Roferon-A
interferon alfa-2a
UPUTSTVO ZA LEK
Roferon- A,rastvorzainjekcijuunapunjenominjekcionomšpricu,3MIU/0,5mL, 4,5 MIU/0,5 mL,6MIU/0,5mL,9MIU/0,5mL, Pakovanje: ukupno1kom,napunjeninjekcionišpric, 1 x 0,5mL
Proizvođač: F. Hoffmann-La Roche Ltd
Adresa: Grenzacherstrasse 124, 4070 Bazel, Švajcarska
Podnosilac zahteva: Roche d.o.o.
Adresa: Milutina Milankovića 11a, Novi Beograd, Srbija
Zaštićeno ime, jačina, farmaceutski oblik Roferon-A, 3 MIU/0,5mL, 4,5 MIU/0,5mL, 6 MIU/0,5mL ili 9 MIU/0,5mL, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu
Za lekove koji se izdaju samo uz lekarski recept
Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.
Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Ovaj lek propisan je Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste znake bolesti kao i Vi.
Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta
Šta je lek Roferon -A i čemu je namenjen
Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Roferon-A
Kako se upotrebljava lek Roferon-A
Moguća neželjena dejstva
Kako čuvati lek Roferon-A
Dodatne informacije
Roferon-A sadrži jedan antivirusni agens koji se zove interferon alfa-2a i koji je sličan prirodnoj supstanciji koju proizvodi organizam da se zaštiti od virusnih infekcija, tumora i stranih supstancija koje mogu da napadnu organizam. Kada Roferon-A prepozna i napadne tu stranu supstanciju, on je menja usporavanjem, blokiranjem ili promenom rasta ili funkcije te supstancije.
Roferon-A se koristi za lečenje sledećeg:
virusnih infekcija kao što su hronični hepatitis B i C.
raka krvi (kutani T ćelijski limfom, leukemija vlasastih ćelija, hronična mijelogena leukemija)
nekih drugih oblika raka (rak bubrežnih ćelija, Kapošijev sarkom povezan sa AIDS-om, folikularni ne- Hodžkinov limfom, maligni melanom).
Ako niste sigurni zbog čega vam je prepisan lek Roferon-A, o vašoj bolesti i terapiji treba da popričate sa vašim lekarom.
Ako ste alergični na interferon alfa 2-a ili ma koji drugi sastojak leka Roferon-A (koji su navedeni u odeljku 6: Dodatne informacije);
Ako ste ranije patili ili sada patite od srčanih bolesti;
Ako imate teška oboljenja jetre ili bubrega;
Ako imate oboljenje jetre ili cirozu jetre;
Ako imate poremećaj koštane srži;
Ako patite od konvulzija, npr. epilepsije i/ili drugih poremećaja centralnog nervnog sistema;
Ako trenutno primate ili ste do nedavno primali lekove protiv hroničnog oboljenja jetre koji slabe vaš imuni odgovor.
Kod nekih bolesti Roferon-A se može koristiti u kombinaciji sa drugim lekovima. U takvim slučajevima vaš lekar će vam objasniti sva dodatna ograničenja koja se povezana sa upotrebom leka Roferon-A.
Obavestite Vašeg lekara ukoliko:
imate mentalnih problema (psihijatrijskih poteškoća) ili ste ikada imali neko mentalno (psihijatrijsko) oboljenje,
imate psorijazu (bolest kod koje se često ponavlja pojava suve kože, oštećenja kože u vidu ostrvaca koja se ljušte),
imate problema sa bubrezima, srcem ili jetrom,
imate neku autoimunu bolest npr. disfunkciju tiroideje, vaskulitis (upalu krvnih sudova),
vam je neki organ transplantiran (npr. bubreg) ili koštana srž transplantirana, ili je u planu da se to uradi u skoroj budućnosti,
ste trudni ili biste mogli da zatrudnite,
imate lošu krvnu sliku,
patite od dijabetesa (bolest koja nastaje usled visokog nivoa šećera u krvi),
imate druge krvne poremećaje,
primate terapiju protiv hroničnog hepatitisa C,
imate ko-infekciju HIV i primate dodatne lekove protiv HIV-a,
uzimate druge lekove (uključujući i one koje vam ne prepisuje vaš lekar).
Molimo da svom lekaru ili farmaceutu kažete ako uzimate ili ste nedavno uzimali druge lekove, čak i one koji se uzimaju bez recepta. Dejstvo tih lekova može da bude smanjeno, povećano ili izmenjeno kada se daju istovremeno sa interferonima. Posebno koncentracije teofilina u plazmi (ovo je lek protiv astme iz porodice ksantina) mogu biti povišene ako se daje istovremeno sa interferonom, i može biti potrebno podešavanje doze.
Ako primate HAART, dodatak kombinacije Roferon-A + ribavirin može da poveća rizik od laktoacidoze i otkazivanja funkcije jetre. Vaš lekar će pratiti znakove i simptome ovih stanja. Molimo da svakako pročitate i Uputstvo za lek za ribavirin.
Ukoliko je potrebno da uradite analizu krvi, obavestite lekara ili medicinsku sestru koja radi ovu analizu da
uzimate Roferon- A. U povremenim i retkim slučajevima Roferon-A može da utiče na rezultate tih analiza.
Nije relevantno.
Roferon-A ne smete koristiti ako ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate da zatrudnite, osim ako vam to ne preporuči vaš lekar. Ovo zbog toga što Roferon-A može da utiče na vašu bebu. Važno je da i vi i vaš partner koristite delotvornu metodu zaštite od trudnoće (kontracepcije) dok se lečite lekom Roferon-A.
Kada se Roferon-A koristi u kombinaciji sa ribavirinom, i muškarci i žene moraju da preduzimaju posebne mere predostrožnosti u seksualnoj aktivnosti ako postoji ikakva verovatnoća da dođe do trudnoće dok se uzima
ribavirin, jer on može jako da naškodi nerođenoj bebi:
ako ste žena koja može da rađa i uzimate Roferon-A u kombinaciji sa ribavirinom, morate imati negativan test na trudnoću pre terapije, svakog meseca tokom terapije i još 4 meseca po okončanju terapije. I vi i vaš partner treba da koristite delotvornu metodu zaštite od trudnoće dok ste na terapiji i još 4 meseca posle obustave terapije. O ovome ćete porazgovarati sa vašim lekarom.
Ako ste muškarac i uzimate Roferon-A u kombinaciji sa ribavirinom, ne smete da imate seksualne odnose sa trudnom ženom bez upotrebe kondoma. Ovo će smanjiti verovatnoću da se ribavirin zadrži u telu žene. Ako vaša partnerka nije trudna, ali može da zatrudni, mora se testirati na trudnoću svakog meseca tokom vaše terapije i još 7 meseci pošto se vaša terapija obustavi. I vi i vaša partnerka treba da koristite delotvornu metodu zaštite od trudnoće dok ste na terapiji i još 7 meseci posle obustave terapije. O ovome ćete porazgovarati sa vašim lekarom.
Pre uzimanja bilo kog leka obratite se za savet vašem lekaru ili farmaceutu. Nije poznato da li se ovaj lek izlučuje u majčinom leku. Prema tome, popričajte sa vašim lekarom da li da prestanete da dojite, ili da prestanete da uzimate Roferon-A. U kombinovanoj terapiji sa ribavirinom, uzmite u obzir sve informacije iz Uputstva za lek za ribavirin.
Nemojte da upravljate motornim vozilima i rukujete mašinama ako ste pospani, umorni ili konfuzini dok uzimate Roferon-A.
Roferon-A sadrži benzil-alkohol i stoga se ne sme davati nedonoščadi, niti novorođenčadi. On može da izazove toksične ili alergijske reakcije kod odojčadi i dece mlađe od 3 godine.
Ovaj proizvod sadrži manje od 1mmol natrijuma (23mg) na 0,5mL, pa se može smatrati da „ne sadrži natrijum“.
Važno je da Roferon-A uvek uzimate tačno onako kako vam je to naložio vaš lekar.
Roferon-A vam mogu davati vaš lekar ili medicinska sestra, ili vas vaš lekar ili medicinska sestra mogu naučiti da sami sebi ubrizgavate Roferon-A. Nemojte pokušavati da sebi ubrizgavate Roferon-A, ako za to niste posebno osposobljeni. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa vašim lekarom ili medicinskom sestrom.
Roferon-A već napunjeni špricevi se koriste da se daje injekcija pod kožu (supkutano). Pročitajte odeljak 7
„Kako da ubrizgavate Roferon-A“ za detaljna uputstva.
Već napunjeni špricevi su namenjeni isključivo za jednokratnu upotrebu.
Doziranje leka Roferon-A
Vaš lekar će da odluči koja je doza najbolja za vas. Količlina leka Roferon-A koja vam je potrebna zavisiće od
bolesti zbog koje se lečite i neželjenih dejstava koja se ispolje.
Ta doza obično neće prelaziti 36 miliona internacionalnih jedinica (MIU) na dan.
Ako mislite da je dejstvo vašeg leka prejako ili preslabo, razgovarajte sa svojim lekarom. Nikada sami nemojte menjati propisanu dozu.
Uobičajene početne doze
Leukemija vlasastih ćelija
3 MIU na dan tokom 16-24 nedelje
Hronična mijelogena leukemija
Doza će se normalno povećavati sa 3 MIU do 9 MIU jednom dnevno tokom početnog terapijskog perioda od 12 nedelja
Kutani T-ćelijski limfom
Doza će se normalno povećavati sa 3 MIU do 18 MIU jednom dnevno tokom početnog terapijskog perioda od 12 nedelja
Kapošijev sarkom povezan sa AIDS-om
Doza će se normalno povećavati sa 3 MIU do 18 MIU jednom dnevno do maksimalnih 36 MIU tokom početnog terapijskog perioda od 10 - 12 nedelja
Karcinom bubrežnih ćelija
Kombinacija sa vinblastinom
Doza će se normalno povećavati sa 3 MIU do 18 MIU tri puta nedeljno tokom početnog terapijskog perioda od 12 nedelja
Kombinacija sa bevacizumabom (Avastin)
9 MIU pod kožu (supkutano) tri puta nedeljno, do progresije bolesti ili u trajanju od 1 godine.
Hronični hepatitis B
2,5 do 5 MIU/kvadratni metar površine tela tri puta nedeljno tokom 4-6 meseci
Hronični hepatitis C
3-6 MIU tri puta nedeljno tokom 6 meseci
Folikularni ne-Hodžkinov limfom (uz hemioterapiju):
6 MIU/ kvadratni metar površine tela od 22. do 26. dana svakog 28-dnevnog ciklusa
Maligni melanom
3 MIU tri puta nedeljno tokom 18 meseci
Ako dobro reagujete na početnu terapiju lekom Roferon-A vaš lekar može da odluči da treba da nastavite da
primate ovu terapiju duže vreme (terapija održavanja) i u skladu sa tim će vam podesiti dozu.
Kombinovana terapija sa ribavirinom kod hroničnog hepatitisa C
U slučaju kombinovane terapije lekom Roferon- A i ribavirinom, molimo da uzimate doze koje vam je propisao vaš lekar.
Ukoliko lek Roferon-A primate u bolnici, nije verovatno da ćete primiti prenisku ili previsoku dozu. Ako imate bilo kakva pitanja, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Ukoliko sami primenjujete lek Roferon-A, odmah se obratite svom lekaru, farmaceutu ili najbližoj bolnici ukoliko ste uzeli više leka nego što je trebalo.
Ne smete uzimati dvostruku dozu da nadoknadite propuštenu.
Preporuka je da se pridržavate terapijskog režima i po potrebi konsultujete sa vašim lekarom oko obustavljanja terapije.
Ako imate dodatnih pitanja u vezi sa upotrebom ovog leka, obratite svom lekaru ili farmaceutu.
Kao i svi lekovi, i Roferon-A može da izazove neželjena dejstva, iako se ona ne javljaju kod svih. Važna neželjena dejstva o kojima morate da vodite računa:
ako razvijete tešku alergijsku reakciju (kao što je otežano disanje, zviždanje u grudima ili koprivnjača) dok uzimate ovaj lek;
ako primetite da vam se pogoršava vid dok primate Roferon-A ili posle toga;
ako razvijete bilo kakve znake depresije (kao što su tuga, osećaj bezvrednosti ili misli o samoubistvu) dok ste na terapiji lekom Roferon- A.
Često se dešava da se pojave simptomi slični gripu, kao što su zamor, drhtavica, gubitak apetita, bol u mišićima
ili zglobovima, glavobolja, znojenje i povišena telesna temperatura. Ova dejstva se obično ublažavaju uzimanjem paracetamola, a vaš lekar će vas posavetovati koju dozu da uzmete. Ova vrsta simptoma se obično povlači sa nastavkom terapije.
Infekcije:
Pneumonija, groznice i genitalni herpes se javljaju retko.
Poremećaji krvi i limfatičkog sistema:
Zabeležene su pojave promene krvne slike, uključujući:
smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca ( anemija); U znake ove pojave spadaju zamor, bleda koža i kratak dah.
smanjenje broja krvnih pločica (trombocita); Njihov smanjeni broj može da dovede do nastanka malih modrica po telu ili do krvarenja.
smanjenje broja belih krvnih zrnaca. U znake spada povećani broj infekcija.
Verovatnije je da će doći do promene u broju trombocita i eritrocita ako primate terapiju protiv raka, uključujući i hemioterapiju, ili ako vam je oslabljena aktivnost kostne srži. Po prestanku terapije lekom Roferon- A sastav vaše krvi se obično vraća na normalu.
Poremećaji imunog i endokrinog sistema:
Retko se beleži pojava autoimunih stanja (u kojima organizam napada sopstvene ćelije), kao što su artritis, reakcije preosetljivosti, uključujući koprivnjaču, otoke lica, usana i grla, šištanje u plućima i reakcije alergijskog tipa kao što je ospa.
Pojava sarkoidoze, (bolest koja je posledica upalnih procesa u tkivima u organizmu) beleži se veoma retko.
Sarkoidoza može da zahvati bilo koji organ u telu, ali najčešće počinje u plućima ili limfnim čvorovima. Retko je zabeležen i poremećaj funkcionisanja tiroidne žlezde.
Vrlo retko je prijavljeno odbacivanje transplanta.
Gastrointestinalni, metabolički i nutritivni poremećaji:
Anoreksija (poremećaj u ishrani koji dovodi do gubitka težine), gubitak apetita i mučnina su neželjena dejstva
koja se javljaju često. Nešto ređe javljaju se gorak ukus, suva usta i gubitak telesne težine. U ostala neželjena dejstva koja se javljaju ređe i mogu da zahvate želudac i creva, spadaju bol u želucu, dijareja (proliv), povraćanje, gorušica, opstipacija(zatvor) i flatulencija (gasovi). U retkim slučajevima može doći do poremećaja rada gušterače. U veoma retkim slučajevima dolazilo je do pogoršanja ili ponovnog pojavljivanja peptičkog ulkusa i krvarenja u crevima.
Prijavljeno je smanjenje koncentracije kalcijuma u krvi, elektrolitni disbalans (promenjeni rezultati analiza krvi na natrijum i druge elemente), dehidracija i veoma retko dijabetes (bolest koja nastaje zbog visokog nivoa šećera u krvi) i hipertrigliceridemija (visok nivo nekih lipida/masti u krvi).
Nervni sistem i psihijatrijski poremećaji:
Zabeležene su pojave glavobolje, neuobičajenih vrtoglavica, peckanja (žmarci), drhtavice, utrnulosti, poremećaja
spavanja, nervoze, anksioznosti, zaboravljanja, pospanosti, konfuzije, promenjenog ili neuobičajenog ponašanja, depresije, i suicidalnog ponašanja (sklonost ka samoubistvu). Ako primetite pojavu simptoma depresije, o tome obavestite svog lekara.
Retko se beleže slučajevi vrtoglavice, prolazne ili privremene impotencije (seksualne disfunkcije muškaraca), konvulzija (epileptičnih napada), moždnog udara i kome.
Poremećaji očiju
Zabeležene su pojave konjunktivitisa, sekreta u očima, poremećaja vida kao što je zamagljen vid, i veoma retko gubitak vida.
Kardiološki, vaskularni i respiratorni poremećaji
Kod bolesnika koji su uzimali Roferon-A dolazilo je do privremenog pada ili porasta krvnog pritiska, nepravilnih otkucaja srca, usporavanja pulsa, palpitacija (osećaj lupanja srca), bola u grudima, i srčanih napada (infarkta). Zabeležena je i pojava nagomilavanja tečnosti u plućima (što može da dovede do problema sa disanjem) i plavičasta prebojenost kože ili usana (što je izazvano nedostatkom kiseonika u krvi). Veoma retko dolazi do teških problema sa srcem ili jetrom.
Retko dolazi i do pojave kratkog daha, kašlja i vaskulitisa (upale krvnih sudova).
Poremećaji jetre i bubrega
Ponekad se mogu primetiti blaga dejstva na vašu jetru, ali to obično ne zahteva promenu doze. U retkim
slučajevima Roferon-A može da dovede do toga da jetra radi lošije nego što je uobičajeno, što može da dovede do težih poremećaja funkcije jetre uključujući i hepatitis.
Analizom urina može se utvrditi pojava belančevina i povećani broj ćelija u urinu. U retkim slučajevima može doći do pogoršanja funkcije bubrega ili njihovog potpunog otkazivanja, uglavnom kod obolelih od raka koji već pate od bubrežnih bolesti.
Koža, i sluznice:
Prijavljeno je pojačano znojenje, ospa, suva koža ili svrab, psorijaza ili pogoršanje psorijaze, curenje iz nosa ili krvarenje iz nosa. Ponekad dolazi i do opadanja kose, ali kosa obično ponovo počinje da raste po okončanju terapije.
Na koži u blizini mesta na kome ste ubrizgali Roferon- A može doći do blage reakcije. U retkim slučajevima
može doći do pojave izumiranja dela kože oko mesta gde je ubrizgan ovaj lek.
Koštanomišićni poremećaji
Bol u mišićima i zglobovima, retko sistemski lupus eritematozus, artritis.
Druga sporedna dejstva:
Bolest slična gripu, umor, povišena temperatura, gubitak apetita, bol u grudima.
Vaš lekar može da odluči da kombinuje vašu terapiju lekom Roferon-A sa drugim lekovima. U takvim slučajevima mogu se pojaviti i dodatna neželjena dejstva. Vaš lekar će vam objasniti šta možete da očekujete. Može da dođe i do promena u parametrima krvi, što će vaš lekar da kontroliše.
Ako ste zabrinuti zbog ovih ili ma kojih drugih neželjenih dejstava, razgovarajte sa svojim lekarom ili
farmaceutom.
2 godine.
Roferon-A se ne sme koristiti posle roka upotrebe (EXP) koji je naznačen na pakovanju. Rok upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Ovaj lek čuvajte izvan domašaja i vidokruga dece.
Čuvati u frižideru na temperaturi 2 - 8°C. Ne sme se zamrzavati. Već napunjeni špric čuvajte u kartonskoj ambalaži da se zaštiti od svetla.
Roferon-A se ne sme koristiti ako primetite da je rastvor zamućen, ako u njemu plutaju čestice ili ako je lek bilo koje druge boje osim bezbojan ili bledo žut.
Lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju niti u kućni otpad. Pitajte svog farmaceuta kako da uklonite lekove koji vam više nisu potrebni. Ove mere će pomoći da se zaštiti životna sredina.
Svaki napunjeni injekcioni špric sadrži 3, 4,5, 6 ili 9 miliona internacionalnih jedinica (MIU) interferona alfa- 2a u 0,5mL u vidu bistrog, bezbojnog do bledožutog rastvora za injekcije spremnog za upotrebu.
Ostali sastojci su amonijum acetat, natrijum hlorid, benzil alkohol (10 mg/mL), polisorbat 80, glacijalna sirćetna kiselina, natrijum hidroksid i voda za injekcije
Roferon-A rastvor za injekcije se pušta uz promet u pakovanjima koja sadrže po jedan već napunjeni špric za potkožnu injekciju. Svaki već napunjeni špric sadrži bilo 3, 4,5, 6 ili 9 miliona internacionalnih jedinica (MIU) interferona alfa-2a u 0,5mL u vidu bistrog, bezbojnog do bledožutog rastvora za injekcije spremnog za upotrebu. Ovi već napunjeni špricevi su pojedinačne doze za samoubrizgavanje. Uz ovaj proizvod mogu ići i tupferi za injekcije (alkoholni tupferi).
Roche d.o.o.
Milutina Milankovića 11a, Novi Beograd, Srbija
F. Hoffmann-La Roche Ltd
Grenzacherstrasse 124, 4070 Bazel, Švajcarska
Avgust 2012.
Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, izuzetno, lek se može izdavati i uz lekarski recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini recepta.
Roferon -A, rastvor za injekciju, 3 MIU/0,5mL, 1 napunjeni injekcioni špric: 1522/2007/12 od 20.07.2007. Roferon -A, rastvor za injekciju, 4,5 MIU/0,5mL, 1 napunjeni injekcioni špric: 1523/2007/12 od 20.07.2007. Roferon -A, rastvor za injekciju, 6 MIU/0,5mL, 1 napunjeni injekcioni špric: 1524/2007/12 od 20.07.2007. Roferon -A, rastvor za injekciju, 9 MIU/0,5mL, 1 napunjeni injekcioni špric: 1525/2007/12 od 20.07.2007.
Broj i datum dozvole za stavljanje u promet leka Roferon -A, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu, 1 x (3M.i.j./0,5 mL) 515-01-1019-12-001 od 14.08.2012.
Broj i datum dozvole za stavljanje u promet leka Roferon -A, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu, 1 x (4,5M.i.j./0,5 mL) 515-01-1020-12-001 od 14.08.2012.
Broj i datum dozvole za stavljanje u promet leka Roferon -A, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu, 1 x (6M.i.j./0,5 mL) 515-01-1021-12-001 od 14.08.2012.
Broj i datum dozvole za stavljanje u promet leka Roferon -A, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu, 1 x (9M.i.j./0,5 mL) 515-01-1022-12-001 od 14.08.2012.
klip | zaštitni poklopac | zadnji zatvarač | štitnik | ||
↑ | ↑ | ↑ | ↑ |
1.
Izvadite iglu iz kutije. Skinite zadnji zatvarač sa igle. Zatim uzmite špric iz kutije i skinite zaštitni poklopac. Stavite iglu na špric. Skinite štitnik sa igle
(videti Sliku 1) Slika 1.
2. Špric držite usmeren sa iglom na gore. Pažljivo izbacite vazduh, ako ga ima, gurajući klip naviše. | Slika 2. | 3. Roferon-A se može ubrizgavati ili u bedro, ili u donji stomak. Preporučuje se da se za svako ubrizgavanje izabere drugo mesto. | Slika 3. |
4.
Pre nego što sebi ubrizgate lek, obrišite mesto ubrizgavanja alkoholnim tupferom.
Slika 4.
5.
Koristeći palac i kažiprst, pritisnite prevoj kože i uvucite iglu do kraja pod uglom od 45 stepeni (videti sliku 5.)
Malo povucite klip unazad.
Ako se u špricu pojavi krv, igla je ušla u krvni sud. Ako se to desi, ne smete da ubrizgate Roferon-A.
Uklonite sve neskorišćene špriceve i igle i počnite ispočetka sa novom injekcijom na drugom mestu, novim špricem i iglom..
Slika 5.
6. Ujednačenim pritiskanjem, ubrizgajte pod kožu sadržaj već napunjenog šprica Roferona-A pod kožu do kraja, dok se špric potpuno ne isprazni. | Slika 6. | 7. Da izvadite špric, blago pritisnite alkoholnim tupferom na mesto ubrizgavanja, i izvucite iglu pod malim uglom. | Slika 7. |
Već napunjeni špricevi su samo za jednokratnu upotrebu. Treba da uklonite svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala. Za savet u buduće pitajte Vašeg lekara ili farmaceuta.
Sledeće informacije namenjene su isključivo zdravstvenim radnicima:
Terapijske indikacije
Roferon-A je indikovan u terapiji:
leukemije vlasastih ćelija;
pacijenata obolelih od AIDSa sa progresivnim, asimptomatskim Kapošijevim sarkomom kojima je broj CD4
> 250/mm3;
pacijenata u hroničnoj fazi Filadelfija-hromozom pozitivne hronične mijeloidne leukemije; Roferon-A nije alternativa terapiji pacijenata obolelih od hronične mijeloidne leukemije koji imaju HLA-identične rođake i za koje se planira transplantacija alogene koštane srži, ili za koje je ovaj pristup moguć u neposrednoj budućnosti. Još uvek se ne zna da li se Roferon-A može smatrati terapijom sa terapijskim potencijalnom za ovu indikaciju.
kutanog limfoma T-ćelija; Interferon alfa-2a (Roferon-A) može biti aktivan kod pacijenata koji imaju progresivnu bolest i koji su refraktarni ili nepodesni za konvencionalnu terapiju.
odraslih pacijenata kod kojih je histološki potvrđen hronični hepatitis B i koji imaju markere virusne replikacije, tj. oni koji su pozitivni na HBV DNK ili HbeAg;
odraslih pacijenata sa histološki potvrđenim hroničnim hepatitisom C koji su pozitivni na HCV antitela ili HCV RNK i koji imaju povišene vrednosti alanin aminotransferaze (ALT) u serumu bez dekompenzacije jetre.
Efikasnost interferona alfa-2a u terapiji hepatitisa C povećana je kada se kombinuje sa ribavirinom. Roferon-A treba primenjivati kao monoterapiju uglavnom u slučajevima nepodnošenja ribavirina ili kontraindikacija za ribavirin.
Folikularni ne-Hodžkinov limfom.
Uznapredovali kacinom bubrežnih ćelija.
Pacijenti u stadijumu II malignog melanoma po AJCC klasifikaciji (tumorska debljina po Breslovu > 1,5mm, bez zahvaćenosti limfnih čvorova ili širenja u kožu) koji su bez znakova bolesti po operaciji.
Doziranje i način primene
Za sve indikacije navedene u odeljku 4.1. Terapijske indikacije ne mogu se koristiti sve jačine leka Roferon-A . Propisane jačine treba da odgovaraju preporučenoj dozi za svaku pojedinačnu indikaciju.
LEUKEMIJA VLASASTIH ĆELIJA
Inicijalno doziranje:
Tri miliona internacionalnih jedinica (MIU) na dan u supkutanoj injekciji tokom 16 – 24 nedelja. Ako se razvije netolerancija treba ili smanjiti dnevnu dozu na 1,5 MIU ili promeniti režim na tri puta nedeljno, ili i jedno i drugo.
Doza održavanja:
Tri MIU, tri puta nedeljno u supkutanoj injekciji. Ako se razvije netolerancija treba smanjiti dozu na 1,5 MIU tri puta nedeljno.
Trajanje terapije:
Pacijente treba lečiti približno šest meseci pre nego što lekar odluči da li da nastavi terapiju kod pacijenata koji
reaguju ili da je obustavi kod onih koji ne reaguju. Pacijenti su ovu terapiju primali do najviše 20 uzastopnih meseci. Optimalno trajanje terapije lekom Roferon-A za leukemiju vlasastih ćelija nije utvrđeno.
Nije utvrđena ni minimalna efektivna doza leka Roferon-A kod obolelih od leukemije vlasastih ćelija.
KAPOŠIJEV SARKOM POVEZAN SA AIDS-OM
Roferon-A je indikovan za terapiju obolelih od AIDS-a sa progresivnim asimptomatskim Kapošijevim sarkomom kojima je broj CD4 > 250/mm3. Malo je verovatno da će oboleli od AIDS-a sa brojem CD4 < 250/mm3, ili oni sa istorijom oportunističkih infekcija ili konstitucionalnim simptomima reagovati na terapiju lekom Roferon-A, pa ih stoga njime ne treba ni lečiti. Još uvek nije utvrđena optimalna šema doziranja.
Roferon-A se ne sme koristiti u kombinaciji sa inhibitorima proteaze. Osim za zidovudin, nema dovoljno podataka o bezbednosti primene kombinacije leka Roferon-A sa inhibitorima reverzne transkriptaze.
Inicijalno doziranje:
Roferon-A treba davati supkutanom injekcijom, i dozu povećavati do najmanje 18 MIU na dan, a ako je moguće i
celih 36 MIU tokom ukupno deset do dvanaest nedelja kod pacijenata posle navršenih 18 godina. Ovde se navodi predloženi model povećavanja doze:
Dani 1- 3 3 MIU na dan
Dani 4 – 6 9 MIU na dan
Dani 7 – 9 18 MIU na dan – a ako se podnosi povećati još, sve do:
Dani 10 – 84 36 MIU na dan
Doza održavanja:
Roferon-A treba davati potkožnom injekcijom tri puta nedeljno u maksimalnoj dozi koja je podnošljiva za pacijenta, ali ne preko 36 MIU.
Pacijenti sa Kapošijevim sarkomom povezanim sa AIDS-om lečeni sa 3 MIU leka Roferon-A na dan ispoljili su slabiji odgovor na terapiju od onih koji su lečeni preporučenim dozama.
Trajanje terapije:
Da bi se odredio odgovor na terapiju treba dokumentovati evoluciju lezija. Pacijente treba lečiti najmanje deset nedelja, a po mogućnosti najmanje dvanaest nedelja pre nego što lekar odluči da li da nastavi sa terapijom kod pacijenata koji reaguju, ili da je obustavi kod onih koji na terapiju ne reaguju. Po pravilu, pacijenti pokazuju znakove odgovora posle približno tri meseca terapije. Pacijenti su terapiju primali najduže do 20 uzastopnih meseci. Ako se ispolji odgovor na terapiju, treba je nastaviti najmanje do povlačenja znakova tumora. Optimalno trajanje terapije lekom Roferon-A u slučajevima Kapošijevog sarkoma povezanog sa AIDS-om nije utvrđeno.
Napomena:
Lezije Kapošijevog sarkoma često se vraćaju čim se obustavi terapija lekom Roferon-A.
-HRONIČNA MIJELOIDNA LEUKEMIJA
Roferon-A je indikovan kod pacijenata u hroničnoj fazi Filadelfija-hromozom pozitivne hronične mijeloidne leukemije. Roferon-A nije alternativa terapiji hronične mijeloidne leukemije kod pacijenata koji imaju HLA- identične rođake i za koje se planira transplantacija alogene koštane srži, ili za koje je ovaj pristup moguć u neposrednoj budućnosti.
Roferon-A dovodi do hematološke remisije kod 60% bolesnika u hroničnoj fazi hronične mijeloidne leukemije, nezavisno od prethodne terapije. Dve trećine ovih pacijenata imaju kompletan hematološki odgovor koji se javlja najkasnije 18 meseci po početku terapije.
Za razliku od citotoksične hemioterapije, interferon alfa-2a ima sposobnost da generiše postignuti, trajni citogenetski odgovor i duže od 40 meseci. Još uvek se ne zna da li se Roferon-A može smatrati terapijom sa terapijskim potencijalnom u ovoj indikaciji.
Doziranje:
Preporučuje se da se Roferon-A daje supkutanom injekcijom osam do dvanaest nedelja pacijentima sa navršenih 18 godina. Preporučuje se sledeća shema doziranja:
Dani 1 – 3 3 MIU na dan
Dani 4 – 6 6 MIU na dan
Dani 7 – 84 9 MIU na dan
Trajanje terapije:
Pacijente treba lečiti najmanje osam nedelja, po mogućstvu najmanje dvanaest nedelja pre nego što lekar odluči da li da nastavi sa terapijom kod pacijenata koji reaguju, ili da je obustavi kod onih koji ne pokazuju nikakve promene hematoloških parametara. Pacijente koji reaguju treba lečiti sve dok se ne postigne potpuni hematološki odgovor, ili najduže 18 meseci. Kod svih pacijenata sa potpunim hematološkim odgovorima treba nastaviti terapiju korišćenjem 9 MIU na dan (optimum) ili 9 MIU tri puta nedeljno (minimum) da se za najkraće moguće vreme postigne potpuni citogenetski odgovor. Optimalno trajanje terapije lekom Roferon-A za terapiju hronične mijeloidne leukemije nije utvrđeno iako su citogenetski odgovori zabeleženi i dve godine od početka terapije.
Još uvek nisu utvrđeni bezbednost, efikasnost i optimalna doza leka Roferon-A kod dece obolele od hronične mijeloidne leukemije.
KUTANI T-ĆELIJSKI LIMFOM (CTCL)
Interferon alfa-2a (Roferon-A) može biti aktivan kod pacijenata sa progresivnim kutanim T-ćelijskim limfomom koji su refraktorni ili nepodesni za konvencionalnu terapiju.
Optimalna šema doziranja nije utvrđena.
Inicijalno doziranje:
Roferon-A treba davati supkutanom injekcijom, i dozu povećavati do 18 MIU na dan do ukupno 12 nedelja kod
pacijenata posle navršenih 18 godina. Preporučena šema povećanja doze izgleda ovako:
Dana –3 3 MIU na dan
Dana 4 - 6 9 MIU na dan
Dana 7 – 84 18 MIU na dan
Doza održavanja:
Roferon-A treba davati supkutanom injekcijom tri puta nedeljno u maksimalnoj dozi koju pacijent može da
prihvati, ali ne prelazeći maksimalnih 18 MIU.
Trajanje terapije:
Pacijente treba lečiti najmanje osam nedelja, a po mogućstvu dvanaest nedelja pre nego što lekar odluči da li da nastavi sa terapijom kod pacijenata koji reaguju, ili da je obustavi kod onih koji ne pokazuju nikakav odgovor. Minimalno trajanje terapije kod pacijenata koji reaguju treba da bude dvanaest meseci da bi se maksimalno povećala verovatnoća postizanja kompletnog odgovora i povećala šansa za produženi odgovor. Pacijenti su lečeni do maksimalno 40 uzastopnih meseci. Optimalno trajanje terapije Roferon-A za lečenje kutanog T-ćelijskog limfoma nije utvrđeno.
Upozorenje:
Objektivni tumorski odgovor nije primećen kod približno 40% procenata pacijenata obolelih od CTCL. Delimični odgovori se obično vide u roku od tri meseca, a potpuni odgovor u roku od šest meseci, iako povremeno može da bude potrebno više od godinu dana da se dobije najbolji odgovor.
HRONIČNI HEPATITIS B
Roferon-A je indikovan za terapiju odraslih pacijenata sa histološki dokazanim hroničnim hepatitisom B koji imaju markere za virusnu replikaciju, t.j. koji su pozitivni na HBV DNK ili HBeAg.
Preporučeno doziranje:
Optimalna šema doziranja još uvek nije utvrđena. Doza se obično kreće u rasponu od 2,5 MIU do 5,0 MIU/m2 telesne površine supkutano tri puta nedeljno tokom perioda od četiri do šest meseci.
Dozu treba podesiti u skladu sa pacijentovim podnošenjem leka. Ako u roku od tri do četiri meseca od početka terapije ne dođe do poboljšanja, treba razmisliti o obustavljanju ove terapije.
Deca: Deca sa hroničnim hepatitisom B dobijala su bezbedno i do 10 MIU/m2. Međutim, efikasnost ove terapije nije utvrđena.
HRONIČNI HEPATITIS C
ROFERON-A U KOMBINACIJI SA RIBAVIRINOM RECIDIVIRAJUĆI BOLESNICI
Roferon-A se daje zajedno sa ribavirinom odraslim pacijentima obolelim od hepatitisa C koji su prethodno reagovali na monoterapiju interferonom alfa, ali kod kojih je po obustavljanju ove terapije došlo do recidiva.
Doziranje:
Roferon-A 4,5 MIU tri puta nedeljno supkutanom injekcijom tokom perioda od šest meseci.
Doziranje Ribavirina:
Doza Ribavirina: 1000 mg do 1200 mg/dan u dve podeljene doze (jedna ujutru uz doručak, a druga uz večernji obrok). Treba da pročitate Sažetak karakteristika leka za ribavirin za dodatne detalje o doziranju i načinu davanja ribavirina.
PRETHODNO NELEČENI PACIJENTI
Efikasnost interferona alfa-2a u terapiji hepatitisa C pojačana je kada se ovaj lek kombinuje sa ribavirinom. Roferon-A treba davati sam uglavnom ako postoji nepodnošenje ili kontraindikacije za ribavirin.
Doziranje:
Roferon-A 3 do 4,5 MIU tri puta nedeljno supkutanom injekcijom tokom perioda od najmanje šest meseci.
Terapiju treba nastaviti još šest meseci kod pacijenata koji posle šest meseci imaju negativni nalaz HCV RNK, a inficirani su genotipom 1 i pre početka terapije su imali veliku koncentraciju virusa u krvi.
Doziranje Ribavirina: videti gore.
Druge negativne prognostičke faktore (starost > 40 godina, muški pol, fibroza jetrenog tkiva, tzv. bridging fibrosis) treba uzeti u obzir da bi se terapija produžila na dvanaest meseci.
Pacijenti koji ne pokazuju virološki odgovor posle šest meseci terapije (HCV-RNK ispod donje granice detekcije) obično nikad ne postižu virusološki odgovor održavanja (HCV-RNK ispod donje granice detekcije šest meseci po prestanku terapije).
ROFERON-A MONOTERAPIJA
Roferon-A monoterapiju treba davati uglavnom u slučajevima nepodnošenja ribavirina ili ukoliko je primena ribavirina kontraindikovana.
Inicijalno doziranje:
Roferon-A treba davati u dozi od 3 do 6 MIU supkutanom injekcijom tri puta nedeljno tokom šest meseci
indukcione terapije, kada to dozvoljava podnošenje leka od strane pacijenta. Kod pacijenata koji ne reaguju posle tri do četiri meseca lečenja treba razmisliti o obustavi leka Roferon-A.
Doza održavanja:
Pacijenti sa normalizovanim koncentracijama serumske ALT, i/ili kod kojih je HCV RNK ispod granice detekcije, iziskuju terapiju održavanja sa 3 MIU Roferona-A tri puta nedeljno dodatnih šest meseci ili duže da se konsoliduje sveukupni odgovor. Optimalno trajanje terapije još nije utvrđeno, ali se savetuje da terapija traje najmanje dvanaest meseci.
Napomena:
Većina pacijenata koji recidiviraju nakon adekvatne monoterapije lekom Roferon-A do recidiva dolazi u roku od
četiri meseca po obustavi terapije.
FOLIKULARNI NON-HODGKINOV LIMFOM
Roferon-A produžava preživljavanje bez bolesti i bez progresije kada se koristi kao dodatna terapija uz hemioterapijske režime tipa CHOP kod pacijenata u uznapredovalom stadijumu (visoko tumorsko opterećenje) folikularnog ne-Hodžkinovog limfoma. Međutim, efikasnost dodatne terapije interferonom alfa-2a na sveukupni dugoročno preživljavanje ovih pacijenata nije utvrđena.
Preporučeno doziranje:
Roferon-A treba davati istovremeno sa konvencionalnim hemioterapijskim režimima (kao što je kombinacija ciklofosfamida, prednizona, vinkristina i doksorubicina) po šemi kao npr. 6 MIU/m2 supkutano od 22. do 26. dana svakog 28-odnevnog ciklusa.
UZNAPREDOVALI KARCINOM BUBREŽNIH ĆELIJA KOMBINACIJA SA VINBLASTINOM
Terapija lekom Roferon-A u kombinaciji sa vinblastinom idovodi do sveukupnog odgovora od približno 17% – 26%, usporava progresiju bolesti i produžava ukupno preživljavanje pacijenata sa uznapredovalim karcinomom bubrežnih ćelija.
Preporuke za doziranje:
Roferon-A treba davati supkutanom injekcijom u dozi od 3 MIU tri puta nedeljno tokom nedelju dana, 9 MIU tri puta nedeljno tokom naredne nedelje, i 18 MIU tri puta nedeljno posle toga. Istovremeno treba davati vinblastin intravenski u skladu sa uputstvima proizvođača u dozi od 0,1 mg/kg jednom svake tri nedelje.
Ako pacijent dozu Roferona-A od 18 MIU tri puta nedeljno ne podnosi, ona se može smanjiti na 9 MIU tri puta nedeljno.
Terapiju treba davati najmanje tri meseca, do maksimalnih dvanaest meseci, ili do razvoja progresije bolesti. Pacijenti koji postignu kompletni odgovor mogu da prekinu terapiju tri meseca po uspostavljanju odgovora.
KOMBINACIJA SA BEVACIZUMABOM (AVASTIN)
Preporuke za doziranje:
Devet MIU tri puta nedeljno do progresije bolesti ili do 12 meseci.
Terapija lekom Roferon-A može da se započne nižom dozom (3 ili 6 MIU), a preporučena doza od 9 MIU treba da se dostigne u prve 2 nedelje lečenja.
Ukoliko se doza leka Roferon-A od 9 MIU tri puta nedeljno ne podnosi, doziranje može da se smanji na minimlanu dozu od 3 MIU tri puta nedeljno.
Injekcije leka Roferon-A se daju nakon završene infuzije Avastina. Za više informacija o kombinovanoj primeni sa lekom Avastin, pogledati Sažetak karakteristika leka za Avastin.
HIRURŠKI RESECIRANI MALIGNI MELANOM
Adjuvantna terapija niskom dozom Roferona-A produžava interval bez bolesti kod pacijenata kod kojih se po resekciji melanoma (debljina tumora > 1,5mm) nisu pojavile metastaze na limfnim čvorovima, kao ni udaljene metastaze.
Preporuke za doziranje:
Roferon-A treba davati supkutano u dozi od 3 MIU tri puta nedeljno tokom 18 meseci, s početkom najkasnije šest nedelja postoperativno. U slučaju netolerancije, dozu treba smanjiti na 1,5 MIU tri puta nedeljno.
Kontraindikacije
Roferon-A je kontraindikovan kod pacijenata sa:
istorijom preosetljivosti na rekombinantni interferon alfa-2a ili neku od pomoćnih materija;
teškim oboljenjem srca ili istorijom kardioloških bolesti; Nije pokazano direktno kardiotoksično dejstvo, ali se smatra da akutna, samoograničavajuća toksičnost (tj. povišena telesna temperatura, jeza) koja često prati davanje leka Roferon-A može da pogorša već postojeća kardiološka stanja,
teškim poremećajem funkcije bubrega, jetre ili kostne srži;
sa poremećajima u kojima se javljaju konvulzije koje nisu kontrolisane odgovarajućom terapijom i/ili sa kompromitovanom funkcijom centralnog nervnog sistema (videti odeljak 4.4);
hroničnim hepatitisom sa uznapredovalim dekompenzujućim oboljenjem jetre ili cirozom jetre;
hroničnim hepatitisom koji primaju ili su primali imunosupresivne agense.
Benzil alkohol, pomoćna supstanca Roferon-A rastvora za injekciju, u retkim situacijama se dovodi u vezu sa potencijalno fatalnim toksičnostima i anafilaktoidnim reakcijama kod dece mlađe od tri godine. Prema tome, Roferon-A rastvor za injekciju ne treba koristiti kod nedonoščadi, novorođenčadi, odojčadi i male dece. Roferon-A rastvor sadrži 10 mg/mL benzil alkohola.
Kombinovana terapija ribavirinom: Videti i Uputstvo za ribavirin ako će se interferon alfa-2a davati u kombinaciji sa ribavirinom kod pacijenata sa hroničnim hepatitisom C.
Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka
Roferon-A treba davati pod nadzorom stručnog lekara koji je iskusan u lečenju pojedinih indikacija. Odgovarajuće upravljanje terapijom i zbrinjavanje njenih komplikacija moguće je samo ako su na raspolaganju odgovarajući dijagnostički i terapijski uslovi.
Pacijente treba informisati ne samo o koristima terapije, već i da će verovatno imati neželjena dejstva. Preosetljivost: Ako tokom terapije Roferonom-A ili kombinovanom terapijom sa ribavirinom dođe do pojave
reakcije preosetljivosti, terapiju treba odmah obustaviti i uvesti odgovarajuću medikamentoznu terapiju.
Prolazne ospe ne iziskuju prekid terapije.
Kod transplantiranih bolesnika (npr. transplantacija bubrega ili koštane srži) terapijska imunosupresija se može biti oslabiljena jer interferoni imaju i imunostimulativno dejstvo. Kao i kod drugih interferona, i kod pacijenata koji su uzimali Roferon-A su zabeleženi slučajevi odbacivanja grafta.
Groznica/infekcije: Iako groznica može biti povezana sa sindromom sličnim gripu, prijavljivanim često tokom
terapije interferonom, neophodno je isključiti druge uzroke perzistirajuće groznice, pre svega ozbiljne infekcije (bakterijske, virusne, gljivične), posebno kod pacijenata sa neutropenijom. Slučajevi ozbiljnih infekcija (bakterijske, virusne, gljivične) zabeleženi su tokom terapije alfa-interferonima, uključujući lek Roferon A. Potrebno je odmah započeti adekvatnu anti-infektivnu terapiju, i razmotriti prekid terapije interferonom.
Psihijatrijski poremećaji: Kod pacijenata na terapiji svim interferonima, uključujući i Roferon-A može doći do pojave teških psihijatrijskih neželjenih reakcija. Kod pacijenata koji su ranije imali psihijatrijska oboljenja, kao i kod onih koji nisu, može doći do pojave depresije, suicidalnih ideja, pokušaja samoubistva i samog samoubistva. Pacijente kod kojih je primenjen Roferon-A treba pažljivo pratiti kako bi se na vreme primetili znaci mogućeg razvoja depresije. Lekari treba da obaveste pacijente o mogućem razvoju depresije pre uvođenja terapije, a pacijentima treba savetovati da odmah prijave svaki eventualni znak ili simptom depresije. U takvim slučajevima treba uzeti u obzir i primenu psihijatrijske intervencije i/ili obustavljanje terapije.
Oftalmološki događaji: Kao i sa drugim interferonima, u toku terapije lekom Roferon-A zabeleženi su slučajevi pojave retinopatije uključujući retinalne hemoragije, bele tačkice, papiloedem, trombozu retinalne arterije ili vensku trombozu, kao i neuropatiju očnog živca koja može da dovede do gubitka vida. Svaki pacijent koji se žali na slabljenje ili gubitak vida mora se podvrgnuti oftalmološkom pregledu. Budući da se ove oftalmološke reakcije mogu dovesti u vezu sa drugim stanjima, pre uvođenja monoterapije lekom Roferon-A ili kombinovane terapije sa ribavirinom, preporuka je da se pacijenti podvrgnu oftalmološkom pregledu ako pate od dijabetes melitusa ili hipertenzije. Roferon-A monoterapiju ili kombinovanu terapiju sa ribavirinom treba obustaviti kod pacijenata kod kojih se razviju novi oftalmološki poremećaj, ili ako dođe do pogoršanja postojećeg.
Endokrini događaji: Kod pacijenata koji su na terapiji lekom Roferon-A retko dolazi do pojave hiperglikemije. Svim pacijentima kod kojih se pojave simptomi hiperglikemije treba meriti nivo glukoze u krvi i odgovarajuće ih pratiti. Pacijenti sa dijabetes melitusom mogu iziskivati dodatno podešavanje svoje antidijabetske terapije.
Kada je prisutna blaga do umerena bubrežna, hepatička ili mijeloidna disfunkcija, potrebno je pažljivo praćenje ovih funkcija.
Funkcija jetre: Pretpostavlja se da interferon alfa u retkim slučajevima može da uzrokuje pogoršanje osnovnog autoimunog oboljenja kod pacijenata koji boluju od hepatitisa. Stoga se kod pacijenata obolelih od hepatitisa sa autoimunim oboljenjem u anamnezi savetuje poseban oprez. Ako dođe do pogoršanja funkcije jetre kod ovih pacijenata, treba razmotriti mogućnost određivanja autoimunih antitela. Ako je neophodno, terapiju treba obustaviti.
Supresija koštane srži: Poseban oprez savetuje se pri primeni leka Roferon-A kod pacijenata sa teškom mijelosupresijom, budući da on ispoljava supresivno dejstvo na koštanu srž i dovodi do smanjenja broja belih krvnih zrnaca, posebno granulocita, trombocita i, ređe, sniženja koncentracije hemoglobina. Navedeni događaji povećavaju rizik od pojave infekcije ili hemoragije, pa ih je potrebno pažljivo pratiti. Takođe je neophodno kontrolisati krvnu sliku pre započinjanja terapije, ali i u odgovarajućim intervalima za vreme trajanja terapije lekom Roferon-A.
Autoimuni poremećaji: Tokom terapije alfa interferonima primećen je razvoj različitih auto-antitela. Kliničke manifestacije autoimune bolesti tokom terapije interferonom javljaju se češće kod pacijenata koji imaju predizpoziciju za razvoj autoimunih poremećaja. Kod pacijenata sa osnovnom autoimunom bolešću ili
kliničkom istorijom autoimunih poremećaja, preporučuje se praćenje simptoma koji ukazuju na ove poremećaje, kao i merenje nivoa autoantitela i TSH.
Upotreba Roferona-A kod dece se ne preporučuje jer bezbednost i delotvornost Roferona-A kod dece nisu utvrđeni.
Efikasnost kod pacijenata sa hroničnim hepatitisom B ili C koji su na hemodijalizi ili imaju hemofiliju ili ko- infekciju virusom humane imunodeficijencije nije dokazana.
Ovaj proizvod sadrži manje od 1mmol natrijuma (23mg) na 0,5 mL, odnosno, smatra se da suštinski ne sadrži natrijum.
Kombinovana terapija sa ribavirinom: Ukoliko se interferon alfa-2a primenjuje u kombinaciji sa ribavirinom kod pacijenata sa hroničnim hepatitisom C, potrebno je videti i Sažetak karakteristika leka za ribavirin.
Pacijenti sa HIV ko-infekcijom koji primaju visoko aktivnu anti-retrovirusnu terapiju (HAART) mogu biti izloženi povećanom riziku od razvoja laktoacidoze. Treba biti oprezan kada se Roferon-A i ribavirin daju uz HAART terapiju (videti Sažetak karakteristika leka za ribavirin).
Pacijenti sa ko-infekcijom i uznapredovalom cirozom koji primaju HAART mogu biti izloženi povećanom riziku od dekompenzacije jetre i smrti. Dodavanje terapiji samog alfa interferona ili u kombinaciji sa ribavirinom može da poveća rizik u ovoj podgrupi pacijenata.
Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija
Budući da alfa-interferoni menjaju ćelijski metabolizam, postoji mogućnost da modifikuju i aktivnost drugih lekova. U jednoj maloj studiji, pokazano je da Roferon-A ima dejstvo na specifične mikrozomalne enzimske sisteme. Nije utvrđeno kakva je klinička relevantnost ovih nalaza.
Alfa-interferoni mogu da utiču na oksidativne metaboličke procese. Ovo treba imati u vidu kada se Roferon-A propisuje zajedno sa lekovima koji se metabolizuju ovim putem. Međutim, za sada ne postoje konkretnije informacije.
Zabeleženo je da Roferon-A smanjuje klirens teofilina.
Budući da Roferon-A može da utiče na funkciju centralnog nervnog sistema, do interakcija može da dođe kod istovremenog davanja lekova sa centralnim delovanjem. Interferoni mogu da povećaju neurotoksična, hematotoksična ili kardiotoksična dejstva lekova koji se daju istovremeno ili su davani ranije.
Kombinovana terapija sa ribavirinom: Ukoliko se interferon alfa-2a primenjuje u kombinaciji sa ribavirinom kod pacijenata sa hroničnim hepatitisom C, potrebno je videti i Sažetak karakteristika leka za ribavirin
Rezultati kontrolisane kliničke studije kod pacijenata sa karcinomom bubrega nisu ukazali na značajan efekat bevacizumaba (Avastin) na farmakokinetiku interferona alfa-2a (Roferon-A).
Primena u periodu trudnoće i dojenja
Muškarci i žene koji primaju Roferon-A treba da koriste efikasnu kontracepciju. Nema odgovarajućih podataka o upotrebi Roferona-A kod trudnica. Primenom doza daleko većih od klinički preporučenih, kod rezus majmuna u ranom do srednjem fetalnom periodu, zabeleženo je abortivno dejstvo (videti odeljak 5.3. Predklinički podaci o bezbednosti leka). Iako ispitivanja na životinjama nisu pokazala da Roferon-A ima teratogeno dejstvo, ne može se isključiti oštećenje fetusa upotrebom ovog leka tokom trudnoće. Tokom trudnoće, Roferon-A treba davati samo ako korist po ženu opravdava potencijali rizik po fetus.
Nije poznato da li se ovaj lek izlučuje u majčinom mleku. Mora se doneti odluka o tome da li da se prekine dojenje ili da se prekine terapija ovim lekom, uzimajući u obzir značaj leka za majku.
Kombinovana terapija sa ribavirinom kod pacijenata sa hroničnim hepatitisom C:
Kod svih životinjskih vrsta izloženih ribavirinu pokazana su značajna teratogena i/ili embriocidna dejstva. Terapija ribavirinom je kontraindikovana kod trudnica. Mora se posebno voditi računa kako bi se izbegla trudnoća kod ženskih pacijenata ili partnerki muških pacijenata koji primaju Roferon-A u kombinaciji sa ribavirinom. Pacijentkinje koje mogu da rađaju kao i njihovi partneri moraju da koriste delotvorna kontraceptivna sredstva tokom terapije i još 4 meseca po okončanju terapije. Pacijenti muškog pola i njihove partnerke moraju da koriste delotvorna kontraceptivna sredstva tokom terapije i još 7 meseca po obustavi ove terapije. Treba pročitati Sažetak karakteristika leka za ribavirin.
Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama
Nije bilo spovedenih studija o dejstvu na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, zavisno od doze i režima doziranja, kao i od osetljivosti svakog pojedinog pacijenta Roferon-A može da ima uticaja na brzinu reakcija čime mogu biti oslabljene neke sposobnosti, npr. upravljanje vozilima i mašinama, itd.
Neželjena dejstva
Kombinovana terapija sa ribavirinom: Ukoliko se interferon alfa-2a primenjuje u kombinaciji sa ribavirinom kod pacijenata sa hroničnim hepatitisom C, potrebno je videti i Sažetak karakteristika leka za ribavirin
Sledeći podaci o neželjenim reakcijama zasnivaju se na informacijama koje su dobijene na osnovu terapije pacijenata sa širokim spektrom malignih oboljenja, koji su često refraktarni na prethodnu terapiju i imaju uznapredovalu bolest, pacijenata sa hroničnim hepatitisom B, i pacijenata sa hroničnim hepatitisom C.
Kod približno dve trećine pacijenata sa karcinomom javlja se anoreksija, a kod jedne polovine mučnina. Kardiovaskularni i pulmonarni poremećaji beleže se kod jedne petine obolelih od karcinoma i obuhvataju prolaznu hipotenziju, hipertenziju, edeme, cijanozu, aritmije, palpitacije i bol u grudima. Kod većine pacijenata sa karcinomom primenjivane su doze značajno veće od doza koje se sada preporučuju, čime se može objasniti veća učestalost i težina neželjenih reakcija kod ove grupe pacijenata u poređenju sa pacijentima sa hepatitisom B kod kojih su neželjene reakcije obično prolazne i pacijenti se vraćaju na status pre terapije u roku od 1 do 2 nedelje po prekidu terapije. Kardiovaskularni poremećaji su veoma retko prijavljivani kod obolelih od hepatitisa
B. Kod obolelih od hepatitisa B promene transaminaza obično ukazuju na poboljšanje kliničkog stanja pacijenta.
Većina pacijenata ima simptome slične gripu, kao što su zamor, pireksija, rigor, smanjeni apetit, mijalgija,
glavobolja, artralgija i dijaforeza. Ova akutna neželjena dejstva obično se mogu smanjiti ili eliminisati istovremenim davanjem paracetamola i obično se smanjuju tokom trajanja terapije ili prilagođavanjem doze iako nastavak terapije može da dovede do letargije, astenije i zamora.
U okviru grupa po učestalosti ispoljavanja, neželjena dejstva prikazana su prema opadajućoj ozbiljnosti:
Telesni sistem | Veoma česta (1/10) | Česta (1/100 do <1/10) | Povremena (1/1 000 do<1/100) | Retka (1/10 000 do <1/1 000) | Veoma retka (<1/10 000) | Nepoznat a (ne može se odrediti na osnovu dostupnih podataka) |
Infekcije i infestacije | Pneumonija Herpes simplex1 | |||||
Poremećaji krvi i limfnog sistema2 | Leukopenija | Trombocito penija Anemija | Agranulocitoz a Hemolitička anemija | Idiopatska trombocitopen ijska purpura | ||
Poremećaji imunog sistema | Autoimuni poremećaj Reakcije akutne preosetljivosti 3 | Sarkoidoza | Odbaciva nje grafta † | |||
Endokrini poremećaji | Hipotiroidiza m Hipertiroidiza m Tiroidna disfunkcija | |||||
Poremećaji metabolizma i ishrane | Anoreksija Mučnina Nekonsekven tna hipokalcemij a | Dehidracija Elektrolitni disbalans | Diabetes melitus Hiperglikemij a | Hiper- trigliceridemij a Hiperlipidemij a | ||
Psihijatrijski poremećaji | Depresija Anksioznost Promene mentalnog stanja | Samoubistvo Pokušaj samoubistva Suicidne ideje |
Stanje konfuznosti Neuobičajeno ponašanje Nervoza Oslabljeno pamćenje Poremećaj spavanja | |||||||
Poremećaji nervnog sistema | Glavobolja | Disgeuzija | Neuropatija Omaglice Hipoestezija Parestezija Tremor Somnolencija | Koma Cerebrovaskul arni događaj Konvulzije Prolazna erektilna disfunkcija | Encefalopatija | ||
Poremećaji očiju | Poremećaji vida Konjunktivitis | Ishemijska retinopatija | Tromboza retinalne arterije Neuropatija očnog nerva Retinalna hemoragija Tromboza retinalne vene Retinalni eksudati Retinopatija Edem papile | ||||
Poremećaji uha labirinta | i | Vrtoglavice | |||||
Kardiološki poremećaji | Aritmije4 Palpitacije Cijanoza | Kardiorespirat orni zastoj Infarkt miokarda Kongestivna srčana insuficijencija Plućni edem | |||||
Vaskularni poremećaji | Hipertenzja Hipotenzija | Vaskulitis | |||||
Respiratorni, torakalni i | Dispneja Kašalj | ||||||
medijastinaln i poremećaji | ||||||
Gastrointesti nalni poremećaji | Dijareja | Povraćanje Abdominal ni bol Mučnina Suva usta | Pankreatitis Intestinalni hipermotilitet Opstipacija Dispepsija Flatulencija | Reaktivacija peptičkog ulkusa Gastrointestin alno krvarenje (nije opasno po život) | ||
Hepato- bilijarni poremećaji | Hepatička insuficijencija Hepatitis Hepatička disfunkcija | |||||
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Alopecija5 Pojačano znojenje | Psorijaza6 Pruritus | Ospa Suva koža Krvarenje iz nosa Suva sluznica Rinoreja | |||
Poremećaji koštanomišić nog i vezivnog tkiva | Mijalgija Artralgija | Sistemski lupus eritematozus Artritis | ||||
Bubrežni i urinarni poremećaji | Proteinurija Povećani broj ćelija u urinu | Akutna bubrežna insuficijencija 7 Oslabljena funkcija bubrega | ||||
Opšti poremećaji i stanja na mestu primene | Bolest slična gripu Smanjeni apetit Pireksija Rigori Zamor | Bol u grudima Edem | Nekroza na mestu ubrizgavanja Reakcija na mestu ubrizgavanja | |||
Analize | Gubitak telesne mase | Povišeni ALT Povišene transaminaze Povišene alkalne | Povišeni kreatinin u krvi Povišena ureja u krvi |
fosfataze u krvi | Povišeni bilirubin u krvi Povišena mokraćna kiselina u krvi Povišeni LDH u krvi |
(uključujući egzacerbaciju herpesa na usnama)
kod pacijenata sa mijelosupresijom češće je dolazilo do trombocitopenije i smanjenja hemoglobina. Do oporavka težih hematoloških odstupanja na predterapijske nivoe često je dolazilo u roku od sedam do deset dana po obustavi terapije lekom Roferon-A.
(npr. urtikarija, angioedem, bronhospazam i anafilaksa)
uključujući i atrioventrikularni blok
(reverzibilno po obustavi leka; pojačano opadanje kose može da se nastavi i nekoliko nedelja po okončanju terapije)
egzacerbacija ili provokacija psorijaze
(uglavnom kod onkoloških pacijenata sa bubrežnim oboljenjem)
† Identifikovano u postmarketinškom iskustvu
Alfa interferoni uključujući lek Roferon-A, sami ili u kombinaciji sa ribavirinom, retko mogu da se dovedu u vezu sa pancitopenijom, a veoma retko su prijavljivani slučajevi aplastične anemije.
Kod nekih pacijenata može doći do stvaranja neutrališućih antitela na interferone. U nekim kliničkim stanjima (karcinom, sistemski lupus eritematozus, herpes zoster) mogu se spontano pojaviti i antitela na humani leukocitni interferon kod onih koji nikada ranije nisu primali egzogene interferone. Klinički značaj razvoja antitela nije u potpunosti razjašnjen.
U kliničkim ispitivanjima u kojima je korišćen liofilizovani Roferon-A koji je čuvan na 25oC, neutralizujuća antitela na Roferon-A pronađena su kod otprilike jedne petine bolesnika. Kod pacijenata obolelih od hepatitisa C, zabeležen je trend da pacijenti koji reaguju i razviju neutrališuća antitela gube ovaj odgovor dok su još na terapiji, a da ga još ranije gube oni koji ta antitela nisu ni razvili. Nisu zabeležene nikakve druge kliničke posledice prisustva antitela na Roferon-A . Ni klinički značaj razvoja ovih antitela nije u celini razjašnjen.
Još uvek nema podataka o pojavi neutrališuća antitela iz kliničkih ispitivanja u kojima je korišćen liofilizovani Roferon-A ili Roferon-A rastvor za injekciju koji je čuvan na 4 oC . Na mišjem modelu relativna imunogenost liofilizovanog Roferon-A raste kada se materijal čuva na 25oC – takvo povećanje nije zabeleženo kada se
Roferon-A čuva na 4 oC, što su preporučeni uslovi čuvanja. Predoziranje
Nema podataka o predoziranju, ali ponavljane visoke doze interferona mogu da budu povezane sa pojavom
duboke letargije, zamora, prostracije i kome. Ovakve pacijente treba hospitalizovati radi opservacije i davanja odgovarajuće potporne terapije.
Pacijenti koji razviju teške reakcije na Roferon-A obično će se oporaviti u roku od nekoliko dana po obustavljanju ove terapije, ako im se da odgovarajuća potporna terapija. U kliničkim ispitivanjima koma je zabeležena u 0,4% pacijenata obolelih od karcinoma.
Inkompatibilnost
U odsustvu studija kompatibilnosti, lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.
Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka Samo za jednokratnu upotrebu.
Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.