Humira
adalimumab
UPUTSTVO ZA LEK
Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.
Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.
Ovaj lek propisan je samo Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste znake bolesti kao i Vi.
Ukoliko Vam se javi bilo koje neželjeno dejstvo, obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri. Ovo uključuje i bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu. Vidite odeljak 4.
Šta je lek Humira i čemu je namenjen
Šta treba da znate pre nego što primite lek Humira
Kako se primenjuje lek Humira
Moguća neželjena dejstva
Kako čuvati lek Humira
Sadržaj pakovanja i ostale informacije
Ubrizgavanje leka Humira
Lek Humira sadrži aktivnu supstancu adalimumab, koja je humano monoklonsko antitelo. Monoklonska antitela su proteini koji prepoznaju i vezuju se za druge specijalne proteine. Humira pripada grupi lekova koji blokiraju aktivnost faktora nekroze tumora (TNF) u organizmu (TNF blokatori). TNF je specifični protein koji je uključen u zapaljenske procese u organizmu.
Lek Humira je namenjen za lečenje:
reumatoidnog artritisa
poliartikularnog juvenilnog idiopatskog artritisa
artritisa povezanog sa entezitisom
ankilozirajućeg spondilitisa
aksijalnog spondiloartritisa bez radiografskog dokaza ankilozirajućeg spondilitisa
psorijaznog artritisa
plak psorijaze
gnojnog zapaljenja znojnih žlezda (Hidradenitis suppurativa)
Crohn-ove bolesti
ulceroznog kolitisa
neinfektivnog uveitisa
Za više informacija, pogledajte u nastavku.
Reumatoidni artritis je zapaljenjsko oboljenje zglobova.
Lek Humira se koristi za lečenje reumatoidnog artritisa kod odraslih. Ukoliko imate umereni do teški oblik aktivnog reumatoidnog artritisa možete prvo primiti druge lekove koji modifikuju tok bolesti, kao što je metotreksat. Ukoliko ne reagujete dovoljno dobro na ovakve lekove, biće Vam propisan lek Humira za lečenje reumatoidnog artritisa.
Lek Humira se može koristiti i za lečenje teškog, aktivnog i progresivnog reumatoidnog artritisa bez prethodne primene metotreksata.
Pokazano je da lek Humira usporava oštećenje hrskavice i kostiju zglobova izazvano bolešću i da poboljšava fizičku funkciju.
Obično se lek Humira upotrebljava uz metotreksat. Ukoliko Vaš lekar proceni da je metotreksat neodgovarajuć, možete primati samo lek Humira.
Poliartikularni juvenilni idiopatski artritis je zapaljensko oboljenje zglobova.
Lek Humira se koristi za lečenje poliartikularnog juvenilnog idiopatskog artritisa kod dece i adolescenata uzrasta od 2 godine i starijih. Možete prvo primiti druge lekove koji modifikuju tok bolesti, kao što je metotreksat. Ukoliko ne reagujete dovoljno dobro na ovakve lekove, biće Vam propisan lek Humira.
Vaš lekar će odlučiti da li će se lek Humira primeniti sa metotreksatom ili bez njega.
Artritis povezan sa entezitisom je zpaljensko oboljenje zglobova i područja na kojima se tetive spajaju sa kostima.
Lek Humira se koristi za lečenje artritisa povezanog sa entezitisom kod dece i adolescenata uzrasta od 6 godina i starijih. Možete prvo primiti druge lekove koji modifikuju tok bolesti, kao što je metotreksat. Ukoliko ne reagujete dovoljno dobro na ovakve lekove, biće Vam propisan lek Humira.
Ankilozirajući spondilitis i aksijalni spondiloartritis bez radiografskog dokaza ankilozirajućeg spondilitisa su zapaljenjska oboljenja kičme.
Lek Humira se koristi za lečenje ankilozirajućeg spondilitisa i aksijalnog spondiloartritisa bez radiografskog dokaza AS kod odraslih. Ukoliko bolujete od ankilozirajućeg spondilitisa ili aksijalnog spondiloartritisa bez radiografskog dokaza AS, prvo ćete dobiti druge lekove. Ukoliko ne reagujete dobro na ove lekove biće Vam propisan lek Humira da bi se smanjili znaci i simptomi Vaše bolesti.
Psorijazni artritis je zapaljenje zglobova povezano sa psorijazom.
Lek Humira se koristi za lečenje psorijaznog artritisa kod odraslih. Pokazano je da lek Humira usporava oštećenje hrskavice i kostiju zglobova izazvano bolešću i da poboljšava fizičku funkciju. Prvo ćete dobiti druge lekove. Ukoliko ne reagujete dobro na ove lekove biće Vam propisan lek Humira da bi se smanjili znaci i simptomi Vaše bolesti
Plak psorijaza je kožna bolest koja uzrokuje crvene, perutave, krastave mrlje na koži prekrivene srebrnastim ljuspicama. Plak psorijaza može zahvatiti i nokte, uzrokujući njihovo raspadanje, zadebljanje i odizanje od ležišta nokta, što može biti bolno.
Lek Humira se koristi za lečenje:
umerene do teške plak psorijaze kod odraslih i
teške plak psorijaze kod dece i adolescenata uzrasta od 4 do 17 godina kod kojih topikalna terapija i fototerapija nisu delovale dovoljno dobro ili nisu odgovarajuće.
Gnojno zapaljenje znojnih žlezda (koje se ponekad naziva inverznim aknama) je hronična i često bolna zapaljenjska bolest kože. Simptomi mogu uključivati nodule (kvržice) koji su bolni na dodir i apscese (čireve) iz kojih može isticati gnoj. Najčešće zahvata specifične delove kože, poput područja ispod dojki i pazuha, zatim područja na unutrašnjem delu butina, preponama i zadnjici. Na zahvaćenim mestima mogu nastati i ožiljci.
Lek Humira se koristi za lečenje:
umerenog do teškog oblika gnojnog zapaljenja znojnih žlezda kod odraslih i
umerenog do teškog oblika gnojnog zapaljenja znojnih žlezda kod adolescenata uzrasta od 12 godina i starijih.
Lek Humira može smanjiti broj nodula i apscesa koje imate i ublažiti bol koji često prati ovu bolest. Moguće je da će Vam prvo biti propisani drugi lekovi. Ukoliko na njih ne reagujete dovoljno dobro, biće Vam propisan lek Humira.
Crohn-ova bolest
Crohn-ova bolest je zapaljenjsko oboljenje digestivnog trakta.
Lek Humira se koristi za lečenje:
umerene do teške Crohn-ove bolesti kod odraslih i
umerene do teške Crohn-ove bolesti kod dece i adolescenata uzrasta od 6 do 17 godina
Ukoliko bolujete od Crohn-ove bolesti prvo ćete dobiti druge lekove. Ukoliko ti lekovi ne dovedu do željenog kliničkog odgovora, biće Vam propisan lek Humira kako bi se smanjili simptomi i znaci bolesti.
Ulcerozni kolitis je zapaljenjsko oboljenje creva.
Lek Humira se koristi za lečenje ulceroznog kolitisa kod odraslih. Ukoliko bolujete od ulceroznog kolitisa prvo ćete dobiti druge lekove. Ukoliko ti lekovi ne dovedu do željenog kliničkog odgovora, biće Vam propisan lek Humira kako bi se smanjili simptomi i znaci bolesti.
Neinfektivni uveitis je zapaljensko oboljenje koje zahvata određene delove oka.
Lek Humira se koristi za lečenje:
Odraslih sa neinfektivnim uveitisom kod kojeg zapaljenje zahvata zadnji deo oka
Dece uzrasta od 2 godine i starije sa hroničnim neinfektivnim uveitisom kod kojeg zapaljenje zahvata prednji deo oka
To zapaljenje može dovesti do slabljenja vida i/ili prisutnosti plutajućih čestica u oku (crne tačkice ili tanke linije koje se kreću u vidnom polju). Lek Humira deluje tako što smanjuje ovo zapaljenje. Moguće je da će Vam prvo biti propisani drugi lekovi. Ukoliko ti lekovi ne dovedu do željenog kliničkog odgovora, biće Vam propisan lek Humira.
Ukoliko ste alergični na adalimumab ili na bilo koju od pomoćnih supstanci leka Humira (videti odeljak 6)
Ukoliko imate tešku infekciju, uključujući aktivnu tuberkulozu (vidite "Kada uzimate lek Humira, posebno vodite računa"). Važno je da kažete svom lekaru ukoliko imate simptome infekcije, npr. groznicu, pojavu rana, osećaj zamaranja, probleme sa zubima.
Ukoliko imate umerenu ili tešku srčanu slabost. Važno je da kažete svom lekaru ukoliko imate ili ste ranije imali ozbiljne srčane smetnje (vidite "Kada uzimate lek Humira, posebno vodite računa").
Obratite se lekaru ili farmaceutu pre početka primene leka Humira. Alergijske reakcije
Ukoliko osetite alergijske reakcije kao što je stezanje u grudima, otežano disanje praćeno zviždanjem, vrtoglavicu, oticanje ili osip ne smete više upotrebljavati lek Humira i odmah se javite Vašem lekaru.
Infekcije
Ukoliko imate infekciju, uključujući dugotrajnu ili lokalizovanu infekciju (na primer, ulkus na nozi), konsultujte lekara pre nego što počnete lečenje lekom Humira. Ukoliko niste sigurni da li imate infekciju, obratite se Vašem lekaru.
Možete dobiti infekcije mnogo lakše dok ste na terapiji lekom Humira. Ovaj rizik može biti povećan ako Vam je smanjena plućna funkcija. Infekcije mogu biti teške i uključivati:
tuberkulozu
infekcije izazvane virusima, gljivicama, parazitima ili bakterijama
druge oportunističke infekcije (npr. gljivične infekcije)
tešku infekciju krvi (sepsa)
U retkim slučajevima te infekcije mogu ugroziti život. Važno je da kažete lekaru ukoliko dobijete simptome kao što su temperatura, rane, osećaj zamaranja ili problemi sa zubima. Lekar Vam može preporučiti da privremeno prestanete da upotrebljavate lek Humira.
Obavestite Vašeg lekara ukoliko boravite ili putujete u oblasti gde su prisutne endemske gljivične infekcije, kao što je histoplazmoza, kokcidioidomikoza ili blastomikoza.
Posavetujte se sa lekarom ukoliko ste imali povratne infekcije ili druga stanja koja povećavaju rizik od nastanka infekcija.
Ukoliko ste stariji od 65 godina, više ste podložni pojavi infekcija dok ste na terapiji lekom Humira. Vi i vaš lekar treba da obratite posebnu pažnju na znakove infekcije dok primate lek Humira. Veoma je važno da obavestite svog lekara ukoliko primetite simptome infekcije kao što su groznica, rane, osećaj zamora ili problemi sa zubima.
Tuberkuloza
Veoma je važno da kažete Vašem lekaru ukoliko ste ranije bolovali od tuberkuloze ili ste bili u bliskom kontaktu sa nekom osobom koja je bolovala od tuberkuloze. Ako imate aktivnu tuberkulozu, nemojte primenjivati lek Humira.
S obzirom na to da su prijavljeni slučajevi tuberkuloze kod pacijenata lečenih lekom Humira, Vaš lekar će proveriti da li kod Vas ima simptoma i znakova tuberkuloze pre nego što započnete lečenje lekom Humira. To uključuje potpunu medicinsku procenu, uključujući uzimanje istorije bolesti i sprovođenje odgovarajućih testova za otkrivanje bolesti (rentgenski pregled grudnog koša i tuberkulinski test). Sprovođenje ovih testova treba da bude zabeleženo na vašoj Kartici Upozorenja za Pacijente
Tuberkuloza se može razviti tokom lečenja čak iako ste primili preventivnu terapiju za tuberkulozu.
Ukoliko se simptomi tuberkuloze (uporan kašalj, gubitak telesne mase, bezvoljnost, blago povišena telesna temperatura) ili neke druge infekcije pojave tokom ili nakon lečenja, odmah obavestite svog lekara.
Hepatitis B
Posavetujte se sa lekarom ukoliko ste nosilac hepatitis B virusa, ukoliko imate aktivni hepatitis B ili mislite da biste se mogli zaraziti hepatitisom B.
Vaš lekar će proveriti da li imate hepatitis B virus. Kod nosilaca virusa, lek Humira može uzrokovati reaktivaciju hepatitisa B.
U nekim situacijama, naročito ako uzimate druge lekove koji suprimiraju Vaš imunski sistem, reaktivacija hepatitis B virusa može Vam ugroziti život.
Hirurške intervencije
Ukoliko je potrebno da se podvrgnete hiruškoj intervenciji ili intervenciji na zubima potrebno je da informišete Vašeg lekara o tome da uzimate lek Humira. Lekar Vam može preporučiti da privremeno prestanete da upotrebljavate lek Humira.
Demijelinizirajuća bolest
Ukoliko bolujete ili obolite od demijelinizirajuće bolesti, kao što je multipla skleroza, Vaš lekar će odlučiti da li treba da primite ili da nastavite da primate lek Humira. Odmah recite svom lekaru ako se kod Vas pojave simptomi kao što su promene vida, slabost u rukama ili nogama, ili utrnulost ili trnci u bilo kojem delu tela.
Vakcinacija
Neke vakcine ne smeju da se primaju dok ste na terapiji lekom Humira, jer mogu uzrokovati infekcije.
Potrebno je da proverite kod svog lekara pre nego što dobijete bilo kakvu vakcinu.
Preporučuje se da deca prime sve potrebne vakcine u skladu sa kalendarom obaveznih vakcinacija pre početka terapije lekom Humira.
Ukoliko ste primali lek Humira tokom trudnoće, Vaše dete može biti pod većim rizikom od razvoja infekcije tokom približno 5 meseci nakon što ste primili poslednju dozu leka Humira tokom trudnoće. Veoma je važno da informišete lekara Vašeg deteta i druge zdravstvene radnike da ste primali lek Humira tokom trudnoće, kako bi doneli odluku da li Vaše dete sme da primi bilo koju vakcinu.
Srčane smetnje
Važno je da kažete Vašem lekaru ukoliko ste imali ili imate teške srčane probleme.
Ukoliko bolujete od blage srčane slabosti i lečite se lekom Humira, lekar će morati pažljivo da prati stanje srčane slabosti.
Ukoliko se pojave ili se pogoršaju simptomi srčane slabosti (npr. nedostatak vazduha, oticanje skočnih zglobova) morate se odmah obratiti Vašem lekaru. Vaš lekar će odlučiti da li treba da primite lek Humira.
Ukoliko dobijete visoku telesnu temperaturu koja ne prolazi, modrice ili krvarite veoma lako, ukoliko ste veoma bledi, obratite se odmah lekaru. Kod nekih pacijenata organizam može smanjeno stvarati krvne ćelije koje omogućavaju telu da se bori protiv infekcija, kao i krvne ćelije koje pomažu u zaustavljanju krvarenja. Vaš lekar će možda odlučiti da prekine lečenje.
Maligne bolesti
Zabeleženi su veoma retki slučajevi nekih vrsta malignih bolesti kod dece i odraslih pacijenata koji su uzimali lek Humira ili druge blokatore TNF.
Ljudi sa teškim reumatoidnim artritisom koji dugo vremena boluju od te bolesti, mogu imati rizik veći od prosečnog da dobiju limfom (vrsta maligne bolesti koji zahvata limfni sistem), kao i leukemiju (vrsta raka koji zahvata krv i koštanu srž).
Ako uzimate lek Humira možete imati povećani rizik od dobijanja limfoma, leukemije ili druge vrste maligne bolesti. Retko se kod pacijenata koji su upotrebljavali lek Humira javljao specifičan i težak oblik limfoma. Neki od ovih pacijenata su, takođe, upotrebljavali azatioprin ili 6-merkaptopurin.
Recite svom lekaru ukoliko uzimate azatioprin ili 6-merkaptopurin istovremeno sa lekom Humira. Takođe, kod pacijenata koji uzimaju lek Humira, primećeni su slučajevi nemelanomskih tumora kože.
Obavestite svog lekara ukoliko se za vreme ili nakon terapije pojave nove lezije na koži ili dođe do promena postojećih lezija.
Osim limfoma, prijavljeni su slučajevi drugih malignih bolesti, kod pacijenata sa specifičnom bolešću pluća koja se zove hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) lečenih drugim blokatorom TNF-a. Ukoliko bolujete od HOBP ili ste težak pušač, posavetujte se sa Vašim lekarom da li je lečenje blokatorom TNF-a odgovarajuće za Vas.
Vakcinacija: ukoliko je moguće, deca bi trebalo da prime sve potrebne redovne vakcine, pre nego što počnu sa primenom leka Humira
Recite svom lekaru ili farmaceutu ukoliko ste nedavno uzimali ili trenutno primenjujete neki drugi lek.
Lek Humira se ne sme primenjivati sa lekovima koji sadrže aktivnu supstancu:
anakinru
abatacept
Lek Humira se može koristiti istovremeno sa:
metotreksatom
nekim drugim antireumatskim lekovima koji modifikuju tok bolesti (sulfasalazin, hidroksihlorohin, leflunomid i injekcije preparata zlata)
steroidima ili lekovima protiv bolova uključujući nesteroidne lekove protiv zapaljenja. Ako imate pitanja, razgovarajte sa svojim lekarom.
Kako se lek primenjuje supkutano, konzumacija hrane i pića ne bi trebalo da ima uticaja na dejstvo leka Humira.
Uticaj leka Humira na trudnice nije poznat, pa se zato upotreba leka Humira kod trudnica ne preporučuje. Savetuje se da izbegavate trudnoću i morate uzimati odgovarajuću kontracepciju dok koristite lek Humira, i još najmanje 5 meseci nakon poslednje primljene doze leka Humira. Ukoliko zatrudnite, posavetujte se sa lekarom.
Ukoliko ste primali lek Humira tokom trudnoće, Vaše dete može biti pod većim rizikom od razvoja infekcije. Važno je da pre bilo koje vakcinacije deteta informišete lekara Vašeg deteta i druge zdravstvene radnike da ste primali lek Humira tokom trudnoće (za više informacija videti deo o vakcinaciji u delu „Upozorenja i mere opreza“).
Nije poznato da li adalimumab prelazi u mleko dojilja.
Ukoliko ste dojilja, treba da prekinete dojenje dok se lečite lekom Humira i još najmanje 5 meseci nakon poslednjeg tretmana lekom Humira.
Ako mislite da biste mogli biti trudni ili planirate trudnoću, obratite se svom lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.
Lek Humira može blago uticati na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama. Vrtoglavica i smetnje sa vidom se mogu javiti tokom primene leka Humira.
Uvek upotrebljavajte lek Humira onako kako Vam je lekar objasnio. Ukoliko niste sigurni, potrebno je da proverite način upotrebe sa Vašim lekarom ili farmaceutom.
Reumatoidni artritis, psorijazni artritis, ankilozirajući spondilitis ili aksijalni spondiloartritis bez radiološkog dokaza ankilozirajućeg spondilitisa | ||
Uzrast ili telesna masa | Koliku dozu i koliko često primeniti lek? | Napomene |
Odrasli | 40 mg svake druge nedelje | Kod reumatoidnog artritisa, primena metotreksata se nastavlja za vreme uzimanja leka Humira. Ako Vaš lekar proceni da je metotreksat neprikladan, možeseprimenjivatisamoHumira. Ako imate reumatoidni artritis i ne dobijate metotreksat zajedno sa lekom Humira, Vaš lekar može odlučiti da primate 40 mg leka Humira svake nedelje. |
Poliartikularni juvenilni idiopatski artritis | ||
Uzrast ili telesna masa | Koliku dozu i koliko često primeniti lek ? | Napomene |
Adolescenti i odrasli uzrasta od 13 godina i stariji | 40 mg svake druge nedelje. | |
Deca uzrasta od 2 do 12 godina | Doza zavisi od telesne visine i telesne mase pacijenta. Lekar će Vam reći tačnu dozu koju treba primeniti. | |
Artritis povezan sa entezitisom | ||
Uzrast ili telesna masa | Koliko i koliko često primeniti? | Napomene |
Deca, adolescenti i odrasli uzrasta od 6 godina i stariji | Doza zavisi od telesne visine i telesne mase pacijenta. Lekar će Vam reći tačnu dozu koju treba primeniti. | |
Plak psorijaza | ||
Uzrast ili telesna masa | Koliku dozu i koliko često primeniti lek? | Napomene |
Odrasli | Prva doza od 80 mg (dve injekcije od 40 mg u jednom danu), nakon čega sledi 40 mg svake druge nedelje počevši nedelju dana nakon prve doze. | Ukoliko nemate odgovarajući odgovor na terapiju, Vaš lekar Vam može povećati učestalost doziranja na 40 mg svake nedelje. |
Deca i adolescenti uzrasta od 4 godine i stariji | Doza zavisi od telesne visine i telesne mase pacijenta. Lekar će Vam reći tačnu dozu koju treba primeniti. | |
Gnojno zapaljenje znojnih žlezda (Hidradenitis suppurativa) | ||
Uzrast ili telesna masa | Koliku dozu i koliko često primeniti lek? | Napomene |
Odrasli | Prva doza od 160 mg (četiri injekcije od 40 mg u jednom danu ili dve injekcije od 40 mg na dan tokom dva uzastopna dana), nakon koje dve nedelje kasnije sledi doza od 80 mg (dve injekcije od 40 mg u jednom danu). Nakon sledeće dve nedelje lečenje se nastavlja dozom od 40 mg svake nedelje. | Preporučuje se da zahvaćena područja svakodnevno ispirate antiseptičkom tečnošću. |
Adolescenti uzrasta od 12 godina i stariji, telesne mase najmanje 30 kg | Prva doza od 80 mg (dve injekcije od 40 mg u jednom danu), nakon koje sledi 40 mg svake druge nedelje počevši nedelju dana kasnije. | Ukoliko nemate odgovarajući odgovor na terapiju, Vaš lekar Vam može povećati učestalost doziranja na 40 mg svake nedelje. Preporučuje se da zahvaćena područja svakodnevno ispirate antiseptičkom tečnošću. |
Crohnova bolest | ||
Uzrast ili telesna masa | Koliku dozu i koliko često primeniti lek? | Napomene |
Odrasli | Prva doza od 80 mg (dve injekcije od 40 mg u jednom danu), nakon koje dve nedelje kasnije sledi 40 mg svake druge nedelje. Ako je potreban brži odgovor na lečenje, lekar Vam može propisati prvu dozu od 160 mg (četiri injekcije od 40 mg u jednom danu ili dve injekcije od 40 mg na dan tokom dva uzastopna dana), nakon koje dve nedelje kasnije sledi 80 mg (dve injekcije od 40 mg u istom danu). Nakon toga, uobičajena doza je 40 mg svake druge nedelje. | Vaš lekar Vam može povećati učestalost doziranja na 40 mg svake nedelje. |
Deca ili adolescenti uzrasta od 6 godina i stariji i telesne mase 40 kg ili više | Prva doza od 80 mg (dve injekcije od 40 mg u jednom danu), nakon koje dve nedelje kasnije sledi 40 mg. Ako je potreban brži odgovor na lečenje, lekar može propisati prvu dozu od 160 mg (četiri injekcije od 40 mg u jednom danu ili dve injekcije od 40 mg na dan tokom dva uzastopna dana), nakon koje dve nedelje kasnije sledi 80 mg (dve injekcije od 40 mg u jednom danu). Nakon toga, uobičajena doza je 40 mg svake druge nedelje. | Vaš lekar Vam može povećati učestalost doziranja na 40 mg svake nedelje. |
Deca ili adolescenti uzrasta od od 6 godina i stariji i telesne mase manje od 40 kg | Prva doza je 40 mg, nakon čega dve nedelje kasnije sledi 20 mg. Ako je potreban brži odgovor na lečenje, lekar može propisati početnu dozu od 80 mg (dve injekcije od 40 mg u jednom danu), nakon koje dve nedelje kasnije sledi 40 mg. Nakon toga, uobičajena doza je 20 mg svake druge nedelje. | Vaš lekar Vam može povećati učestalost doziranja na 20 mg svake nedelje. |
Ulcerozni kolitis | ||
Uzrast ili telesna masa | Koliku dozu i koliko često primeniti lek? | Napomene |
Odrasli | Prva doza je 160 mg (četiri injekcije od 40 mg u jednom danu ili dve injekcije od 40 mg tokom dva uzastopna dana), nakon koje dve nedelje kasnije sledi 80 mg (dve injekcije od 40 mg u jednom danu). Nakon toga, uobičajena doza je 40 mg svake druge nedelje. | Vaš lekar Vam može povećati učestalost doziranja na 40 mg svake nedelje. |
Neinfektivni uveitis | ||
Uzrast ili telesna masa | Koliku dozu i koliko često primeniti lek? | Napomene |
Odrasli | Prva doza je 80 mg (dve injekcije od 40 mg u jednom danu), nakon čega sledi 40 mg svake druge nedelje počevši nedelju dana nakon prve doze. | Uz lek Humira može se nastaviti primena kortikosteroida ili drugih lekova koji utiču na imunski sistem. Humira se može primenjivati i sama. |
Deca uzrasta od 2 godine i starija, telesne mase manje od 30 kg | 20 mg svake druge nedelje | Vaš lekar može propisati inicijalnu dozu od 40 mg, koja se može primeniti nedelju dana pre početka primene doze održavanja od 20 mg svake druge nedelje. Preporučuje se primena leka Humira u kombinaciji sa metotreksatom. |
Deca uzrasta od 2 godine i starija, telesne mase najmanje 30 kg | 40 mg svake druge nedelje | Vaš lekar može propisati inicijalnu dozu od 80 mg, koja se može primeniti nedelju dana pre početka primene doze održavanja od 40 mg svake druge nedelje. Preporučuje se primena leka Humira u kombinaciji sa metotreksatom. |
Lek Humira se primenjuje kao supkutana (potkožna) injekcija.
Ukoliko ste uzeli veću dozu leka Humira nego što bi trebalo, odmah razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom! Uvek ponesite kartonsku kutiju leka (spoljašnje pakovanje leka), čak i ako je prazna.
Nikada ne uzimajte duplu dozu leka da biste nadoknadili propuštenu dozu!
Ako ste zaboravili da date sebi injekciju leka Humira, primenite sledeću dozu leka Humira čim se setite. Narednu dozu primenite prema ranijem planu doziranja.
Vaš lekar će odlučiti o prekidu terapije lekom Humira. Simptomi bolesti se mogu vratiti usled naglog prekida terapije.
Ako imate bilo kakvih pitanja u vezi primene leka Humira, obratite se Vašem lekaru i farmaceutu.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Većina neželjenih dejstava su blaga do umerena. Međutim, neka mogu biti teška i zahtevati lečenje. Neželjena dejstva se mogu javiti i do 4 meseca nakon primene poslednje doze.
Odmah obavestite Vašeg lekara ukoliko primetite:
Ozbiljan osip, koprivnjaču ili druge znake alergijske reakcije;
Oticanje lica, šaka i stopala;
Otežano disanje, gutanje;
Nedostatak daha pri naporu ili pri ležanju ili oticanje skočnih zglobova.
Obavestite Vašeg lekara što pre je moguće ukoliko primetite:
Znake infekcije kao što su visoka telesna temperatura, mučnina, pojava rana, problemi sa zubima, peckanje pri mokrenju;
Osećaj slabosti ili zamaranja;
Kašalj;
Osećaj mravinjanja;
Osećaj utrnulosti;
Poremećaj vida praćen dvostrukim slikama;
Slabost u rukama ili nogama;
Oteklinu ili ranu koja ne zarasta;
Znake i simptome koji ukazuju na poremećaj krvi kao što su uporna visoka telesna temperatura , pojava modrica, krvarenje, bledilo.
Gore opisani simptomi mogu biti znaci dole nabrojanih neželjenih dejstava, koja su zapažena pri upotrebi leka Humira:
Veoma često (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek ):
reakcije na mestu primene injekcije (uključujući bol, oticanje, crvenilo ili svrab);
infekcije respiratornog trakta (uključujući prehladu, curenje iz nosa, infekcije sinusa, zapaljenje pluća);
glavobolja;
bol u stomaku;
mučnina i povraćanje;
osip na koži;
bol u mišićima i kostima.
Često (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek ):
teške infekcije (uključujući trovanje krvi i grip);
kožne infekcije (uključujući celulitis i herpes zoster);
infekcije uha;
infekcije usne duplje (uključujući infekcije zuba i upalu grla);
infekcije reproduktivnog sistema;
infekcije mokraćnih puteva;
gljivične infekcije;
infekcije zglobova;
benigni tumori;
maligne bolesti kože;
alergijske reakcije (uključujući sezonske alergije);
dehidratacija;
promene raspoloženja (uključujući depresiju);
osećaj strepnje;
pospanost i problemi sa spavanjem;
poremećaji čula, kao što su trnjenje, probadanje ili utrnulost;
migrena;
pritisak na koren nerva (uključujući bol u donjem delu leđa i nozi);
poremećaji vida;
zapaljenje oka;
zapaljenje očnog kapka i oticanje oka;
vertigo;
osećaj ubrzanog lupanja srca;
visok krvni pritisak;
crvenilo;
hematom;
kašalj;
astma;
gubitak daha;
gastrointestinalno krvarenje;
poremećaj varenja (loše varenje, nadutost, gorušica);
bolest kada se kiselina iz želuca vraća u jednjak;
sicca sindrom (uključujući suvoću očiju i usta);
svrab;
osip sa svrabom;
pojava modrica;
zapaljenje kože (kao što je ekcem);
lomljenje noktiju;
pojačano znojenje;
gubitak kose;
pojava ili pogoršanje psorijaze;
grčevi mišića;
pojava krvi u mokraći;
problemi sa bubrezima;
bol u grudima;
oticanje;
visoka telesna temperatura ;
smanjenje broja krvnih pločica što povećava rizik od pojave krvarenja i modrica;
otežano zarastanje rana.
Povremeno (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek ):
oportunističke infekcije (uključujući tuberkulozu i druge infekcije koje se javljaju kada je smanjena otpornost organizma);
neurološke infekcije (uključujući virusni meningitis);
infekcije oka;
bakterijske infekcije;
divertikulitis (zapaljenje i infekcija debelog creva);
kancer;
tumor koji zahvata limfni sistem;
melanom;
poremećaj imunskog sistema koji može da zahvati pluća, kožu i limfne čvorove (najčešće se javlja kao sarkoidoza);
vaskulitis (zapaljenje krvnih sudova);
drhtavica;
šlog;
neuropatija;
poremećaj vida praćen dvostrukim slikama;
gubitak sluha, zujanje u ušima;
osećaj da srce nepravilno lupa (preskače);
problemi sa srcem koji dovode do gubitka daha ili oticanja nožnih članaka;
srčani udar;
blokada glavnih arterija; zapaljenje ili pojava ugrušaka u venama, blokada krvnog suda;
bolest pluća koja dovodi do gubitka daha (uključujući zapaljenje);
plućna embolija (blokada arterije u plućima);
pleuralni izliv (nakupljanje tečnosti u pleuralnom prostoru);
zapaljenje gušterače koje dovodi do pojave jakog bola u stomaku i leđima;
otežano gutanje;
oticanje lica;
zapaljenje žučne kese, kamenčići u žučnoj kesi;
masni depoziti u jetri;
noćno znojenje;
ožiljci;
razgradnja mišića;
sistemski eritemski lupus (uključujući zapaljenje kože, srca, pluća, zglobova i drugih sistema organa);
problemi sa spavanjem;
impotencija;
zapaljenja.
Retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek ):
leukemija (vrsta raka koja zahvata krv i koštanu srž);
ozbiljne alergijske reakcije praćene šokom;
multipla skleroza;
poremećaj nerava (kao što su zapaljenje nerava oka i Guillian-Barre sindrom koji može da izazove slabost mišića, poremećaj osećaja, trnjenje u rukama i gornjem delu tela);
zastoj srčanog rada;
plućna fibroza (stvaranje ožiljaka na plućima);
perforacija (proboj) creva;
hepatitis;
reaktivacija hepatitisa B;
autoimuni hepatitis (zapaljenje jetre izazvano sopstvenim odbrambenim sistemom);
kutani vaskulitis (zapaljenje krvnih sudova kože);
Steven-Johnson-ov sindrom (rani simptomi uključuju malaksalost, visoka telesna temperatura , glavobolju i osip);
oticanje lica povezano sa alergijskim reakcijama;
Multiformni eritem (zapaljenjski osip na koži);
sindrom sličan lupusu.
Nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):
hepatosplenični T-ćelijski limfom (retka vrsta kancera krvi koja je često smrtonosna);
karcinom Merkelovih ćelija (vrsta tumora kože);
oštećenje jetre;
pogoršanje stanja koje se naziva dermatomiozitis (zapaženo kao osip na koži praćen mišićnom slabošću).
Neka od neželjenih dejstava zabeleženih u kliničkim studijama nemaju simptome i mogu se otkriti samo analizom krvi. To su:
Veoma često (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek ):
smanjen broj belih krvnih ćelija;
smanjen broj crvenih krvnih ćelija;
povišene koncentracije lipida u krvi;
povišene vrednosti enzima jetre.
Često (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek ):
povećan broj belih krvnih ćelija;
smanjen broj krvnih pločica;
povišene koncentracije mokraćne kiseline u krvi;
poremećaj koncentracije natrijuma u krvi;
smanjenje koncentracije kalcijuma u krvi;
smanjenje koncentracije fosfata u krvi;
povećanje koncentracije šećera u krvi;
povećanje vrednosti laktat-dehidrogenaze u krvi;
autoantitela prisutna u krvi.
Retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek ):
smanjenje broja belih krvnih ćelija, crvenih ćelija i krvnih pločica
Neželjena dejstva koja se javljaju sa nepoznatom učestalošću:
oštećenje jetre. Prijavljivanje neželjenih dejstava
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Humira posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Čuvati lek u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.
Lek čuvati u originalnom pakovanju na temperaturi od 2-8°C (u frižideru). Ne sme se zamrzavati.
Alternativni način čuvanja:
Kada je to potrebno (npr. kada putujete), jedan injekcioni pen možete čuvati na sobnoj temperaturi (do 25
°C) najviše 14 dana, zaštićeno od svetlosti. Kada se izvadi iz frižidera radi čuvanja na sobnoj temperaturi, lek se mora upotrebiti u roku od 14 dana, a u suprotnom se mora uništiti, čak iako se vrati u frižider.
Potrebno je da označite datum kada ste pen izvadili iz frižidera, kao i datum kada pen treba uništiti ukoliko nije upotrebljen u roku od 14 dana.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Aktivna supstanca leka Humira je adalimumab.
Jedan napunjen injekcioni pen od 0,4 mL sadrži 40 mg adalimumaba. Pomoćne supstance su: manitol, polisorbat 80 i voda za injekcije.
Bistar, bezbojan rastvor.
Pen predstavlja mehaničko injekciono sredstvo sa oprugom, u kome se nalazi prethodno napunjeni injekcioni špric.
Unutrašnje pakovanje je napunjeni injekcioni špric (staklo tip I), sa gumenim delom klipa šprica od brombutil gume (obložen FluoroTec filmom), 29 G iglom i poklopcem igle od termoplastičnog elastomera koji je pokriven čvrstim poklopcem od polipropilena. Telo šprica, gumeni deo klipa šprica i igla su silikonizovani.
Pen predstavlja funkcionalno sekundarno pakovanje koje ne dolazi u direktan kontakt sa lekom i sastoji se iz 2 subjedinice – subjedinice sa mehanizmom za aktivaciju i subjedinica koja predstavlja kućište.
Intermedijarno pakovanje je blister u kom se nalazi napunjeni injekcioni pen.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze dva napunjena injekciona pena koji su, svaki zasebno, upakovani u blister. U spoljašnjem pakovanju nalaze se i 2 tupfera natopljena alkoholom i Uputstvo za lek
PREDSTAVNIŠTVO ABBVIE BIOPHARMACEUTICALS GMBH BEOGRAD-NOVI BEOGRAD,
Bulevar Mihajla Pupina 115E, Beograd
ABBVIE BIOTECHNOLOGY GMBH, Knollstrasse,
Ludwigshafen, Nemačka
Februar 2018.
Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi; izuzetno, lek se može izdavati i uz lekarski recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini lekarskog recepta.
515-01-01926-17-001 od 12.02.2018.
Sledeće instrukcije objašnjavaju kako se ubrizgava lek Humira. Molimo Vas da pažljivo pročitate instrukcije i da ih pratite korak po korak.
Vaš lekar ili zdravstveni radnik će Vas obučiti u tehnici kako da sami sebi date injekciju.
Nemojte sebi davati injekciju ukoliko niste sigurni da ste razumeli kako da pripremite i primenite injekciju.
Nakon odgovarajuće obuke injekciju možete dati sebi sami, ili Vam je može dati neka druga osoba, na primer član porodice ili prijatelj.
Za jednu injekciju koristite samo jedan napunjen pen.
rastvor mutan, obojen, sadrži pahuljice ili čestice,
istekao navedeni rok upotrebe,
rastvor bio zamrznut ili ako je stajao na direktnoj sunčevoj svetlosti,
napunjen injekcioni pen pao ili se slomio.
Izvadite lek Humira iz frižidera.
Ostavite lek Humira na sobnoj temperaturi od 15 do 30 minuta pre ubrizgavanja.
KORAK 2 Pen Tupfer | Proverite rok upotrebe (Važi do:, EXP). Nemojte primeniti napunjen pen nakon isteka roka upotrebe (Važi do:, EXP). Na čistu, ravnu radnu površinu postavite sledeće: |
KORAK 3 Mesta za ubrizgavanje Mesta za ubrizgavanje | Izaberite mesto za ubrizgavanje: Mesto na kom ćete ubrizgati injekciju kružnim pokretima prebrišite tupferom natopljenim alkoholom. |
KORAK 4 | Držite napunjen pen tako da siva kapica (1) bude okrenuta prema gore. Proverite prozorčić. |
1 napunjen pen za jednokratnu primenu i
1 alkoholom natopljeni tupfer Operite i osušite ruke.
Prednji deo butine ili
Stomak (abdomen) najmanje 5 cm od pupka.
Najmanje 3 cm od mesta na kom je ubrizgana prethodna injekcija.
Nemojte ubrizgavati preko odeće.
Nemojte ubrizgavati u područja bolne kože, modrica, crvenila, tvrde kože, ožiljaka, strija ili područja sa plak psorijazom.
U redu je videti jedan ili više mehurića vazduha u prozorčiću.
Proverite da li je rastvor bistar i bezbojan.
Nemojte primeniti napunjen pen ako je rastvor mutan ili sadrži čestice.
Nemojte primeniti napunjen pen ako je pao ili se slomio.
KORAK 5 Kapica 1 | Kapica 2 | Ravno povucite sivu kapicu (1). Bacite kapicu. Ne vraćajte nazad kapicu. Ravno povucite bordo kapicu (2). Bacite kapicu. Ne vraćajte nazad kapicu. Napunjen pen je sada spreman za upotrebu. Okrenite napunjen pen tako da je bela strelica okrenuta prema mestu ubrizgavanja. |
KORAK 6 | ||
Uhvatite nabor kože na mestu ubrizgavanja kako biste dobili | ||
izbočinu i čvrsto držite. | ||
Okrenite belu strelicu prema mestu ubrizgavanja (butina ili | ||
stomak). | ||
Postavite belu navlaku za iglu pod pravim uglom (90 | ||
stepeni) prema koži. | ||
Držite napunjen pen tako da možete videti prozorčić. | ||
KORAK 7 | 10 sekundi | Pritiskajte i nastavite da pritiskate napunjen pen na mestu ubrizgavanja. Pritisnite bordo dugme za aktivaciju i polako brojite 10 sekundi. Ubrizgavanje je završeno kada žuti indikator prestane da se pomera. |
Proverite da je zajedno sa kapicom uklonjen i mali crni pokrov igle na špricu.
U redu je ako iz igle izađe nekoliko manjih kapi tečnosti.
Glasan „klik“ će označiti početak ubrizgavanja.
Nastavite da pritiskate napunjen pen na mestu ubrizgavanja.
Kada je ubrizgavanje završeno, polako odmaknite napunjen pen od kože. Bela navlaka za iglu će prekriti vrh igle.
Ako se na mestu ubrizgavanja nalazi više od nekoliko kapi tečnosti, obratite se svom lekaru, medicinskoj sestri ili farmaceutu.
Nakon završetka ubrizgavanja, možete vatom ili komadom gaze pritisnuti mesto ubrizgavanja.
U redu je pojava oskudnog krvarenja na mestu ubrizgavanja
Upotrebljen napunjen pen bacite u posebnu posudu za odlaganje otpada, kako Vam je pokazao Vaš lekar, medicinska sestra ili farmaceut.
Kapice, alkoholom natopljeni tupfer, vata ili gaza, blister i pakovanje se mogu baciti u kućni otpad.
-----------------------------------------------------------------------------------------
SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:
Terapijske indikacije Reumatoidni artritis
Lek Humira je, u kombinaciji sa metotreksatom, indikovan za:
lečenje umerenog do teškog oblika aktivnog reumatoidnog artritisa kod odraslih osoba, kada odgovor na modifikujuće antireumatske lekove, uključujući metotreksat, nije bio zadovoljavajući
lečenje teškog, aktivnog i progresivnog reumatoidnog artritisa odraslih, koji nisu prethodno lečeni metotreksatom.
Lek Humira se može primeniti i kao monoterapija u slučajevima kada pacijenti ne podnose metotreksat ili kada se kontinuiranom primenom metotreksata ne postiže zadovoljavajući terapijski odgovor.
Dokazano je da lek Humira u kombinaciji sa metotreksatom smanjuje brzinu progresije oštećenja zglobova, što je radiološki potvrđeno, i da poboljšava fizičku funkciju.
Juvenilni idiopatski artritis
Poliartikularni juvenilni idiopatski artritis
Lek Humira je, u kombinaciji sa metotreksatom, indikovan za terapiju aktivnog poliartikularnog juvenilnog idiopatskog artritisa, kod dece uzrasta od 2 ili više godina i adolescenata, kod kojih odgovor na jedan ili više antireumatskih lekova koji modifikuju tok bolesti (ARMB), nije bio zadovoljavajući. Lek Humira se može primeniti kao monoterapija u slučajevima kada pacijenti ne podnose metotreksat ili kada se kontinuiranom primenom metotreksata ne postiže zadovoljavajući terapijski odgovor (videti odeljak: „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka). Nije proučavana upotreba leka Humira kod dece mlađe od 2 godine.
Artritis povezan sa entezitisom
Lek Humira je indikovan za lečenje aktivnog artritisa povezanog sa entezitisom kod pacijenata uzrasta 6 i više godina, kod kojih nije postignut zadovoljavajući odgovor ili koji ne podnose konvencionalnu terapiju (videti odeljak: „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka).
Aksijalni spondiloartritis
Ankilozirajući spondilitis (AS)
Lek Humira je indikovan za lečenje teškog aktivnog ankilozirajućeg spondilitisa kod odraslih osoba kod kojih nije postignut zadovoljavajući odgovor na konvencionalnu terapiju.
Aksijalni spondiloartritis bez radiografskog dokaza AS
Lek Humira je indikovan za lečenje teškog oblika aksijalnog spondiloartritisa bez radiografskog dokaza AS, kada su prisutni objektivni znaci inflamacije, povišeni CRP i/ili MRI, kod odraslih osoba kod kojih nije postignut zadovoljavajući odgovor terapijom nesteroidnim antiinflamatornim lekovima ili kod kojih postoji nepodnošljivost na pomenutu konvencionalnu terapiju.
Psorijazni artritis
Lek Humira je indikovan za lečenje aktivnog i progresivnog psorijaznog artritisa odraslih osoba kod kojih prethodna terapija antireumatskim modifikujućim lekovima nije dala zadovoljavajući odgovor. Pokazano je da kod pacijenata sa poliartikularnim simetričnim podtipovima bolesti (videti odeljak: „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka) lek Humira redukuje stepen progresije oštećenja perifernih zglobova, što je potvrđeno rentgenografski, i da poboljšava fizičku funkciju.
Psorijaza
Lek Humira je indikovan za terapiju umerene do teške hronične plak psorijaze kod odraslih pacijenata koji su kandidati za sistemsku terapiju.
Plak psorijaza kod dece
Lek Humira je indikovan za lečenje teške hronične plak psorijaze kod dece i adolescenata uzrasta od 4 ili više godina kod kojih nije postignut zadovoljavajući odgovor ili koji nisu prikladni kandidati za lokalnu terapiju i fototerapije.
Gnojno zapaljenje znojnih žlezda (Hidradenitis suppurativa)
Lek Humira je indikovan za lečenje umerenog do teškog oblika aktivnog gnojnog zapaljenja znojnih žlezda (hidradenitis suppurativa/acne inversa) kod odraslih pacijenata i adolescenata uzrasta od 12 godina i starijih kod kojih nije postignut zadovoljavajući odgovor na konvencionalno sistemsko lečenje gnojnog zapaljenja znojnih žlezda (hidradenitis suppurativa) (videti odeljke: „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka i „Farmakokinetički podaci” iz Sažetka karakteristika leka).
Crohn-ova bolest
Lek Humira je indikovan za lečenje umerenog do teškog oblika aktivne Crohn-ove bolesti, kod pacijenata kod kojih prethodno lečenje kortikosteroidima i/ili imunosupresivima nije dalo zadovoljavajući odgovor ili kod kojih postoji intolerancija ili kontraindikacije na pomenutu konvencionalnu terapiju.
Pedijatrijski oblik Crohn-ove bolesti
Lek Humira je indikovan za lečenje umerenog do teškog oblika aktivne Crohn-ove bolesti kod pedijatrijskih pacijenata (uzrasta od 6 ili više godina), kod kojih nije postignut zadovoljavajući odgovor konvencionalnom terapijom, uključujući prvenstveno nutricionu terapiju, kortikosteroid i/ili imunomodulator, ili kod pacijenata kod kojih postoji intolerancija ili kontraindikacija za primenu pomenute konvencionalne terapije.
Ulcerozni kolitis
Lek Humira je indikovan za lečenje umerenog do teškog oblika aktivnog ulceroznog kolitisa kod odraslih pacijenata, kod kojih nije postignut zadovoljavajući odgovor na konvencionalnu terapiju, uključujući kortikosteroide i 6-merkaptopurin (6-MP) ili azatioprin (AZA), ili kod kojih postoji intolerancija ili kontraindikacije na pomenutu konvencionalnu terapiju.
Uveitis
Lek Humira je indikovan za lečenje neinfektivnog intermedijalnog, posteriornog i panuveitisa kod odraslih pacijenata, kod kojih nije postignut zadovoljavajući odgovor na kortikosteroide, kojima je potrebna poštedna primena kortikosteroida ili kod kojih lečenje kortikosteroidima nije prikladno.
Pedijatrijski uveitis
Lek Humira je indikovan za lečenje hroničnog neinfektivnog anteriornog uveitisa kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 2 godine i starijih kod kojih nije postignut zadovoljavajući odgovor na konvencionalnu terapiju, koji ne podnose konvencionalnu terapiju ili kod kojih konvencionalna terapija nije prikladna.
Lečenje lekom Humira treba da započne i sprovodi lekar specijalista koji ima iskustva u dijagnostici i lečenju stanja za koje je lek Humira indikovan. Oftalmolozima se preporučuje da se konsultuju sa odgovarajućim specijalistom pre započinjanja lečenja lekom Humira (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”). Pacijentima koji se leče lekom Humira potrebno je dati posebnu Karticu sa upozorenjima za pacijenta.
Nakon odgovarajuće obuke o načinu davanja injekcije, pacijenti mogu sami sebi davati lek Humira, ukoliko njihov lekar odluči da je to prikladno, i uz odgovarajuće medicinsko praćenje.
Tokom terapije lekom Humira, ostalu prateću terapiju (npr. kortikosteroidi i/ili imunomodulatorni agensi) treba prilagoditi.
Doziranje
Reumatoidni artritis
Preporučena doza leka Humira za odrasle pacijente sa reumatoidnim artritisom je 40 mg adalimumaba svake druge nedelje, kao jednokratna supkutana injekcija. Za vreme lečenja lekom Humira treba nastaviti primenu metotreksata.
Glukokortikoidi, salicilati, nesteroidni antiinflamatorni lekovi ili analgetici mogu se i dalje primenjivati za vreme lečenja lekom Humira. Za informacije o istovremenoj primeni leka Humira sa drugim antireumatskim lekovima koji modifikuju tok bolesti, a nisu metotreksat, videti odeljke: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” i „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka.
Za neke pacijente kod kojih je tokom primene leka Humira kao monoterapije dolazilo do slabljenja odgovora na lek Humira može biti korisno povećati učestalost doziranja primenom leka Humira 40 mg jednom nedeljno.
Dostupni podaci pokazuju da se klinički odgovor obično postiže tokom 12-nedeljnog lečenja. Nastavak lečenja treba pažljivo razmotriti kod onih pacijenata koji nisu odgovorili na terapiju u ovom vremenskom periodu.
Prekid terapije
Može se dogoditi da je potrebno da se prekine terapija, na primer pre hirurškog zahvata ili u slučaju teške infekcije.
Pri ponovnom uvođenju leka Humira nakon prekida terapije tokom 70 dana ili duže dolazi do istovetnog kliničkog odgovora i sličnog bezbednosnog profila kao i pre prekida terapije.
Ankilozirajući spondilitis, aksijalni spondiloartritis bez radiografskog dokaza AS i psorijazni artritis
Preporučena doza leka Humira za odrasle pacijente sa ankilozirajućim spondilitisom, aksijalnim spondiloartritisom bez radiografskog dokaza AS i pacijente sa psorijaznim artritisom je 40 mg adalimumaba svake druge nedelje, koja se daje kao jednokratna supkutana injekcija.
Za sve prethodno navedene indikacije dostupni podaci sugerišu da se klinički odgovor obično postiže tokom 12-nedeljnog lečenja. Nastavak lečenja treba pažljivo razmotriti kod onih pacijenata koji nisu odgovorili na terapiju u ovom vremenskom periodu.
Psorijaza
Preporučeno doziranje leka Humira za odrasle pacijente je: inicijalna doza od 80 mg supkutano, a zatim 40 mg supkutano svake druge nedelje, s tim što se prva doza od 40 mg daje nedelju dana posle inicijalne doze.
Produženje terapije duže od 16 nedelja treba pažljivo razmotriti kod pacijenata koji ne postignu odgovor unutar 16 nedelja.
Posle 16 nedelja pacijenti sa neadekvatnim odgovorom mogu imati korist ako im se poveća učestalost doziranja na 40 mg svake nedelje. Koristi i rizici kontinuirane nedeljne terapije lekom Humira treba da budu pažljivo razmotreni kod pacijenata sa neodgovarajućim terapijskim odgovorom nakon povećanja učestalosti doziranja (videti odeljak: „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka). Ako se postigne odgovarajući terapijski odgovor učestalijim doziranjem, naknadno se doziranje može redukovati na 40 mg svake druge nedelje.
Gnojno zapaljenje znojnih žlezda (Hidradenitis suppurativa)
Preporučen režim doziranja leka Humira za odrasle pacijente sa gnojnim zapaljenjem znojnih žlezda je početna doza od 160 mg prvog dana (primenjena u obliku četiri injekcije od 40 mg u jednom danu ili dve injekcije od 40 mg na dan tokom dva uzastopna dana), nakon koje sledi doza od 80 mg dve nedelje kasnije,
15. dana (primenjena u obliku dve injekcije od 40 mg u jednom danu). Dve nedelje kasnije (29. dan) lečenje se nastavlja dozom od 40 mg svake nedelje. Ako je potrebno, primena antibiotika može se nastaviti i tokom lečenja lekom Humira. Preporučuje se da pacijent tokom lečenja lekom Humira svakodnevno koristi lokalni antiseptički rastvor za ispiranje lezija uzrokovanih gnojnim hidradenitisom.
U slučaju da ni nakon 12 nedelja nema poboljšanja, potrebno je pažljivo razmotriti nastavak lečenja takvog pacijenta.
Ako lečenje treba privremeno prekinuti, lek Humira se kasnije može ponovno uvesti u dozi od 40 mg svake nedelje (videti odeljak: „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka).
Potrebno je periodično ocenjivati koristi i rizike kontinuiranog dugotrajnog lečenja (videti odeljak:
„Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka).
Crohn-ova bolest
Preporučena indukciona doza leka Humira kod odraslih pacijenata sa umerenim do teškim oblikom aktivne Crohn-ove bolesti je 80 mg na početku lečenja (označenom- nedelja 0), a zatim posle dve nedelje doza od 40 mg (nedelja 2). U slučaju da postoji potreba za bržim terapijskim odgovorom, lečenje se može započeti dozom od 160 mg u nedelji 0 (ova doza se može dati kao četiri injekcije u jednom danu ili kao dve injekcije dnevno tokom dva uzastopna dana), a zatim posle 2 nedelje (nedelja 2) treba dati dozu od 80 mg. Pri tome treba imati u vidu veći rizik od pojave neželjenih dejstava tokom indukcionog lečenja.
Posle indukcione terapije, preporučena doza za terapiju održavanja je 40 mg svake druge nedelje kao supkutana injekcija. Ukoliko je pacijent prestao uzimati lek Humira, a znaci i simptomi bolesti su se ponovo vratili, lek Humira se opet može primeniti. Postoji malo podataka o ponovnoj primeni leka Humira ako je prekid terapije trajao duže od 8 nedelja.
Tokom terapije održavanja doza kortikosteroida se može smanjiti u skladu sa vodičima kliničke prakse.
Kod pacijenata kod kojih dođe do slabljenja kliničkog odgovora na terapiju, klinički odgovor se može poboljšati povećanjem učestalosti doziranja primenom leka Humira 40 mg jednom nedeljno.
Kod nekih pacijenata koji ne reaguju na terapiju do 4. nedelje, terapijski odgovor se može postići produženjem terapije održavanja do 12. nedelje. Nastavak terapije trebalo bi pažljivo razmotriti kod pacijenata koji nisu odgovorili na terapiju u okviru ovog perioda.
Ulcerozni kolitis
Preporučena indukciona doza leka Humira kod odraslih pacijenata sa umerenim do teškim ulceroznim kolitisom je 160 mg na početku lečenja - nedelja 0 (ova doza se može dati kao četiri injekcije u jednom danu ili kao dve injekcije dnevno tokom dva uzastopna dana), a zatim posle dve nedelje doza od 80 mg (nedelja 2).
Posle indukcione terapije, preporučena doza za terapiju održavanja je 40 mg svake druge nedelje kao supkutana injekcija.
Tokom terapije održavanja doza kortikosteroida se može smanjiti u skladu sa vodičima kliničke prakse.
Kod pacijenata kod kojih dođe do slabljenja kliničkog odgovora na terapiju, klinički odgovor se može poboljšati povećanjem učestalosti doziranja primenom leka Humira 40 mg jednom nedeljno.
Klinički odgovor se obično postiže tokom 2-8 nedelja terapije. U slučaju da nakon ovog perioda nema kliničkog odgovora, lečenje lekom Humira ne treba nastaviti.
Uveitis
Preporučena doza leka Humira kod odraslih pacijenata sa uveitisom je početna doza od 80 mg, nakon koje sledi doza od 40 mg svake druge nedelje, počevši nedelju dana nakon početne doze. Iskustvo sa započinjanjem lečenja samo lekom Humira je ograničeno. Lečenje lekom Humira može se započeti u kombinaciji sa kortikosteroidima i/ili drugim nebiološkim imunomodulatornim lekovima.
Doza istovremeno primenjenih kortikosteroida može se postupno smanjivati u skladu sa kliničkom praksom, počevši dve nedelje nakon započinjanja lečenja lekom Humira.
Preporučuje se da se svake godine proceni odnos koristi i rizika kontinuiranog dugotrajnog lečenja (videti odeljak: „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka).
Stariji pacijenti
Nije potrebno prilagođavanje doze. Oštećena funkcija jetre i/ili bubrega
Lek Humira nije ispitivan kod ove populacije pacijenata. Zato se ne mogu dati preporuke za doziranje. Pedijatrijska populacija
Juvenilni idiopatski artritis
Poliartikularni juvenilni idiopatski artritis, pacijenti uzrasta od 2 do 12 godina
Preporučena doza leka Humira kod pacijenata sa poliartikularnim juvenilnim idiopatskim artritisom uzrasta od 2 do 12 godina je 24 mg/m2 površine tela, do maksimalne pojedinačne doze od 20 mg adalimumaba (kod pacijenata uzrasta od 2 do manje od 4 godine) i do maksimalne pojedinačne doze od 40 mg adalimumaba (kod pacijenata uzrasta od 4 do 12 godina), koja se primenjuje svake druge nedelje kao pojedinačna supkutana injekcija. Zapremina injekcije se određuje na osnovu telesne mase i visine pacijenta. Bočica od 40 mg/0,8 mL za pedijatrijsku primenu dostupna je za pacijente kojima treba primeniti dozu manju od 40 mg.
Za informacije o doziranju kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 2 do 12 godina, videti Sažetak karakteristika leka Humira, 40 mg/0,8 mL, rastvor za injekciju, bočica za pedijatrijsku upotrebu.
Poliartikularni juvenilni idiopatski artritis, pacijenti uzrasta od 13 godina i stariji
Za adolescente uzrasta od 13 godina i starijih, doza od 40 mg se primenjuje svake druge nedelje nezavisno od površine tela.
Raspoloživi podaci pokazuju da se klinički odgovor obično postiže tokom 12 nedelja lečenja. Nastavak terapije treba pažljivo razmotriti ukoliko pacijent ne odgovori u ovom vremenskom periodu.
Nema relevantne primene leka Humira kod dece uzrasta ispod 2 godine u ovoj indikaciji.
Artritis povezan sa entezitisom
Preporučeno doziranje leka Humira kod pacijenata koji boluju od artritisa povezanog sa entezitisom, uzrasta od 6 godina i starijih, je 24 mg/m2 telesne površine do maksimalne pojedinačne doze od 40 mg adalimumaba primenjene svake druge nedelje supkutanom injekcijom. Zapremina za injekciju se određuje na osnovu pacijentove visine i telesne mase. Bočica od 40 mg/0,8 mL za pedijatrijsku primenu dostupna je za pacijente kojima treba primeniti dozu manju od 40 mg. Za informacije o doziranju kod pedijatrijskih pacijenata, videti Sažetak karakteristika leka Humira, 40 mg/0,8 mL, rastvor za injekciju, bočica za pedijatrijsku upotrebu.
Lek Humira nije proučavan kod pacijenata sa artritisom povezanim sa entezitisom uzrasta ispod 6 godina.
Plak psorijaza kod dece
Preporučena doza leka Humira je 0,8 mg po kg telesne mase (do maksimalno 40 mg po dozi), a primenjuje se supkutano, jednom nedeljno za prve dve doze, a zatim svake druge nedelje. Ako pacijent ne postigne terapijski odgovor unutar 16 nedelja, nastavak lečenja nakon tog perioda potrebno je pažljivo razmotriti.
Ako je indikovano ponovno lečenje lekom Humira, potrebno je pridržavati se gore navedenih smernica za doziranje i trajanje lečenja.
Bezbednost leka Humira kod pedijatrijskih pacijenata sa plak psorijazom procenjivala se tokom srednjeg razdoblja od 13 meseci.
Nema relevantne primene leka Humira kod dece mlađe od 4 godine u ovoj indikaciji.
Volumen za injekciju određuje se na osnovu pacijentove telesne mase. Bočica od 40 mg/0,8 mL za pedijatrijsku primenu dostupna je za pacijente kojima treba primeniti dozu manju od 40 mg. Za informacije o doziranju kod pedijatrijskih pacijenata, videti Sažetak karakteristika leka Humira, 40 mg/0,8 mL, rastvor za injekciju, bočica za pedijatrijsku upotrebu.
Gnojno zapaljenje znojnih žlezda (Hidradenitis suppurativa) kod adolescenata uzrasta od 12 godina i starijih, telesne mase najmanje 30 kg
Nisu sprovedena klinička ispitivanja leka Humira kod adolescentnih pacijenata sa gnojnim zapaljenjem znojnih žlezda. Doziranje leka Humira kod tih pacijenata utvrđeno je na osnovu farmakokinetičkog modelovanja i simulacije (videti odeljak: „Farmakokinetički podaci” iz Sažetka karakteristika leka).
Preporučena doza leka Humira je 80 mg u nultoj nedelji, nakon koje se primenjuje doza od 40 mg svake druge nedelje, počevši od prve nedelje, supkutanom injekcijom.
Kod adolescentnih pacijenata kod kojih nije postignut zadovoljavajuć odgovor na lek Humira u dozi od 40 mg svake druge nedelje, može se razmotriti povećanje učestalosti doziranja na 40 mg svake nedelje.
Ako je potrebno, primena antibiotika može se nastaviti i tokom lečenja lekom Humira. Preporučuje se da pacijent tokom lečenja lekom Humira svakodnevno koristi topikalni antiseptički rastvor za ispiranje lezija uzrokovanih gnojnim hidradenitisom.
U slučaju da ni nakon 12 nedelja nema poboljšanja, potrebno je pažljivo razmotriti nastavak lečenja takvog pacijenta.
Ako lečenje treba privremeno prekinuti, Humira se kasnije po potrebi može ponovo uvesti. Potrebno je periodično ocenjivati koristi i rizike kontinuiranog dugotrajnog lečenja (videti odeljak:
„Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka).
Nema relevantne primene leka Humira kod dece mlađe od 12 godina za ovu indikaciju.
Pedijatrijski oblik Crohn-ove bolesti
Pedijatrijski pacijenti telesne mase manje od 40 kg:
Preporučena indukciona doza leka Humira kod pedijatrijskih pacijenata sa umerenim do teškim oblikom aktivne Crohn-ove bolesti je 40 mg na početku lečenja (označenom - nedelja 0), a zatim posle dve nedelje doza od 20 mg (nedelja 2). U slučaju da postoji potreba za bržim terapijskim odgovorom, lečenje se može započeti dozom od 80 mg u nedelji 0 (ova doza se može dati kao dve injekcije u jednom danu), a zatim posle 2 nedelje (nedelja 2) može se dati doza od 40 mg, pri čemu treba imati u vidu veći rizik od pojave neželjenih događaja u slučaju primene veće doze tokom indukcionog lečenja.
Posle indukcione terapije, preporučena doza za terapiju održavanja je 20 mg svake druge nedelje kao supkutana injekcija. Za neke pacijente kod kojih je tokom primene leka Humira dolazilo do slabljenja odgovora, može biti korisno povećati intenzitet doze primenom 20 mg leka Humira jednom nedeljno.
Pedijatrijski pacijenti telesne mase 40 kg i više:
Preporučena indukciona doza leka Humira kod pedijatrijskih pacijenata sa umerenim do teškim oblikom aktivne Crohn-ove bolesti je 80 mg na početku lečenja (označenom - nedelja 0), a zatim posle dve nedelje doza od 40 mg (nedelja 2). U slučaju da postoji potreba za bržim terapijskim odgovorom, lečenje se može započeti dozom od 160 mg u nedelji 0 (ova doza se može dati kao četiri injekcije u jednom danu ili kao dve injekcije dnevno tokom dva uzastopna dana), a zatim posle 2 nedelje (nedelja 2) treba dati dozu od 80 mg, pri čemu treba imati u vidu veći rizik od pojave neželjenih događaja u slučaju primene veće doze tokom indukcionog lečenja.
Posle indukcione terapije, preporučena doza za terapiju održavanja je 40 mg svake druge nedelje kao supkutana injekcija. Za neke pacijente kod kojih tokom primene leka Humira dolazilo do slabljenja odgovora na lek Humira, može biti korisno povećati učestalost doziranja primenom leka Humira 40 mg jednom nedeljno.
U slučaju da posle 12 nedelja nema kliničkog odgovora, korist daljeg produženja terapije treba pažljivo razmotriti.
Nema relevantnih podataka o korišćenju leka Humira kod dece mlađe od 6 godina u ovoj indikaciji.
Pedijatrijski uveitis
Kod pedijatrijskog uveitisa, nema podataka o primeni leka Humira bez istovremene primene metotreksata.
Pedijatrijski pacijenti telesne mase manje od 30 kg:
Preporučena doza leka Humira je 20 mg svake druge nedelje u kombinaciji sa metotreksatom.
Kad se uvodi lečenje lekom Humira, može se primeniti inicijalna doza od 40 mg nedelju dana pre početka terapije održavanja. Nisu dostupni klinički podaci o primeni inicijalne doze leka Humira kod dece starosti manje od 6 godina (videti odeljak: „Farmakokinetički podaci” iz Sažetka karakteristika leka).
Pedijatrijski pacijenti telesne mase od 30 kg i više:
Preporučena doza leka Humira je 40 mg svake druge nedelje u kombinaciji sa metotreksatom.
Kad se uvodi lečenje lekom Humira, može se primeniti inicijalna doza od 80 mg nedelju dana pre početka terapije održavanja.
Nema relevantne primene leka Humira kod dece mlađe od 2 godine u ovoj indikaciji.
Preporučuje se da se u slučaju kontinuiranog dugotrajnog lečenja jednom godišnje sprovede procena koristi i rizika (videti odeljak: „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka).
Pedijatrijski ulcerozni kolitis
Bezbednost i efikasnost primene leka Humira kod dece uzrasta od 4 – 17 godina nije ustanovljena. Nema dostupnih podataka. Nema relevantnih podataka o primeni leka Humira kod dece mlađe od 4 godine u ovoj indikaciji.
Psorijazni artritis i aksijalni spondiloartritis, uključujući ankilozirajući spondilitis
Primena leka Humira kod pedijatrijskih pacijenata, u indikacijama ankilozirajući spondilitis i psorijazni artritis, nije relevantna.
Način primene
Lek Humira se primenjuje u vidu supkutane injekcije. Detaljne instrukcije za primenu leka nalaze se u Uputstvu za lek.
Bočica od 40 mg za pedijatrijsku primenu dostupna je za pacijente kojima treba primeniti dozu manju od 40 mg.
Preosetljivost na aktivnu supstancu leka ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku: „Lista pomoćnih supstanci”.
Aktivna tuberkuloza ili druge teške infekcije kao što su sepsa i oportunističke infekcije (videti odeljak:
„Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).
Umerena do teška srčana insuficijencija (NYHA klasa III/IV) (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).
U cilju što boljeg praćenja bioloških lekova, naziv leka i broj serije treba evidentirati.
Infekcije
Pacijenti koji primaju TNF-antagoniste podložniji su razvoju teških infekcija. Oštećena funkcija pluća može povećati rizik od razvoja infekcija. Pre, za vreme i nakon lečenja lekom Humira stanje pacijenata se mora pažljivo pratiti zbog moguće pojave infekcija, uključujući tuberkulozu. Zbog toga što eliminacija adalimumaba može trajati i do četiri meseca, potrebno je nastaviti praćenje i u ovom periodu.
Lečenje lekom Humira ne sme se započinjati kod pacijenata sa aktivnim infekcijama uključujući hronične ili lokalizovane infekcije sve dok te infekcije ne budu pod kontrolom. Kod pacijenata koji su bili izloženi tuberkulozi i kod pacijenata koji su putovali u visokorizične oblasti za pojavu tuberkuloze ili endemskih mikoza, kao što je histoplazmoza, kokcidioidomikoza ili blastomikoza, odnos koristi i rizika treba razmotriti pre započinjanja terapije lekom Humira (videti Ostale oportunističke infekcije).
Potrebno je brižljivo pratiti i kompletno dijagnostički evaluirati stanje pacijenata koji razviju novu infekciju tokom lečenja lekom Humira. Ukoliko kod pacijenta dođe do razvoja nove teške infekcije ili sepse, potrebno je prekinuti primenu leka Humira i započeti odgovarajuću antimikrobnu ili antigljivičnu terapiju, sve dok ta infekcija ne bude pod kontrolom. Potrebno je da lekar bude na oprezu kada razmatra upotrebu leka Humira kod pacijenata sa rekurentnim infekcijama u istoriji bolesti ili kod pacijenata koji imaju oboljenje koje može predisponirati nastanak infekcija, uključujući i istovremenu primenu imunosupresiva.
Teške infekcije
Kod pacijenata koji su primali lek Humira prijavljene su teške infekcije, uključujući sepsu, usled bakterijskih, mikobakterijskih, invazivnih fungalnih, parazitarnih, virusnih i drugih oportunističkih infekcija, kao što su listerioza, legioneloza i pneumocistis.
Druge teške infekcije uočene u kliničkim studijama uključuju pneumoniju, pijelonefritis, septički artritis i septikemiju. Prijavljene su hospitalizacije ili smrtni ishodi povezani sa infekcijama.
Tuberkuloza
Kod pacijenata lečenih lekom Humira prijavljeni su slučajevi tuberkuloze, uključujući i reaktivaciju i novu pojavu tuberkuloze. Prijave uključuju slučajeve pulmonalne i ekstrapulmonalne, tj. diseminovane tuberkuloze.
Pre započinjanja lečenja lekom Humira potrebno je svakog pacijenta ispitati u smislu postojanja eventualne aktivne ili neaktivne (latentne) tuberkulozne infekcije. Ovo ispitivanje treba da uključi detaljnu medicinsku istoriju sa ličnom anamnezom o tuberkulozi ili mogućoj prethodnoj izloženosti pacijentima sa aktivnom tuberkulozom i prethodnoj i/ili trenutnoj imunosupresivnoj terapiji. Potrebno je svim pacijentima uraditi odgovarajuće skrining testove, npr. kožne tuberkulinske probe i rentgenski snimak grudnog koša (u skladu sa lokalnim preporukama). Preporučuje se beleženje sprovođenja, kao i rezultata ovih testova u Karticu upozorenja za pacijenta. Lekar koji propisuje lek Humira treba imati na umu rizik od lažno negativnih rezultata tuberkulinskih kožnih proba, naročito kod pacijenata koji su teško bolesni ili imunološki kompromitovani.
Ukoliko se postavi dijagnoza aktivne tuberkuloze, terapija lekom Humira se ne sme započeti (videti odeljak :
„Kontraindikacije”).
U svim slučajevima opisanim u nastavku, potrebno je veoma pažljivo razmotriti odnos koristi i rizika od primene terapije.
Ako postoji sumnja na latentnu tuberkulozu, treba konsultovati lekara koji ima iskustvo u lečenju tuberkuloze.
Ako je postavljena dijagnoza latentne tuberkuloze, potrebno je započeti odgovarajuću terapiju antituberkuloznom profilaktičkom terapijom, pre započinjanja terapije lekom Humira, u skladu sa lokalnim preporukama.
Primenu antituberkulozne profilaktičke terapije, takođe, treba razmotriti pre početka primene leka Humira kod pacijenata koji imaju nekoliko faktora rizika ili imaju značajne faktore rizika za tuberkulozu, a negativan test na tuberkulozu, kao i kod pacijenata koji su u prošlosti imali latentnu ili aktivnu tuberkulozu, a kod kojih ne može biti utvrđeno da su sproveli adekvatnu antituberkuloznu terapiju.
Uprkos primenjenoj profilaktičkoj terapiji tuberkuloze, javili su se slučajevi reaktivacije tuberkuloze kod pacijenata lečenih lekom Humira. Neki pacijenti koji su prethodno uspešno lečeni od aktivne tuberkuloze razvili su ponovo tuberkulozu dok su bili na terapiji lekom Humira.
Potrebno je informisati pacijente da odmah potraže medicinsku pomoć ukoliko se za vreme ili nakon lečenja lekom Humira jave znaci ili simptomi (npr. perzistentan kašalj, naglo mršavljenje/gubitak telesne mase, subfebrilna temperatura, mlitavost) koji ukazuju na tuberkuloznu infekciju.
Ostale oportunističke infekcije
Prilikom primene leka Humira, bilo je izveštaja o oportunističkim infekcijama, uključujući invazivne gljivične infekcije. Budući da ove infekcije nisu uvek bile prepoznate kod pacijenata koji su bili na terapiji TNF-blokatorima, dolazilo je do kašnjenja u primeni odgovarajuće terapije, što je ponekad dovodilo do smrtnog ishoda.
Ako se kod pacijenta pojave znaci i simptomi, kao što su groznica, malaksalost, gubitak telesne mase, znojenje, kašalj, dispneja, i/ili plućni infiltrati ili druge teške sistemske bolesti sa ili bez istovremene pojave šoka, treba posumnjati na invazivnu gljivičnu infekciju, a primenu leka Humira treba odmah prekinuti. Dijagnoza i primena empirijske antifungalne terapije kod ovih pacijenata mora biti urađena u konsultaciji sa lekarom sa iskustvom u lečenju invazivnih gljivičnih infekcija.
Reaktivacija hepatitisa B
Kod pacijenata koji su uzimali antagoniste TNF-a, uključujući i lek Humira, može doći do pojave reaktivacije hepatitisa B, ukoliko su bili hronični nosioci virusa (tj. površinski Ag pozitivni). Neki slučajevi su imali smrtni ishod. Pre početka terapije lekom Humira potrebno je pacijente testirati, kako bi se isključilo postojanje HBV infekcije. Ukoliko ispitivanje pokaže pozitivan test na HBV infekciju, preporučuje se konsultacija sa lekarom specijalistom u lečenju HBV infekcije.
Nosioci virusa hepatitisa B kod kojih je neophodna primena leka Humira moraju biti brižljivo kontrolisani na znake i simptome aktivne HBV infekcije tokom celog trajanja terapije i nekoliko meseci nakon prekida terapije. Ne postoje podaci o primeni antivirusne terapije u kombinaciji sa anti-TNF terapijom u cilju prevencije HBV reaktivacije. Kod pacijenata kod kojih se javi reaktivacija HBV infekcije treba prekinuti sa primenom leka Humira i započeti efikasnu antivirusnu terapiju uz odgovarajuću suportivnu terapiju.
Neurološke pojave
Antagonisti TNF-a, uključujući i lek Humira, u retkim slučajevima udruženi su sa pojavom novih ili egzacerbacijom kliničkih simptoma i/ili radiografskim dokazima demijelinizirajućih bolesti centralnog nervnog sistema, uključujući multiplu sklerozu i optički neuritis, i perifernih demijelinizirajućih bolesti, uključujući Guillain–Barre sindrom. Potrebno je da lekari sa oprezom razmatraju primenu leka Humira kod pacijenata sa već postojećim ili skoro nastalim demijelinizirajućim oboljenjem centralnog ili perifernog nervnog sistema; ako se razvije bilo koji od tih poremećaja, treba razmotriti prekid lečenja lekom Humira. Poznato je da postoji povezanost između intermedijalnog uveitisa i demijelinizirajućih poremećaja centralnog nervnog sistema. Kod pacijenata sa neinfektivnim intermedijalnim uveitisom treba uraditi
neurološku procenu pre započinjanja lečenja lekom Humira i redovno tokom lečenja kako bi se utvrdili od ranije postojeći ili novorazvijeni demijelinizirajući poremećaji centralnog nervnog sistema.
Alergijske reakcije
Tokom kliničkih istraživanja ozbiljne alergijske neželjene reakcije pri supkutanoj primeni leka Humira bile su retke. Alergijske reakcije blažeg oblika udružene sa upotrebom leka Humira su bile povremene učestalosti tokom kliničkih istraživanja. U postmarktinškim istraživanjima, zabeležene su ozbiljne alergijske reakcije, uključujući anafilaksu, nakon primene leka Humira. Ukoliko dođe do pojave anafilaktičke reakcije ili neke druge ozbiljne alergijske reakcije, potrebno je odmah zaustaviti primenu leka Humira i započeti odgovarajuću terapiju.
Imunosupresija
U studiji na 64 pacijenta sa reumatoidnim artritisom na terapiji lekom Humira, nije bilo pojave smanjenja reakcija preosetljivosti kasnog tipa, sniženja koncentracije imunoglobulina ili promene broja efektornih T i B ćelija, NK-ćelija, monocita/makrofaga i neutrofila.
Maligne i limfoproliferativne bolesti
U kontrolisanim kliničkim istraživanjima sa TNF-antagonistima, više slučajeva maligniteta, uključujući limfome, je primećeno među pacijentima koji su primali TNF-antagoniste nego kod pacijenata iz kontrolne grupe. Učestalost maligniteta je bila retka. U postmarketinškom praćenju, prijavljeni su slučajevi leukemije kod pacijenata koji su lečeni TNF-antagonistima. Postoji povećan rizik za nastanak limfoma i leukemije kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom koji dugo boluju od visoko aktivne, inflamatorne bolesti što dodatno komplikuje procenu rizika. Sa trenutnim saznanjima ne možemo isključiti mogući rizik za razvoj limfoma, leukemije ili drugih maligniteta kod pacijenata lečenih antagonistom TNF-a.
Nakon stavljanja leka u promet zabeležene su maligne bolesti, neke sa smrtnim ishodom, kod dece, adolescenata i mlađih odraslih osoba (starosti do 22 godine) lečenih antagonistima TNF-a (početak terapije u 18. godini života ili ranije), uključujući i adalimumab. Otprilike polovina slučajeva su bili limfomi. Ostali slučajevi su predstavljali mnoštvo različitih malignih bolesti uključujući retke maligne bolesti obično povezane sa imunosupresijom. Rizik od pojave malignih bolesti kod dece i adolescenata lečenih antagonistima TNF-a ne može se isključiti.
Kod pacijenata lečenih adalimumabom je u postmarketinškom praćenju retko primećivan hepatosplenični T- ćelijski limfom. Ovaj redak tip T-ćelijskog limfoma ima jako agresivan tok bolesti i obično je sa smrtnim ishodom. Pojedini od hepatospleničnih T-ćelijskih limfoma javili su se kod mlađih, odraslih pacijenata koji su tokom lečenja lekom Humira bili istovremeno na terapiji azatioprinom ili 6-merkaptopurinom, koji su korišćeni za terapiju inflamatornih bolesti creva. Potencijalni rizik od istovremene primene azatioprina ili 6- merkaptopurina i leka Humira treba pažljivo razmotriti. Ne može se isključiti rizik od nastanka hepatospleničnog T-ćelijskog limfoma kod pacijenata lečenih lekom Humira (videti odeljak: „Neželjena dejstva”).
Do sada nisu sprovođene studije koje bi uključile pacijente sa malignitetom u istoriji bolesti niti studije u kojima bi se nastavilo lečenje pacijenata koji su razvili malignitet dok su primali lek Humira. Dodatne mere opreza treba preduzeti kada se razmatra lečenje ovakvih pacijenata lekom Humira (videti odeljak: „Neželjena dejstva”).
Sve pacijente, a naročito one sa medicinskom istorijom ekstenzivne imunosupresivne terapije ili pacijente sa psorijazom koji su lečeni PUVA terapijom, treba pregledati na prisustvo nemelanomskog karcinoma kože pre i tokom terapije lekom Humira. Takođe su prijavljeni slučajevi melanoma i karcinoma Merkelovih ćelija kod pacijenata lečenih antagonistima TNF-a, uključujući adalimumab (videti odeljak: „Neželjena dejstva”).
U eksplorativnoj kliničkoj studiji koja je ispitivala primenu drugog anti-TNF leka, infliksimaba, kod pacijenata sa umerenom do teškom hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP), zabeležena je pojava
maligniteta, naročito pluća ili glave i vrata, kod pacijenata lečenih infliksimabom u poređenju sa kontrolnim pacijentima. Anamnestički podaci pokazuju da su svi pacijenti bili teški pušači. Prema tome, potreban je oprez kada se koristi bilo koji TNF-antagonist kod pacijenata sa HOBP, kao i kod pacijenata sa povećanim rizikom od pojave maligniteta zbog istorije teškog pušenja.
Nije poznato da li terapija adalimumabom povećava rizik od razvoja displazije ili kancera kolona. Svi pacijenti oboleli od ulceroznog kolitisa sa povećanim rizikom od razvoja displazije ili kancera kolona (npr. pacijenti sa dugogodišnjim ulceroznim kolitisom ili primarnim sklerozirajućim holangitisom) ili pacijenti koji su prethodno bili oboleli od displazije ili karcinoma kolona, treba da budu testirani u propisanim intervalima, pre započinjanja i tokom lečenja. Ovo testiranje treba da uključi kolonoskopiju i biopsiju, prema lokalnim preporukama.
Hematološke reakcije
Prijavljeni su retki slučajevi pancitopenije, uključujući aplastičnu anemiju, vezano za primenu lekova koji blokiraju TNF. Neželjeni događaji hematološkog sistema, uključujući medicinski značajnu citopeniju (npr. trombocitopenija, leukopenija) su prijavljivani pri primeni leka Humira. Potrebno je posavetovati sve pacijente koji se leče lekom Humira da potraže neodložnu medicinsku pomoć ukoliko razviju znake i simptome koji ukazuju na poremećaj u broju ćelija krvi - diskraziju (npr. dugotrajna temperatura, pojava modrica, krvarenje, bledilo). Prekid terapije lekom Humira treba razmotriti kod onih pacijenata kod kojih se utvrde značajne hematološke abnormalnosti.
Vakcinacije
U studiji na 226 odraslih pacijenata sa reumatoidnim artritisom sličan odgovor antitela na 23-valentnu pneumokoknu vakcinu i trovalentnu vakcinu protiv influence je zabeležen kod pacijenata lečenih adalimumabom ili placebom. Ne postoje podaci o sekundarnoj transmisiji živim vakcinama kod pacijenata lečenih lekom Humira.
Preporučuje se da pedijatrijski pacijenti, ukoliko je to moguće, prime sve potrebne vakcine u skladu sa kalendarom obaveznih vakcinacija pre početka terapije lekom Humira.
Pacijenti koji primaju lek Humira mogu primiti vakcine, ali ne žive. Primena živih vakcina kod dece koja su bila izložena adalimumabu in utero nije preporučena 5 meseci nakon poslednje doze adalimumaba koju je majka primila tokom trudnoće.
Kongestivna srčana insuficijencija
U kliničkom ispitivanju sa drugim antagonistom TNF-a primećeno je pogoršanje kongestivne srčane insuficijencije i povećanje smrtnosti usled kongestivne srčane insuficijencije. Slučajevi pogoršanja kongestivne srčane insuficijencije su takođe zabeleženi kod pacijenata koji su primali lek Humira. Potrebna je obazriva primena leka Humira kod pacijenata sa blagom srčanom insuficijencijom (NYHA klasa I/II). Lek Humira je kontraindikovan kod umerene do teške srčane insuficijencije (videti odeljak: „Kontraindikacije”). Lečenje lekom Humira se mora prekinuti kod pacijenata kod kojih se razviju novi ili pogoršaju simptomi kongestivne srčane insuficijencije.
Autoimunski procesi
Za vreme primene leka Humira mogu se razviti autoimunska antitela. Uticaj dugotrajnog lečenja lekom Humira na razvoj autoimunskih bolesti nije poznat. Ako pacijent nakon primene leka Humira razvije simptome koji ukazuju na sindrom sličan lupusu i pozitivan je na antitela usmerena protiv dvolančane DNK, terapija lekom Humira se ne sme nastaviti (videti odeljak: „Neželjena dejstva”).
Istovremena primena bioloških antireumatika koji modifikuju bolest (ARMB) ili TNF-antagonista
U kliničkim studijama su pri istovremenoj upotrebi anakinre i drugog antagoniste TNF-a, etanercepta, primećene teške infekcije, a da nije bilo dodatne kliničke koristi u poređenju sa monoterapijom etanerceptom. Usled prirode neželjenih dejstava primećenih pri kombinaciji etanercepta i anakinre, slične toksičnosti mogu nastati i kada se kombinuju anakinra i drugi antagonisti TNF-a. Iz tih razloga ne preporučuje se kombinacija adalimumaba i anakinre (videti odeljak: „Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija”).
Istovremena primena adalimumaba sa drugim biološkim ARMB (npr. anakinra, abatacept) ili drugim antagonistom TNF-a se ne preporučuje, usled povećanog rizika od nastanka infekcija, uključujući i teške infekcije, i drugih potencijalnih farmakoloških interakcija (videti odeljak: „Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija”).
Hirurške intervencije
Ograničeno je iskustvo o bezbednosti hirurških intervencija kod pacijenata na terapiji lekom Humira. Potrebno je uzeti u obzir dugo poluvreme eliminacije adalimumaba pre nego što se planira hirurška intervencija. Stanje pacijenta koji je na terapiji lekom Humira, a potrebno ga je operisati, treba pažljivo pratiti zbog infekcija i preduzeti odgovarajuće mere. Ograničeni su podaci o bezbednosti pacijenata koji se podvrgnu artroplastici dok su na terapiji lekom Humira.
Opstrukcija tankog creva
U Crohn-ovoj bolesti na odsustvo odgovora na terapiju može ukazati prisustvo fiksiranih fibroznih striktura koje mogu zahtevati hirurško lečenje. Dostupni podaci pokazuju da lek Humira ne izaziva i ne pogoršava ove strikture.
Primena kod starijih pacijenata
Učestalost teških infekcija kod pacijenata starijih od 65 godina koji su primali lek Humira (3,7%), bila je veća nego kod pacijenata mlađih od 65 godina (1,5%). Neki od prijavljenih slučajeva su imali smrtni ishod. Prilikom lečenja starijih pacijenata, posebnu pažnju treba obratiti na povećan rizik od nastanka infekcija.
Pedijatrijska populacija
Videti prethodno naveden deo “Vakcinacije”.
Lek Humira je ispitivan kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom, poliartikularnim juvenilnim idiopatskim artritisom i psorijaznim artritisom, koji su uzimali lek Humira kao monoterapiju i kod pacijenata koji su ga uzimali istovremeno sa metotreksatom. Stvaranje antitela je bilo niže kada se lek Humira davao zajedno sa metotreksatom u poređenju sa monoterapijom. Primena leka Humira bez metotreksata rezultirala je povećanim stvaranjem antitela i povećanim klirensom i smanjenom efikasnošću adalimumaba (videti odeljak: „Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka).
Kombinacija leka Humira i anakinre se ne preporučuje (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”, “Istovremena primena bioloških ARMB ili TNF-antagonista”).
Kombinacija leka Humira i abatacepta se ne preporučuje (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”, “Istovremena primena bioloških ARMB ili TNF-antagonista”).
Žene u reproduktivnom periodu, kontracepcija muškaraca i žena
Ženama koje se nalaze u reproduktivnom periodu se strogo savetuje da koriste odgovarajuću kontraceptivnu zaštitu da bi izbegle trudnoću i da nastave sa zaštitom još najmanje pet meseci nakon poslednje terapije lekom Humira.
Trudnoća
Klinički podaci vezani za upotrebu leka Humira kod trudnica su ograničeni.
Studije toksičnosti koje su rađene u razvojnoj fazi leka na majmunima nisu ukazale na toksičnost za majku, embriotoksičnost ili teratogenost. Pretklinički podaci o postnatalnoj toksičnosti adalimumaba nisu dostupni (videti odeljak: „Pretklinički podaci o bezbednosti leka” iz Sažetka karakteristika leka).
Zbog inhibicije TNFα, adalimumab primenjen tokom trudnoće mogao bi uticati na normalan imunski odgovor novorođenčeta. Ne preporučuje se primena adalimumaba tokom trudnoće.
Adalimumab može preći putem placente u serum dece čije su majke primale adalimumab tokom trudnoće. Zbog toga, ova deca mogu imati povećan rizik od infekcija. Kod dece koja su bila izložena adalimumabu u materici nije preporučena primena živih vakcina 5 meseci nakon poslednje doze adalimumaba koju je majka primila tokom trudnoće.
Dojenje
Ne zna se da li se adalimumab izlučuje mlekom dojilja ili se resorbuje u sistemsku cirkulaciju nakon unosa.
Ipak, zbog činjenice da se humani imunoglobulini izlučuju mlekom, žene ne smeju dojiti dete bar pet meseci nakon poslednje doze leka Humira.
Fertilitet
Pretklinički podaci o uticaju adalimumaba na fertilitet nisu dostupni.
Lek Humira može blago uticati na sposobnosti prilikom upravljanja vozilom i rukovanja mašinama. Vrtoglavica i smetnje u vidu se mogu javiti tokom primene leka Humira (videti odeljak: „Neželjena dejstva”).
Sažetak bezbednosnog profila
Lek Humira je ispitivan na 9506 pacijenata u pivotalnim kontrolisanim i otvorenim studijama u trajanju do 60 meseci ili duže. Ove studije su uključile pacijente koji kraće ili duže vreme boluju od reumatoidnog artritisa, pacijente obolele od juvenilnog idiopatskog artritisa (poliartikularnog juvenilnog idiopatskog artritisa i artritisa povezanog sa entezitisom), kao i pacijente sa aksijalnim spondiloartritisom (ankilozirajućim spondilitisom i aksijalnim spondiloartritisom bez radiografskog dokaza AS), psorijaznim artritisom, Crohn-ovom bolešću, ulceroznim kolitisom, psorijazom, gnojnim zapaljenjem znojnih žlezda (hidradenitis suppurativa) i uveitisom. Pivotalne kontrolisane studije uključivale su 6089 pacijenata koji su primali lek Humira i 3801 pacijenta koji su primali placebo ili aktivni komparator za vreme kontrolisanog perioda.
Odnos pacijenata koji su prekinuli lečenje zbog pojave neželjenih dejstava u dvostruko-slepim, kontrolisanim pivotalnim studijama iznosio je 5,9% za pacijente koji su uzimali lek Humira i 5,4% za pacijente kontrolne grupe.
Najčešće prijavljena neželjena dejstva su infekcije (nazofaringitis, infekcije gornjeg dela respiratornog trakta i sinuzitis), reakcije na mestu primene injekcije (eritem, svrab, hemoragija, bol ili otok), glavobolja i mišićno-skeletni bol.
Tokom primene leka Humira prijavljena su ozbiljna neželjena dejstva. Antagonisti TNF-a, kao što je lek Humira, utiču na imunski sistem i njihova primena može uticati na odbranu organizma od infekcija i kancera. Infekcije sa smrtnim ishodom i infekcije koje ugrožavaju život (uključujući sepsu, oportunističke infekcije i tuberkulozu), HBV reaktivacija i različiti maligniteti (uključujući leukemiju, limfom i HSTCL) prijavljeni su tokom primene leka Humira.
Takođe su prijavljene ozbiljne hematološke, neurološke i autoimunske reakcije koje uključuju retke izveštaje o pancitopeniji, aplastičnoj anemiji, demijelinizirajućim oboljenjima centralnog ili perifernog nervnog sistema i izveštaje o lupusu, stanjima povezanim sa lupusom i Stevens-Johnson-ov sindrom.
Pedijatrijska populacija
Neželjena dejstva kod dece
Uopšteno, neželjena dejstva kod dece su po učestalosti i tipu bila slična neželjenim dejstvima zabeleženim kod odraslih.
Tabelarna lista neželjenih dejstava
Sledeća lista neželjenih dejstava bazirana je na iskustvu iz kliničkih studija i na postmarketinškom iskustvu, a neželjena dejstva su prikazana po sistemima organa i učestalosti (veoma često ≥1/10; često ≥1/100 do
<1/10; povremeno ≥1/1000 do <1/100, retko ≥1/10000 do <1/1 000 i nepoznate učestalosti – učestalost ne može biti procenjena iz dostupnih podataka) u Tabeli 1. Unutar svake grupe za određenu učestalost, neželjena dejstva su navedena prema opadajućoj ozbiljnosti. Obuhvaćena su neželjena dejstva koja su se najčešće javljala prilikom terapije različitih indikacija. Zvezdica (*) se pojavljuje u koloni ‘Sistem organa’ ukoliko se dodatne informacije nalaze u odeljcima: „Kontraindikacije”, „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” i „Neželjena dejstva”.
Sistem organa | Učestalost | Neželjeno dejstvo |
Infekcije i infestacije* | Veoma često | respiratorne infekcije (uključujući infekcije donjeg i gornjeg respiratornog trakta, pneumoniju, sinuzitis, faringitis, nazofaringitis i pneumoniju uzrokovanu herpes virusom) |
Često | sistemske infekcije (uključujući sepsu, kandidijazu i influencu), intestinalne infekcije (uključujući virusni gastroenteritis), infekcije kože i mekih tkiva (uključujući paronihiju, celulitis, impetigo, nekrotizirajući fasciitis i herpes zoster), infekcije uha, oralne infekcije (uključujući herpes simplex, oralni herpes i infekcije zuba), infekcije reproduktivnog trakta (uključujući vulvovaginalne mikotične infekcije), infekcije urinarnog trakta (uključujući pijelonefritis), gljivične infekcije, infekcije zglobova |
Povremeno | neurološke infekcije (uključujući virusni meningitis), oportunističke infekcije i tuberkuloza (uključujući kokcidioidomikozu, histoplazmozu i infekcije izazvane mycobacterium avium), bakterijske infekcije, infekcije oka, divertikulitis1) | |
Neoplazme-benigne, maligne i neodređene (uključujući ciste i polipe)* | Često | kancer kože izuzimajući melanom (uključujući karcinom bazalnih ćelija i karcinom skvamoznih ćelija), benigne neoplazme |
Povremeno | limfom**, tumori solidnih organa (uključujući kancere dojke, maligne neoplazme pluća i štitaste žlezde), melanom** | |
Retko | leukemija1) | |
Nepoznato | hepatosplenični T-ćelijski limfom1), karcinom Merkelovih ćelija (neuroendokrini karcinom kože) 1) | |
Poremećaji krvi i limfnog sistema* | Veoma često | leukopenija (uključujući neutropeniju i agranulocitozu), anemija |
Često | leukocitoza, trombocitopenija | |
Povremeno | idiopatska trombocitopenijska purpura | |
Retko | pancitopenija | |
Poremećaji imunskog sistema * | Često | hipersenzitivnost, alergije (uključujući sezonsku alergiju) |
Povremeno | sarkoidoza1), vaskulitis | |
Retko | anafilaksa1) | |
Poremećaji metabolizma i ishrane | Veoma često | hiperlipidemija |
Često | hipokalemija, hiperurikemija, poremećaj koncentracije natrijuma u krvi, hipokalcemija, hiperglikemija, hipofosfatemija, dehidratacija | |
Psihijatrijski poremećaji | Često | poremećaji raspoloženja (uključujući depresiju), anksioznost, insomnija |
Poremećaji nervnog sistema* | Veoma često | glavobolja |
Često | parestezije (uključujući hipoestezije), migrena, pritisak na koren nerva | |
Povremeno | cerebrovaskularni događaj1), tremor, neuropatija | |
Retko | multipla skleroza, demijelinizirajući poremećaj (npr. optički neuritis, Gullian-Barre-ov sindrom) 1) |
Poremećaji oka | Često | poremećaj vida, konjunktivitis, blefaritis, otok oka |
Povremeno | diplopija | |
Poremećaji uha i labirinta | Često | vertigo |
Povremeno | gubitak sluha, tinitus | |
Kardiološki poremećaji* | Često | tahikardija |
Povremeno | infarkt miokarda1), aritmija, kongestivna srčana insuficijencija | |
Retko | srčani zastoj | |
Vaskularni poremećaji | Često | hipertenzija, crvenilo lica, hematom |
Povremeno | aortna aneurizma, vaskularna arterijalna okluzija, tromboflebitis | |
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji* | Često | astma, dispnea, kašalj |
Povremeno | plućna embolija1), intersticijalna bolest pluća, hronična opstruktivna bolest pluća, pneumonitis, pleuralni izliv1) | |
Retko | plućna fibroza1) | |
Gastrointestinalni poremećaji | Veoma često | abdominalni bol, mučnina i povraćanje |
Često | GI hemoragija, dispepsija, gastroezofagealni refluks, sicca sindrom | |
Povremeno | pankreatitis, disfagija, edem lica | |
Retko | intestinalna perforacija1) | |
Hepatobilijarni poremećaji* | Veoma često | povećani enzimi jetre |
Povremeno | holecistitis i holelitijaza, hepatička steatoza, povećan bilirubin u krvi | |
Retko | hepatitis, reaktivacija hepatitisa B1), autoimunski hepatitis1) | |
Nepoznato | insuficijencija jetre1) |
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Veoma često | osip (uključujući eksfolijativni osip) |
Često | pogoršanje i nova pojava psorijaze (uključujući palmoplantar-pustularnu psorijazu)1), urtikarija, povećano stvaranje modrica (uključujući purpuru), dermatitis (uključujući ekcem), lomljenje noktiju, hiperhidroza, alopecija1), pruritis | |
Povremeno | noćno znojenje, ožiljci | |
Retko | multiformni eritem1), Stiven-Johnson-ov sindrom1), angioedem1), kožni vaskulitis1) | |
Nepoznato | pogoršanje simptoma dermatomiozitisa¹) | |
Poremećaji mišićno- koštanog sistema i vezivnog tkiva | Veoma često | mišićnoskeletni bol |
Često | spazmi mišića (uključujući povećanje koncentracije kreatin fosfokinaze u krvi) | |
Povremeno | rabdomioliza, sistemski lupus eritematozus | |
Retko | sindrom sličan lupus-u 1) | |
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Često | oslabljena funkcija bubrega, hematurija |
Povremeno | nokturija | |
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki | Povremeno | erektilna disfunkcija |
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene* | Veoma često | reakcije na mestu primene (uključujući eritem na mestu primene) |
Često | bol u grudima, edem, pireksija1) | |
Povremeno | inflamacija | |
Ispitivanja* | Često | poremećaji koagulacije i krvarenja (uključujući produženo aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme), pozitivan test na autoantitela (uključujući pozitivna anti- DNK antitela), povećanje koncentracije laktat dehidrogenaze u krvi |
Povrede, trovanje i proceduralne komplikacije | Često | otežano zarastanje rana |
* dodatne informacije se nalaze u daljem tekstu, u odeljcima: „Kontraindikacije”, „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” i „Neželjena dejstva”.
** uključujući otvorene produžene studije
1) uključujući spontane izveštaje
Gnojno zapaljenje znojnih žlezda (Hidradenitis suppurativa)
Bezbednosni profil leka Humira kod pacijenata sa gnojnim zapaljenjem znojnih žlezda lečenih jednom nedeljno bio je u skladu sa poznatim bezbednosnim profilom leka Humira.
Uveitis
Bezbednosni profil leka Humira kod pacijenata sa uveitisom lečenih svake druge nedelje bio je u skladu sa poznatim bezbednosnim profilom leka Humira.
Opis odabranih neželjenih dejstava
Reakcije na mestu primanja injekcije
U pivotalnim kontrolisanim studijama odraslih pacijenata i dece lečenih lekom Humira pojavile su se reakcije na mestu primene injekcije kod 12,9% pacijenata (eritem i/ili svrab, krvarenje, bol ili otok), u poređenju sa 7,2% pacijenata koji su primali placebo ili aktivnu kontrolu. Lečenje obično nije trebalo prekidati zbog reakcije na mestu primene.
Infekcije
U pivotalnim kontrolisanim studijama, kod odraslih i dece, stopa infekcija je bila 1,51 po pacijent-godini kod pacijenata lečenih lekom Humira i 1,46 po pacijent-godini kod pacijenata koji su primali placebo ili aktivnu kontrolu. Najčešće infekcije su bile nazofaringitis, infekcije gornjeg respiratornog trakta i sinuzitis. Nakon saniranja infekcije većina pacijenata je nastavila lečenje lekom Humira.
Incidenca težih infekcija je bila 0,04 po pacijent-godini kod pacijenata lečenih lekom Humira i 0,03 po pacijent-godini kod pacijenata koji su primali placebo ili aktivnu kontrolu.
U kontrolisanim, otvorenim studijama sa lekom Humira kod odraslih i dece, prijavljivane su teške infekcije (uključujući infekcije sa smrtnim ishodom, koje su se retko javljale), uključujući izveštaje o tuberkolozi (uključujući milijarnu i ekstra-pulmonalnu lokalizaciju) i invazivne oportunističke infekcije (npr. diseminovana ili ekstrapulmonarna histoplazmoza, blastomikoza, kokcidioidomikoza, pneumocistis, kandidijaza, aspergiloza i listerioza). Većina slučajeva tuberkuloze se javila u prvih osam meseci od započete terapije i može predstavljati aktiviranje latentne bolesti.
Maligne i limfoproliferativne bolesti
U studijiama sa lekom Humira kod 249 pedijatrijskih pacijenata, sa juvenilnim idiopatskim artritisom (poliartikularnim juvenilnim idiopatskim artritisom i artritisom povezanim sa entezitisom), nisu prijavljivani maligniteti tokom 655,6 pacijent-godina. Takođe, nisu prijavljivani maligniteti u studiji sa lekom Humira sa 192 pedijatrijska pacijenta sa Crohn-ovom bolešću, tokom 498,1 pacijent-godina. Maligne bolesti nisu primećene ni kod 77 pedijatrijskih pacijenata sa izloženošću od 80,0 pacijent-godina u ispitivanju leka Humira sprovedenim na pedijatrijskim pacijentima sa hroničnom plak psorijazom. Nije primećena pojava malignih bolesti kod 60 pedijatrijskih pacijenata sa izloženošću od 58,4 pacijent-godina u ispitivanju leka Humira sprovedenom kod pedijatrijskih pacijenata sa uveitisom.
U pivotalnim kontrolisanim studijama, kod odraslih, koje su trajale bar 12 nedelja kod pacijenata sa umerenim do teškim aktivnim reumatoidnim artritisom, ankilozirajućim spondilitisom, aksijalnim spondiloartritisom bez radiografskog dokaza AS, psorijaznim artritisom, psorijazom, gnojnim zapaljenjem znojnih žlezda (hidradenitis suppurativa), Crohn-ovom bolešću, ulceroznim kolitisom i uveitisom, primećena je pojava malignih bolesti, isključujući limfome i nemelanomske kancere kože, u učestalosti (interval pouzdanosti 95%) od 6,8 (4,4; 10,5) na 1000 pacijent-godina terapije među 5291 pacijenta lečena lekom Humira, odnosno 6,3 (3,4;11,8) na 1000 pacijent-godina u 3444 pacijenta iz kontrolne grupe (medijana trajanja terapije je bila 4,0 meseci kod pacijenata koji su primali lek Humira i 3,8 meseci u kontrolnoj grupi). Učestalost (interval pouzdanosti 95%) nemelanomskog kancera kože je bila 8,8 (6,0; 13,0) na 1000 pacijent- godina među pacijentima lečenim lekom Humira i 3,2 (1,3; 7,6) na 1000 pacijent-godina među kontrolnim pacijentima. Od ovih kancera kože, karcinom skvamoznih ćelija je bio prisutan u učestalosti (interval pouzdanosti 95%) od 2,7 (1,4; 5,4) na 1000 pacijent-godina kod pacijenata lečenih lekom Humira i kod 0,6
(0,1; 4,5) na 1000 pacijent-godina kod kontrolnih pacijenata. Učestalost (interval pouzdanosti 95%) limfoma
je bila 0,7 (0,2; 2,7) na 1000 pacijent-godina među pacijentima lečenim lekom Humira i 0,6 (0,1; 4,5) na 1000 pacijent-godina među kontrolnim pacijentima.
Analizom zbirnih rezultata ovih studija i tekućih i završenih produženih studija otvorenog tipa prosečnog trajanja 3,3 godina na 6427 pacijenata i preko 26439 pacijent-godina terapije, zabeležena stopa malignih bolesti, isključujući limfome i nemelanomski kancer kože, je približno 8,5 na 1000 pacijent-godina terapije. Zabeležena stopa nemelanomskih kancera kože je približno 9,6 na 1000 pacijent-godina terapije, a limfoma 1,3 na 1000 pacijent-godina terapije.
U postmarketinškim iskustvima od januara 2003. godine do decembra 2010. godine, prevashodno kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom, saopštavana stopa maligniteta, isključujući limfome i nemelanomski kancer kože, je oko 2,7 na 1000 pacijent-godina. Stopa nemelanomskih kancera kože i limfoma bila je 0,2 i 0,3 na 1000 pacijent-godina terapije, respektivno (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).
Retki postmarketinški slučajevi hepatospleničnog T-ćelijskog limfoma su prijavljivani kod pacijenata lečenih adalimumabom (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).
Autoantitela
U studijama I-V reumatoidnog artritisa u više navrata su uzimani uzorci krvi za testiranje autoantitela. U ovim studijama, 11,9% pacijenata lečenih lekom Humira i 8,1% pacijenata koji su primali placebo ili aktivnu kontrolu, koji su imali negativna antinuklearna antitela na početku, u 24. nedelji pokazali su pozitivan titar. Dva pacijenta od 3441 lečenih lekom Humira u svim studijama sa reumatoidnim artritisom i psorijaznim artritisom razvili su kliničke znake koji ukazuju na novonastali sindrom sličan lupusu. Stanje pacijenata se poboljšalo nakon prekida terapije. Nijedan pacijent nije razvio lupusni nefritis ili simptome centralnog nervnog sistema.
Hepatobilijarni događaji
U kontrolisanim ispitivanjima faze 3 u kojima su učestvovali pacijenti sa reumatoidnim artritisom i psorijaznim artritisom, tokom kontrolisanog perioda trajanja ispitivanja od 4 do 104 nedelje, povećanje vrednosti ALT ≥ 3 x ULN (upper limit of normal, gornja granica) javilo se kod 3,7% pacijenata koji su primali lek Humira i kod 1,6% pacijenata koji su primali placebo.
U kontrolisanoj studiji faze 3 u kojima se lek Humira primenjivao na pacijentima sa poliartikularnim juvenilnim idiopatskim artritisom, uzrasta od 4 do 17 godina, i artritisom povezanim sa entezitisom, uzrasta od 6 do 17 godina, promena vrednosti ALT ≥ 3xULN je primećena kod 6,1% pacijenata lečenih lekom Humira i 1,3% pacijenata iz kontrolne grupe. Većina ALT promena vrednosti se desila prilikom istovremene upotrebe metotreksata. Promene vrednosti ALT ≥ 3xULN nisu primećene kod pacijenata u studiji faze 3 sa lekom Humira, sprovedenoj na pacijentima sa poliartikularnim juvenilnim idiopatskim artritisom uzrasta od 2 do <4 godine.
U kontrolisanim ispitivanjima faze 3 u kojima se lek Humira primenjivao kod pacijenata sa Crohn-ovom bolešću i ulceroznim kolitisom, tokom kontrolisanog perioda trajanja ispitivanja od 4 do 52 nedelje, povećanje vrednosti ALT ≥ 3 x ULN (upper limit of normal, gornja granica) javilo se kod 0,9% pacijenata koji su primali lek Humira i kod 0,9% pacijenata koji su primali placebo.
U studijama treće faze kod pedijatrijskih pacijenata sa Crohn-ovom bolešću, u kojima su procenjivani efikasnost i bezbednost dva režima doziranja leka Humira prilagođeni telesnoj masi posle primene inicijalne doze prilagođene telesnoj masi tokom 52 nedelje lečenja, povećane vrednosti ALT ≥ 3 x ULN su primećene kod 2,6% (5/192) pacijenata od kojih su 4 pacijenta bila na početku terapije izložena istovremenoj terapiji imunosupresivima.
U kontrolisanim ispitivanjima faze 3 u kojima se lek Humira primenjivao kod pacijenata sa plak psorijazom, tokom kontrolisanog perioda trajanja ispitivanja od 12 do 24 nedelje, povećanje vrednosti ALT ≥ 3 x ULN
(upper limit of normal, gornja granica) javilo se kod 1,8% pacijenata koji su primali lek Humira i kod 1,8% pacijenata koji su primali placebo.
U ispitivanju faze 3 u kojem se lek Humira primenjivao kod dece sa plak psorijazom, nije primećeno povećanje vrednosti ALT-a ≥ 3 x GGN.
U kontrolisanim ispitivanjima leka Humira (početne doze od 160 mg u 0. nedelji i 80 mg u 2. nedelji, a zatim
40 mg svake nedelje, počevši od 4. nedelje) kod pacijenata sa gnojnim zapaljenjem znojnih žlezda (hidradenitis suppurativa), uz kontrolni period u trajanju od 12 do 16 nedelja, povećane vrednosti ALT-a
≥ 3 x GGN zabeleženi su kod 0,3% pacijenata lečenih lekom Humira i 0,6% pacijenata iz kontrolne grupe.
U kontrolisanim ispitivanjima leka Humira (početne doze od 80 mg u nultoj nedelji, nakon kojih slede doze od 40 mg svake druge nedelje, počevši od 1. nedelje) kod pacijenata sa uveitisom u trajanju do 80 nedelja, sa prosečnom izloženošću od 166,5 dana kod pacijenata lečenih lekom Humira i 105,0 dana kod pacijenata iz kontrolne grupe, povećanje vrednosti ALT-a ≥ 3 x GGN zabeležena su kod 2,4% pacijenata lečenih lekom Humira i 2,4% pacijenata iz kontrolne grupe.
U svim ispitivanjima, u svim indikacijama, pacijenti sa povećanim vrednostima ALT su bili asimptomatični i u većini slučajeva povećanje vrednosti je bilo prolazno i rešilo se tokom samog lečenja. Međutim, postoje postmarketinški izveštaji insuficijencije jetre, kao i manje ozbiljnih reakcija koje mogu prethoditi otkazivanju funkcije jetre (hepatitis, uključujući autoimuni hepatitis), kod pacijenata koji su primali adalimumab.
Istovremena primena sa azatioprinom ili 6-merkaptopurinom
U ispitivanjima kod odraslih pacijenata sa Crohn-ovom bolešću, uočena je veća incidenca malignih i ozbiljnih neželjenih dejstava povezanih sa infekcijama prilikom istovremene upotrebe leka Humira i azatioprina/6-merkaptopurina u poređenju sa monoterapijom lekom Humira.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Tokom kliničkih studija nije zapažena toksičnost koja bi ograničavala dozu. Najveća procenjena doza je bila multipla intravenska doza od 10 mg/kg, što je približno 15 puta veće od preporučene doze.
manitol polisorbat 80 voda za injekcije
Usled nedostatka studija kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim proizvodima.
2 godine
Lek čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti, na temperaturi od 2-8°C (u frižideru). Ne sme se zamrzavati. Lek se može čuvati van frižidera, na temperaturi do 25°C tokom 14 dana, zaštićen od svetlosti. Ukoliko se tokom 14 dana ne upotrebi, napunjeni injekcioni pen se mora uništiti.
Pen predstavlja mehaničko injekciono sredstvo sa oprugom, u kome se nalazi prethodno napunjeni injekcioni špric.
Unutrašnje pakovanje je napunjeni injekcioni špric (staklo tip I), sa gumenim delom klipa šprica od brombutil gume (obložen FluoroTec filmom), 29 G iglom i poklopcem igle od termoplastičnog elastomera koji je pokriven čvrstim poklopcem od polipropilena. Telo šprica, gumeni deo klipa šprica i igla su silikonizovani.
Pen predstavlja funkcionalno sekundarno pakovanje koje ne dolazi u direktan kontakt sa lekom i sastoji se iz 2 subjedinice – subjedinice sa mehanizmom za aktivaciju i subjedinica koja predstavlja kućište.
Intermedijarno pakovanje je blister u kom se nalazi napunjeni injekcioni pen.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze dva napunjena injekciona pena koji su, svaki zasebno, upakovani u blister. U spoljašnjem pakovanju nalaze se i 2 tupfera natopljena alkoholom i Uputstvo za lek
Lek Humira ne sadrži konzervanse. Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.