Paclitaxel PharmaSwiss


UPUTSTVO ZA LEK


Paclitaxel PharmaSwiss, koncentrat za rastvor za infuziju, 30mg/5 mL Pakovanje: ukupno 1 kom, bočica, 1 x 5 mL


Proizvođač: PharmaSwiss d.o.o.


Adresa: Milorada Jovanovića 9, Beograd, Srbija


Podnosilac zahteva: PharmaSwiss d.o.o.


Adresa: Vojvode Stepe 18, Beograd, Srbija


Paclitaxel PharmaSwiss, koncentrat za rastvor za infuziju, 30mg/5mL paklitaksel


Za lekove koji se izdaju samo uz lekarski recept


Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da koristite ovaj lek.


U ovom uputstvu pročitaćete:


  1. Šta je lek Paclitaxel PharmaSwiss i čemu je namenjen

  2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Paclitaxel PharmaSwiss

  3. Kako se upotrebljava lek Paclitaxel PharmaSwiss

  4. Moguća neželjena dejstva

  5. Kako čuvati lek Paclitaxel PharmaSwiss

  6. Dodatne informacije


  1. ŠTA JE LEK PACLITAXEL PHARMASWISS I ČEMU JE NAMENJEN


    Lek Paclitaxel PharmaSwiss, koncentrat za rastvor za infuziju, se koristi u lečenju brojnih različitih vrsta karcinoma uključujući karcinom jajnika i dojke (nakon operacije, ili kod uznapredovalog stadijuma ili tumora koji se širi) i nemikrocelularni karcinom pluća (uznapredovali stadijum). Može se primenjivati

    u kombinaciji sa drugim terapijskim postupcima ili nakon neuspeha drugih terapija. Takođe se može primenjivati u terapiji pacijenata sa uznapredovalim Kapošijevim sarkomom povezanog sa AIDS-om (sindrom stečene imunodeficijencije) kada prethodne druge terapije nisu bile efikasne. Pakliteksel deluje tako što sprečava rast određenih tumorskih ćelija.


  2. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK PACLITAXEL PHARMASWISS


    Lek Paclitaxel PharmaSwiss ne smete koristiti:


    Razgovarajte sa svojim lekarom ukoliko koristite neke druge lekove uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.


    Uzimanje leka Paclitaxel PharmaSwiss sa hranom ili pićima


    Lek Paclitaxel PharmaSwiss može se uzimati sa hranom i pićima. Ipak, morate se posavetovati sa lekarom u vezi konzumiranja alkohola.


    Primena leka Paclitaxel PharmaSwiss u periodu trudnoće i dojenja


    Pre nego što počnete da uzimate neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.

    Lek Paclitaxel PharmaSwiss se ne sme primenjivati tokom trudnoće, osim ako to nije jasno savetovano.Ovaj lek može uzrokovati kongenitalne defekte, zbog čega ne smete ostati trudni tokom terapije paklitakselom i morate koristiti efikasne mere kontracepcije tokom terapije paklitakselo, kao i šest meseci nakon završetka terapije. Ako ostanete trudni tokom terapije ili šest meseci nakon završetka terapije, odmah o tome obavestite svog lekara.


    Nemojte koristiti lek Paklitaxel PharmaSwis ako dojite ili želite da započnete dojenje tokom dobijanja terapije paklitaksela.


    Muški pacijenti bi trebalo da potraže savet u vezi sa kriokonzervacijom (čuvanjem) sperme pre započinjanja terapije paklitakselom, zbog mogućnosti da postanu neplodni.


    Uticaj leka Paclitaxel PharmaSwiss na upravljanje motornim vozilima i rukovanje mašinama Neposredno nakon primljene terapijske kure, količina alkohola u ovom leku može uticati na vašu sposobnost upravljanja motornim vozilom ili rukovanja mašinama. Pored toga, neka neželjena dejstva leka kao što su ošamućenost, mučnina ili umor takođe mogu uticati na vašu sposobnost upravljanja motornim vozilom ili rukovanja mašinama.

    Važne informacije o nekim sastojcima leka Paclitaxel PharmaSwiss

    Obzirom da ovaj medicinski proizvod sadrži 49,7% (zapreminski) etanola (alkohola)to iznosi do 21 grama po dozi što odgovara količini od 740 ml, 3,5% piva, kao i 190 ml, 14% vina po dozi. Ove količine mogu biti opasne za ljude koji pate od alkoholizma.Te činjenice se moraju uzeti u obzir kod pacijenata koji su izloženi visokim rizikom kao i kod onih koji pate od nekog poremećaja funkcije jetre ili od epilepsije. Količina etanola u ovom medicinskom proizvodu može dovesti do promene dejstva drugih medicinskih proizvoda


    Paclitaxel PharmaSwiss sadrži polioksil ricinusovo ulje, koji može da izazove reakcije preosetljivosti praćene sniženim krvnim pritiskom, šokom, dispnejom i naletima vreline.


  3. KAKO SE UPOTREBLJAVA LEK PACLITAXEL PHARMASWISS


    Ovaj lek se obično primenjuje u bolnici. Lek Paclitaxel PharmaSwiss ćete dobiti pod nadzorom lekara, koji Vam može dati više informacija.


    Pre nego što dobijete injekciju leka Paclitaxel PharmaSwiss dobićete druge lekove kako bi se sprečila alergijska reakcija (kortikosteroidi, npr. deksametazon; antihistaminik, npr. difenhidramin i antagonistu H2 receptora, npr. cimetidin ili ranitidin).


    Paklitaksel se može primeniti sam ili u kombinaciji sa drugim antitumorskim lekovima. Vaš lekar će odlučiti o dozi leka koju treba da dobijete i koliko doza ćete dobiti. Ako dobijate kombinovanu terapiju paklitaksela i cisplatina, paklitaksel bi trebalo da dobijete pre cisplatina kako bi se smanjila mogućnost pojave neželjenih dejstava. Ako dobijate kombinovanu terapiju paklitaksela i doksorubicina, paklitaksel bi trebalo da dobijete 24 sata nakon doksorubicina.


    Paklitaksel ćete dobiti u vidu infuzije (spora injekcija putem kapi) u venu. Odmah obavestite lekara ili medicinsku sestru ako osetite bol na mestu primene injekcije tokom ili ubrzo nakon terapije. Bol oko mesta primene injekcije znači da igla nije bila pravilno ubačena u venu.


    Doza paklitaksela zavisiće od bolesti koja se leči, rezultata analiza krvi ili neželjenih dejstava koje ste imale prilikom primene predhodnih doza. Doza takođe zavisi od površine kože (izraženo kao mg/m²) koja se izračunava na osnovu vaše telesne visine i težine. U zavisnosti od vaše bolesti, tipično

    doziranje je između 100 mg/m² i 220 mg/m² paklitaksela koji se primenjuje tokom 3 ili 24 sata i ponavlja se na

    dve ili tri nedelje.

    Ako ste uzeli više leka Paclitaxel PharmaSwiss nego što je trebalo


    Nije primenljivo, budući da lek Paclitaxel PharmaSwiss primenjuju lekari ili medicinsko osoblje.


    Ako ste zaboravili da uzmete lek Paclitaxel PharmaSwiss


    Nije primenljivo, budući da lek Paclitaxel PharmaSwiss primenjuju lekari ili medicinsko osoblje.


    Ako naglo prestanete da uzimate lek Paclitaxel PharmaSwiss


    Vaš lekar će odlučiti kada da prekinete lečenje lekom Paclitaxel PharmaSwiss.

    Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se lekaru ili farmaceutu.


  4. MOGUĆA NEŽELJENA DEJSTVA


    Lek Paclitaxel PharmaSwiss, kao i drugi lekovi, može da ima neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih pacijenata. Ako se kod Vas jave neka od dole navedenih neželjenih dejstava, obavestite odmah lekara, s obzirom da ova neželjena dejstva mogu biti ozbiljna. Možda će Vam biti potrebna hitna medicinska pomoć ili hospitalizacija.

    Najčešće neželjene reakcije su gubitak kose i smanjen broj krvih ćelija. Po završetku terapije kosa bi trebalo ponovo da poraste, a krvna slika da se vrati na normalne vrednosti.


    Povremena neželjena dejstva koja se mogu javiti kod više od 1 osobe na 1000, navedena su ispod:



    Kao i mnogi drugi antitumorski lekovi, i paklitaksel može uzrokovati sterilitet, koji može biti trajan Potrebno je da pacijenti muškog pola zatraže savet lekara o čuvanju sperme pre započinjanja terapije, zbog mogućnosti nastanka trajne neplodnosti tokom terapije paklitakselom.


    Paklitaksel može uzrokovati zapaljenje pluća kada se primenjuje u kombinaciji sa, ili nakon, radioterapije.


    Laboratorijska ispitivanja (npr. analiza krvi) mogu se sprovoditi kako bi se proverile moguće promene u funkciji jetre, bubrega ili broja krvnih ćelija, što sve mogu biti neželjena dejstva paklitaksela.


    Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.


  5. KAKO ČUVATI LEK PACLITAXEL PHARMASWISS


    Čuvati van domašaja i vidokruga dece!


    Rok upotrebe


    3 godine.

    Nemojte koristiti lek Paclitaxel PharmaSwiss posle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju.


    Čuvanje


    Čuvati na temperaturi do 250C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

    Lekove ne treba bacati u kanalizaciju, niti kućni otpad. Pitajte svog farmaceuta kako da uklonite lekove koji vam više nisu potrebni. Ove mere pomažu očuvanju životne sredine.


  6. DODATNE INFORMACIJE


Šta sadrži lek Paclitaxel PharmaSwiss

Aktivna supstanca: paklitaksel.

1 ml koncentrata za rastvor za infuziju sadrži 6 mg paklitaksela.

Jedna bočica (5ml) koncentrata za rastvor za infuziju sadrži 30 mg paklitaksela.


Pomoćne supstance: etanol, bezvodni; prečišćeno polioksil 35 ricinusovo ulje.


Kako izgleda lek Paclitaxel PharmaSwiss i sadržaj pakovanja

Farmaceutski oblik i sadržaj

Koncentrat za rastvor za infuziju.

Bistar, bezbojan do slabo žut, slabo opalescentan rastvor.


Priroda i sadržaj kontaktne ambalaže

Paclitaxel PharmaSwiss, koncentrat za rastvor za infuziju, 1 x 30mg/5ml: 1 providne bočica (5ml) od stakla I hidrolitičke grupe sa zatvaračem od hlorobutil elastomera, sa aluminijummskim zatvaračem i flip-off mehanizmom u kartonskoj kutiji.


Nosilac dozvole i Proizvođač

Nosilac dozvole: PharmaSwiss d.o.o., Vojvode Stepe, 18, Beograd, Srbija

Proizvođač: PharmaSwiss d.o.o., Milorada Jovanovića 9, Beograd, Srbija


Ovo uputstvo je poslednji put odobreno


Decembar, 2012.


Režim izdavanja leka


Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.


Broj i datum dozvole:


Broj i datum dozvole za lek Paclitaxel PharmaSwiss, koncentrat za rastvor za infuziju,1 x (30mg)/5mL: 515-01-5066-12-001 od 24.01.2013.


. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

OTCEPITE OVDE PRE NEGO ŠTO GORNJI DEO UPUTSTVA DATE PACIJENTU



* 8-20 mg kod pacijenata sa Kapoši sarkomom

** ili drugi antihistaminik, npr. hlorfeniramin


Paclitaxel PharmaSwiss se primenjuje putem infuzionog sistema sa filterom čije su mikropore na membrani veličine ≤ 0,22 μm (videti poglavlje 6.6).

Zbog mogućnosti da dođe do pojave ekstravazacije, preporučuje se pažljivo praćenje mesta infuzije, zbog

moguće infiltracije tokom davanja leka.


Prva linija hemioterapije karcinoma ovarijuma: preporučuje se kombinovana terapija paklitakselom i cisplatinom, iako se istražuju i drugi režimi doziranja. Prema dužini trajanja infuzije, preporučuju se dva dozna režima: paklitaksel 175 mg/m2 dat intravenski tokom 3 časa, zatim cisplatin u dozi od 75 mg/m2, svake treće nedelje, ili paklitaksel 135 mg/m2 u obliku 24-časovne infuzije, zatim cisplatin u dozi od 75 mg/m2, sa pauzom od 3 nedelje između ciklusa (videti poglavlje 5.1).


Druga linija hemioterapije karcinoma ovarijuma: preporučena doza paklitaksela je 175 mg/m2 u obliku 3- časovne infuzije sa pauzom od 3 nedelje između ciklusa.


Adjuvantna hemioterapija karcinoma dojke: preporučena doza paklitaksela je 175 mg/m2 u obliku 3-časovne infuzije svake treće nedelje tokom četiri ciklusa, nakon AC terapije.


Prva linija hemioterapije karcinoma dojke: u kombinaciji sa doksorubicinom (50mg/m2) paklitaksel se primenjuje 24 časa posle doksorubicina. Preporučena doza paklitaksela je 220 mg/m2 primenjena u vidu 3- časovne iv. infuzije, sa pauzom od 3 nedelje između ciklusa (videti poglavlja 4.5 i 5.1).


Kada se primenjuje u kombinaciji sa trastuzumabom, preporučena doza paklitaksela je 175 mg/m2 data u vidu 3- časovne i.v. infuzije, sa pauzom od 3 nedelje između ciklusa (videti poglavlje 5.1). Infuzija paklitaksela može se primeniti dan nakon prve doze trastuzumaba ili neposredno nakon narednih doza trastuzumaba, ukoliko je podnošljivost prethodne doze trastuzumaba bila dobra (za detaljnije informacije o doziranju trastuzumaba videti Sažetak karakteristika leka trastuzumab).


Druga linija hemioterapije karcinoma dojke: preporučena doza paklitaksela je 175mg/m2, u vidu 3-časovne

i.v. infuzije, sa pauzom od 3 nedelje između ciklusa.


Terapija uznapredovalog nemikrocelularnog karcinoma pluća (NSCLC): preporučena doza paklitaksela je 175 mg/m2 u 3-časovnoj i.v. infuziji, praćena cisplatinom u dozi od 80mg/m2, sa pauzom od 3 nedelje između ciklusa.


Terapija Kapošijevog sarkoma povezanog za AIDS-om: Preporučena doza paklitaksela je 100 mg/m² primenjena u 3-časovnoj intravenskoj infuziji svake dve nedelje.

Prilagođavanje doze:

Naredne doze paklitaksela primenjuju se u zavisnosti od individualne tolerancije pacijenta.

Ponovna primena paklitaksela se ne preporučuje sve dok broj neutrofila ne bude ≥ 1,5 x 109/l (≥1 x 109/l za pacijente sa Kapoši sarkomom), a broj trombocita ≥ 100 x 109/l (≥75 x 109/l za pacijente sa Kapoši sarkomom).


Kod pacijenata kod kojih je došlo do teške neutropenije (broj neutrofila < 0,5 x 109/l tokom ≥ 7 dana) ili teške periferne neuropatije, treba smanjiti dozu paklitaksela za 20% u narednim ciklusima (25% za pacijente sa Kapoši sarkomom) (videti poglavlje 4.4).


Pacijenti sa oštećenjem jetre: Nema adekvatnih podataka o prilagođavanju doze kod pacijenata sa blagim do


umerenim oštećenjem jetre (videti poglavlja 4.4 i 5.2). Paklitaksel ne treba primenjivati kod pacijenata sa teškim oštećenjem jetre.


Pedijatrijska primena: Primena paklitaksela se ne preporučuje kod dece mlađe od 18 godina zbog nedostatka podataka o efikasnosti i bezbednosti.


Način primene: Koncentrat za rastvor za infuziju se mora rastvoriti pre primene (videti poglavlje 6.6) i primenjuje se isključivo intravenski.


Kontraindikacije


Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka


Paclitaxel PharmaSwiss se mora primenjivati pod nadzorom lekara koji ima iskustvo u primeni hemioterapijskih agenasa. Kako može doći do pojave značajnih reakcija preosetljivosti, neophodna je adekvatna oprema za reagovanje u ovim situacijama.


Zbog moguće ekstravazacije, savetuje se pažljivo praćenje mesta primene infuzije zbog moguće infiltracije tokom davanja leka.


Kod svih pacijenata mora se izvršiti premedikacija kortikosteroidima, antihistaminicima i H2 antagonistima (videti poglavlje 4.2).


Kada se koristi u kombinovanoj terapiji, paklitaksel treba primeniti pre cisplatina (videti poglavlje 4.5).


Značajne reakcije preosetljivosti,manifestovane dispnejom i hipotenzijom koje zahtevaju lečenje, angioedemom i generalizovanom urtikarijom, zabeležene su kod 1% pacijenata lečenih paklitakselom nakon adekvatne premedikacije. Ove reakcije su verovatno posredovane histaminom. U slučaju pojave teških reakcija preosetljivosti treba odmah prekinuti infuziju paklitaksela i započeti agresivnu simptomatsku terapiju, a pacijentu ne treba ponovo davati paklitaksel.


Supresija koštane srži (primarno neutropenija) predstavlja dozno zavisan toksični efekat. Potrebno je često proveravati krvnu sliku. Ponovna primena paklitaksela se ne preporučuje sve dok broj neutrofila ne bude 1,5 x 109/l ( ≥ 1 x 109/l za pacijente sa Kapošijevim sarkomom), a broj trombocita 100 x 109/l ( ≥ 75 x 109/l za pacijente sa Kapošijevim sarkomom). U kliničkim studijama sa pacijentima sa Kapošijevim sarkomom,

većina pacijenata je primala faktor stimulacije granulocitne kolonije (G-CSF).


Teški poremećaji u srčanoj provodljivosti retko su zabeleženi kod monoterapije paklitakselom. Ukoliko dođe do pojave značajnih poremećaja u sprovodljivosti srca, treba primeniti odgovarajuću terapiju i kontinuirano pratiti stanje srca tokom narednih primena paklitaksela.

U toku primene paklitaksela zabeležene su hipotenzija, hipertenzija i bradikardija; pacijenti obično nemaju


simptome i uglavnom nije potrebno primeniti nikakvu terapiju. Preporučuje se često praćenje vitalnih znaka, a posebno u toku prvog časa infuzije paklitaksela. Teški kardiovaskularni poremećaji češće su primećeni kod pacijenata sa nemikrocelularnim karcinomom pluća nego kod pacijenata sa karcinomom dojke ili ovarijuma. Jedan slučaj srčane insuficijencije povezan sa primenom paklitaksela primećen je u kliničkom ispitivanju AIDS- KS.


Kada se paklitaksel primenjuje u kombinovanoj terapiji sa doksorubicinom ili trastuzumabom u inicijalnoj terapiji metastatskog karcinoma dojke, treba obratiti pažnju na praćenje funkcije srca.

Kod kandidata za primenu paklitaksela u navedenim kombinovanim terapijama, pre početka terapije mora se

izvršiti kardiološki pregled, uključujući anamnezu, fizički pregled, EKG, ehokardiogram, i/ili MUGA skener. U toku terapije i dalje treba pratiti funkciju srca (npr. svaka tri meseca). Praćenjem se mogu identifikovati pacijenti sa nastalom srčanom disfunkcijom, učestalost procene ventrikularne funkcije lekar određuje na osnovu pažljive

procene kumulativne doze (mg/m2) antraciklina. Ako testovi ukazuju na pogoršanje funkcije srca, čak iako je to

pogoršanje asimptomatsko, lekar mora pažljivo da razmotri kliničku korist dalje terapije u odnosu na mogući rizik od oštećenja srca uključujući i mogućnost ireverzibilnog oštećenja. Ukoliko se nastavi sa terapijom potrebno je češće praćenje funkcije srca (na primer na svakih 1 do 2 ciklusa terapije). Za detaljnije informacije videti Sažetak karakteristika lekova trastuzumab ili doksorubicin.


Iako je pojava periferne neuropatije česta, retko dolazi do razvoja teških simptoma. U teškim slučajevima preporučuje se redukcija doze paklitaksela za 20% (25% kod pacijenata sa Kapošijevim sarkomom) u narednim ciklusima. Kod pacijenata sa nemikrocelularnim karcinomom pluća i pacijenata sa karcinomom ovarijuma primena paklitaksela u prvoj liniji hemioterapije u 3-časovnoj infuziji u kombinaciji sa cisplatinom češće je dovodila do pojave teške neurotoksičnosti nego primena paklitaksela u monoterapiji ili primena ciklofosfamida praćenog cisplatinom.


Kod pacijentata sa oštećenom jetrom postoji povećan rizik za nastanak toksičnosti, a posebno za razvoj mijelosupresije gradusa III-IV. Nema podataka o povećanju toksičnosti paklitaksela primenjenog kao 3-časovna infuzija kod pacijenata sa blagim poremećajem funkcije jetre. Kada se paklitaksel primenjuje u dužoj infuziji može se uočiti povećana mijelosupresija kod pacijenata sa umerenim do teškim oštećenjem jetre. Pacijente treba pažljivo pratiti da li je došlo do razvoja izražene mijelosupresije (videti poglavlje 4.2). Ne raspolaže se adekvatnim podacima o prilagođavanju doza kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem jetre (videti poglavlje 5.2).


Nema raspoloživih podataka za pacijente sa teškom holestazom pre početka terapije. Paklitaksel ne treba davati pacijentima sa teškim oštećenjem jetre.


S obzirom na to da Paclitaxel PharmaSwiss sadrži etanol (396 mg/ml) treba obratiti pažnju na moguće efekte na nivou centralnog nervnog sistema (CNS), kao i na druge efekte.

Paclitaxel PharmaSwiss sadrži polioksil ricinusovo ulje, koji može da izazove teške alergijske reakcije.


Treba obratiti posebnu pažnju na to da se izbegava intra-arterijska primena paklitaksela, pošto su u studijama na životinjama, kada je ispitivana lokalna podnošljivost, primećene teške tkivne reakcije nakon intraarterijske primene.


Pseudomembranozni kolitis je retko zabeležen uključujući slučajeve kod pacijenata koji nisu primali istovremenu terapiju antibioticima. Ovu reakciju treba uzeti u obzir prilikom donošenja diferencijalne dijagnoze kod slučajeva teške ili perzistirajuće dijareje do koje je došlo u toku ili u kratkom vremenskom periodu nakon terapije paklitakselom.


Kada se paklitaksel daje u kombinaciji sa terapijom zračenja pluća, (nezavisno od redosleda primene), lek može doprineti razvoju intersticijalnog pneumonitisa.


Kod pacijenata sa KS, težak mukozitis je redak. U slučaju pojave teškog oblika mukozitisa, dozu paklitaksela treba smanjiti za 25%.

4.5. Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Premedikacija cimetidinom ne utiče na klirens paklitaksela.


Cisplatin:

Preporučeni režim doziranja paklitaksela u prvoj liniji hemioterapije karcinoma ovarijuma jeste da se paklitaksel

daje pre cisplatina. Kada se paklitaksel daje pre cisplatina, sigurnosni profil paklitaksela odgovara profilu kada se koristi u monoterapiji. Kada se paklitaksel daje posle cisplatina kod pacijenata se javlja izraženija mijelosupresija i oko 20% smanjenja u klirensu paklitaksela. Kod pacijenata lečenih paklitakselom i cisplatinom može doći do povećanog rizika od oštećenja funkcije bubrega u poređenju sa monoterapijom cisplatinom kod pacijenata sa karcinomom genitalnih organa.


Doksorubicin:

Pošto može doći do smanjenja eliminacije doksorubicina i njegovih aktivnih metabolita kada se paklitaksel i doksorubicin daju u vremenski bliskom razmaku, prilikom inicijalnog lečenja metastatskog karcinoma dojke paklitaksel treba davati 24 sata nakon primene doksorubicina (videti poglavlje 5.2).


Metabolizam paklitaksela je delimično katalizovan preko izoenzima citohroma P450 – CYP2C8 i CYP3A4 (videti poglavlje 5.2). Klinička ispitivanja su pokazala da metabolizam paklitaksela u 6-hidroksipaklitaksel posredstvom CYP2C8 predstavlja glavni put metabolizma kod ljudi. Istovremena primena ketokonazola, poznatog snažnog inhibitora CYP3A4, ne inhibiše eliminaciju paklitaksela kod pacijenata – stoga se oba leka mogu davati zajedno bez potrebe za podešavanjem doze. Dalji podaci o mogućim interakcijama između paklitaksela i drugih CYP3A4 supstrata/inhibitora su ograničeni. Zbog toga treba obratiti pažnju prilikom istovremene primene paklitaksela i lekova za koje se zna da inhibišu (na primer eritromicin, fluoksetin, gemfibrozil) ili indukuju (na primer rifampicin, karbamazepin, fenitoin, fenobarbital, efavirenc, nevirapin) CYP2C8 ili CYP3A4.


Studije kod pacijenata sa KS, koji su primali istovremeno više lekova, pokazuju da je sistemski klirens paklitaksela bio značajno niži u prisustvu nelfinavira i ritonavira, ali ne i indinavira. Nema dovoljno podataka o interakcijama sa ostalim inhibitorima proteaza. Zbog toga paklitaksel treba primenjivati uz oprez kod pacijenata koji istovremeno primaju inhibitore proteaza.


Primena u periodu trudnoće i dojenja


Primena u trudnoći

Ne postoje podaci o primeni paklitaksela kod trudnica. U ispitivanjima na zečevima paklitaksel je ispoljio embriotoksičnost i toksičnost na fetus, a kod pacova je doveo do smanjenja fertiliteta (videti poglavlje 5.3)..

Kao i drugi citotoksični lekovi, paklitaksel može izazvati oštećenje fetusa i stoga ne sme da se primenjuje u trudnoći, osim ukoliko to nije potpuno neophodno. Žene treba savetovati da izbegavaju da zatrudne u toku terapije paklitakselom, a ukoliko se to desi, odmah o tome moraju obavestiti svog lekara koji ih leči. Žene i muškarci u reproduktivnom periodu, i/ili njihovi partneri treba da koriste adekvatne mere kontracepcije najmanje 6 meseci nakon primene paklitaksela. Muškarci treba da potraže savet u vezi sa kriokonzervacijom sperme pre započinjanja terapije paklitakselom zbog štetnog uticaja leka na plodnost.


Primena tokom dojenja

Upotreba paklitaksela je kontraindikovana u periodu dojenja (videti poglavlje 4.3). Nije poznato da li se paklitaksel izlučuje majčinim mlekom. Dojenje treba prekinuti dok traje terapija.


Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama


Ovaj lek sadrži alkohol, što može smanjiti sposobnost upravljanja motornim vozilima i rukovanja mašinama.


Neželjena dejstva

Osim ukoliko to nije drugačije naglašeno sledeći tekst se odnosi na sveukupnu bazu sigurnosnih podataka od 812 pacijenata sa solidnim tumorima koji su lečeni monoterapijom paklitakselom tokom kliničkih ispitivanja. Budući da je KS populacija veoma specifična, posebno poglavlje zasnovano na kliničkoj studiji sa 107 pacijenata je navedeno na kraju ovog poglavlja.


Učestalost i težina neželjenih događaja, osim ukoliko to nije drugačije pomenuto, su u suštini iste kod pacijenata koji primaju paklitaksel za lečenje karcinoma ovarijuma, karcinoma dojke ili nemikrocelularnog karcinoma pluća. Nijedan slučaj uočene toksičnosti nije bio u očiglednoj vezi sa godinama starosti.


Najčešće značajno neželjeno dejstvo bila je supresija koštane srži. Teška neutropenija (< 0.5 x 109/l) je zabeležena kod 28% pacijenata, ali nije bila udružena sa febrilnim epizodama. Kod samo 1% pacijenata došlo je do pojave teške neutropenije koja je trajala 7 dana. Trombocitopenija je zabeležena kod 11% pacijenata. Kod 3% pacijenata zabeležen je najniži broj trombocita 50 x 109/l barem jednom u toku studije. Anemija je primećena kod 64% pacijenata, ali bila je teška (Hb 5 mmol/l) kod samo 6% pacijenata. Incidenca i težina anemije su bile u vezi sa početnim vrednostima hemoglobina pre početka studije.


Neurotoksičnost, uglavnom periferna neuropatija, se javljala češće i u težem obliku kod primene doze od 175 mg/m2 putem 3-časovne infuzije (85% neurotoksičnosti, 15% teška) nego kod primene doze od 135 mg/m2 u vidu 24-časovne infuzije (25% periferne neuropatije, 3% teška) kada je paklitaksel primenjivan u kombinovanoj terapiji sa cisplatinom. Kod pacijenata sa nemikrocelularnim karcinomom pluća i kod pacijenata sa karcinomom

ovarijuma koji su lečeni paklitakselom u 3-časovnoj infuziji praćenoj cisplatinom došlo je do očiglednog povećanja u pojavi teške neurotoksičnosti. Periferna neuropatija može da se pojavi nakon prvog ciklusa terapije i da se pogorša u toku daljeg davanja paklitaksela. U nekoliko slučajeva periferna neuropatija je bila razlog za prekid terapije paklitakselom. Simptomi su se obično poboljšavali ili povlačili u periodu od nekoliko meseci nakon prekida terapije paklitakselom. Neuropatije koje su postojale kao posledica prethodnih terapija nisu kontraindikacija za terapiju paklitakselom.


Artralgija ili mijalgija su se pojavile kod 60% pacijenata, a bile teške kod 13% od njih.


Značajne reakcije preosetljivosti sa mogućim smrtnim ishodom (definisane kao hipotenzija koja zahteva terapiju, angioedem, zastoj u disanju koji zahteva terapiju bronhodilatatorima, ili generalizovana urtikarija) zabeležene su kod dva pacijenta (1%). 34% pacijenata (17% računajući sve cikluse) imali su blage reakcije preosetljivosti. Navedene blage reakcije, uglavnom crvenilo i osip na koži, nisu zahtevale lečenje niti su sprečavale nastavak terapije paklitakselom.


Reakcije na mestu primene injekcije u toku intravenske primene mogu da izazovu lokalizovani edem, bol,


eritem i induraciju, a ponekad ekstravazacija može da rezultira celulitisom. Zabeleženi su slučajevi ljuspanja i/ili ljuštenja kože, a ponekad su ove pojave bile u vezi sa ekstravazacijom. Takođe može doći do promene boje kože. Retko su zabeleženi slučajevi ponovne pojave kožnih reakcija na mestu prethodne ekstravazacije nakon primene paklitaksela na nekom drugom mestu, tzv. "recall". U ovom trenutku nije poznato specifično lečenje reakcija ekstravazacije.


U nekim slučajevima, reakcije na mestu primene injekcije su se javljale tokom produžene primene infuzije ili su se javljale nakon 7 ili 10 dana.


U donjoj tabeli data je lista neželjenih dejstava bez obzira na njihovu težinu, koji su vezani za primenu paklitaksela u monoterapiji u vidu 3-časovne infuzije u terapiji metastaza (812 pacijenata lečenih u kliničkim ispitivanjima), kao i neželjena dejstva na osnovu podataka zabeleženih tokom postmarketinškog* praćenja paklitaksela.


Učestalost navedenih neželjenih dejstava definiše se na sledeći način: veoma česta (1/10); česta (1/100, 1/10); povremena (1/1 000, 1/100); retka (1/10 000, 1/1 000); veoma retka (1/10 000). U okviru svake grupe neželjene reakcije su navedene od ozbiljnih do blagih.


Infekcije i infestacije: Veoma često: infekcije (uglavnom infekcije urinarnog trakta i gornjeg dela respiratornog trakta), sa zabeleženim slučajevima smrtnog ishoda.

Povremeno: septički šok.

Retko*: sepsa, peritonitis, pneumonija.


Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema:

Veoma često: mijelosupresija, neutropenija, anemija, trombocitopenija, leukopenija, krvarenje.

Česta: neutropenijska groznica

Retko*: febrilna neutropenija.

Veoma retko*: akutna mijeloidna leukemija, mijelodisplatični sindrom.

Imunološki poremećaji: Veoma često: manje reakcije preosetljivosti (uglavnom crvenilo i osip).

Povremeno: značajne reakcije preosetljivosti koje zahtevaju terapiju (na primer hipotenzija, angioneurotski edem, zastoj u disanju, generalizovana urtikarija, drhtavica, bol u leđima, bol u grudima, tahikardija, abdominalni bol, bol u ekstremitetima, dijaforeza i hipertenzija).

Retko*: anafilaktičke reakcije.

Veoma retko*: anafilaktički šok.

Poremećaji metabolizma i ishrane: Veoma retko*: anoreksija.

Nije poznato*: sindrom lize tumora.

Psihijatrijski poremećaji: Veoma retko*: stanja konfuzije.

Poremećaji nervnog sistema: Veoma često: neurotoksičnost (uglavnom periferna neuropatija).

Retko*: motorna neuropatija (sa rezultirajućom manjom distalnom slabošću).

Veoma retko*: grand-mal epileptički napadi, neuropatija


autonomnog nervnog sistema (koja dovodi do paralitičkog ileusa i ortostatske hipotenzije), encefalopatija, konvulzije, vrtoglavica, ataksija, glavobolja.

Poremećaji na nivou oka: Veoma retko*: poremećaji očnog nerva i/ili poremećaji

vida (scintilirajuće skotomate), a posebno kod pacijenata koji su primali doze veće od preporučenih.

Nije poznato*: makularni edem, fotopsija, zamućenja staklastog tela (floateri).

Poremećaji na nivou uha i centra za ravnotežu:

Veoma retko*: gubitak sluha, ototoksičnost, tinitus,

vertigo.

Kardiološki poremećaji: Često: bradikardija.

Povremeno: infarkt miokarda, AV blok i sinkopa, kardiomiopatija, asimptomatska ventrikularna tahikardija, tahikardija sa bigeminijom.

Retko: srčana insuficijencija.

Veoma retko*: atrijalna fibrilacija, supraventrikularna tahikardija.

Vaskularni poremećaji: Veoma često: hipotenzija.

Povremeno: tromboza, hipertenzija, tromboflebitis.

Veoma retko*: šok.

Nije poznato*: flebitis.

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji:

Retko*: insuficijencija disanja, plućna embolija, fibroza pluća, intersticijalna pneumonija, dispneja, pleuralna efuzija.

Veoma retko*: kašalj.


Gastrointestinalni poremećaji: Veoma često: dijareja, povraćanje, mučnina, zapaljenje sluzokože.

Retko*: opstrukcija creva, perforacija creva, ishemijski kolitis, pankreatitis.

Veoma retko*: mezenterijalna tromboza, pseudomembranozni kolitis, neutropenijski kolitis, ascit, ezofagitis, opstipacija.

Hepatobilijarni poremećaji: Veoma retko*: hepatička nekroza, hepatička

encefalopatija (obe sa zabeleženim slučajevima smrtnog

ishoda).

Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva:

Veoma često: alopecija.

Često: prolazne i blage promene na noktima i koži.

Retko*: pruritus, osip, eritem.

Veoma retko*: Stivens-Džonsonov sindrom, epidermalna nekroliza, multiformni eritem, eksfolijativni dermatitis, urtikarija, otpadanje nokta (pacijenti koji su na terapiji treba da nose zaštitu od sunca na šakama i stopalima).

Nije poznato: skleroderma.


Poremećaji mišićno-skeletnog, vezivnog i koštanog tkiva:

Veoma često: artralgija, mijalgija.

Nije poznato: sistemski eritematozni lupus.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu Često: reakcije na mestu uboda injekcije (uključujući


primene: lokalizovani edem, bol, eritem, induraciju, u nekim slučajevima ekstravazacija može dovesti do celulitisa, fibroza kože i nekroza kože).

Retko*: pireksija, dehidratacija, astenija, edem, slabost.

Laboratorijska ispitivanja: Često: ozbiljno povećanje vrednosti AST (SGOT),

ozbiljno povećanje vrednosti alkalne fosfataze.

Povremeno: ozbiljno povećanje nivoa bilirubina.

Retko*: povećanje vrednosti kreatinina u krvi.


Pacijenti oboleli od karcinoma dojke koji su primali paklitaksel kao adjuvantnu terapiju nakon AC terapije imali su veću incidencu neurosenzorne toksičnosti, reakcija preosetljivosti, artralgije/mijalgije, anemije, infekcije, groznice, mučnine/povraćanja i dijareje nego pacijenti koji su primali AC monoterapiju. Međutim, učestalost ovih neželjenh dejstva odgovara učestalosti neželjenih dejstva kod primene monoterapije paklitakselom, a koja su navedena ranije.


Kombinovana terapija

Sledeći tekst se odnosi na dva velika ispitivanja prve linije hemioterapije kod karcinoma ovarijuma (paklitaksel

+ cisplatin: preko 1050 pacijenata); dva klinička ispitivanja faze III prve linije terapije metastatskog karcinoma dojke: u jednom se ispituje kombinovana terapija sa doksorubicinom (paklitaksel + doksorubicin: 267 pacijenata), a u drugom kombinovana terapija sa trastuzumabom (planirana analiza podgrupa paklitaksel + trastuzumab: 188 pacijenata) i dva klinička ispitivanja faze III za lečenje uznapredovalog nemikrocelularnog karcinoma pluća (paklitaksel + cisplatin: preko 360 pacijenata) (videti poglavlje 5.1).


Kada se primenjuje kao 3-časovna infuzija u prvoj liniji hemioterapije karcinoma ovarijuma, neurotoksičnost, artralgija/mijalgija i preosetljivost češće su zabeležene i bile su teže kod pacijenata koji su lečeni paklitakselom praćenim cisplatinom nego kod pacijenta koji su primali ciklofosfamid, a zatim cisplatin. Uočeno je da je pojava mijelosupresije ređa i lakša kod terapije paklitakselom u 3-časovnoj infuziji nakon čega je davan cisplatin nego kod pacijenata koji su primali ciklofosfamid, a zatim cisplatin.


Kod prve linije hemioterapije metastatskog karcinoma dojke, neutropenija, anemija, periferna neuropatija, artralgija/mijalgija, astenija, groznica i dijareja su bile češće i teže kada je paklitaksel (220 mg/m2) primenjivan u vidu 3-časovne infuzije 24 sata nakon primene doksorubicina (50 mg/m2) u poređenju sa standardnom FAC terapijom (5-FU 500 mg/m2, doksorubicin 50 mg/m2, ciklofosfamid 500 mg/m2). Mučnina i povraćanje su se javljali ređe i u lakšem obliku kod terapijskog režima paklitaksel (220 mg/m2) / doksorubicin (50 mg/m2) u

poređenju sa standardnom FAC terapijom. Moguće je da je primena kortikosteroida doprinela manjoj učestalosti i manjoj težini mučnine i povraćanja u grupi koja je primala kombinaciju paklitaksel /doksorubicin.


Kada je paklitaksel primenjivan u vidu 3-časovne infuzije u kombinaciji sa trastuzumabom u prvoj liniji terapije pacijenata sa metastatskim karcinomom dojke, sledeći događaji (bez obzira na njihovu povezanost sa paklitakselom ili trastuzumabom) zabeleženi su češće nego kod monoterapije paklitakselom: insuficijencija srca (8% nasuprot 1%), infekcija (46% nasuprot 27%), drhtavica (42% nasuprot 4%), groznica (47% nasuprot 23%),

kašalj (42% nasuprot 22%), osip (39% nasuprot 18%), artralgija (37% nasuprot 21%), tahikardija (12% nasuprot

4%), dijareja (45% nasuprot 30%), hipertonija (11% nasuprot 3%), epistaksa (18% nasuprot 4%), akne (11%

nasuprot 3%), herpes simpleks (12% nasuprot 3%), slučajne povrede (13% nasuprot 3%), nesanica (25%

nasuprot 13%), rinitis (22% nasuprot 5%), sinuzitis (21% nasuprot 7%) i reakcija na mestu uboda injekcije (7% nasuprot 1%). Neke od ovih razlika u učestalosti mogu biti usled povećanog broja i dužine trajanja terapijskih ciklusa sa kombinacijom paklitaksel /trastuzumab u odnosu na monoterapiju paklitakselom. Teške neželjene reakcije zabeležene su u sličnim učestalostima i kod kombinovane terapije paklitaksel /trastuzumab i kod monoterapije paklitakselom.


Kada je doksorubicin primenjivan u kombinaciji sa paklitakselom kod metastatskog karcinoma dojke, primećeni su poremećaji kontraktilnosti srca (20% redukcije ejekcione frakcije leve komore) uočene su kod 15% pacijenata u odnosu na 10% kod standardnog FAC režima. Kongestivna srčana insuficijencija je zabeležena kod 1% pacijenata u obe terapijske grupe – paklitaksel /doksorubicin i standardna FAC terapija. Primena trastuzumaba u kombinaciji sa paklitakselom kod pacijenata koji su prethodno lečeni antraciklinima dovela je do povećane učestalosti i težine srčane disfunkcije u poređenju sa pacijentima koji su primali monoterapiju paklitakselom (NYHA Klasa I/II 10% nasuprot 0%; NYHA Klasa III/IV 2% nasuprot 1%), ali retko je dolazilo do smrtnog ishoda (videti Sažetak karakteristika proizvoda za trastuzumab). U svim, osim u pomenutim retkim slučajevima, pacijenti su reagovali na odgovarajuću terapiju.


Radijaciona pneumonija zabeležena je kod pacijenata koji su primali istovremeno i terapiju zračenjem.


Kapošijev sarkom povezan sa AIDS-om

Sa izuzetkom hematoloških i hepatičkih neželjenih dejstava (videti niže), učestalost i težina neželjenih

dejstava su generalno slične kod pacijenata sa Kapošijevim sarkomom i pacijenata sa drugim solidnim tumorima, a koji su lečeni monoterapijom paklitaksela. Podaci se baziraju na kliničkoj studiji u koju je bilo uključeno 107 pacijenata.


Poremećaji krvi i limfnog sistema: supresija koštane srži je bila najveća dozno zavisna toksična reakcija. Neutropenija je bila najznačajnija hematološka toksična reakcija. U toku prvog ciklusa terapije zabeležena je teška neutropenija (0,5 x 109/l) kod 20% pacijenata. U toku celokupnog perioda lečenja teška neutropenija uočena je kod 39% pacijenata. Neutropenija je bila prisutna duže od 7 dana kod 41% pacijenata, a 30 do 35 dana kod 8% pacijenata. Ona se povukla nakon 35 dana kod svih pacijenata koji su praćeni. Incidenca neutropenije stadijuma IV koja je trajala 7 dana iznosila je 22%.


Neutropenijska groznica izazvana paklitakselom zabeležena je kod 14% pacijenata i u 1,3% ciklusa terapije. Zabeležene su 3 septičke epizode (2,8%) u toku terapije paklitakselom, povezane sa primenom leka koje su imali fatalan ishod.


Trombocitopenija je uočena kod 50% pacijenata, a u teškom obliku (50 ćelija x 109/l) se javila kod 9% pacijenata. Samo 14% pacijenata imalo je pad u broju trombocita na 75 ćelija x 109/l, barem jednom u toku terapije. Epizode krvarenja vezane za terapiju paklitakselom zabeležene su kod 3% pacijenata, ali je hemoragija lokalizovana.


Anemija (Hb 11 g/dL) je zabeležena kod 61% pacijenata i bila je teška (Hb 8 g/dL) kod 10% njih. Transfuziju crvenih krvnih zrnaca, bilo je potrebno uraditi kod 21% pacijenata.


Poremećaji hepatobilijarnog trakta: Od svih pacijenata (50% lečenih inhibitorima proteaze) sa normalnom funkcijom jetre pre početka terapije, kod 28% došlo je do povećanja vrednosti bilirubina, 43% su imali povećanje alkalne fosfataze, a kod 44% uočeno je povećanje vrednosti AST (SGOT). Za svaki od ovih parametara to povećanje je bilo teško u 1% slučajeva.


Predoziranje


Ne postoji poznati antidot za slučajeve predoziranja paklitakselom. U slučaju predoziranja pacijente treb pažljivo pratiti. Lečenje treba usmeriti na primarno očekivane komplikacije predoziranja kao što su supresija koštane srži, periferna neurotoksičnost i mukozitis.


Predoziranje kod pedijatrijskih pacijenata može biti povezano sa akutnom intoksikacijom etanolom.


Inkompatibilnost


Prečišćeno polioksil 35 ricinusovo ulje može uzrokovati izdvajanje DEHP (di-(2-etilheksil)ftalat) iz plastikovanih kontejnera od polivinil hlorida (PVC), koje se povećava sa vremenom i koncentracijom. Shodno tome, priprema, čuvanje i primena razblaženog rastvora paklitaksela za infuziju treba da se sprovode korišćenjem opreme koja ne sadrži PVC.


Studije kompatibilnosti nisu sprovedene, te stoga ovaj lek ne treba mešati sa drugim lekovima.


Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka


Rukovanje: kao i kod svih antineoplastičnih agenasa treba biti obazriv prilikom rukovanja paklitakselom. Razblaživanje treba sprovesti pod aseptičnim uslovima i to treba da uradi obučeno osoblje u za to određenom prostoru. Osoblje treba da nosi odgovarajuće zaštitne rukavice. Treba preduzeti mere opreza da bi se izbegao kontakt sa kožom i mukoznim membranama. Ukoliko dođe do kontakta preparata sa kožom taj deo treba oprati sapunom i vodom. Ukoliko dođe do površinskog kontakta mogu se pojaviti svrab, pečenje i crvenilo. U slučaju kontakta sa mukoznim membranama treba ih dobro isprati vodom. U slučajevima udisanja preparata zabeleženi su dispneja, bol u grudima, pečenje u grlu i mučnina. Trudnice ne treba da rukuju paklitakselom.


Ukoliko se neotvorene bočice stave u frižider ili zamrznu može doći do obrazovanja taloga koji se rastvara bez ili uz malo mešanja nakon stavljanja bočice na sobnu temperaturu, što ne utiče na kvalitet proizvoda. Ukoliko je rastvor i dalje mutan ili ukoliko se uoči nerastvorljivi talog takvu bočicu treba odbaciti.


Priprema rastvora za i.v. primenu: pre infuzije paklitaksel se mora aseptičnim tehnikama razblažiti 0.9% rastvorom natrijum-hlorida za injekcije, ili 5% glukozom za injekcije, ili 5% glukozom i 0,9% natrijum- hloridom za injekcije ili 5% glukozom u Ringerovom rastvoru sve do konačne koncentracije od 0,3-1,2 mg/ml. Podaci o mikrobiološkoj,hemijskoj i fizičkoj stabilnosti u primeni rastvora za infuziju navedeni su u delu 6.3.


Nakon pripreme rastvori mogu biti magličasti što potiče od rastvarača i ne odstranjuje se filtracijom. Infuzija paklitaksela treba da se daje kroz infuzioni sistem sa filterom čije su mikropore na membrani 0,22 m. Nisu zabeleženi nikakvi značajni gubici u jačini leka nakon simuliranog davanja rastvora kroz i.v. sistem koji sadrži filter.


Retko je zabeležena pojava taloženja u toku davanja infuzije paklitaksela, a to se obično dešavalo pred kraj 24- časovnog perioda davanja infuzije. Mada razlog ovakvog taloženja nije razjašnjen on je verovatno posledica prezasićenosti razblaženog rastvora. Da bi se smanjio rizik od taloženja, paklitaksel treba iskoristiti što je


moguće pre nakon razblaživanja i treba izbegavati preterano mešanje, vibracije ili mućkanje. Pre upotrebe treba dobro isprati vodenim mlazom setove za davanje infuzije.

U toku infuzije treba redovno pratiti izgled rastvora i treba zaustaviti infuziju čim se uoči prisustvo taloga.


Da bi se svela na minumum izloženost pacijenta DEHP-u koji se može izdvojiti iz plastikovanih PVC kesa za infuziju, setova za infuziju ili iz drugih medicinskih instrumenata, razblaženi rastvori paklitaksela treba da se čuvaju u bočicama koje ne sadrže PVC (od stakla ili polipropilena) ili u plastičnim kesama (polipropilen, poliolefin) i da se daju pomoću setova za davanje leka obloženih polietilenom. Upotreba filter uređaja koji imaju kratke ulazne i/ili izlazne plastikovane PVC cevčice nije dovela do značajnog izdvajanju DEHP-a.


Uklanjanje: svi predmeti koji se koriste za pripremu, davanje ili koji na bilo koji drugi način dođu u kontakt sa paklitakselom treba da se uklone u skladu sa lokalnim smernicama za rukovanje citotoksičnim jedinjenima.

Početna stranica


A   B   C   D   E   F   G   H   I   J   K   L   M   N   O   P   Q   R   S   T   U   V   W   X   Y   Z