Metilprednizolon –Teva


UPUTSTVO ZA LEK


Metilprednizolon-Teva,

prašak za rastvor za injekciju/infuziju, 40mg Pakovanje: bočica staklena, 1 x 40 mg Metilprednizolon-Teva,

prašak za rastvor za injekciju/infuziju, 40mg

Pakovanje: bočica staklena, 10 x 40 mg



Proizvođač:

TEVA PHARMACEUTICAL WORKS PRIVATE LIMITED COMPANY

Adresa: Godollo, Tancsics Mihaly 82, Mađarska


Podnosilac zahteva: TEVA SERBIA D.O.O.

Adresa: Makenzijeva 24, Beograd


Zaštićeno ime, jačina, farmaceutski oblik :


Metilprednizolon-Teva, 40mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju


INN:

Metilprednizolon


Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da koristite ovaj lek.


U ovom uputstvu pročitaćete:


  1. Šta je lek Metilprednizolon –Teva i čemu je namenjen

  2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Metilprednizolon –Teva, prašak za rastvor za injekciju/infuziju

  3. Kako se upotrebljava lek Metilprednizolon –Teva, prašak za rastvor za injekciju/infuziju

  4. Moguća neželjena dejstva

  5. Kako čuvati lek Metilprednizolon –Teva prašak za rastvor za injekciju/infuziju

  6. Dodatne informacije


1. ŠTA JE LEK METILPREDNIZOLON–TEVA I ČEMU JE NAMENJEN


Metilprednizolon-Teva je lek koji sadrži metilprednizolon natrijum sukcinat. Metilprednizolon pripada grupi lekova koji se nazivaju kortikosteroidi (steroidi). Kortikosteroidi se prirodno proizvode u Vašem telu i veoma su važni za obavljanje brojnih funkcija u telu.


Lek Metilprednizolon-Teva je indikovan u terapiji stanja kod kojih je neophodno brzo i intezivno dejstvo kortikosteroida, kao što su:


1.Oboljenja kože:

Težak oblik eritema multiforme (Stevens-Johnsonov sindrom) 2.Alergijska stanja:

Bronhijalna astma

Ozbiljni sezonski i dugotrajni (višegodišnji) alergijski rinitis

Angioneurotski edem (otok kože, sluzokože gastrointestinalnog trakta, jezika, glotisa i larinksa koji se javljaju povremeno i u nepravilnim razmacima)

Anafilaksa

  1. Gastrointestinalna oboljenja:

    Ulcerozni kolitis (autoimuna hronična upala sluznice, isključivo završnog dela debelog creva (rektum)).

    Kronova bolest (nespecifično zapaljenjsko oboljenje digestivnog trakta, koje može da zahvati bilo koji njegov deo)

  2. Bolesti organa za disanje:

Aspiracija gastričnog sadržaja

Fulminantna ili diseminovana tuberkuloza (sa odgovarajućom hemoterapijom protiv tuberkuloze) 5.Neurološki poremećaji:

Sekundarni edem mozga uzrokovan moždanim tumorom

Akutna egzacerbracija multiple skleroze u stanjima recidiviranja i popuštanja bolesti. 6.Ostalo:

T.B. meningitis (sa odgovarajućom anti-tuberkuloznom hemoterapijom)

Transplantacija


- Pitajte Vašeg lekara ukoliko niste sigurni zbog čega Vam je propisan ovaj lek.


  1. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK METILPREDNIZOLON –TEVA

    MetilprednizolonTeva, prašak za rastvor za injekciju/infuziju ne smete koristiti:


  2. KAKO SE UPOTREBLJAVA METILPREDNIZOLON-TEVA, PRAŠAK ZA RASTVOR ZA INJEKCIJU ILI INFUZIJU


    Ako ste iz nekog razloga primljeni u bolnicu uvek obavestite lekara ili medicinsku sestru da primate lek Metilprednizolon-Teva. Vi takođe možete nositi i medicinsku narukvicu upozorenja ili privezak, kako bi ste medicinskom osoblju dali na znanje da primate steroide, u slučaju da doživite nesreću ili izgubite svest.


    Informacija o doziranju

    Vaš lekar će prilikom samog davanja injekcije, odlučiti o tome koju dozu leka, odnosno koliko

    injekcija leka ćete Vi primiti, u zavisnosti od stanja bolesti koja se leči, kao i od ozbiljnosti te bolesti.

    Vaš lekar će vam ubrizgati najnižu moguću dozu za najkraće moguće vreme koje je neophodno da bi Vam olakšao simptome bolesti.


    Doziranje kod odraslih osoba

    Metilprednizolon-Teva će Vam u obliku injekcije dati Vaš lekar ili medicinska sestra, bilo putem

    ubrizgavanja u venu (intravenski) ili u mišić (intramuskularno). Prva doza se obično daje u venu, posebno ukoliko je u pitanju hitan slučaj.


    Injekcija se daje polako tokom vremenskog period od najmanje 5 minuta. Kada su u pitanju veće doze, ovaj period se može produžiti na 30 minuta ili duže. Obično se visoke doze leka daju samo dva ili tri dana.


    Ovaj lek se prvo rastvara u vodi za injekcije. Ukoliko će se lek davati putem infuzije on se onda meša sa drugom, pogodnom tečnošću. Ni jedan drugi lek ne treba mešati sa ovim lekom.


    Starija populacija pacijenata

    Obično je postupak doziranja isti kao i kod mlađih, odraslih pacijenata. Međutim, moguće je da će Vaš lekar želeti češće da prati Vaše stanje da bi proveravao kako podnosite korišćenje ovog leka.


    Deca

    Kortikosteroidi mogu uticati na rast dece, tako da će lekar propisati Vašem detetu najnižu moguću, efikasnu

    dozu ovog leka.


    Ako ste uzeli više leka Metilprednizolon-Teva nego što je trebalo


    Metilprednizolon-Teva će Vam u obliku injekcije dati Vaš lekar ili medicinska sestra i malo je verovatno da ćete dobiti pogrešnu dozu leka. Ako smatrate da ste primili neadekvatnu dozu leka Metilprednizolon-Teva nego što je trebalo, molimo Vas da odmah obavestite Vašeg lekara.


    Ako naglo prestanete da uzimate lek Metilprednizolon-Teva

    Vaš lekar će odlučiti o tome kada je vreme da prestanete sa korišćenjem ovog leka. Biće neophodno da polako prekinete lečenje ovim lekom u sledećim slučajevima:

  3. MOGUĆA NEŽELJENA DEJSTVA


    Kao i svi lekovi i ovaj lek može da izazove neželjena dejstva, mada ona ne moraju da se jave kod svakoga. Vaš lekar će vam dati ovaj lek za određeno stanje, koje ukoliko se ne leči adekvatno može da postane ozbiljno.


    Kod određenih medicinskih stanja, primenu lekova kao što je Metilprednizolon-Teva (steroidi) ne treba naglo prekidati. Ukoliko patite od bilo kog od sledećih simptoma, ODMAH potražite pomoć lekara. Vaš lekar će odlučiti da li treba da nastavite da uzimate svoj lek:


    crvene ili osetljive vene.


    Ukoliko se kod Vas javi bilo koje od sledećih neželjenih dejstava, ili ukoliko primetite neko neželjeno dejstvo koje nije pomenuto u ovom uputstvu, odmah obavestite o tome svog lekara.


    Učestalost javljanja ovih neželjenih dejstava je definisana na sledeći način:

    često: javljaju se kod 1 do 10 na 100 korisnika

    nije poznato: učestalost se ne može proceniti na osnovu raspoloživih podataka.


    Krv, srce i cirkulacija

    često

    Visok krvni pritisak, čiji simptomi su glavobolje i opšti osećaj slabosti.

    nije poznato

    Problemi sa pumpanjem Vašeg srca (srčana slabost) čiji simptomi su otok članaka, otežano disanje i palpitacije (svesni ste kucanja srca) ili nepravilni otkucaji srca, nepravilan ili veoma brz ili usporen puls. Nizak krvni pritisak, čiji simptomi mogu da uključuju vrtoglavicu, nesvesticu, ošamućenost, zamućen vid, brze ili nepravilne otkucaje srca (palpitacije), opštu slabost.

    Povećan broj belih krvih zrnaca (leukocitoza).


    Telesne tečnosti i soli

    često

    Otoci i visok krvni pritisak, izazvani povećanom količinom tečnosti i sadržajem soli.

    nije poznato

    Grčevi i spazam, zbog gubitka kalijuma iz Vašeg tela. U retkim slučajevima to može da dovede do kongestivne srčane insuficijencije (kada vaše srce ne može adekvatno da pumpa krv).


    Digestivni sistem

    često

    Čir.

    nije poznato

    Mučnina ili povraćanje. Proliv.

    Kandidijaza jednjaka (nelagodnost pri gutanju).

    Loše varenje. Nadimanje.

    Bol u abdomenu. Štucanje.


    Uši

    nije poznato

    Osećaj vrtoglavice ili okretanja (vertigo).


    Oči

    često

    Katarakte (na koje ukazuje slabljenje vida).

    nije poznato

    Glaukom (povišen očni pritisak koji izaziva bol u očima i glavobolje). Otok očnog živca (papiloedem, na šta ukazuje poremećaj vida). Istanjivanje providnog prednjeg dela oka (kornea) ili beonjače (sklera). Pogoršanje virusne ili gljivične infekcije oka.

    Protruzija očnih jabučica (egzoftalmus).


    Opšti poremećaji

    često

    Slabo zarastanje rana.

    nije poznato

    Osećaj umora ili bolesti.

    Kožne reakcije na mestu injekcije.


    Hormoni i metabolički sistem

    često

    Usporavanje normalnog rasta kod male dece, dece i adolescenata koje može da bude trajno. Okruglo ili lice u obliku meseca (Kušingoidan izgled).

    nije poznato

    Nepravilne menstruacije ili izostanak menstruacije kod žena. Pojačan apetit i povećanje telesne mase.

    Dijabetes ili pogoršanje postojećeg dijabetesa.

    Produžena terapija može da dovede do sniženih nivoa hormona što za uzvrat može da izazove nizak krvni pritisak i vrtoglavicu. Ovo dejstvo može da opstane mesecima.

    Količina određenih hemijskih supstanci (enzima) koje se nazivaju alanin transaminaza,

    aspartat transaminaza i alkalna fosfataza koje pomažu telu da razloži lekove i druge supstance u telu može biti povećana nakon terapije kortikosteroidima. Ova promena je obično mala a nivoi enzima se vraćaju na normalne vrednosti pošto se lek prirodnim putem eliminiše iz vašeg sistema. Ukoliko do toga dođe, nećete primetiti nikakve simptome ali će se to otkriti ukoliko se podvrgnete analizi krvi.


    Imuni sistem

    često

    Povećana osetljivost na infekcije.

    nije poznato

    Supresija reakcija na kožne testove, kao što je test za tuberkulozu.


    Mišići i kosti

    često

    Krte kosti (kosti koje se lako lome). Mišićna slabost.

    nije poznato

    Gubljenje mišićne mase. Slomljene kosti ili frakture.

    Lomljenje kostiju zbog slabe cirkulacije krvi, što može da izazove bol u kuku. Pokidane mišićne tetive koje izazivaju bol i/ili otok.

    Grčevi ili spazam mišića.


    Problemi vezani za nerve i raspoloženje

    često

    Steroidi, uključujući i metilprednizolon mogu da izazovu ozbiljne probleme vezane za mentalno zdravlje.

    Oni su česti, kako kod odraslih tako i kod dece. Oni mogu da se jave kod oko 5 na svakih 100 osoba koje uzimaju lekove kao što je metilprednizolon.

    Osećaj depresije, uključujući i razmišljanje o samoubistvu.

    Euforija (manija) ili promene raspoloženja.

    Osećaj anksioznosti, problemi sa spavanjem, problemi sa razmišljanjem ili konfuzija i gubitak pamćenja. Pacijent oseća, vidi ili čuje stvari koje ne postoje. Ima čudne i zastrašujuće misli, promena ponašanja ili osećaj usamljenosti.


    Koža često Akne. Modrice.

    istanjivanje kože (atrofija kože).

    nije poznato

    Strije na koži.

    Male ljubičaste/crvene mrlje na koži.

    Blede ili tamnije mrlje na vašoj koži ili uzdignuća koja su neuobičajene boje. Prekomerna maljavost na telu i licu.

    Osip, svrab, koprivnjača. Pojačano znojenje.


    Ukoliko se kod vas javi bilo koje od gore navedenih neželjenih dejstava, odmah o tome obavestite svog lekara.


    Ukoliko se kod Vas javi bilo koje neželjeno dejstvo, porazgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom. Tu spadaju i sva eventualna neželjena dejstva koja nisu navedena u ovom uputstvu.


  4. KAKO ČUVATI METILPREDNIZOLON-TEVA PRAŠAK ZA RASTVOR ZA INJEKCIJU ILI INFUZIJU


    Da bi ste lek Metilprednizolon-Teva zaštitili od svetlosti, bočicu treba čuvati u originalnom spoljašnjem kartonskom pakovanju.

    Čuvajte van domašaja dece!


    Rok upotrebe

    Rok upotrebe ne otvorenog leka je 2 godine. Rok upotrebe nakon rekonstitucije:

    Hemijska i fizička stabilnost gotovog leka nakon rekonstitucije je potvrđena za 8 časova na temperaturi do

    25°C i za 24 časa na temperaturi od 2-8°C. S mikrobiološke tačke gledišta rekonstituisani rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika i ne bi smeli biti duži od 24 časa na temperaturi od 2-8°C, osim ako se rekonstitucija ne vrši u kontrolisanim i validnim aseptičnim uslovima.


    Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju.


    Čuvanje


    Lek Metilprednizolon-Teva čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti. Čuvati van domašaja dece!

  5. DODATNE INFORMACIJE


Šta sadrži Metilprednizolon-Teva prašak za rastvor za injekciju/infuziju


Aktivna supstanca koju sadrži lek je :

Jedna bočica leka Metilprednizolon-Teva od 40 mg sadrži 40 mg metilprednizolona (u obliku metilprednizolon natrijum sukcinata) praška.


Pomoćne supstance: natijum-hidroksid;

natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrat; dinatrijum - fosfat, bezvodni laktoza, monohidrat


Kako izgleda Metilprednizolon-Teva, prašak za rastvor za injekciju i sadržaj pakovanja


Izgled praška: liofilizat ili prašak bele ili skoro bele boje.


Izgled rekonstituisanog rastvora:


Pakovanje:

Lek Metilprednizolon-Teva, 40 mg prašak za injekciju/infuziju se pakuje u bočice od bezbojnog stakla, hidrolitičke otpornosti tip I, zatvorena gumenim čepom od brombutil gume, aluminijumskim flip-off zatvaračem i zelenom plastičnom kapicom.


Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 1 bočicom ili sa 10 bočica.


Nosilac dozvole i Proizvođač:


Nosilac dozvole:

TEVA SERBIA D.O.O., Makenzijeva 24, Beograd


Proizvođač :

TEVA PHARMACEUTICAL WORKS PRIVATE LIMITED COMPANY

Godollo, Tancsics Mihaly 82, Mađarska


Ovo uputstvo je poslednji put odobreno


Avgust, 2013.


Režim izdavanja leka:


Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.


Broj i datum dozvole:


Broj rešenja: 515-01-1044-12-001 od 09.12.2013.-Metilprednizolon-Teva; prašak za rastvor za injekciju/infuziju; 40mg; bočica staklena, 1x40mg

Broj rešenja: 515-01-1045-12-001 od 09.12.2013.-Metilprednizolon-Teva; prašak za rastvor za injekciju/infuziju; 40mg; bočica staklena, 10x40mg


Fertilitet

Nema dokaza da kortikosteroidi dovode do oštećenja fertiliteta. Kod žena, terapija kortikosteroidima može da dovede do menstrualnih poremećaja.


Trudnoća

Sposobnost kortikosteroida da prolaze kroz placentu se razlikuje od leka do leka, međutim, metilprednizolon prolazi kroz placentu.


Primena kortikosteroida kod gravidnih životinja može da izazove abnormalnosti u fetalnom razvoju, uključujući rascep nepca, zaostajanje u intrauterinom rastu kao i dejstva na rast i razvoj mozga. Nema dokaza da kortikosteroidi dovode do povećane incidence kongenitalnih abnormalnosti, kao što je rascep nepca kod ljudi, međutim, pri produženoj ili ponovljenoj upotrebi tokom trudnoće, kortikosteroidi mogu da povećaju rizik od zaostajanja u intrauterinom rastu. Hipoadrenalizam teoretski može da se javi kod neonatusa nakon prenatalne izloženosti kortikosteroidima, ali se on obično spontano povlači posle rođenja i retko ima klinički značaj. Kao i sve druge lekove, kortikosteroide treba propisivati samo onda kada korist za majku i dete nadmašuje rizike. Međutim, kada su kortikosteroidi apsolutno neophodni, pacijentkinje sa normalnom trudnoćom se mogu tretirati kao da nisu u drugom stanju.


Katarakte su zabeležene kod dece majki koje su podvrgavane dugotrajnoj kortikosteroidnoj terapiji tokom trudnoće.


Dojenje

Kortikosteroidi se u malim količinama izlučuju u majčino mleko, međutim, nije verovatno da će doze metilprednizolona do 40 mg na dan izazvati sistemska dejstva kod novorođenčeta. Kod dece majki koje uzimaju doze više od ovih može da se javi određeni stepen adrenalne supresije, ali koristi od dojenja će verovatno nadmašiti bilo kakav teoretski rizik.


Sledeće informacije su namenjene isključivo zdravstvenim radnicima


Terapijske indikacije

Metilprednizolon-Teva je indikovan u terapiji stanja kod kojih je neophodno brzo i intezivno dejstvo

kortikosteroida, kao što su: 1.Dermatološka ob oljenja

Težak oblik eritema multiforme (Stevens-Johnsonov sindrom) 2.Alergijska stanja:

Bronhijalna astma

Ozbiljni sezonski i dugotrajni (višegodišnji) alergijski rinitis Angioneurotski edem

Anafilaksa 3. Gastrointestinalna oboljenja:

Ulcerozni kolitis

Kronova bolest 4.Bolesti respiratornog trakta:

Aspiracija gastričnog sadržaja

Fulminantna ili diseminovana tuberkuloza (sa odgovarajućom hemoterapijom protiv tuberkuloze) 5.Neurološki poremećaji:

Sekundarni cerebralni edem uzrokovan cerebralnim tumorom


Akutna egzacerbracija multiple skleroze u stanjima recidiviranja i popuštanja bolesti. 6.Ostalo:

T.B. meningitis (sa odgovarajućom anti-tuberkuloznom hemoterapijom) Transplantacija


Doziranje i način primene

Metilprednizolon-Teva se može primeniti intravenski ili intramuskularno. U terapiji hitnih stanja, preporučuje se intravenska primena tokom odgovarajućeg vremenskog intervala. Kada se Metilprednizolon-Teva primenjuje intravenski u visokim dozama, on treba da se daje tokom perioda od najmanje 30 minuta. Doze do 250mg treba intravenski davati u periodu od najmanje 5 minuta.

Za potrebe intravenske infuzije, početno pripremljen rastvor se može razblažiti sa 5% rastvorom glukoze u

vodi, 0,9% rastvorom natrijum-hlorida, ili sa 5% rastvorom glukoze u 0,9% rastvoru natrijumhlorida. Kako bi se izbegli problemi kompatibilnosti sa drugim lekovima, lek Metilprednizolon-Teva treba primenjivati odvojeno i rastvarati samo u napred navedenim rastvorima.

Neželjena dejstva se mogu umanjiti upotrebom najniže efikasne doze tokom minimalnog vremenskog perioda ( pogledajte odeljak “ Ostala posebna upozorenja i mere predostrožnosti”).

Parenteralne proizvode bi trebalo pre primene, kad god je to moguće, vizuelno pregledati, zbog uočavanja eventualne pojave čestica i diskoloracije, odnosno promene boje.

Primena kod odraslih osoba:

Dozu treba menjati u zavisnosti od ozbiljnosti stanja, mada početna doza treba da bude između 10mg i 500mg. U lečenju reakcija odbacivanja transplantata, nakon transplantacije, potrebna doza može iznositi 1 gram dnevno. Iako doze i protokoli primene metilprednizolon-natrijum-sukcinata u lečenju odbacivanja transplantata variraju u različitim ispitivanjima, publikovani podaci podržavaju primenu doza od 500mg do 1000mg (1gram) za lečenje akutnog odbacivanja transplantata. Lečenje ovim dozama treba da bude limitirano na 48-72h sve dok se stanje pacijenta ne stabilizuje, s obzirom da dugotrajna primena kortikosteroida u velikim dozama može da izazove ozbiljna neželjena dejstva (pogledajte odeljke: “Neželjena dejstva” i “Posebna upozorenja i specijalne mere predostrožnosti za upotrebu leka”).

Primena kod dece:

U terapiji indikacija koje zahtevaju visoke doze leka, kao što su: hematološka, reumatska, renalna i dermatološka stanja, preporučuju se doze od 30mg/kg na dan, do maksimalno 1 gram dnevno. Ovo doziranje se kao pulsna terapija svaki ili svaki drugi dan, može ponoviti do tri puta. U lečenju reakcija odbacivanja transplantata do kojih dolazi nakon transplantacije, preporučuje se doza od 10 do 20mg/kg na dan tokom tri dana, pa do maksimalno 1 gram dnevno. U lečenju asmatičnih stanja (status asthmaticus) preporučuje se doza od 1 do 4 mg/kg na dan u trajanju od 1 do 3 dana.

Primena kod starijih bolesnika:

Metilprednizolon-Teva se prvenstveno upotrebljava u akutnim, kratkotrajnim stanjima. Nema podataka da je potrebna promena doziranja kod starijih pacijenata. Međutim, kod ovih pacijenata treba imati na umu moguću pojavu težih neželjenih dejstava, zbog čega je potrebno stalno praćenje kliničkog stanja pacijenta ( pogledajte odeljak: “Posebna upozorenja i specijalne mere predostrožnosti za upotrebu leka”) Detaljne preporuke za primenu ovog leka tj. doziranje kod odraslih su sledeće:

Kod pojave anafilaktičkih reakcija prvo treba primeniti adrenalin ili noradrenalin radi izazivanja trenutnog

hemodinamskog efekta, a nakon toga intravensku injekciju leka metilprednizolon-natrijumsukcinata uz sprovođenje drugih preporučenih mera. Postoje dokazi da kortikosteroidi putem svog produženog hemodinamskog dejstva imaju ulogu u prevenciji rekurentnih napada akutne anafilaktičke reakcije.

Kod pojave reakcija preosetljivosti, lek Metilprednizolon-Teva može dovesti do olakšanja simptoma u

vremenskom roku od pola sata do dva sata. Kod pacijenata koji pate od stanja status asthmaticus lek


Metilprednizolon-Teva se može intravenski davati u dozi od 40mg, koja se može ponavljati onako kako to diktira pacijentov odgovor na terapiju. Kod nekih asmatičara, može biti korisno da se lek primeni u sporoj intravenskoj infuziji, u toku nekoliko sati

Kod reakcija odbacivanja transplantata nakon transplantacije koristile su se doze leka do 1 gram dnevno

kako bi se suzbila kriza odbacivanja. U slučaju kada je u pitanju akutno odbacivanje, obično se koriste doze od 500mg do 1 grama.

Lečenje se nastavlja dok se stanje pacijenta stabilizuje, obično ne duže od 48 do 72 sata.

U slučaju pojave cerebralnog edema kortikosteroidi se koriste da umanje ili spreče cerebralni edem koji je posledica tumora mozga (primarnog tumora ili metastaze).

Kod pacijenata sa edemom koji je nastao usled tumora, čini se da je postepeno smanjivanje doze

kortikosteroida važno kako bi se izbegao povratni porast intrakranijalnog pritiska. Ako se oticanje mozga pojavi, s obzirom da se doza leka smanjila (a odbačena je pojava intrakranijalnog krvarenja), treba ponovo početi sa većim i češćim parenteralnim dozama. Pacijenti koji boluju od određenih malignih bolesti verovatno će morati mesecima da nastave sa upotrebom oralne kortikosterodine terapije, možda čak i do kraja života. Slične ili veće doze mogu biti od pomoći u svrhu kontrole edema tokom terpaije zračenjem.

U donjoj tabeli predloženi su sledeći rasporedi doziranja kod terapije edema koji je nastao kao posledica

tumora mozga:

Raspored (A)

Doza (mg)

Način primene leka

Interval (izraženo u satima)

Trajanje

Pre-operativno:

20

i.m.

3-6

Tokom operacije:

20 do 40

i.v.

Na svaki sat

Post operativno:

20

i.m.

3

24 sata

16

i.m.

3

24 sata

12

i.m.

3

24 sata

8

i m.

3

24 sata

4

i.m.

3

24 sata

4

i.m.

6

24 sata

4

i.m.

12

24 sata


Raspored (B)

Doza (mg)

Način primene leka

Interval (izraženo u satima)

Trajanje

Pre-operativno:

40

i.m.

6

2-3

Post operativno

40

i.m.

6

3-5

20

Oralno

6

1

12

Oralno

6

1

8

Oralno

8

1

4

Oralno

12

1

4

Oralno

1

Treba težiti ka tome da se terapija prekine nakon ukupno 10 dana.

U lečenju akutnog pogoršanja multiple skleroze kod odraslih osoba, preporučena doza iznosi 1 gram dnevno u trajanju od 3 dana. Metilprednizolon treba davati u obliku intravenske infuzije u trajanju od najmanje 30 minuta.


Kod ostalih indikacija, početna doza će varirati od 10mg do 500 mg u zavisnosti od kliničkog problema koji se leči. Veće doze mogu biti potrebne tokom kratkotrajnog regulisanja ozbiljnih, akutnih stanja. Početna doza do 250 mg, bi trebalo da se daje intravenski tokom perioda od bar 5 minuta, doze koje prelaze 250 mg trebalo bi davati tokom perioda od bar 30 minuta. Naknadne doze se mogu davati intravenski ili intramuskulatorno u intervalima koje će diktirati bolesnikov odgovor i kliničko stanje.

Terapija kortikosteroidima je dodatak konvencionalnoj terapiji, a ne zamena za istu.

Za uputstvo za rekonstituciju leka pre upotrebe pogledati odeljak “Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka”.


Kontraindikacije

Lek Metilprednizolon-Teva je kontraindikovan:

Pacijenti treba da nose sa sobom kartice na kojima je naznačeno da dobijaju 'Steroidnu terapiju' u kojima su jasno navedena uputstva koja se odnose na mere predostrožnosti koje treba preduzeti kako bi se na minimum sveo rizik i u kojima su navedeni podaci o lekaru koji je propisao lek, samom leku, dozi i trajanju terapije. Ovaj tip relativne insuficijencije može da opstane mesecima nakon prekida terapije; stoga u svim situacijama u kojima se javi stres tokom tog perioda, hormonsku terapiju treba ponovo uvesti. S obzirom da mineralokortikodina sekrecija može da bude oslabljena, istovremeno treba davati so i/ili mineralokortikoide. Kod pacijenata na kortikosteroidnoj terapiji izloženih neuobičajenom stresu, indikovana je primena povećanih doza brzo delujućih kortikosteroida pre, tokom i nakon takve stresne situacije.

“Apstinencijalni sindrom” koji se javlja nakon prekida primene steroida koji naizgled nije u vezi sa adrenokortikalnom insuficijencijom, može takođe da se javi nakon naglog prekida primene glukokortikoida. Ovaj sindrom uključuje simptome kao što su: anoreksija, mučnina, povraćanje, letargija, glavobolja, povišena temperatura, bol u zglobovima, deskvamacija, mijalgija, gubitak telesne težine i/ili hipotenzija. Smatra se da su ova dejstva posledica iznenade promene koncentracije glukokortikoida a ne suviše niskih nivoa kortikosteroida.

S obzirom da glukokortikoidi mogu da izazovi ili pogoršaju Kušingov sindrom, glukokortikoide treba izbegavati kod pacijenata sa Kušingovom bolešću.

Prisutno je pojačano dejstvo kortikosteroida kod pacijenata sa hipotiroidizmom. Neophodno je često

praćenje kod pacijenata sa hipotiroidizmom.

Metabolizam i ishrana

Često praćenje je neophodno kod pacijenata sa dijabetes melitusom (ili porodičnom istorijom dijabetesa). Kortikosteroidi, uključujući metilprednizolon, mogu da povećaju nivo glukoze u krvi, pogoršaju prethodno prisutan dijabetes i stvore predispoziciju za dijabetes melitus kod onih koji dobijaju dugotrajnu kortikosteroidnu terapiju.

Psihijatrijska dejstva

Pacijente i/ili osobe koje se o njima staraju treba upozoriti na moguće teške psihijatrijske neželjene reakcije

koje mogu da se jave pri primeni sistemskih steroida (videti odeljak „Neželjena dejstva“). Simptomi se tipično javljaju u roku od nekoliko dana ili nedelja od početka terapije. Rizik može biti veći pri primeni viših doza/pri sistemskoj izloženosti (videti takođe odeljak „Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija”), mada nivo doze ne omogućava da se predvidi javljanje, tip, težina ili trajanje reakcija. Većina reakcija se povlači nakon smanjenja doze ili prekida primene, mada može biti potrebna specifična terapija. Pacijentima/osobama koje se o njima staraju treba savetovati da potraže pomoć lekara ukoliko se razviju zabrinjavajući psihološki simptomi, posebno ukoliko se sumnja na depresivno raspoloženje ili suicidne ideje. Pacijente/osobe koje o njima staraju treba upozoriti na moguće psihijatrijske poremećaje koji mogu da se


jave tokom ili neposredno nakon smanjivanja doze/prekida primene sistemskih steroida, mada su te reakcije retko beležene.

Treba biti posebno pažljiv kada se razmatra upotreba sistemskih kortikosteroida kod pacijenata sa postojećom ili ranijom istorijom teških afektivnih poremećaja kod njih samih ili najbližih rođaka. Tu spadaju depresija ili manično-depresivna bolest i prethodna steroidna psihoza.

Neophodno je često kontrolisati pacijente sa postojećom ili ranijom istorijom afektivnih poremećaja

(posebno sa prethodnom steroidnom psihozom).

Dejstva na nervni sistem

Kortikosteroide treba koristiti oprezno kod pacijenata sa konvulzivnim poremećajima. Često praćenje

pacijenata je neophodno kod pacijenata sa epilepsijom.

Kortikosteroide treba koristiti oprezno kod pacijenata sa mijastenijom gravis. (Videti takođe i podatke koji se odnose na miopatiju u odeljku Mišićnoskeletna dejstva dole.) Često praćenje pacijenata je neophodno kod pacijenata sa mijastenijom gravis.

Oftalmološka dejstva

Često praćenje pacijenata je neophodno kod pacijenata sa glaukomom (ili porodičnom istorijom glaukoma) kao i kod pacijenata sa okularnim herpes simplex-om, zbog straha od perforacije rožnjače.

Produžena upotreba kortikosteroida može da dovede do posteriorne subkapsularne katarakte i nuklearne katarakte (posebno kod dece), egzoftalmusa ili povećanog intraokularnog pritiska, što može da dovede do glaukoma sa mogućim oštećenjem očnog živca. Javljanje gljivičnih i virusnih infekcija oka može takođe da bude češće kod pacijenata koji dobijaju glukokortikoide.

Kardiološka dejstva

Neželjena dejstva glukokortikoida na kardiovaskularni sistem, kao što su dislipidemija i hipertenzija, mogu

da dovedu do predispozicije ka dodatnim kardiovaskularnim dejstvima kod pacijenta koji se leči i kod koga postoje kardiovaskularni faktori rizika, ukoliko se koriste visoke doze tokom dugotrajne terapije. Shodno tome, kortikosteroide treba koristiti oprezno kod takvih pacijenata a pažnju treba posvetiti modifikaciji rizika i dodatnom kardiološkom praćenju ukoliko je potrebno. Niske doze i terapija koja se primenjuje svakog drugog dana mogu da smanje incidencu komplikacija kod kortikosteroidne terapije.

Postoji nekolicina izveštaja o srčanim aritmijama i/ili cirkulatornom kolapsu i/ili srčanom zastoju udruženim sa brzom intravenskom primenom velikih doza leka Metilprednizolon-Teva (većim od 500 mg koje se primenjuju tokom perioda kraćeg od 10 minuta). Bradikardija je zabeležena tokom ili nakon primene velikih doza metilprednizolon natrijum sukcinata i ona može da bude nepovezana sa brzinom i trajanjem infuzije. Sistemske kortikosteroide treba koristiti oprezno, i to samo ukoliko je to apsolutno neophodno u slučaju kongestivne srčane insuficijencije.

Treba biti pažljiv kod pacijenata koji dobijaju kardioaktivne lekove kao što je digoksin zbog poremećaja elektrolita/gubitka kalijuma koji izazivaju steroidi (videti odeljak „Neželjena dejstva“).

Često praćenje je neophodno kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom ili nedavnim

infarktom miokarda (zabeležena je ruptura miokarda).

Vaskularna dejstva

Steroide treba koristiti oprezno kod pacijenata sa hipertenzijom. Često praćenje pacijenata je neophodno.

Gastrointestinalna dejstva

Nema opšte saglasnosti o tome da li su kortikosteroidi sami po sebi odgovorni za peptičke ulkuse koji se viđaju tokom terapije; međutim, glukokortikoidna terapija može da maskira simptome peptičkog ulkusa tako da može da dođe do perforacije ili hemoragije bez značajnijeg bola.

Treba biti posebno pažljiva kada se razmatra upotreba sistemskih kortikosteroida kod pacijenata sa sledećim

stanjima a često praćenje pacijenata je neophodno.


Ulcerativni kolitis

Perforacija, apsces ili druge piogene infekcije Divertikulitis

Nedavne intestinalne anastomoze Peptički ulkus

Hepatobilijarna dejstva

Visoke doze kortikosteroida mogu da izazovu akutni pankreatitis.

Mišićnoskeletna dejstva

Treba biti posebno oprezan kada se razmatra upotreba sistemskih kortikosteroida kod pacijenata sa

mijastenijom gravis ili osteoporozom (žene posle menopauze su posebno izložene riziku) a često praćenje pacijenata je neophodno.

Osteoporoza je često ali retko prepoznato neželjeno dejstvo udruženo sa dugoročnom upotrebom velikih

doza glukokortikoida.

Bubrežni i urinarni poremećaji

Treba biti posebno oprezan kada se razmatra upotreba sistemskih kortikosteroida kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom a često praćenje pacijenata je neophodno.

Analize

Prosečne i velike doze hidrokortizona ili kortizona mogu da izazovu povećanje krvnog pritiska, retenciju soli i vode i povećano izlučivanje kalijuma. Javljanje ovih dejstava je manje verovatno ukoliko se koriste sintetički derivati, osim u slučaju kada se koriste visoke doze. Ograničenje unosa soli u ishrani i nadoknada kalijuma mogu biti neophodni. Svi kortikosteroidi povećavaju izlučivanje kalcijuma.

Povrede, trovanje i proceduralne komplikacije

Kortikosteroide ne treba koristiti u lečenju povreda glave ili moždanog udara zato što nije verovatno da oni mogu da imaju bilo kakvu korist a čak mogu da budu i štetni.

Druga neželjena dejstva

S obzirom da komplikacije terapije glukokortikoidima zavise od veličine doze i trajanja terapije, odluka o

riziku/koristi se mora doneti kod svakog pacijenta individualno u odnosu na dozu i trajanje terapije kao i prema činjenici da li treba koristiti svakodnevnu ili intermitentnu terapiju.

Za kontrolu stanja koje se leči treba koristiti najnižu moguću dozu kortikosteroida a onda kada je moguće

smanjenje doze, to smanjenje treba da bude postepeno.

Up otreba kod dece: Rast i razvoj male dece i starije dece koja dobijaju produženu terapiju kortikosteroidima treba pažljivo pratiti. Do supresije rasta može doći kod dece koja dobijaju dugotrajnu, svakodnevnu terapiju sa podeljenim dozama glukokortikoida a upotrebu takvog režima treba ograničiti samo na najhitnije indikacije. Terapija glukokortikoidima koji se primenjuju svaki drugi dan obično omogućava da se izbegne ili svede na minimum ovo neželjeno dejstvo.

Mala deca i deca na produženoj kortikosteroidnoj terapiji posebno su izložena riziku od povećanog

intrakranijalnog pritiska.

Visoke doze kortikosteroida mogu da dovedu do pankreatitisa kod dece.

Up otreba kod starijih os oba: Česta neželjena dejstva sistemskih kortikosteroida mogu da budu udružena sa ozbiljnijim posledicama kod starijih osoba, posebno sa osteoporozom, hipertenzijom, hipokalijemijom, dijabetesom, osetljivošću na infekcije i istanjivanjem kože. Oprez se preporučuje pri produženoj kortikosteroidnoj terapiji kod starijih osoba zbog mogućeg povećanja rizika od osteoporoze kao i zbog povećanog rizika od zadržavanja tečnosti sa mogućom posledičnom hipertenzijom. Pažljivo kliničko praćenje je potrebno da bi se izbegle reakcije koje su opasne po život.

Lek Metilprednizolon-Teva sadrži 0,337 mmol natrijuma u jednoj bočici leka, odnosno


esencijalnog „slobodnog natrijuma“.


Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Metilprednizolon je supstrat enzima citohrom P450 (CYP) i uglavnom se metaboliše putem enzima CYP3A4. CYP3A4 je dominantan enzim iz najbrojnije podfamiije CYP u jetri odraslih ljudi. On katalizuje 6β-hidroksilaciju steroida, što predstavlja esencijalni metabolički korak I faze kako za endogene tako i za sintetičke kortikosteroide. Mnoga druga jedinjenja su takođe supstrati CYP3A4, a za mnoge od njih (kao i za druge lekove) je pokazano da menjaju metabolizam glukokortikoida indukcijom (ushodnom regulacijom) ili inhibicijom enzima CYP3A4.

INHIBITORI CYP3A4 – Lekovi koji inhibiraju aktivnost CYP3A4 generalno smanjuju hepatički klirens i povećavaju koncentraciju lekova supstrata CYP3A4 u plazmi, kao što je metilprednizolon. U prisustvu bilo kog inhibitora CYP3A4, titracija doze metilprednizolona može biti potrebna kako bi se izbegla toksičnost steroida.

CYP3A4 INDUKTORI – Lekovi koji indukuju aktivnost CYP3A4 generalno povećavaju hepatički klirens, što dovodi do smanjenja koncentracija lekova koji su supstrati za CYP3A4. Istovremena primena može da iziskuje povećanje doze metilprednizolona kako bi se postigao željeni rezultat. SUPSTRATI CYP3A4 – U prisustvu nekog drugog supstrata CYP3A4 hepatički klirens metilprednizolona može da bude inhibiran ili indukovan, a potrebno je odgovarajuće prilagođavanje doza. Neželjeni događaji udruženi sa upotrebom nekog drugog leka samog za sebe mogu biti verovatniji pri istovremenoj upotrebi.

DEJSTVA KOJA NISU POSREDOVANA SA CYP3A4 – druge interakcije i dejstva koja se javljaju pri primeni metilprednizolona opisani su dole u Tabeli 2.

Tabela 2 daje listu i opis najčešćih i/ili klinički značajnih interakcija ili dejstava metilprednizolona.

Tabela 2. Važne interakcije/dejstva leka ili supstance sa metilprednizolonom


Klasa ili tip leka

- LEK ili SUPSTANCA

Interakcija

Dejstvo


Makrolidni antibakterijski lekovi

  • TROLEANDOMICIN

  • IZONIAZID

  • SOK OD GREJPFRUTA


Antibakterijski lekovi

CYP3A4 INHIBITOR

CYP3A4 INHIBITOR.


Može doći do povećanja koncentracije metilprednizolona u plazmi. Može biti potrebna titracija doze metilprednizolona kako bi se izbegla toksičnost steroida.


Osim toga, moguće je dejstvo metilprednizolona na brzinu acetilacije i klirens izoniazida.

Antibiotik, lek protiv tuberkuloze

  • RIFAMPICIN

  • FENOBARBITAL

Antikonvulzivi

CYP3A4 INDUKTOR

CYP3A4 INDUKTOR


Može doći do smanjenja koncentracije metilprednizolona u plazmi. Istovremena primena može da iziskuje


- FENITOIN

povećanje doze metilprednizolona da bi se dostigao željeni rezultat.


Antiemetici

  • APREPITANT

  • FOSAPREPITANT

  • ITRAKONAZOL

  • KETOKONAZOL

  • INHIBITORI HIV- PROTEAZE

  • DILTIAZEM

  • ETINILESTRADIOL / NORETISTERON

  • CIKLOSPORIN

  • KLARITROMICIN

  • ERITROMICIN


Antimikotici


Antivirusni lekovi


Blokator kalcijumovih kanala


Kontraceptivna sredstva (oralna)


Imunosupresivi


Makrolidni antibakterijski lekovi

CYP3A4 INHIBITORI (i SUPSTRATI)

CYP3A4 INHIBITORI (i SUPSTRATI)


Hepatički klirens metilprednizolona može biti inhibiran ili indukovan, što dovodi do povećanja ili smanjenja koncentracije metilprednizolona u plazmi. Može biti potrebno odgovarajuće prilagođavanje doze. Neželjeni događajI udruženi sa upotrebom nekog drugog leka samog za sebe mogu biti verovatniji pri istovremenoj upotrebi.


Inhibitori proteaze, kao što su indinavir i ritonavir, mogu da povećaju koncentraciju kortikosteroida u plazmi.


Ciklosporin

  1. Međusobna inhibicija metabolizma

  2. Konvulzije su zabeležene pri istovremenoj upotrebi metilprednizolona i ciklosporina.

se javlja pri istovremenoj upotrebi ciklosporina i metilprednizolona, što može da poveća koncentraciju u plazmi bilo kog od ova dva leka ili oba leka. Stoga, neželjeni događaju udruženi sa upotrebom nekog drugog leka samog za sebe mogu biti verovatniji pri istovremenoj upotrebi.

Antikonvulzivi

CYP3A4 INDUKTOR (i

CYP3A4 INDUKTOR (i SUPSTRAT)


- KARBAMAZEPIN

SUPSTRAT)

Hepatički klirens metilprednizolona može da bude inhibiran ili indukovan, što dovodi do povećanja ili smanjenja koncentracije metilprednizolona u plazmi. Može biti potrebno odgovarajuće prilagođavanje doze. Neželjeni događaju udruženi sa upotrebom nekog drugog leka samog za sebe mogu biti verovatniji pri istovremenoj upotrebi

Imunosupresivi

  • CIKLOFOSFAMID

  • TAKROLIMUS

CYP3A4 SUPSTRATI

CYP3A4 SUPSTRATI

Hepatički klirens metilprednizolona može da bude inhibiran ili indukovan, što dovodi do povećanja ili smanjenja koncentracije metilprednizolona u plazmi. Može biti potrebno odgovarajuće prilagođavanje doze. Neželjeni događaju udruženi sa upotrebom nekog drugog leka samog za sebe mogu biti verovatniji pri istovremenoj upotrebi

Antikoagulansi (oralni)

Dejstva koja nisu posredovana sa CYP3A4

Dejstvo metilprednizolona na oralne antikoagulanse je različito. Postoje izveštaji kako o pojačanom tako i o smanjenom dejstvu antikoagulanasa kada se daju istovremeno sa kortikosteroidima. Zato treba pratiti indekse koagulacije kako bi se održala željena antikoagulantna dejstva.

Antiholinergici

- NEUROMIŠIĆNI BLOKATORI

Kortikosteroidi mogu da utiču na dejstvo antiholinergika.

  1. Akutna miopatija je zabeležena pri

  2. Antagonizacija neuromišićnog

istovremenoj upotrebi visokih doza kortikosteroida i antiholinergika, kao što su neuromišićni blokatori. (Videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Mišićnoskeletna, radi dodatnih informacija.)

blokatorskog dejstva pankuronijuma i


vekuronijuma je zabeležena kod pacijenata koji uzimaju kortikosteroide. Ova interakcija se može očekivati sa svim kompetitivnim neuromišićnim blokatorima.

Antidijabetici

S obzirom da kortikosteroidi mogu da povećaju koncentraciju glukoze u krvi, može biti potrebno prilagođavanje doze antidijabetika.

Inhibitori aromataze

- AMINOGLUTETIMID

Adrenalna supresija izazvana aminoglutetimidom može spreči endokrine promene izazvane produženom terapijom glukokortikoidima.

NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi)

- visoke doze ASPIRINA

(acetilsalicilna kiselina)

  1. Incidenca gastrointestinalnog krvarenja i ulceracije se može povećati kada se kortikosteroidi daju sa NSAIL.

  2. Metilprednizolon može da poveća klirens visokih doza aspirina. Ovo smanjenje salicilata u serumu može da dovede do povećanja rizika od toksičnosti salicilata kada se prekine primena metilprednizolona.


Lekovi koji dovode do deplecije (potrošnje) kalijuma

  • DIURETICI

  • AMFOTERICIN B

  • BETA2 AGONISTI

  • KSANTINI

Kada se kortikosteroidi daju istovremeno sa lekovima koji dovode do deplecije kalijuma, pacijente treba pažljivo pratiti radi razvoja hipokalijemije.


Kortikosteroidi antagonišu diuretičko dejstvo diuretika.

Kortikosteroidi antagonišu hipotenzivno dejstvo svih antihipertenzivnih lekova.

Postoji povećan rizik od hipokalijemije kada se kortikosteroidi daju sa srčanim glikozidima. Dejstva kortikosteroida mogu da budu smanjena 3-4 dana posle primene mifepristona. Inkompatibilnosti

Da bi se izbegli problemi sa kompatibilnošću i stabilnošću, preporučuje se da se metilprednizolon natrijum sukcinat daje odvojeno od drugih jedinjenja koja se daju intravenskim putem. Lekovi koji su fizički inkompatibilni u rastvoru sa metilprednizolon natrijum sukcinatom uključuju između ostalog: alopurinol natrijum, doksapram hidrohlorid, tigeciklin, diltiazem hidrohlorid, kalcijum glukonat, vekuronijum bromid, rokuronijum bromid, cisatrakurijum besilat, glicopirolat, propofol.

Primena u periodu fertiliteta, trudnoće i dojenja


Fertilitet

Nema dokaza da kortikosteroidi dovode do oštećenja fertiliteta. Kod žena, terapija kortikosteroidima može da dovede do menstrualnih poremećaja.

Trudnoća

Sposobnost kortikosteroida da prolaze kroz placentu se razlikuje od leka do leka, međutim, metilprednizolon prolazi kroz placentu.

Primena kortikosteroida kod gravidnih životinja može da izazove abnormalnosti u fetalnom razvoju, uključujući rascep nepca, zaostajanje u intrauterinom rastu kao i dejstva na rast i razvoj mozga. Nema dokaza da kortikosteroidi dovode do povećane incidence kongenitalnih abnormalnosti, kao što je rascep nepca kod ljudi, međutim, pri produženoj ili ponovljenoj upotrebi tokom trudnoće, kortikosteroidi mogu da povećaju rizik od zaostajanja u intrauterinom rastu. Hipoadrenalizam teoretski može da se javi kod neonatusa nakon prenatalne izloženosti kortikosteroidima, ali se on obično spontano povlači posle rođenja i retko ima klinički značaj. Kao i sve druge lekove, kortikosteroide treba propisivati samo onda kada korist za majku i dete nadmašuje rizike. Međutim, kada su kortikosteroidi apsolutno neophodni, pacijentkinje sa normalnom trudnoćom se mogu tretirati kao da nisu u drugom stanju.


Katarakte su zabeležene kod dece majki koje su podvrgavane dugotrajnoj kortikosteroidnoj terapiji tokom trudnoće.

Dojenje

Kortikosteroidi se u malim količinama izlučuju u majčino mleko, međutim, nije verovatno da će doze metilprednizolona do 40 mg na dan izazvati sistemska dejstva kod novorođenčeta. Kod dece majki koje uzimaju doze više od ovih može da se javi određeni stepen adrenalne supresije, ali koristi od dojenja će verovatno nadmašiti bilo kakav teoretski rizik.

Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama

Dejstva kortikosteroida na sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilima ili rukovanja mašinama nisu sistematski procenjivana. Nakon terapije kortikosteroidima moguća su neželjena dejstva kao što su omaglica, vrtoglavica, poremećaji vida i umor. Ukoliko se ova neželjena dejstva jave kod njih, pacijenti ne treba da upravljaju motornim vozilima ili rukuju mašinama.

Neželjena dejstva

U normalnim okolnostima terapija lekom Metilprednizolon-Teva treba da bude kratkotrajna. Međutim, treba imati u vidu mogućnost neželjenih dejstava koja se mogu pripisati kortikosteroidnoj terapiji, posebno kada se koristi terapija sa visokim dozama (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”). Takva neželjena dejstva uključuju:


MedDRA

Klasa sistema organa

Učestalost†

Neželjena dejstva

Infekcije i infestacije

Često

Infekcija (uključujući povećanu osetljivost i težinu infekcija sa supresijom kliničkih simptoma i znakova).

Nije poznato

Oportunistička infekcija


Recidiv dormantne tuberkuloze


(rekurentna latentna tuberkuloza) (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).

Neoplazme, benigne, maligne i nespecifikovane (uključujući ciste i polipe)

Nije poznato

Zabeleženo je da se Kapošijev sarkom javlja kod pacijenata koji dobijaju kortikosteroidnu terapiju. Prekid

primene kortikosteroida može da dovede

do kliničke remisije.

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Nije poznato

Leukocitoza

Poremećaji imunog sistema

Nije poznato

Preosetljivost na lek (uključujući anafilaktičku reakciju i anafilaktoidnu reakciju sa ili bez cirkulatornog kolapsa, srčanog zastoja, bronhospazma)

Endokrini poremećaji

Često

Kušingoidni izgled

Nije poznato

Hipopituitarizam (uključujući supresiju osovine hipotalamus-hipofiza- nadbubreg), steroidni apstinencijalni sindrom (uključujući, povišenu temperaturu, mijalgiju, artralgiju, rinitis, konjuktivitis, bolni čvorići na koži koje svrbe i gubitak telesne mase)

Poremećaji metabolizma i ishrane

Često

Retencija natrijuma; Retencija tečnosti

Nije poznato

Poremećaj tolerancije glukoze; Hipokalijemijska alkaloza; Dislipidemija, Povećane potrebe za insulinom (ili oralnim hipoglikemicima kod dijabetičara); Negativni azotni bilans (zbog katabolizma proteina); Povećana urea u krvi; Povećan apetit (što može da dovede do povećanja telesne mase); Lipomatoza

Psihijatrijski poremećaji

Često

Kod svih kortikosteroida je zabeležen širok spektar psihijatrijskih reakcija, uključujući afektivne poremećaje (kao što su razdražljivo, euforično, depresivno ili labilno raspoloženje, psihološka zavisnost i suicidalne misli), psihotične reakcije (uključujući maniju,


deluzije, halucinacije i pogoršanje šizofrenije), poremećaji ponašanja, iritabilnost, anksioznost, poremećaji spavanja i kognitivna disfunkcija, uključujući konfuziju i amneziju. Reakcije su česte i mogu da se jave kako kod odraslih tako i kod dece. Kod odraslih je procenjeno da učestalost teških reakcija iznosi 5-6%. Zabeležena su psihološka dejstva pri prekidu kortikosteroida; učestalost nije poznata.

Poremećaji nervnog sistema

Nije poznato

Povećan intrakranijalni pritisak sa papiloedemom [Benigna intrakranijalna hiperplazija]; Konvulzije; Amnezija; Kognitivni poremećaj; Omaglica; Glavobolja

Poremećaji oka

Često

Posteriorne subkapsularne katarakte

Nije poznato

Egzoftalmus; Glaukom; Papiloedem sa mogućim oštećenjem optičkog nerva; stanjivanje kornee ili sklere; Pogoršanje virusnih ili gljivičnih infekcija oka.

Poremećaji uha i lavirinta

Nije poznato

Vrtoglavica

Poremećaji srca

Nije poznato

Kongestivna srčana insuficijencija kod osetljivih pacijenata, Aritmija

Vaskularni poremećaji

Često

Hipertenzija

Nije poznato

Hipotenzija; Tromboembolija

Respiratorni, toraklani i medijastinalni poremećaji

Nije poznato

Štucanje

Gastrointestinalni poremećaji

Često

Peptički ulkus (sa mogućom perforacijom peptičkog ulkusa i krvarenjem peptičkog ulkusa)

Nije poznato

Krvarenje iz želuca; Intestinalna perforacija; Pankreatitis; Peritonitis; Ulcerativni ezofagitis; Ezofagitis; Ezofagealna kandidijaza; Abdominalni bol; Abdominalna distenzija; Dijareja; Dispepsija; Mučnina; Povraćanje; Loš ukus u ustima može da se javi posebno


pri brzoj primeni

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Često

Periferni edem; Ehimoza; Atrofija kože (tanka, fragilna koža); Akne

Nije poznato

Angioedem; Petehije; Strije na koži; Telangiektazija; Hipopigmentacija ili hiperpigmentacija kože; Hirzuitizam; Osip; Eritem; Pruritus; Urtikarija; Hiperhidroza

Mišićnoskeletni poremećaji i poremećaji vezivnog tkiva

Često

Zaostajanje u rastu (kod dece); Osteoporoza; Mišićna slabost

Nije poznato

Osteonekroza; Patološke frakture; Mišićna atrofija; Miopatija; Neuropatska artropatija; Artralgija; Mijalgija;

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojke

Nije poznato

Neredovna menstruacija; Amenoreja

Opšti poremećaji i stanja na mestu primene

Često

Oslabljeno zarastanje rana

Nije poznato

Reakcija na mestu injekcije; Umor; Malaksalost; Apstinencijalni simptomi – Suviše brzo smanjenje doze kortikosteroida nakon produžene terapije može da dovede do akutne adrenalne insuficijencije, hipotenzije i smrti. Međutim, ovo se više odnosi na kortikosteroide koji se koriste kod indikacija kod kojih se daje kontinuirana terapija (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”)

Analize

Često

Smanjen nivo kalijuma u krvi (gubitak kalijuma)

Nije poznato

Povećana alanin aminotransferaza (ALT, SGPT); Povećana aspartat aminotransferaza (AST, SGOT); Povećana alkalna fosfataza u krvi; Povišen intraokularni pritisak; Smanjeno podnošenje ugljenih hidrata; Povišen kalcijum u urinu; Supresija reakcije na kožne testove


Povrede, trovanje i proceduralne komplikacije

Nije poznato

Ruptura tetiva (posebno Ahilove tetive); Kompresivna fraktura kičme (vertebralne kompresivne frakture)

Često (≥1/100 do <1/10); Povremeno (≥1/1,000 do <1/100); Retko (≥1/10,000 do <1/1,000); Nije poznato (učestalost se ne može proceniti na osnovu raspoloživih podataka

Predoziranje

Nema bilo kakvog kliničkog sindroma akutnog predoziranja kortikosteroidima. Izveštaji o akutnoj toksičnosti i/ili smrtnim ishodima nakon predoziranja kortikosteroidima su retki. Nema specifičnog antidota ukoliko dođe do predoziranja; terapija je potporna i simptomatska. Metilprednizolon se može eliminisati dijalizom. Nakon hroničnog predoziranja od mogućnosti adrenalne supresije se treba zaštititi postepenim smanjivanjem doza tokom određenog vremenskog perioda. U takvim slučajevima, pacijentu može biti potrebna potpora tokom svake buduće stresne epizode.

Inkompatibilnost

Stabilnost i kompatibilnost metilprednizolon natrijum sukcinata u intravenskim rastvorima zavisi od pH

vrednosti, koncentracije i temperature. On je zavisan od vremena, a na njega utiče i rastvorljivost metilprednizolona.

Kako bi se izbegli problemi sa kompatibilnošću i stabilnošću, ako je ikako moguće, trebalo bi metilprednizolon samostalno primenjivati preko infuzione pumpe, bez mešanja sa drugim lekovima.

Rok upotrebe

Rok upotrebe neotvorenog leka je 2 godine. Rok upotrebe nakon rekonstitucije:

Hemijska i fizička stabilnost gotovog leka nakon rekonstitucije je potvrđena za 8 časova na temperaturi do 25°C i za 24 časa na temperaturi od 2-8°C. S mikrobiološke tačke gledišta rekonstituisani rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika i ne bi smeli biti duži od 24 časa na temperaturi od 2-8°C, osim ako se rekonstitucija ne vrši u kontrolisanim i validnim aseptičnim uslovima.

Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju!

Posebne mere upozorenja pri čuvanju

Lek Metilprednizolon-Teva čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Što se tiče posebnih mera opreza u pogledu čuvanaja nakon rekonstitucije, pogledajte odeljak “Rok upotrebe”.

Priroda i sadržaj kontaktne ambalaže

Lek Metilprednizolon-Teva, 40 mg prašak za injekciju/infuziju:

Bočica od bezbojnog stakla, hidrolitičke otpornosti tip I, zatvorena gumenim čepom od brombutil gume, aluminijumskim flip-off zatvaračem i zelenom plastičnom kapicom.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 1 bočicom ili sa 10 bočica.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka

Lek se uništava u skladu sa važećim propisima. Čuvati van domašaja dece!

Početna stranica


A   B   C   D   E   F   G   H   I   J   K   L   M   N   O   P   Q   R   S   T   U   V   W   X   Y   Z