze | 7 (<1%) | 1 (<1%) | 0 | ||
Abnormalni rezultati testa funkcije tireoidne žlezde | 3 (<1%) | 0 | 0 | ||
Povišen dijastolni krvni pritisak | 2 (<1%) | 0 | 0 | ||
Povišen sistolni krvni pritisak | 1 (<1%) | 0 | 0 |
† Neželjene reakcije prijavljene tokom postmarketinškog praćenja koje se mogu dovesti u vezu sa terapijom (spontane prijave događaja i ozbiljne neželjene reakcije iz svih kliničkih ispitivanja sa pazopanibom)
Sledeći termini su kombinovani:
a Bol u abdomenu, bol u gornjem delu abdomena i bol u donjem delu abdomena
b Edem, periferni edem, edem oko očiju, lokalizovani edem i edem lica
c Disgeuzija, ageuzija i hipogeuzija
d Smanjen broj belih krvnih ćelija, smanjen broj neutrofila i smanjen broj leukocita
e Smanjen apetit i anoreksija
f Poremećaj srčane funkcije, disfunkcija leve komore, srčana insuficijencija i restriktivna kardiomiopatija
g Tromboembolijski venski događaji, duboka venska tromboza, plućni embolizam i tromboza
Neutropenija, trombocitopenija i sindrom palmarno-plantarne eritrodizestezije su češće primećeni kod pacijenata poreklom iz istočne Azije.
Klasa sistema organa | Učestalost (svi gradusi) | Neželjene reakcije | Svi gradusi n (%) | Gradus 3 n (%) | Gradus 4 n (%) |
Infekcije i infestacije | Često | Gingivalne infekcije | 4 (1%) | 0 | 0 |
Neoplazme – benigne, maligne i neodređene (uključujući ciste i polipe) | Veoma često | Bol uzrokovan tumorom | 121 (32%) | 32 (8%) | 0 |
Poremećaji krvi i limfnog sistemaf | Veoma često | Leukopenija | 106 (44%) | 3 (1%) | 0 |
Trombocitopenija | 86 (36%) | 7 (3%) | 2 (<1%) | ||
Neutropenija | 79 (33%) | 10 (4%) | 0 | ||
Povremeno | Trombotička mikroangiopatija (uključujući trombotičnu trombocitopenijsku purpuru i hemolitički uremijski sindrom) † | 1 (<1%) | 1 (<1%) | 0 | |
Endokrini poremećaji | Često | Hipotireoidizam | 18 (5%) | 0 | 0 |
Poremećaji metabolizma i ishrane | Veoma često | Smanjen apetit | 108 (28%) | 12 (3%) | 0 |
Hipoalbuminemijaf | 81 (34%) | 2 (<1%) | 0 | ||
Često | Dehidratacija | 4 (1%) | 2 (1%) | 0 | |
Povremeno | Hipomagnezijemija | 1 (<1%) | 0 | 0 | |
Psihijatrijski poremećaji | Često | Insomnija | 5 (1%) | 1 (<1%) | 0 |
Poremećaji nervnog sistema | Veoma često | Disgeuzijac | 79 (21%) | 0 | 0 |
Glavobolja | 54 (14%) | 2 (<1%) | 0 | ||
Česte | Periferna senzorna neuropatija | 30 (8%) | 1 (<1%) | 0 | |
Česte | Vrtoglavica | 15 (4%) | 0 | 0 | |
Povremeno | Somnolencija | 3 (<1%) | 0 | 0 | |
Parestezija | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Infarkt mozga | 1 (<1%) | 0 | 1 (<1%) | ||
Poremećaji oka | Često | Zamućen vid | 15 (4%) | 0 | 0 |
Kardiološki poremećaji | Često | Poremećaj srčane funkcijeg | 21 (5%) | 3 (<1%) | 1 (<1%) |
Disfunkcija leve komore | 13 (3%) | 3 (<1%) | 0 |
Klasa sistema organa | Učestalost (svi gradusi) | Neželjene reakcije | Svi gradusi n (%) | Gradus 3 n (%) | Gradus 4 n (%) |
Bradikardija | 4 (1%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Infarkt miokarda | 1 (<1%) | 0 | 0 | |
Vaskularni poremećaji | Veoma često | Hipertenzija | 152 (40%) | 26 (7%) | 0 |
Često | Venski tromboembolijski događajd | 13 (3%) | 4 (1%) | 5 (1%) | |
Valunzi | 12 (3%) | 0 | 0 | ||
Crvenilo | 4 (1%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Krvarenje | 2 (<1%) | 1 (<1%) | 0 | |
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | Često | Epistaksa | 22 (6%) | 0 | 0 |
Disfonija | 20 (5%) | 0 | 0 | ||
Dispneja | 14 (4%) | 3 (<1%) | 0 | ||
Kašalj | 12 (3%) | 0 | 0 | ||
Pneumotoraks | 7 (2%) | 2 (<1%) | 1 (<1%) | ||
Štucanje | 4 (1%) | 0 | 0 | ||
Plućna hemoragija | 4 (1%) | 1 (<1%) | 0 | ||
Povremeno | Orofaringealni bol | 3 (<1%) | 0 | 0 | |
Bronhijalna hemoragija | 2 (<1%) | 0 | 0 | ||
Rinoreja | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Hemoptizija | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Retko | Intersticijalna bolest pluća (ILD)/pneumonitis† | nije poznato | nije poznato | nije poznato | |
Gastrointestinalni poremećaji | Veoma često | Dijareja | 174 (46%) | 17 (4%) | 0 |
Mučnina | 167 (44%) | 8 (2%) | 0 | ||
Povraćanje | 96 (25%) | 7 (2%) | 0 | ||
Abdominalni bola | 55 (14%) | 4 (1%) | 0 | ||
Stomatitis | 41 (11%) | 1 (<1%) | 0 | ||
Često | Abdominalna distenzija | 16 (4%) | 2 (1%) | 0 | |
Suva usta | 14 (4%) | 0 | 0 | ||
Dispepsija | 12 (3%) | 0 | 0 | ||
Krvarenje u ustima | 5 (1%) | 0 | 0 | ||
Flatulencija | 5 (1%) | 0 | 0 | ||
Analno krvarenje | 4 (1%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Gastrointestinalno krvarenje | 2 (<1%) | 0 | 0 | |
Rektalno krvarenje | 2 (<1%) | 0 | 0 | ||
Enterokutana fistula | 1 (<1%) | 1 (<1%) | 0 | ||
Krvarenje u želucu | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Melena | 2 (<1%) | 0 | 0 | ||
Krvarenje u jednjaku | 1 (<1%) | 0 | 1 (<1%) | ||
Peritonitis | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Retroperitonealno krvarenje | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Krvarenje iz gornjih partija | 1 (<1%) | 1 (<1%) | 0 |
Klasa sistema organa | Učestalost (svi gradusi) | Neželjene reakcije | Svi gradusi n (%) | Gradus 3 n (%) | Gradus 4 n (%) |
gastrointestinalnog trakta | |||||
Perforacija ileusa | 1 (<1%) | 0 | 1 (<1%) | ||
Hepatobilijarni poremećaji | Povremeno | Poremećaj funkcija jetre | 2 (<1%) | 0 | 1 (<1%) |
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Veoma često | Promena boje kose | 93 (24%) | 0 | 0 |
Hipopigmentacija kože | 80 (21%) | 0 | 0 | ||
Eksfolijativna ospa | 52 (14%) | 2 (<1%) | 0 | ||
Često | Alopecija | 30 (8%) | 0 | 0 | |
Poremećaj kožec | 26 (7%) | 4 (1%) | 0 | ||
Suva koža | 21 (5%) | 0 | 0 | ||
Hiperhidroza | 18 (5%) | 0 | 0 | ||
Poremećaj noktiju | 13 (3%) | 0 | 0 | ||
Pruritus | 11 (3%) | 0 | 0 | ||
Eritem | 4 (1%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Ulkus na koži | 3 (<1%) | 1 (<1%) | 0 | |
Osip | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Papulozni osip | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Reakcija fotosenzitivnosti | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Sindrom palmarno- plantarne eritrodizestezije | 2 (<1%) | 0 | 0 | ||
Poremećaji mišićno- koštanog sistema i vezivnog tkiva | Često | Mišićno-skeletni bol | 35 (9%) | 2 (<1%) | 0 |
Mijalgija | 28 (7%) | 2 (<1%) | 0 | ||
Grčevi mišića | 8 (2%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Artralgija | 2 (<1%) | 0 | 0 | |
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Povremeno | Proteinurija | 2 (<1%) | 0 | 0 |
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki | Povremeno | Vaginalno krvarenje | 3 (<1%) | 0 | 0 |
Menoragija | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | Veoma često | Umor | 178 (47%) | 34 (9%) | 1 (<1%) |
Često | Edemb | 18 (5%) | 1 (<1%) | 0 | |
Bol u grudima | 12 (3%) | 4 (1%) | 0 | ||
Drhtavica | 10 (3%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Zapaljenje mukozee | 1 (<1%) | 0 | 0 | |
Astenija | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Ispitivanjah | Veoma često | Gubitak telesne mase | 86 (23%) | 5 (1%) | 0 |
Često | Neuobičajen nalaz pri pregledu uha, grla i nosae | 29 (8%) | 4 (1%) | 0 | |
Povišena vrednost alanin aminotransferaza | 8 (2%) | 4 (1%) | 2 (<1%) | ||
Neubičajene vrednosti holesterola | 6 (2%) | 0 | 0 |
Klasa sistema organa | Učestalost (svi gradusi) | Neželjene reakcije | Svi gradusi n (%) | Gradus 3 n (%) | Gradus 4 n (%) |
u krvi | |||||
Povišena vrednost aspartat aminotransferaza | 5 (1%) | 2 (<1%) | 2 (<1%) | ||
Povišena vrednost gama- glutamiltransferaza | 4 (1%) | 0 | 3 (<1%) | ||
Povremeno | Povišen nivo bilirubina u krvi | 2 (<1%) | 0 | 0 | |
Vrednosti aspartat aminotransferaza | 2 (<1%) | 0 | 2 (<1%) | ||
Vrednosti alanin aminotransferaza | 1 (<1%) | 0 | 1 (<1%) | ||
Smanjen broj trombocita | 1 (<1%) | 0 | 1 (<1%) | ||
Produžen QT interval na EKG-u | 2 (<1%) | 1 (<1%) | 0 | ||
† Neželjene reakcije prijavljene tokom postmarketinškog praćenja koje se mogu dovesti u vezu sa terapijom (spontane prijave događaja i ozbiljne neželjene reakcije iz svih kliničkih ispitivanja sa pazopanibom) Sledeći termini su kombinovani: a Bol u abdomenu, bol u gornjem delu abdomena i gastrointestinalni bol b Edem, periferni edem, edem očnih kapaka c Većina ovih slučajeva bili su sindrom palmarno-plantarne eritrodizestezije d Venski tromboembolijski događaji – uključuju duboku vensku trombozu, plućnu emboliju i trombozu e Većina ovih slučajeva opisuje mukozitis f Učestalost se zasniva na tabeli laboratorijskih vrednosti iz VEG110727 (N=240). Oni su od strane istraživača ređe opisani kao neželjeni događaji nego što to pokazuju tablice laboratorijskih vrednosti. g Slučajevi poremećaja srčane funkcije – obuhvataju poremećaj funkcije leve komore, srčanu insuficijenciju i restriktivnu kardiomiopatiju h Učestalost se zasniva na neželjenim događajima koje su prijavili istraživači. Laboratorijski poremećaji opisani su od strane istraživača kao neželjeni događaji ređe nego što na to ukazuju tablice laboratorijskih vrednosti |
Neutropenija, trombocitopenija i sindrom palmarno-plantarne eritrodizestezije su češće primećeni kod pacijenata poreklom iz istočne Azije.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
U kliničkim ispitivanjima su procenjivane doze pazopaniba do 2000 mg. Umor Gradusa 3 (toksičnost koja ograničava dozu) primećen je kod 1 od 3 pacijenata koji su primali dozu od 2000 mg dnevno, a hipertenzija Gradusa 3 kod 1 od 3 pacijenata koji su primali dozu od 1000 mg dnevno.
Za predoziranje pazopanibom ne postoji specifični antidot, a lečenje predoziranja treba da se sastoji od opštih suportivnih mera.
Votrient 200 mg Jezgro tablete: Magnezijum-stearat;
Celuloza, mikrokristalna; Povidon (K30);
Natrijum-skrobglikolat (tip A).
Film tablete: Hipromeloza; Makrogol 400;
Polisorbat 80;
Titan-dioksid (E171); Gvožđe(III)-oksid, crveni.
Votrient 400 mg Jezgro tablete: Magnezijum-stearat;
Celuloza, mikrokristalna; Povidon (K30);
Natrijum-skrobglikolat (tip A).
Film tablete: Hipromeloza; Makrogol 400;
Polisorbat 80;
Titan-dioksid (E171).
2 godine.
Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.
Votrient, 200 mg, film tableta
Unutrašnje pakovanje je neprovidna, bela HDPE bočica sa polipropilenskim sigurnosnim zatvaračem za decu sa 30 film tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica i Uputstvo za lek.
Votrient, 400 mg, film tableta
Unutrašnje pakovanje je neprovidna, bela HDPE bočica sa polipropilenskim sigurnosnim zatvaračem za decu sa 60 film tableta.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica i Uputstvo za lek.
Ne postoje posebni zahtevi.
Napomena: Ovo Uputstvo za lek je korigovano u skladu sa Rešenjem o ispravci broj: 515-14-00441-2019-8- 003 od 04.12.2019.