Ampicillin 1000 mg
ampicilin
UPUTSTVO ZA LEK
Proizvođač: S.C. Antibiotice SA
Adresa: 1, Valea Lupului Street, 707410 Iasi, Rumunija
Podnosilac zahteva: LICENTIS DOO
Adresa: Vojvode Stepe 18, local 6, 1040 Beograd
Za lekove koji se izdaju samo uz lekarski recept
Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.
Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Ovaj lek propisan je Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste znake bolesti kao i Vi.
Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta
Šta je lek Ampicillin 1000 mg i čemu je namenjen
Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Ampicillin 1000 mg
Kako se upotrebljava lek Ampicillin 1000 mg
Moguća neželjena dejstva
Kako čuvati lek Ampicillin 1000 mg
Dodatne informacije
Lek Ampicillin 1000 mg sadrži 1000 mg ampicilina u obliku ampicillin-natrijuma. Ampicilin-natrijum pripada grupi penicilinskih antibiotika širokog spektra koji se koriste za lečenje infekcija izazvanih mikroorganizmina osetljivim na ampicilin kao što su:
Infekcije gornjih i donjih disajnih puteva (respiratorne infekcije) uključujući zapaljenje epiglotisa, ždrela, dušnika, pluća (pneumonija), akutni bronchitis, hronični bronchitis u akutnoj fazi;
Infekcije uha i nosa kao što su upala sinusa i srednjeg uha
Infekcije uro-genitalnog trakta kao što su cystitis (upala mokraćne bešike i mokraćnih kanala), pyelonephritis (zapaljenje bubrega), gonoreja, ginekološka oboljenja (adnexitis, salpengitis, endometritis, septični pobačaj, porodiljska groznica), zapaljenje prostate;
Infekcije digestivnog trakta kao što su bakterijska zapaljenja želuca i creva, dizenterija, upala žuči; može se koristiti i kao alternativna terapija kod tifusne i paratifusne groznice;
Druge infekcije: trovanje krvi (septikemija), infekcije srca (endocarditis), bakterijski meningitis, leptospiroza, listerioza, zapaljenje trbušne maramice.
Ako ste preosetljivi (alergični) na antibiotike iz grupe penicilina ili na bilo koji drugi sastojak leka Ampicillin 1000.
Ako bolujete od infektivne mononukleoze
Pre početka lečenja ampicilinom neophodno je da svom lekaru date detaljne informacije o svom sadašnjem stanju i prethodnim oboljenjima radi otkrivanja prethodnih reakcija preosetljivosti (alergije) na beta-laktam antibiotike.
Poseban oprez je potreban ako znate da je u vašoj porodici bilo slučajeva preosetljivosti. Ako primetite neku alergijsku reakciju, prekinite terapiju i obratite se svom lekaru za savet.
Ako ste preosetljivi na penicillin moguća je i pojava unakrsne alergijske reakcije na antibiotike iz grupe cefalosporina.
U slučaju jakog i dugotrajnog proliva odmah o tome obavestite svog lekara.
Ako patite od bolesti bubrega dozu ampicilina je potrebno prilagoditi u skladu sa klirensom kreatinina, potrebno je praćenje funkcije bubrega tokom primene terapije ampicilinom.
Kod dugotrajne primene leka moguće je prekomerno razmnožavanje gljivica ili bakterija otpornih na ampicillin. Ako primetite znake nove infekcije ili pojavu sora, obratite se svom lekaru.
Mesto primene infuzije potrebno je menjati na svakih 48 časova.
Kažite svom lekaru i farmaceutu ako uzimate ili ste do nedavno uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.
Penicilini imaju baktericidno dejstvo, zato ih ne treba davati u isto vreme sa antibioticima koji deluju kao bakteriostatici.
Ne preporučuje se istovremena primena ampicilina i alopurinola zbog povećanog rizika kožnih rakcija. Ampicilin može umanjiti dejstvo oralnih kontraceptiva koji sadrže estrogen.
Istovremenom primenom ampicilina i probenecida može doći do produženog zadržavanja i povišene koncentracije ampicilina u plazmi usled slabijeg izlučivanja putem mokraće.
Visoke doze ampicilina u toku terapije mogu uticati na vrednosti dijagnostičkih određivanja glukemije (određivanje šećera u krvi) i glukozurije (određivanje šećera u mokraći) kao i na vrednost ukupnih proteina plazme. Visina doze ampicilina nema uticaja na enzimsku metodu određivanja šećera u krvi.
Ratvor za injekciju ampicilina, kod intravenske primene, ne treba kombinovati sa krvnim derivatima,
proteinskim hidrolizatima i masnim emulzijama; ne treba ga kombinovati u istom špricu ni sa aminoglikozidima.
Pre nego što počnete da uzimate neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.
Podaci dobijeni za ograničen broj trudnica koje su uzimale ampicilin, ne ukazuje na neželjene efekte ovog leka na trudnoću ili zdravlje fetusa/novorođenčeta.
Pri propisivanju i primeni ovog leka kod trudnica, potreban je oprez. Dojenje
Ampicilin se izlučuje u majčino mleko i može kod odojčeta izazvati proliv i pojavu sora na sluzokožama što u nekim slučajevima zahteva prekid dojenja.
Lek Ampicillin se nakon procene odnosa koristi od dojenja za dete i koristi od terapije lekom za ženu, sme koristiti u periodu dojenja.
Nema uticaja.
/
Ovaj lek će vam uvek davati lekar ili medicinska sestra. Lek se može primeniti intramuskularnom ili intravenskom injekcijom ili intravenskom infuzijom.
Uobičajena doza je 500 mg na svakih 4 do 6 časova.
Intravensku dozu treba primeniti putem spore injekcije (3-4 minuta), takođe može biti dodata infuzionoj tečnosti, ili injektovana, pogodno razblažena, u cev sa kapaljkom tokom 3-4 minuta.
Endokarditis (infekcijasrca): 500 mg, 4 do 6 puta dnevno, intravenski ili intramuskularno, tokom jedne do šest nedelja
Peritonitis (zapaljenjetrbušnemaramice): 500 mg, 4 puta dnevno, intramuskularno ili intravenski Meningitis (zapaljenjemoždanihopni): 2g, na svaka 4 časa, intravenski
Novorođenčad: uobičajena doza je 30 mg/kg na svakih 6 do 12 časova, intravenska injekcija ili infuzija; u slučaju ozbiljnih infekcija, vanbolnički stečene pneumonije ili salmoneloze, dozu je potrebno udvostručiti. Deca starosti od 1 meseca do 18 godina: 25 mg/kg (maksimalno 500 mg) na svakih 6 časova, intravenska injekcija ili infuzija; u slučaju ozbiljnih infekcija, dozu je potrebno udvostručiti.
U terapiji listeralnog meningitisa, infekcije streptokokama grupe B i enterokoknog endokarditisa (u terapiji sa drugim antibakterijskim lekovima):
Novorođenčad: 50 mg/kg na svakih 6 do 12 časova, intravenska infuzija; u slučaju meningitisa (zapaljenje moždanihopni ) dozu je potrebno udvostručiti.
Deca starosti od 1 meseca do 18 godina: 50 mg/kg na svakih 4 do 6 časova (maksimalno 2 g na svaka 4 časa)
Doziranje i učestalost primene će odrediti vaš lekar u zavisnosti od klirensa kreatinina. U slučajevima dijalize, dodatna doza treba biti primenjena nakon procedure.
Vaš lekar će Vam propisati dozu leka koja vama odgovara u zavisnosti od vrste i jačine infekcije.
Nakon poboljšanja stanja, može se prekinuti parenteralna primena leka i terapiju nastaviti oralnom primenom ampicilina.
Malo je verovatno da ćete dobiti veću dozu nego što bi trebalo, obzirom da terapiju dobijate od stručnog medicinskog osoblja.
Ako imate bilo kakva pitanja, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.
Vaš lekar ili medicinska sestra će se pobrinuti da redovno dobijate lek. Nikada se ne daje dupla doza da bi se nadoknadila preskočena doza.
/
Lek Ampicillin 1000mg kao i drugi lekovi, može da ima neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih.
Moguća neželjena dejstva su:
Alergijske reakcije (preosetljivost):koprivnjača, eozinofilija, otežano disanje, nagla pojava otoka; izuzetno, može doći do anafilaktičkog šoka.
Poremećaji kože: alergijski ili nealergijski makulopapularni osip; retko: eksfoliativni dermatitis (perutanje kože), različite iritacije.
Poremećaji probave: mučnina, povraćanje, proliv, infekcija kandidom, zapaljenje jezika i sluzokože usta.
Veoma retko može se javiti umeren i prolazan porast transaminaza u plazmi, privremeni hematološki poremećaji (anemija, leukopenija, trombocitopenija), problemi sa bubrezima, kolitis.
Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.
Čuvati van domašaja i vidokruga dece.
Rok upotrebe: 3 godine
Upotrebiti odmah nakon rekonstitucije.
Ne upotrebljavajte lek Ampicillin 1000 mg posle isteka roka upotrebe navedenog na pakovanju. Rok upotrebe odnosi se na poslednji dan navedenog meseca.
Čuvati u originalnom pakovanju, na temperaturi do 25°C.
Svaka bočica sadrži 1000 mg ampicilina u obliku ampicillin-natrijuma. Lek Ampicillin 1000mg ne sadrži pomoćne supstance.
Gotov proizvod je pakovan u bočice od bezbojnog stakla hidrolitičke otpornosti tip III sa čepom od brombutil gume i zatvaračem od aluminijuma.
Kartonska kutija sa 50 bočica i kartonska kutija sa 100 bočica.
Februar, 2013.
Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.
Broj i datum dozvole za stavljanje u promet leka Ampicillin 1000mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, 50 x 1000mg: 515-01-0875-12-001 od 22.04.2013.
Broj i datum dozvole za stavljanje u promet leka Ampicillin 1000mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, 100 x 1000mg: 515-01-0876-12-001 od 22.04.2013.
Lek Ampicillin, prašak za rastvor za injekciju, je indikovan u terapiji širokog spectra bakterijskih infekcija prouzrokovanih organizmima osetljivim na ampicilin, u slučajevima kada oralna terapija nije odgovarajuća (videti odeljak 5.5):
infekcije uha, grla i nosa
infekcije respiratornog trakta, kao što su bronhitis i pneumonija
infekcije urinarnog trakta
gonoreja
ginekološke infekcije
enterička groznica
peritonitis
endocarditis
meningitis
Odgovarajuća bakteriološka ispitivanja treba uraditi kako bi se identifikovao mikroorganizam koji je ili koji su uzročnici infekcije i odredila osetljivost na penicilin. Terapija se može započeti i pre nego što se dobiju rezultati
ispitivanja osetljivosti mikroorganizama na ampicilin.
Treba uzeti u obzir važeće smernice o adekvatnoj upotrebi antibiotika.
Lek Ampicillin, prašak za rastvor za injekciju, je namenjen za intravensku ili intramuskularnu injekcionu primenu, kao i za intravensku infuziju.
Uobičajena doza je 500 mg na svakih 4 do 6 časova.
Intravensku dozu treba primeniti putem spore injekcije (3-4 minuta), takođe može biti dodata infuzionoj tečnosti, ili injektovana, pogodno razblažena, u cev sa kapaljkom tokom 3-4 minuta.
Endokarditis: 500 mg, 4 do 6 puta dnevno, intravenski ili intramuskularno, tokom jedne do šest nedelja Peritonitis: 500 mg, 4 puta dnevno, intramuskularno ili intravenski
Meningitis: 2g, na svaka 4 časa, intravenski
Novorođenčad ispod 7 dana starosti: 30 mg/kg na svakih 12 časova, intravenska injekcija ili infuzija; u slučaju ozbiljnih infekcija, vanbolnički stečene pneumonije ili salmoneloze, dozu je potrebno udvostručiti.
Novorođenčad starosti od 7 do 21 dan: 30 mg/kg na svakih 8 časova, intravenska injekcija ili infuzija; u slučaju ozbiljnih infekcija, vanbolnički stečene pneumonije ili salmoneloze, dozu je potrebno udvostručiti.
Novorođenčad starosti od 21 do 28 dan: 30 mg/kg na svakih 6 časova, intravenska injekcija ili infuzija; u slučaju ozbiljnih infekcija, vanbolnički stečene pneumonije ili salmoneloze, dozu je potrebno udvostručiti.
Deca starosti od 1 mesec do 18 godina: 25 mg/kg (maksimalno 500 mg) na svakih 6 časova, intravenska injekcija ili infuzija; u slučaju ozbiljnih infekcija, dozu je potrebno udvostručiti.
Uterapiji listerijalnog meningitisa,infekcijestreptokokama grupeBienterokoknogendokarditisa(uterapijisa drugim antibakterijskim lekovima):
Novorođenčad ispod 7 dana starosti: 50 mg/kg na svakih 12 časova, intravenska infuzija; u slučaju meningitisa dozu je potrebno udvostručiti.
Novorođenčad starosti od 7 do 21 dan: 50 mg/kg na svakih 8 časova, intravenska infuzija; u slučaju meningitisa dozu je potrebno udvostručiti.
Novorođenčad starosti od 21 do 28 dan: 50 mg/kg na svakih 6 časova, intravenska infuzija; u slučaju meningitisa dozu je potrebno udvostručiti.
Deca starosti od 1 mesec do 18 godina: 50 mg/kg na svakih 4 do 6 časova (maksimalno 2 g na svaka 4 časa)
U prisustvu teškog oštećenja bubrega (klirens kreatinina < 10 mLmin), potrebno je razmotriti smanjenje doze ili produženje intervala doziranja. U slučajevima dijalize, dodatna doza treba biti primenjena nakon procedure.
Rekonstitucija rastvora, stabilnost:
Ampicilin-natrijum može se primeniti injekcijom intramuskularno, sporom intravenskom injekcijom ili intravenskom infuzijom.
Intramuskularna injekcija:
Ampicillin 1000 mg: rastvor se priprema rastvaranjem sadržaja bočice u 3,5 mL vode za injekciju ili sterilnog, izotoničnog rastvora natrijum-hlorida. Mućkati do dobijanja bistrog rastvora.
Intravenska injekcija:
Ampicillin 1000 mg: rastvoriti sadržaj jedne bočice u 10 mL rastvarača (voda za injekciju ili sterilni, izotonični rastvor natrijum-hlorida).
Nakon rekonstitucije rastvor se sporo daje intravenski tokom 10-15 minuta, radi sprečavanja konvulzija.
Intravenska infuzija:
Preporučuje se rastvaranje Ampicillin- prašak za injekciju, u 30-100 mL rastvarača.
Rastvor ampicilina za intramuskularnu primenu je hipertoničan. Prašak za injekciju se rekonstituiše vodom za injekcije. Preporučuje se primena rastvora odmah nakon rekonstitucije; ako to nije moguće, rastvor treba čuvati na sobnoj temperaturi od 25 °C i upotrebiti ga u toku maksimum 30 minuta nakon rekonstitucije.
Rok upotrebe i uslovi čuvanja nakon rastvaranja/razblaživanja
Za intramuskularnu ili direktnu intravenoznu primenu:
Pokazana je fizička i hemijska stabilnost rastvora, nakon rastvaranja sterilnom vodom za injekcije kao rastvaračem (koncentracija 175mg/mL), na sobnoj temperaturi 25 °C u toku 30 minuta.
Za intravenoznu primenu (kapanjem):
Pokazana je fizička i hemijska stabilnost razblaženog rastvora gotovog proizvoda
-rastvor razblaženja 20 mg/mL sa 0,9% rastvorom NaCl i laktatnim Ringerovim rastvorom na sobnoj temperaturi (25 °C) je stabilan u toku 8 časova.
-rastvor razblaženja koncentracije 20 mg/mL sa 5% rastvorom glukoze na sobnoj temperaturi (25 °C) je stabilan
u toku 1časa.
Preosetljivost na peniciline ili cefalosporine
Infektivna mononukleoza
Ranije prisutna žutica ili usled primene ampicilaina, oslabljena funkcija jetre
Pre početka terapije ampicilinom, treba pažljivo proučiti anamnezu pacijenta radi utvrđivanja prethodnih reakcija preosetljivosti na beta-laktamske antibiotike. Ukoliko postoje ranije poznati slučajevi preosetljivosti, primena leka je kontraindikovana. Ukoliko dodje do pojave alergijskih reakcija, treba prekinuti primenu leka i primeniti odgovarajuću terapiju (adrenalin, antihistaminik, i kortikosteroid).
Potreban je oprez kod atopičnih pacijenata. Kod pacijenata alergičnih na cefalosporine može se javiti ukrštena alergija (10-15%).
Kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega dozu je potrebno prilagoditi u zavisnosti od klirensa
kreatinina (videti odeljak 4.2 doziranje i način primene). Potrebno je pratiti renalnu funkciju kod ovih pacijenata. Kao i kod drugih antibiotika, neprimerena upotreba ampicilina može izazvati razvoj mikroorganizama ili gljivičnu superinfekciju.
Kod dugotrajne primene visokih doza potrebno je pratiti funkciju jetre.
Treba izbegavati primenu ampicilina kod pacijenata obolelih od infektivne mononukleoze, citomegalovirusa ili limfatične leukemije jer se tada češće javljaju reakcije kože.
Potreban je oprez kod pacijenata sa alergijskom dijatezom npr. bronhijalna astma ili mikoze.
Tokom dugotrajne primene leka treba voditi računa o prekomernom rastu rezistentnih sojeva ili gljivica. Mesto primene infuzije treba menjati na svakih 48 časova. U slučaju pojave sekundarne infekcije, preduzeti neophodne mere.
Kod teških i dugotrajnih dijareja treba uzeti u obzir mogućnost pojave antibiotski izazvanog pseudomembranoznog kolitisa praćenog (vodenim prolivima sa tragovima krvi, stomačnim bolovima, povišenom temperaturom) koji mogu biti životno ugrožavajući. U tom slučaju odmah prekinuti primenu leka i sprovesti adekvatnu terapiju. Lekovi koji deluju na smanjenje peristaltike su kontraindikovani.
Ne koristiti lek Ampicillin u kombinaciji sa krvnim derivatima, proteinskim hidrolizatima, intravenskim lipidima (videti odeljak 6.2 inkompatibilnost).
Ovaj lek sadrži 66 mg (2,9 mEq/g) natrijuma. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenta na kontrolisanoj natrijumskoj dijeti.
Brza intravenska primena ampicilina može izazvati konvulzije. Zato se preporučuje spora primena.
Pošto penicilini imaju baktericidno dejstvo, ne treba ih koristiti istovremeno sa drugim bakteriostaticima (npr. Tetraciklin, hloramfenikol).
Uz odgovarajući antibiogram, moguće je kombinovanje sa drugim baktericidima (cefalosporini, aminoglikozidi)
Istovremena upotreba ampicilina i alopurinola znatno povećava incidencu pojave reakcija na koži. Istovremena primena ampicilina i probenecida može izazvati povišene koncentracije i produženo zadržavanje ampicilina u plazmi usled smanjene renalne eliminacije.
Ampicilin može umanjiti efikasnost hormonskih kontraceptiva.
Ampicilin može dovesti do smanjenja renalnog izlučivanja etanola.
Ampicilin stupa u interakciju sa antikoagulansima kumarinskog tipa moguća je pojačana sklonost krvarenju. Bilo je izveštaja produženog protrombinskog vremena kod pacijenata koji su primali ampicilin. Prilikom
istovremene primene ampicilina i antikoagulanasa potreban je adekvatan monitoring, može biti potrebno i prilagođavanje doze oralno promenjenog antikoagulansa.
Ampicilin može uticati na smanjenje izlučivanja metotreksata i time povećati njegova neželjena dejstva. Potrebno je kontrolisati nivo metotreksata u krvi.
Tokom primene ampicilina moguća je povećana resorpcija istovremeno primenjenog digoksina.
Ampicilin ne treba rekonstiituisati u istom špricu sa aminoglikozidima (videti odeljak 6.2 inkompatibilnost). Visoke koncentracije ampicilina u urinu mogu uticati na rezultate testa glukoze, glukozurije, ukupnih proteina u serumu ukoliko se ovaj test izvodi kolorimetrijskom metodom. Stoga se preporučuju testovi koji se baziraju na enzimskoj oksidaciji glukoze.
Trudnoća:
Podaci dobijeni za ograničen broj trudnica koje su uzimale ampicillin, ne ukazuje na neželjene efekte ovog leka na trudnoću ili zdravlje fetusa/novorođenčeta. Do sada nisu dostupni drugi značajni epidemiološki podaci. Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na direktne ili indirektne štetne efekte leka na trudnoću, embriofetalni razvoj, porođaj ili postnatalni razvoj (viteti odeljak 5.3).
Pri propisivanju i primeni ovog leka kod trudnica, potreban je oprez.
Dojenje:
Ampicilin se izlučuje u majčino mleko i može kod odojčeta izazvati proliv i pojavu sora na sluzokožama što u nekim slučajevima zahteva prekid dojenja.
Lek Ampicillin se nakon procene odnosa koristi od dojenja za dete i koristi od terapije lekom za ženu, sme koristiti u periodu dojenja.
Fertilitet:
Nema dostupnih podataka o uticaju leka na fertilit.
Nema uticaja
Neželjena dejstva su rangirana unutar klase sistema organa prema sledećoj učestalosti: Veoma česta (≥ 1/10)
Česta (≥ 1/100 < 1/10)
Povremena (≥ 1/1.000 < 1/100)
Retka (≥ 1/10.000 < 1/1.000)
Veoma retka (< 1/10.000),
Nepoznata ( na osnovu raspoloživih podataka učestalost se ne može proceniti)
Infekcije i infestacije:
Povremena: dugotrajna ili ponovljena primena može dovesti do bakterijske superinfekcije ili gljivične
infekcije
Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema:
Veomaretka: mijelosupresija, anemija, leukopenija, trombocitopenija, eozinofilija, agranulocitoza, produženo protrombinsko vreme. Ove reakcije se obično povuku nakon prekida terapije.
Imunološki poremećaji:
Veomačesta: osip na koži, pruritus, urtikarija
Retka: Lyell sindrom, edem larinksa, serumska bolest, alergijski vaskulitis, hemolitička anemija, Steven-Johnsonov sindrom.
Veomaretko: anafilaktički šok.
Poremećaji nervnog sistema:
Retko: vrtoglavica, glavobolja, konvulzije (naročito pri visokim dozama kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega)
Gastrointestinalni poremećaji:
Povremena: stomatitis, mučnina, povraćanje, dijareja, meteorizmi. Nije potreban prekid terapije. Do normalizacije crevne flore dolazi 3-5 dana nakon završetka terapije.
- Retka: pseudomembranozni colitis.
Hepatobilijarni poremećaji:
- blago povećanje TGO
Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva:
tipični eksantem nastupa 8-10 dana nakon početka primene ampicilina. Kod ponovljene primene ampicilina, eksantem se pojavljuje 2-3 dana ali bez obzira na nastavak terapije, eksantem se polako povlači u toku nekoliko dana.
Veomaretko: angioneurotski edem
Nepoznato: eksfoliativni dermatitis i erythema multiforme
Poremećaji mišićno-skeletnog, vezivnog i koštanog tkiva
Veomaretko: bolovi u zglobovima
Poremećaji na nivou bubrega i urinarnog sistema:
Retko: kristalurija (usled velikih doza prilikom iv primene)
Veomaretko: akutna intersticijalna nefropatija, akutni zastoj bubrega uz izlučivanje kamenca.
Ostali poremećaji:
- Veomaretko: povišena temperatura
U izolovanim slučajevima javili su se urološki simptomi kao što su hematurija i kristalurija, hemoragični cistitis, intersticijalni nefritis, oligurija, hiperkalemija odnosno insuficijencija bubrega ali su svi simptomi bili reverzibilni i bez posledica.
Dostizanjem visokih koncentracija u likvoru, mogući su neurološki simptomi uključujući konvulzije.
U slučaju predoziranja potrebno je prekinuti terapiju, primeniti simptomatsko lečenje i uvesti adjuvantnu terapiju. Specifični antidot ne postoji. Ampicilin se može eliminisati putem hemodijalize.
Ne koristiti lek Ampicillin u kombinaciji sa krvnim derivatima, hidrolizatima proteina, intravenskim lipidima. Ampicilin ne treba rekonstituisati u istom špricu sa aminoglikozidima (videti odeljak 4.4 i odeljak 4.5)
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba uskladiti sa važećim propisima.