Maxicef
cefepim
UPUTSTVO ZA LEK
Proizvođač: GALENIKA a.d.
Adresa: Batajnički drum b.b., 11080 Beograd, Srbija
Podnosilac zahteva: GALENIKA a.d.
Adresa: Batajnički drum b.b., 11080 Beograd, Srbija
Za lekove koji se izdaju samo uz lekarski recept
Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.
Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Ovaj lek propisan je Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste znake bolesti kao i Vi.
Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta
Šta je lek Maxicef i čemu je namenjen
Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Maxicef
Kako se upotrebljava lek Maxicef
Moguća neželjena dejstva
Kako čuvati lek Maxicef
Dodatne informacije
Lek Maxicef sadrži aktivnu supstancu cefepim koja pripada grupi cefalosporina četvrte generacije. Cefalosporini su lekovi koji deluju na bakterije koje izazivaju infekcije i pripadaju grupi antibiotika. Maxicef deluje baktericidno, tj. uništava bakterije koje su osetljive na ovaj antibiotik, tako što sprečava stvaranje ćelijskog zida bakterije.
Maxicef se primenjuje u lečenju umereno do teških i teških infekcija izazvanih osetljivim mikroorganizmima. Tu spadaju:
infekcije donjeg respiratornog trakta ukljućujući pneumoniju i bronhitis
nekomplikovane i komplikovane infekcije urinarnog trakta, uključujući pijelonefritis
nekomplikovane infekcije kože i mekih tkiva
komplikovane intraabdominalne infekcije, uključujući peritonitis i infekcije žučnih puteva (u kombinaciji sa metronidazolom)
empirijska terapija pacijenata sa febrilnom neutropenijom.
Maxicef se upotrebljava za sprečavanje infekcija u intraabdominalnoj hirurgiji (u kombinaciji sa metronidazolom).
Lek Maxicef ne smete koristiti ukoliko ste alergični na cefepim ili na druge sastojke u preparatu (videti odeljak 6).
Takođe, ukoliko ste ikada imali tešku i ozbiljnu alergijsku reakciju (akutnu reakciju preosetljivosti) na cefepim ili bilo koji drugi lek iz grupe cefalosporina, penicillina ili drugih beta-laktamskih antibiotika, ne smete koristiti lek Maxicef pre konsultacije sa Vašim doktorom.
ako imate oštećenu funkciju bubrega ili jetre
ako imate neko oboljenje gastrointestinalnog sistema
ako se podvrgavate hematološkim testovima (na primer pred transfuziju krvi) jer može doći do pogrešne procene rezultata ovih testova.
Vaš lekar će propisati lek Maxicef samo ukoliko je u pitanju potvrđena bakterijska infekcija.
Produžena primena leka može dovesti do prekomernog rasta nekih mikroorganizama i gljivica neosetljivih na dejstvo leka (tzv. pojava superinfekcija).
U slučajevima kada je bubrežna funkcija oslabljena, Vaš lekar će prilagoditi dozu leka stepenu oštećenja funkcije bubrega. Prilagođavanje doze je važno da bi se sprečila pojava neuroloških neželjenih reakcija usled akumulacije leka u organizmu zbog oslabljene funkcije bubrega.
Kod osoba koje imaju oboljenje digestivnog trakta, posebno zapaljenje debelog creva, primena leka može dovesti do pogoršanja osnovne bolesti. Pseudomembranozni kolitis, odn. dijareja uzrokovana bakterijom Clostridium difficile, se može javiti usled primene skoro svih antibakterijskih lekova (uključujući i cefepim), od blagog, do oblika koji ugrožava život. Obavestite lekara ako se u toku ili nakon primene leka pojavi dijareja (proliv), posebno ako su u pitanju obilne vodenaste stolice sa tragovima sluzi ili krvi.
Imajte u vidu da se ove informacije mogu odnositi i na lekove koje više ne pijete, kao i na lekove koje planirate da uzimate u budućnosti. Kažite svom lekaru i farmaceutu ako uzimate ili ste do nedavno uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.
Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate ili ste u protekle dve nedelje uzimali sledeće lekove:
aminoglikozidne antibiotike
diuretike jakog dejstva (na primer furosemid).
Posebna pažnja je neophodna ukoliko istovremeno sa cefepimom uzimate i antibiotike koji se nazivaju aminoglikozidi (npr. gentamicin), s obzirom da može doći do oštećenja bubrega i uha. Istovremena primena cefepima i snažnih diuretika, kao što je furosemid (tablete ili injekcije za izlučivanje tečnosti iz organizma), takođe može izazvati toksično oštećenje bubrega.
Maxicef može promeniti, tj. dati lažno pozitivne rezultate nekih testova određivanja glukoze (šećera) u urinu (pri korišćenju Clintest tableta ).Ukoliko bolujete od šećerne bolesti i redovno testirate urin, recite to svom lekaru, s obzirom da će možda biti potrebno korišćenje drugih testova za praćenje nivoa šećera dok uzimate Maxicef (kao što je Clinistix npr.).
Pre nego što počnete da uzimate neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.
Trudnoća
Ukoliko ste trudni ili mislite da ste trudni, obratite se Vašem lekaru. Maxicef ne treba uzimati u toku trudnoće ukoliko to nije neophodno, odnosno može se primenjivati samo onda kada je očekivana korist za trudnicu veća od mogućeg rizika po fetus, što će proceniti Vaš lekar.
Dojenje
Cefepim se luči u mleko dojilja u vrlo niskim koncentracijama (0,5 mcg/ml). Zbog toga je potreban oprez pri uzimanju ovog leka u periodu laktacije (lek primenjivati onda kada je očekivana korist za majku veća od mogućeg rizika po odojče, što će proceniti Vaš lekar).
Lek Maxicef ne utiče na sposobnost upravljanja motornim vozilima ili rukovanja mašinama, međutim, ukoliko u toku lečenja dođe do pojave vrtoglavice i poremećaja svesti, kao neželjenih dejstava leka, uzdržite se od upravljanja motornim vozilima ili rukovanja mašinama.
Lek Maxicef sadrži arginin kao pomoćnu supstancu. Arginin može dovesti do poremećaja metabolizma glukoze i prolaznog povećanja koncentracije kalijuma u krvi, ukoliko se lek primenjuje u jako visokim dozama.
Lek Maxicef uzimajte uvek tačno onako kako vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.
Maxicef prašak za rastvor za injekcije, namenjen je parenteralnoj primeni (putem intravenske ili intramuskularne injekcije).
Lekar će Vam propisati odgovarajuću dozu leka u zavisnosti od težine i vrste infekcije, godina života, telesne težine, i bubrežne funkcije, i odrediti trajanje lečenja i način primene leka.
Maxicef se daje od strane doktora ili medicinske sestre direktno u venu (i.v., intravenozno), u vidu spore intravenske injekcije (u toku 30 minuta) ili u mišić (i.m., intramuskularno). Intramuskularni način primene indikovan je samo kod blagih do umereno teških, nekomplikovanih ili komplikovanih infekcija urinarnog trakta (UTI) čiji je izazivač bakterija E. coli (IM način se smatra pogodnijim u ovim slučajevima).
Može biti potrebno da uzimate još neki antibiotik oralnim putem nakon što završite terapiju cefepimom.
Preporučeni dozni režimi za odrasle i decu telesne mase > 40 kg, sa normalnom bubrežnom funkcijom
(klirens kreatinina veći od 60 mL/min.) dat je u tabeli 1.
Osnovni kriterijumi za doziranje i izbor načina primene Maxicef -a su prikazani u tabeli 1.
Vrsta infekcije Doziranje
i način primene
leka
Dozni interval
Trajanje terapije (dani)
Umereno teška do teška pneumonija izazvana bakterijama S. pneumoniae, P. aeruginosa, K. pneumoniae, ili Enterobacter spp.
1–2 g i.v. svakih 10
12 sati
Empirijska terapija pacijenata sa febrilnom neutropenijom 2 g i.v. svakih 8
sati
7**
Blage do umereno teške nekomplikovane ili komplikovane urinarne infekcije, uključujući pijelonefritis, izazvane bakterijama E. coli, K. pneumoniae, ili P. mirabilis*
0,5–1 g
i.v./i m.***
svakih 12 sati
7–10
Teške nekomplikovane ili komplikovane urinarne infekcije, uključujući pijelonefritis, izazvane bakterijama E. coli ili K. pneumoniae*
Umereno teške do teške nekomplikovane infekcije kože i mekih tkiva
izazvane bakterijama S. aureus ili S. pyogenes
Komplikovane intraabdominalne infekcije (u kombinaciji sa metronidazolom) izazvane bakterijama E. coli, viridans grupom streptokoka, P. aeruginosa, K. pneumoniae, Enterobacter species, ili B. fragilis
2 g i.v. svakih
12 sati
2 g i.v. svakih
12 sati 2 g i.v. svakih
12 sati
10
10
7–10
٭uključujući slučajeve udružene sa konkurentnom bakterijemijom
٭٭ili do prestanka neutropenije. Kod pacijenata koji više nisu febrilni ali su neutropenični u trajanju dužem od 7 dana, potrebu za antimikrobnom terapijom treba često ponovo proceniti
٭٭٭intramuskularni način primene je indikovan samo u slučaju blagih do umerenih, nekomplikovanih ili komplikovanih infekcija urinarnog trakta čiji je izazivač E. coli odnosno onda kada se smatra da je ovaj način primene pogodniji od intravenskog
Doziranje kod dece mlađe od 2 meseca
Efikasnost i bezbednost primene kod dece mlađe od 2 meseca nije utvrđena. Ne postoji dovoljno kliničkih podataka o primeni cefepima u ovoj populaciji u terapiji ozbiljnih infekcija kada se sumnja ili je dokazano da je uzročnik Haemophilus influenzae tip b.
Doziranje kod starijih osoba
Od više od 6400 odraslih osoba koji su dobijali cefepim u toku kliničkih ispitivanja, 35% su bili starosti od 65 godina ili više, dok je 16% bilo starosti 75 godina ili više. Kada su pacijenti iz ovih starosnih grupa dobijali uobičajenu dozu za odrasle, klinička efkasnost i bezbednost primene leka su bili slični kao kod ostalih odraslih osoba.
Doziranje kod pacijenata sa poremećajem funkcije jetre
Kod ovih pacijenata nije potrebno posebno podešavanje doza.
Doziranje kod pacijenata sa poremećajem funkcije bubrega
Kod pacijenata kod kojih je klirens kreatinina jednak ili manji od 60 mL/min, doziranje cefepima treba podesiti tako da se kompenzuje smanjeno izlučivanje putem bubrega. Preporučeno inicijalno doziranje leka Maxicef treba da je isto kao i kod pacijenata sa normalnom bubrežnom funkcijom izuzev kod pacijenata na hemodijalizi. Preporučeno doziranje leka Maxicef kod pacijenata sa poremećajem funkcije bubrega je dato u tabeli niže.
Kada su poznate samo vrednosti kreatinina u serumu, sledeća formula (Cockroft i Gault jednačina) se može upotrebiti kako bi se procenio klirens kreatinina. Koncentracija kreatinina u serumu predstavlja stanje renalne funkcije:
Muškarci: klirens kreatinina (mL/min) = telesna masa (kg) x (140 – godine starosti)/72 x serumski kreatinin
(mg/dl)
Žene: 0,85 x gore navedena vrednost
Klirens kreatinina (ml/min) | Preporučene doze održavanja | |||
> 60 mL/min (uobičajeni dozni režim | 500 mg na 12 h | 1 g na 12 h | 2 g na 12 h | 2 g na 8 h |
30 – 60 | 500 mg na 24 h | 1 g na 24 h | 2 g na 24 h | 2 g na 12 h |
11 – 29 | 500 mg na 24 h | 500 mg na 24 h | 1 g na 24 h | 2 g na 24 h |
<11 | 250 mg na 24 h | 250 mg na 24 h | 500 mg na 24 h | 1 g na 24 h |
CAPD | 500 mg na 48 h | 1 g na 48 h | 2 g na 48 h | 2 g na 48 h |
Hemodijaliza* | 1 g prvog dana, zatim 500 mg na 24 h | 1 g na 24 h | ||
٭U danima na dijalizi cefepim treba primenjivati po završetku dijalize. Kad god je to moguće, cefepim treba
primeniti uvek u isto vreme u toku dana.
Pacijentima koji su na kontinuiranoj ambulatornoj peritonealnoj dijalizi (CAPD), Maxicef se može primenjivati u uobičajenim dozama u doznom intervalu od 48 sati.
Pacijentima koji su na hemodijalizi, otprilike 68% od celokupne količine cefepima prisutnog u organizmu na početku dijalize će biti uklonjeno posle 3 sata na dijalizi. Doziranje leka Maxicef za pacijente na hemodijalizi je 1 g prvog dana, a zatim 500 mg na svaka 24 sata u terapiji svih infekcija izuzev kod febrilne neutropenije,
koje je je u tom slučaju 1 g na svaka 24 sata.
Maxicef treba primenjivati u isto vreme svakog dana i to posle hemodijalize.
Podaci o doziranju kod dece sa poremećajem funkcije bubrega ne postoje; međutim s obzirom da je farmakokinetika cefepima kod odraslih i dece slična, promene u doziranju koje se preporučuju kod odraslih pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom se preporučuju i u dečjoj populaciji.
Način primene:
Maxicef se može primeniti intravenski (spora intravenska injekcija u trajanju od približno 30 minuta) ili
intramuskularno (duboka intramuskularna injekcija). Način pripreme rastvora za i.v. i i.m. primenu dat je u tabeli 3.
Priprema Maxicef rastvora | |||
Maxicef (način primene) | količina rastvarača koja se dodaje (mL) | približna dobijena zapremina (mL) | približna koncentracija cefepima (mg/mL) |
1 g (i.v.) | 10 | 11,3 | 100 |
2 g (i.v.) | 10 | 12,5 | 160 |
1 g (i m.) | 2,4 | 3,6 | 280 |
Intravenska primena:
Sadržaj boćice rastvoriti odgovarajućim rastvaračem i dodati u odgovarajuću infuzionu tečnost. Pripremljeni rastvor treba davati tokom najmanje 30 minuta. Cefepim je kompatibilan u koncentracijama od 1 do 40 mg/mL sa sledećim infuzionim rastvorima: sterilna voda za injekcije + 0,9% rastvor Na- hlorida; sterilna voda za injekcije + 5% rastvor glukoze; sterilna voda za injekcije + 5% rastvor glukoze u 0,9% rastvoru Na- hlorida; sterilna voda za injekcije + Hartmanov rastvor u 5% rastvoru glukoze. Cefepim je kompatibilan u koncentraciji do 100 mg/ml sa sterilnom vodom za injekcije. Sa mikrobiološke tačke gledišta, rekonstituisani lek treba odmah primeniti. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, osim ako se rekonstituisanje vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.
Rastvor cefepima ne mešati sa metronidazolom, vankomicinom, gentamicinom, tobramicinom, netilmicin-
sulfatom ili aminofilinom zbog potencijalnih interakcija in vitro. Ukoliko je potrebna zajednička terapija sa ovima lekovima oni se daju odvojeno. Rastvor cefepima ne mešati sa ampicilinom ukoliko je njegova koncentracija veća od 40 mg/ml. Intermitentna intravenska infuzija preko Y-tipa primene može biti primenjena uz druge kompatibilne rastvore, ali u toku infuzije cefepima, treba prekinuti infuziju drugog rastvora.
Intramuskularna primena:
Cefepim se rastvara u: sterilnoj vodi za injekcije; 0,9% rastvoru Na-hlorida; 5% rastvoru glukoze; sa 1% lidokain-hidrohloridom, dodavanjem odgovarajuće količine rastvarača. Sa mikrobiološke tačke gledišta,
rekonstituisani lek treba odmah primeniti. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, osim ako se rekonstituisanje vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.
Kao i kod svih drugih antibiotika, važno je da primenjujete Maxicef redovno i da završite kompletan terapijski ciklus.
Obratite se odmah Vašem lekaru ili farmaceutu.
Ovaj lek se primenjuje pod nadzorom lekarskog osoblja. U slučaju uzimanja veće doze leka od propisane, lekarsko osoblje će primeniti propisane mere.
Simptomi predoziranja lekom su: encefalopatija (poremećaj svesti uključujući konfuziju, halucinacije,
omamljenost i komu), nevoljni pokreti mišića, epi napade i neuro-mišićnu razdražljivost.
Ovaj lek se primenjuje pod nadzorom lekarskog osoblja i nije verovatno da će neka doza biti izostavljena. Međutim, recite Vašem lekaru ili bolničkom farmaceutu, ako mislite da su zaboravili da Vam daju dozu leka.
Nemojte da prestanete sa uzimanjem leka Maxicef bez savetovanja sa lekarom, čak iako se osećate bolje. Vaš lekar će Vas savetovati kada da prestanete sa terapijom.
Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Lek Maxicef, kao i drugi lekovi, može da ima neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih. Ukoliko se javi neko od sledećih neželjenih dejstava odmah se obratite Vašem lekaru ili farmaceutu:
angioedem (postepeno oticanje lica i jezika, teškoće pri disanju),
urtikarija (koprivnjača),
bronhospazam (grčenje glatkih mišića u zidovima disajnih puteva, koje dovodi do njihovog znatnog suženja i otežanog disanja),
hipotenzija (pad krvnog pritiska) i
kolaps (gubitak svesti).
Neželjena dejstva koja se javljaju često (učestalost je manja od 1 na 10 pacijenata):
Incidenca jednaka ili veća od 1%: lokalne reakcije (3,0%), uključujući flebitis (1,3%), bol i/ili inflamacija (0,6%); raš (1,1%).
Pri primeni većih doza, od 2 g na svakih 8 sati, incidenca verovatno povezanih neželjenih događaja je bila
veća. To su bili sitnozrnasta ospa (4%), proliv (3%), mučnina (2%), povraćanje (1%), svrab (1%), povišenje
telesne temperature (1%) i glavobolja (1%).
Neuobičajene laboratorijske vrednosti:
Incidenca jednaka ili veća od 1%: pozitivan Coombs test (bez hemolize) (16,2%); sniženje fosfora (2,8%); povišenje ALT/SGPT (2,8%), AST/SGOT (2,4%), eozinofila (1,7%); neuobičajeno PTT (1,6%), PT (1,4%).
Neželjena dejstva koja se javljaju povremeno (učestalost je manja od 1 na 100 pacijenata):
Incidenca manja od 1% ali veća od 0,1%: kolitis (uključujući pseudomembranozni kolitis), proliv, povišenje telesne temperature, glavobolja, mučnina, oralna monilijaza, svrab, koprivnjača, vaginitis, povraćanje.
Neuobičajene laboratorijske vrednosti:
Incidenca manja od 1% ali veća od 0,1%: povišenje alkalne fosfataze, azotnih jedinjenja, kalcijuma, kreatinina, fosfora, kalijuma, ukupnog bilirubina; sniženje kalcijuma (češće kod starijih pacijenata), hematokrita, broja neutrofila, trombocita i leukocita.
Kao i kod nekih drugih lekova iz grupe cefalosporina, prijavljeni su encefalopatija (poremećaji svesti uključujući konfuzno stanje, halucinacije, stupor i komu), mioklonus (nevoljni pokreti mišića) i epi-napadi. Iako je najveći broj događaja registrovan kod pacijenata sa oštećenjem bubrežne funkcije, koji su dobijali veće doze od preporučenih, neki slučajevi encefalopatije su nastali i kod pacijenata kod kojih je doza bila usklađena sa stanjem bubrežne funkcije.
Kao i u slučaju drugih cefalosporina, prijavljeni su: anafilaksa uključujući anafilaktički šok, prolazno smanjenje broja leukocita, neutrofila i trombocita, kao i agranulocitoza (akutno febrilno stanje praćeno velikim smanjenjem broja jedne vrste krvnih ćelija – granulocita).
Ukoliko se jave epi napadi uzročno povezani sa primenom leka, treba odmah prestati.
Neželjene reakcije tipične za cefalosporine
Pored već navedenih, sledeće neželjene reakcije i neuobičajene laboratorijske vrednosti su prijavljene za grupu cefalosporinskih antibiotika:
promene na koži (Stevens-Johnson sindrom, multiformni eritem i toksična epidermalna nekroliza), oštećena
funkcija bubrega, toksična nefropatija (toksično oštećenje funkcije bubrega), aplastična anemija, hemolitička anemija, krvarenje, oštećena funkcija jetre uključujući zastoj u oticanju žuči i smanjenje svih ćelijskih elemenata krvi.
Sličan profil neželjenih dejstava je primećen i tokom kliničkih ispitivanja leka kod dece.
Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.
Čuvati van domašaja i vidokriga dece.
2 godine
Lek se ne sme koristiti posle isteka roka označenog na pakovanju. Rok upotrebe ističe poslednjeg dana navedenog meseca.
Rastvor za injekciju upotrebiti odmah nakon pripreme.
Sa mikrobiološke tačke gledišta, rekonstituisani lek treba odmah primeniti. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, osim ako se rekonstituisanje vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.
Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage. Lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.
Lekove ne treba bacati u kanalizaciju, niti u kućni otpad. Pitajte svog farmaceuta kako da uklonite lekove koji Vam više nisu potrebni. Ove mere pomažu očuvanju životne sredine.
Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.
Sadržajaktivnesupstance: 1 bočica sa praškom za rastvor za injekciju sadrži: cefepima 1 g. (u obliku cefepim-dihidrohlorid, monohidrata)
Sadržajpomoćnihsupstanci: arginin
Izgled:
Osnovni farmaceutski oblik: prašak za rastvor za injekciju. Beo do žućkasto obojen prašak.
Finalni farmaceutski oblik: rastvor za injekciju.
Bistar, bezbojan do tamno žuto obojen rastvor bez prisustva vidljivih čestica.
Pakovanje:
Staklena bočica (staklo tip I) od 20 ml, sa sivim polimer butil gumenim zatvaračem i žutom ALU/PP flip-off Kapicom i uputstvom u složivoj kutiji.
Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet:
GALENIKA a.d., Batajnički drum b.b., 11080 Beograd, Republika Srbija
Proizvođač:
GALENIKA a.d., Batajnički drum b.b., 11080 Beograd, Republika Srbija
Decembar, 2012.
Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.
Broj i datum dozvole za stavljanje u promet leka Maxicef prašak za rastvor za injekciju, 1 x (1g): 515-01-3845-12-001 od 06.02.2013.
Sledeće informacije namenjene su isključivo zdravstvenim radnicima:
Cefepim se primenjuje u lečenju umereno teških do teških infekcija izazvanih osetljivim mikroorganizmima. Tu spadaju:
Infekcije donjeg respiratornog trakta uključujući pneumoniju i bronhitis
nekomplikovane i komplikovane infekcije urinarnog trakta, uključujući pijelonefritis
nekomplikovane infekcije kože i mekih tkiva
komplikovane intraabdominalne infekcije, uključujući peritonitis i infekcije žučnih puteva (u kombinaciji sa metronidazolom)
empirijska terapija pacijenata sa febrilnom neutropenijom.
Cefepim se upotrebljava za sprečavanje infekcija u intraabdominalnoj hirurgiji (u kombinaciji sa metronidazolom).
Intravenska ili intramuskularna upotreba.
Doziranje i način primene (i.v. ili i m.) cefepima zavisi od osetljivosti mikroorganizama, težine infekcije i bubrežne funkcije.
Odrasli i deca od 12 godina i više (telesna masa >40 kg)
Preporučeni dozni režim za odrasle i decu telesne mase >40 kg, sa normalnom bubrežnom funkcijom (klirens kreatinina veći od 60 ml/min.) dat je u tabeli 1.
Tabela 1.
Preporučeni dozni režim za odrasle sa normalnom bubrežnom funkcijom (klirens kreatinina > 60 ml/min.)
Vrsta infekcije Doza Doziranje Trajanje terapije (dani)
Umereno teška do teška pneumonija čiji je izazivač bakterija S. pneumoniae, P. aeruginosa, K. pneumoniae ili Enterobacter spp.
1–2 g i.v. na 12 sati 10
Empirijska terapija pacijenata sa febrilnom neutropenijom 2 g i.v. na 8 sati 7**
Blage do umereno teške nekomplikovane ili komplikovane infekcije urinarnog trakta, uključujući pijelonefritis, čiji su izazivači bakterije E. coli, K. pneumoniae, ili P. mirabilis* Teške nekomplikovane ili komplikovane urinarne
0,5–1 g
i.v./i.m***
na 12 sati 7–10
infekcije, uključujući pijelonefritis, izazvane bakterijama
E. coli ili K. pneumoniae*
Umereno teške do teške nekomplikovane infekcije kože i mekih tkiva čiji su izazivači bakterije S. aureus ili S. pyogenes
Komplikovane intraabdominalne infekcije (u kombinaciji
sa metronidazolom) čiji su izazivači bakterije E. coli, Str.grupe viridans, P. aeruginosa, K. pneumoniae, Enterobacter species, ili B. fragilis.
2 g i.v. na 12 sati 10
2 g i.v. na 12 sati 10
2 g i.v. na 12 sati 7–10
*uključujući slučajeve sa istovremenom bakterijemijom
**ili do prestanka neutropenije. Kod pacijenata koji više nisu febrilni, ali su neutropenični u trajanju dužem od 7 dana, potrebu za antimikrobnom terapijom treba često ponovo proceniti.
***Intramuskularni način primene indikovan je samo kod blagih do umereno teških, nekomplikovanih ili komplikovanih infekcija urinarnog trakta čiji je izazivač E. coli odnosno onda kada se smatra da je ovaj način primene pogodniji od intravenskog
Doziranje kod dece mlađe od 2 meseca
Efikasnost i bezbednost primene kod dece mlađe od 2 meseca nije utvrđena. Ne postoji dovoljno kliničkih podataka o primeni cefepima u ovoj populaciji u terapiji ozbiljnih infekcija kada se sumnja ili je utvrđeno da je uzročnik Haemophilus influenzae tip b.
Doziranje kod starijih osoba
Od više od 6 400 odraslih osoba koji su dobijali cefepim u toku kliničkih ispitivanja, 35% su bili starosti od 65 godina ili više, dok je 16% bilo starosti 75 godina ili više. Kada su pacijenti iz ovih starosnih grupa dobijali uobičajenu dozu za odrasle, klinička efikasnost i bezbednost primene leka su bili slični kao kod ostalih odraslih osoba.
Doziranje kod pacijenata sa poremećajem funkcije jetre
Kod ovih pacijenata nije potrebno posebno prilagođavanje doza
Doziranje kod pacijenata sa poremećajem funkcije bubrega
Kod pacijenata kod kojih je klirens kreatinina ≤ 60 ml/min. doziranje cefepima treba podesiti tako da se kompenzuje smanjeno izlučivanje putem bubrega.
Preporučeno inicijalno doziranje cefepima treba da je isto kao kod pacijenata sa normalnom bubrežnom funkcijom izuzev kod pacijenata koji su na hemodijalizi. Preporučeno doziranje cefepima kod pacijenata sa poremećajem funkcije bubrega dato je u tabeli 2.
Kada su poznate samo vrednosti kreatinina u serumu, sledeća formula (Cockroft i Gault jednačina) se može upotrebiti kako bi se procenio klirens kreatinina. Koncentracija kreatinina u serumu predstavlja stanje renalne funkcije:
Muškarci: klirens kreatinina (ml/min.) = telesnamasa(kg)x(140 godinestarosti)
72 x serumski kreatinin (mg/dl) Žene: 0,85 x gore navedena vrednost
Klirens kreatinina (ml/min.) | Preporučene doze održavanja | |||
> 60 ml/min. Uobičajeni režim doziranja | 500 mg na 12 h | 1 g na 12 h | 2 g na 12 h | 2 g na 8 h |
30 – 60 | 500 mg na 24 h | 1 g na 24 h | 2 g na 24 h | 2 g na 12 h |
11 – 29 | 500 mg na 24 h | 500 mg na 24 h | 1 g na 24 h | 2 g na 24 h |
<11 | 250 mg na 24 h | 250 mg na 24 h | 500 mg na 24 h | 1 g na 24 h |
CAPD | 500 mg na 48 h | 1 g na 48 h | 2 g na 48 h | 2 g na 48 h |
Hemodijaliza* | 1 g prvog dana, zatim 500 mg na 24 h | 1 g na 24 h | ||
* U danima na dijalizi cefepim treba primenjivati po završetku dijalize. Kad god je to moguće, cefepim treba primeniti uvek u isto vreme u toku dana.
Pacijentima koji su na kontinuiranoj peritonealnoj dijalizi (CAPD) cefepim se može primenjivati u uobičajenim dozama u doznom intervalu od 48 sati.
Pacijentima koji su na hemodijalizi, otprilike 68% od ukupne količine cefepima prisutnog u organizmu na
početku hemodijalize će biti uklonjeno posle 3 sata na dijalizi. Doziranje cefepima za pacijente na hemodijalizi je 1 g prvog dana, a zatim 500 mg na svaka 24 časa u terapiji svih infekcija izuzev kod febrilne neutropenije kada je doza 1 g na 24 časa.
Cefepim treba primenjivati u isto vreme svakog dana i to posle hemodijalize.
Podaci o doziranju kod dece sa poremećajem funkcije bubrega ne postoje; međutim, s obzirom da je farmakokinetika cefepima kod odraslih i dece slična, promene u doziranju koje se preporučuju kod odraslih pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom se preporučuju i u dečjoj populaciji.
Način primene
Cefepim se može dati intravenski (spora intravenska injekcija u trajanju od približno 30 minuta) ili intramuskularno (duboka intramuskularna injekcija).
Način pripreme rastvora MAXICEF za i.v. i i.m. primenu dat je u tabeli 3.
Tabela 3.
Priprema MAXICEF rastvora
Priprema MAXICEF rastvora | |||
MAXICEF (koncentracija cefepima) | količina rastvarača koja se dodaje (ml) | približna dobijena zapremina (ml) | približna koncentracija cefepima (mg/ml) |
1 g (i.v.) | 10 | 11,3 | 100 |
1 g (i m.) | 2,4 | 3,6 | 280 |
2 g (i.v.) | 10 | 12,5 | 160 |
Intravenska primena:
Sadržaj boćice rastvoriti odgovarajućim rastvaračem i dodati u odgovarajuću infuzionu tečnost. Pripremljeni rastvor treba davati tokom najmanje 30 minuta. Cefepim je kompatibilan u koncentracijama od 1 do 40 mg/ml sa sledećim infuzionim rastvorima: sterilna voda za injekcije + 0,9% rastvor Na- hlorida; sterilna voda za injekcije
+ 5% rastvor glukoze; sterilna voda za injekcije + 5% rastvor glukoze u 0,9% rastvoru Na- hlorida; sterilna voda za injekcije + Hartmanov rastvor u 5% rastvoru glukoze. Cefepim je kompatibilan u koncentraciji do 100 mg/ml sa sterilnom vodom za injekcije. Sa mikrobiološke tačke gledišta, rekonstituisani lek treba odmah primeniti. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, osim ako se rekonstituisanje vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.
Rastvor cefepima ne mešati sa metronidazolom, vankomicinom, gentamicinom, tobramicinom, netilmicin-
sulfatom ili aminofilinom zbog potencijalnih interakcija in vitro. Ukoliko je potrebna zajednička terapija sa ovima lekovima oni se daju odvojeno. Rastvor cefepima ne mešati sa ampicilinom ukoliko je njegova koncentracija veća od 40 mg/ml. Intermitentna intravenska infuzija preko Y-tipa primene može biti primenjena uz druge kompatibilne rastvore, ali u toku infuzije cefepima, treba prekinuti infuziju drugog rastvora.
Intramuskularna primena:
Cefepim se rastvara u: sterilnoj vodi za injekcije; 0,9% rastvoru Na-hlorida; 5% rastvoru glukoze; sa 1% lidokain-hidrohloridom, dodavanjem odgovarajuće količine rastvarača. Sa mikrobiološke tačke gledišta,
rekonstituisani lek treba odmah primeniti. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre
upotrebe preuzima korisnik, osim ako se rekonstituisanje vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.
Cefepim je kontraindikovan kod pacijenata koji u anamnezi imaju pojavu akutne reakcije preosetljivosti na cefepim, kao i na bilo koji antibiotik iz grupe cefalosporina.
Cefepim je takođe kontraindikovan kod pacijenata koji u anamnezi imaju pojavu akutne reakcije preosetljivosti, ili tešku i ozbiljnu reakciju preosetljivosti na penicilin, ili na bilo koji drugi beta-laktamski antibiotik.
Kod pacijenata kod kojih je klirens kreatinina jednak ili manji od 60 ml/min, doziranje treba uskladiti kako bi se kompenzovala usporena eliminacija leka putem bubrega. Kako se visoke koncentracije antibiotika u serumu koje se dugo održavaju, mogu javiti i pri uobičajenom doziranju, kod pacijenata sa oštećenom bubrežnom funkcijom ili drugim stanjima koja mogu da utiču na bubrežnu funkciju, dozu održavanja u tim slučajevima treba smanjiti. Hronična terapija treba da bude usklađena sa stepenom bubrežne insuficijencije, težinom infekcije i osetljivošću uzročnika infekcije (videti posebne preporuke u doziranju u delu Doziranje i način primene). U toku post- marketinškog praćenja prijavljeni su ozbiljni neželjeni događaji uključujući po život opasne ili fatalne pojave sledećih: encefalopatija (sa poremećajem svesti uključujući konfuziju, halucinacije, stupor i komu), mioklonus i epi-napade (videti deo Neželjena dejstva). Najveći broj slučajeva je prijavljen kod pacijenata sa oštećenom bubrežnom funkcijom koji su dobijali doze leka koje su premašivale uobičajene. Međutim, pojedini slučajevi encefalopatije su se javili i kod pacijenata kod kojih je doza bila usklađena sa stanjem bubrežne funkcije. U većini slučajeva simptomi neurotoksičnosti su bili reverzibilni i nestajali su po prekidu terapije cefepimom i/ili posle hemodijalize.
Pseudomembranozni kolitis odnosno dijareja uzrokovana bakterijom Clostridium difficile (CDAD) se može javiti usled primene skoro svih antibakterijskih lekova, uključujući i cefepim, i može varirati po težini kliničke slike od blage dijareje do fatalnog kolitisa.
Terapija antibakterijskim lekom menja normalnu bakterijsku floru kolona dovodeći do preteranog rasta
C.difficile.
C. difficile proizvodi toksine A i B, koji utiču na razvoj CDAD. Sojevi C. difficile koji produkuju hipertoksin izazivaju povećan morbiditet i mortalitet, jer ove infekcije mogu biti neosetljive na antimikrobnu terapiju i kolektomija može biti neophodna. CDAD treba uzeti u obzir kod svih pacijenata kod kojih je prisutna dijareja po primeni antibiotika. Pažljivo uzimanje anamneze je neophodno s obzirom da je primećeno da se CDAD može javiti i dva meseca posle primene antibakterijskog leka.
Ukoliko se posumnja ili potvrdi dijagnoza CDAD, postojeću terapiju antibiotikom (koja ne deluje na C. difficile)
bi trebalo prekinuti. Odgovarajuća nadoknada tečnosti i elektrolita, kao i proteina, antibiotska terapija prema izazivaču - C. difficile i eventualni hirurški tretman, treba razmotriti prema kliničkoj proceni.
Opšte mere opreza
Primena cefepima u odsustvu dokazane bakterijske infekcije ili čvrste pretpostavke da se o njoj radi ili u profilaktičke svrhe može biti od nedovoljne koristi za pacijenta i povećava rizik od razvoja rezistentnih sojeva bakterija.
Kao i u slučajevima primene drugih antibiotika, produžena primena cefepima može dovesti do rasta neosetljivih mikroorganizama. Od suštinskog značaja je povremeno procenjivanje stanja pacijenta. Ukoliko dođe do pojave superinfekcije tokom terapije, treba preduzeti odgovarajuće mere.
Mnogi cefalosporini, uključujući i cefepim, mogu da dovedu do smanjenja protrombinske aktivnosti. Ovo se posebno odnosi na pacijente sa oštećenom funkcijom bubrega ili jetre, ili su pothranjeni, kao i pacijenti koji su
duže vreme na antimikrobnoj terapiji. Zbog toga se, kod ovih pacijenata, mora pratiti protrombinsko vreme, i ukoliko je potrebno, primeniti vitamin K.
Primena cefepima može dati pozitivan direktan Coombs-ov test. Tokom hematoloških ispitivanja ili izvođenja antiglobulinskih testova u sklopu procedura koje prethode transfuziji (unakrsno ispitivanje podudarnosti) kao i tokom izvođenja Coombs-ovog testa kod novorođenčadi čije su majke pred porođaj dobijale cefalosporinski antibiotik, može doći do pojave pozitivnog rezultata testa kao posledice primene antibiotika.
Cefepim treba oprezno propisivati pacijentima koji u anamnezi imaju neko gastrointestinalno oboljenje, posebno kolitis.
Arginin (pomoćna supstanca u leku MAXICEF ) može dovesti do poremećaja metabolizma glukoze i prolaznog povećanja serumskog kalijuma, ukoliko se lek primeni u dozi 33 puta većoj od maksimalne dnevne doze cefepima. Efekat manjih doza za sada nije poznat.
Pri istovremenoj primeni cefepima sa visokim dozama aminoglikozida, potrebno je pažljivo praćenje bubrežne funkcije, zbog potenciranja nefrotoksičnosti i ototoksičnosti aminoglikozida. Takođe, treba izbegavati istovremenu primenu cefepima sa snažnim diureticima, kao što je furosemid, zbog potencijalnog nefrotoksičnog dejstva.
Laboratorijski testovi
Primena cefepima može dovesti do lažno pozitivne reakcije na glukozu u urinu pri korišćenju Clintest tableta (test sa bakar-sulfatom; ovaj test se sada retko koristi u praksi). U tom slučaju se preporučuje upotreba testova na bazi oksidativnih enzimskih reakcija (kao što je Clinistix npr.).
Trudnoća
Teratogeni efekti: kategorija B.
Ne postoje adekvatne i dobro-kontrolisane studije o primeni cefepima kod trudnih žena. Rezultati reproduktivnih studija na životinjama ne mogu se sa sigurnošću ekstrapolirati na ljude, pa cefepim treba primenjivati tokom
trudnoće samo ukoliko je to neophodno (videti Predklinički podaci o bezbednosti leka).
Dojenje
Cefepim se izlučuje u majčino mleko u veoma niskim koncentracijama (0,5 mikrograma/ml). Treba preduzeti mere opreza kada se cefepim daje majkama koje doje s obzirom na moguću senzibilizaciju deteta.
Porođaj
Uticaj cefepima tokom porođaja nije ispitivan. Lek treba primenjivati samo ukoliko je neophodan.
Nema podataka da cefepim može uticati na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom ili rukovanja mašinama.
Kliničke studije
Usled toga što se kliničke studije izvode u različitim okolnostima, učestalost pojave neželjenih reakcija tokom ovih studija se ne može direktno upoređivati sa učestalošću u svakodnevnoj kliničkoj praksi.
U toku kliničkog ispitivanja u kojima su primenjivane multiple doze cefepima, 4137 pacijenata je dobijalo preporučene dnevnim dozama cefepima (500 mg do 2 g intravenski na svakih 12 sati). Nisu zabeleženi smrtni slučajevi ili slučajevi trajnog invaliditeta koji bi se mogli pripisati toksičnom dejstvu leka. Ukupno 64 pacijenta (1,5%) je prekinulo terapiju usled neželjenih događaja koji su ocenjeni od strane ispitivača kao moguće, verovatno ili skoro sigurno povezane sa upotrebom leka. Od ovih pacijenata, njih 33 (51%) je prekinulo terapiju zbog osipa. Broj pacijenata koji je prekinuo lečenje zbog pojave neželjenog događaja nije zavisio od doze leka (0,8% za 500 mg, 1,1% za 1g, i 2,0% za 2 g). Međutim, incidenca prekida terapije usled pojave osipa, rasla je sa povećanjem doze leka.
Sledeći neželjeni događaji su ocenjeni kao verovatno povezani sa primenom cefepima tokom evaluacije leka u kliničkim ispitivanjima sprovedenim u SAD (n=3125 pacijenata).
Neželjena dejstva iz kliničkih studija navedena su u tabeli 4 i tabeli 5.
Tabela 4: Neželjena dejstva iz kliničkih studija sa cefepimom, višestruko doziranje, n=3125
Učestalost veća ili jednaka 1% Lokalne reakcije (3,0%), uključujući flebitis (1,3%), bol i/ili zapaljenje na mestu primene (0,6%)*; osip (1,1%)
Učestalost između 0,1 i 1% Kolitis (uključujući pseudomembranozni kolitis), dijareja, febrilnost, glavobolja, mučnina, oralna monilijaza, svrab, urtikarija, vaginitis, povraćanje
* Lokalne reakcije na mestu primene, pri i.v. infuziji cefepima (n=3048).
Kod 795 pacijenata koji su primili dozu cefepima veću od 2 g svakih 8 sati bila je povećana incidenca neželjenih dejstava verovatno povezanih sa primenom leka. To su bili: osip (4%), dijareja (3%), mučnina (2%), povraćanje (1%), svrab (1%), febrilnost (1%), i glavobolja (1%).
Tabela 5: Promene laboratorijskih parametara u toku kliničkih studija
Učestalost veća ili jednaka Pozitivan Coombs-ov test (bez hemolize) (16,2%); snižen nivo fosfora (2,8%);
1% povećanje ALT/SGPT (2,8%), AST/SGOT (2,4%), eozinofilija (1,7%); produženje
PTT (1,6%) i PT (1,4%), anemija
Učestalost između 0,1 i 1% Povećanje: alkalne fosfataze, BUN, kalcijuma, kreatinina, fosfora, kalijuma, ukupnog bilirubina; sniženje: kalcijuma*, hematokrita, neutrofila, trombocita, leukocita (WBC).
* Hipokalcemija je bila češća kod starijih pacijenata. Kliničke posledice promena nivoa kalcijuma i fosfora nisu zabeležene.
Sličan profil neželjenih dejstava je primećen i tokom kliničkih ispitivanja kod pedijatrijske populacije.
Pored navedenih neželjenih dejstava koja su zabeležena u toku kliničkih studija sa cefepimom u Severnoj Americi, sledeći neželjeni događaji prijavljeni su tokom postmarketinškog praćenja (širom sveta).
Kao i kod nekih drugih lekova iz ove grupe, prijavljeni su encefalopatija (poremećaji svesti, uključujući
konfuziju, halucinacije, stupor, i komu), mioklonus i epileptiformni napadi (konvulzivni ili nekonvulzivni). Iako se većina ovih neželjenih dejstava javila kod pacijenata sa bubrežnim oštećenjem koji su primili neodgovarajuću dozu leka, u pojedinim slučajevima do encefalopatije je došlo i kod pacijenata koji su primili dozu prilagođenu stepenu oštećenja bubrega (videti takođe posebna upozorenja).
Ukoliko dođe do pojave epileptiformnih napada, terapiju cefepimom treba obustaviti.Antikonvulzivnu terapiju treba primeniti ukuoliko je klinički indikovana.
Oprez je potreban u cilju prilagođavanja dnevne doze leka kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom ili drugim stanjima koja mogu ugroziti bubrežnu funkciju, kako bi se smanjila koncentracija antibiotika koja bi mogla dovesti ili uticati na navedene i druge ozbiljne neželjene događaje, uključujući bubrežnu insuficijenciju. Kao i u slučaju drugih cefalosporina, prijavljeni su anafilaksa uključujući anafilaktički šok, prolazna leukopenija, neutropenija, agranulocitoza i trombocitopenija.
Pored navedenog, neželjena dejstva koja se mogu javiti pri primeni svih cefalosporina, uključujući tu i cefepim su: Stevens-Johnson-ov sindrom, multiformi eritem, toksična epidermalna nekroliza, renalna disfunkcija, toksična nefropatija, aplastična anemija, hemolitička anemija, hemoragija, hepatična disfunkcija uključujući holestazu i pancitopenija.
Pacijente koji su predozirani lekom treba pažljivo pratiti i primeniti suportivnu terapiju. Ukoliko je prisutna bubrežna insuficijencija treba primeniti hemodijalizu kako bi se cefepim što pre izbacio iz organizma. Zadesno trovanje lekom je registrovano kada su velike doze primenjene kod pacijenata sa oštećenom bubrežnom funkcijom. Simptomi predoziranja uključuju encefalopatiju (poremećaj svesti uključujući konfuziju, halucinacije, stupor i komu), mioklonus, epi napade i neuro-muskularnu ekscitabilnost (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Neželjena dejstva i Doziranje i način primene).
Rastvor cefepima ne mešati sa metronidazolom, vankomicinom, gentamicinom, tobramicinom, netilmicin sulfatom ili aminofilinom zbog potencijalnih interakcije in vitro. Ukoliko je potrebna zajednička terapija sa ovima lekovima oni se daju odvojeno. Rastvor cefepima ne mešati sa ampicilinom ukoliko je njegova koncentracija veća od 40 mg/ml.
Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.