PATAXEL


UPUTSTVO ZA LEK


PATAXEL, koncentrat za rastvor za infuziju, 30 mg/5ml, 1x5ml PATAXEL, koncentrat za rastvor za infuziju, 100 mg/16,7 ml, 1x16,7ml PATAXEL, koncentrat za rastvor za infuziju, 300mg/50 ml, 1x50ml


Proizvođač: VIANEX S.A. - PLANT C'


Adresa: 16th km Marathonos Ave, Pallini Attiki 15351, Atina, Grčka

Podnosilac

zahteva: Beocompass d.o.o.


Adresa: Zvečanska 60/22, Beograd, Srbija


PATAXEL, koncentrat za rastvor za infuziju, 30 mg/5ml PATAXEL, koncentrat za rastvor za infuziju, 100 mg/16,7 ml PATAXEL, koncentrat za rastvor za infuziju, 300mg/50 ml


INN: paklitaksel


Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da koristite ovaj lek.


U ovom uputstvu pročitaćete:


  1. Šta je lek PATAXEL i čemu je namenjen

  2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek PATAXEL

  3. Kako se upotrebljava lek PATAXEL

  4. Moguća neželjena dejstva

  5. Kako čuvati lek PATAXEL

  6. Dodatne informacije


  1. ŠTA JE LEK PATAXEL I ČEMU JE NAMENJEN


    Lek Pataxel je antitumorski lek. Spada u grupu taksana koji se koriste u lečenju različitih vrsta kancera. Inhibira rast određenih ćelija kancera, naročito ćelija kancera dojke, jajnika, pluća i AIDS-om izazvanih sarkoma.


  2. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK PATAXEL


    Upozorite lekara ako uzimate druge lekove, imate neku hroničnu bolest, neki poremećaj metabolizma, preosetljivi ste na lekove ili ste imali alergijske reakcije na neke od njih.


    Lek PATAXEL ne smete koristiti:


  3. KAKO SE UPOTREBLJAVA LEK PATAXEL


    Ukoliko mislite da lek PATAXEL suviše slabo ili jako deluje na Vaš organizam, ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni leka PATAXEL, obratite se lekaru ili farmaceutu.


    Da bi se smanjile alergijske reakcije, kortikosteroidi, antihistaminici i H2-receptor antagonisti bi trebalo da se daju svim pacijentima pre primene infuzije PATAXEL-a, kao premedikacija. Te lekove možete dobiti u obliku tablete ili infuzije u venu ili na oba načina. Biće vam preporučeno da koristite hormonske steroidne tablete na 12 i na 6 časova pre početka primene leka PATAXEL. Takođe ćete primiti dve injekcije različitih antihistaminika, približno 30 do 60 minuta pre primene PATAXEL rastvora za infuziju.

    PATAXEL treba primenjivati kroz ugrađeni filter sa mikroporoznom membranom ≤ 0,22 μm, koji je ugrađen u

    infuzijsku cevčicu. PATAXEL se uvek mora primeniti infuzijom u venu u periodu od 3 do 24 sata. Obično se daje svake 2 do 3 nedelje, ako lekar ne odluči drugačije.

    Lekar će vas obavestiti o broju ciklusa PATAXEL-a koji treba da primate.

    Koliko često i koliko dugo ćete primati PATAXEL infuzije zavisi od vrste raka od koga se lečite. Doza koju ćete primati može biti prilagođena ili lečenje može biti odloženo u zavisnosti od krvne slike i Vašeg opšteg stanja. U zavisnosti od tipa i težine raka, primaćete samo PATAXEL ili PATAXEL u kombinaciji sa drugim antitumorskim lekom.

    Farmaceut ili lekar će rastvoriti PATAXEL prašak pre primene. PATAXEL se ne preporučuje za primenu kod dece (mlađe od 18 godina). Ako ste uzeli više leka PATAXEL nego što je trebalo

    Lekar će precizno odrediti Vašu dozu leka PATAXEL, tako da je verovatnoća predoziranja ovim lekom veoma mala.

    U slučaju bilo kakvih nejasnoća ili pitanja u vezi s primenom PATAXEL-a obratite se svom lekaru ili

    farmaceutu.


  4. MOGUĆA NEŽELJENA DEJSTVA


    Lek PATAXEL, kao i drugi lekovi, može da ima neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih.


    Odmah obavestite svog lekara ako primetite bilo koji od ovih simptoma i/ili stanja, ili znakova:


    neželjenih dejstava)

    - povišenu temperaturu, jaku groznicu, gušobolju ili ulkuse u ustima (znakovi supresije funkcije koštane srži)


    Morate da se obratite Vašem lekaru što je pre moguće ako primetite bilo koje od ovih neželjenih dejstva.


    Veoma česta neželjena dejstva

    Pojavljuju se kod više od 10 na 100 bolesnika koji uzimaju lek.


    Manje reakcije preosetljivosti kao što su crvenilo, osip i svrab.


    Infekcije: uglavnom infekcije gornjih disajnih puteva, infekcije mokraćnih puteva. Nedostatak vazduha.

    Gušobolja ili ulkusi u ustima, bol i crvenilo usta, proliv, mučnina, povraćanje. Gubitak kose.

    Bol u mišićima, grčevi, bol u zglobovima.

    Temperatura, jaka groznica, glavobolja, vrtoglavica, umor, bledilo, krvarenje, lakši nastanak podliva (modrica) nego obično.

    Obamrlost, trnci (osećaj mravinjanja) ili slabost u rukama i nogama (sve simptomi periferne neuropatije).

    Analize mogu pokazati sledeće: smanjenje broja trombocita, belih ili crvenih krvnih ćelija, nizak arterijski pritisak.


    Česta neželjena dejstva

    Pojavljuju se kod najviše 10 na 100 bolesnika koji uzimaju lek.


    Privremene blage promene na noktima i koži, reakcije na mestu primene injekcije (lokalizovano oticanje, bol i crvenilo kože)

    Analize mogu pokazati sledeće: usporen rad srca, izrazito povećanje nivoa jetrenih enzima (alkalne fosfataze i AST - SGOT )


    Povremena neželjena dejstva

    Pojavljuju se kod najviše 10 na 1000 bolesnika koji uzimaju lek.


    Šok zbog infekcije (tzv. septički šok)

    Palpitacije, poremećaj srčane funkcije (AV blok), ubrzan rad srca, srčani napad, respiratorni distres

    Umor, znojenje, nesvestica (sinkopa), značajne alergijske reakcije, flebitis (upala vene), oticanje lica, usana,

    usta, jezika i grla

    Krstobolja, bol u grudima, bol oko šaka i stopala, groznica, bol u stomaku

    Analize mogu pokazati sledeće: izrazito povišenje vrednosti bilirubina (žutica), visok arterijski pritisak, krvni

    ugrušak


    Retka neželjena dejstva

    Pojavljuju se kod najviše 10 na 10 000 bolesnika koji uzimaju lek.


    Nedostatak belih krvnih ćelija sa temperaturom i povišenim rizikom od infekcije (febrilna neutropenija) Zahvaćenost nerava sa osećajem slabosti u mišićima ruku i nogu (motorna neuropatija)

    Nedostatak vazduha, plućna embolija, plućna fibroza, intersticijalna pneumonija, dispneja, pleuralni izliv Opstrukcija creva, perforacija creva, upala debelog creva (ishemični kolitis), upala slezine (pankreatitis) Svrab, osip, crvenilo kože (eritem)

    Trovanje krvi (sepsa), peritonitis

    Pireksija, dehidracija, astenija, edem, malaksalost

    Ozbiljne i potencijalno smrtonosne reakcije preosetljivosti (anafilaktičke reakcije)

    Analze mogu pokazati: porast vrednosti kreatinina u krvi, što ukazuje na oštećenje funkcije bubrega


    Veoma retka neželjena dejstva

    Pojavljuju se kod najviše 10 na 100 000 bolesnika koji uzimaju lek.


    Nepravilan i ubrzan rad srca (atrijalna fibrilacija, supraventrikularna tahikardija)

    Iznenadni poremećaj stvaranja krvnih ćelija (akutna mijeloidna leukemija, mijelodisplastični sindrom) Poremećaj optičkog nerva i/ili poremećaji vida (scintilirajući skotom)

    Gubitak i slabljenje sluha (ototoksičnost), zvonjenje u ušima (tinitus), vrtoglavica


    Kašalj

    Krvni ugrušak u krvnom sudu stomaka i creva (mezenterička tromboza), upala debelog creva ponekad praćena upornim, teškim prolivom (pseudomembranozni kolitis, neutropenijski kolitis), voda u stomaku (ascites), ezofagitis, zatvor

    Ozbiljne reakcije preosetljivosti uključujući povišenu temperaturu, crvenilo kože, bol u zglobovima i/ili upalu

    oka (Stevens-Johnsonov sindrom), lokalno guljenje kože (epidermalna nekroliza), crvenilo sa nepravilnim crvenim (eksudativnim) mrljama (multiformni eritem), upala kože s plikovima i guljenjem (eksfolijativni dermatitis), urtikarija, omekšanje noktiju (pacijenti na terapiji bi trebali da koriste zaštitu od sunca na rukama i stopalima)

    Gubitak apetita (anoreksija)

    Ozbiljna i potencijalno smrtonosna reakcija preosetljivosti sa šokom (anafilaktički šok)

    Poremećaj funkcije jetre (nekroza jetre ili hepatička encefalopatija –u oba poremećaja zabeleženi su slučajevi sa

    smrtnim ishodom) Stanje smetenosti

    Vrtoglavica, glavobolja, encefalopatija, grand mal epiletični napadi, autonomna neuropatija


    Ukoliko ste zabrinuti zbog nekog neželjenog dejstva, obratite se Vašem lekaru.


    Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta.


  5. KAKO ČUVATI LEK PATAXEL


    Čuvati van domašaja i videokruga dece.


    Rok upotrebe


    Rok upotrebe leka pre otvaranja

    2 godine na temperaturi do 250C ako se čuva u originalnom pakovanju, zaštićeno od svetlosti.


    Rok upotrebe leka nakon razblaženja: Upotrebiti odmah.

    Proizvod je hemijski i fizički stabilan 7 dana posle razblaženja 5%-nim rastvorom glukoze za infuziju, odnosno14 dana nakon razblaženja sa 0,9%-nom rastvorom natrijum-hlorida za infuziju kada se čuva na temperaturi ≤ 25°C ili na 2°-8°C.

    Sa mikrobiološke tačke gledišta, proizvod se posle razblaženja mora odmah upotrebiti. Ukoliko se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja razblaženog proizvoda su odgovornost korisnika i ne bi trebalo da budu duži od 24 sata na temperaturi od 2°-8°C, osim ukoliko je razblaženje izvršeno u kontrolisanim aseptičnim uslovima.


    Čuvanje


    Čuvati na temperaturi do 25°C.

    Čuvati u originalnom pakovanju, zaštićeno od svetlosti.


    Za uslove čuvanja razblaženog rastvora leka PATAXEL, videti rok upotrebe.


    Nemojte koristiti lek PATAXEL posle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju.


    Svu neiskorišćenu količinu leka i svu opremu koja je korišćena za pripremu i primenu, ili koja je na drugi način došla u dodir sa paklitakselom rastvorom za infuziju treba da se ukloni u skladu sa važećim propisima za rukovanje sa citotoksičnim jedinjenjima.


  6. DODATNE INFORMACIJE

Šta sadrži lek PATAXEL


Aktivna supstanca je paklitaksel.

Jedan ml koncentrata za rastvor za infuziju sadrži 6 mg paklitaksela. Jedna bočica od 5 ml sadrži 30 mg paklitaksela.

Jedna bočica od 16,7 ml sadrži 100 mg paklitaksela.

Jedna bočica od 50 ml sadrži 300 mg paklitaksela.

Ostali sastojci su: makrogolglicerolricinoleat, etanol bezvodni, limunska kiselina bezvodna.


Kako izgleda lek PATAXEL i sadržaj pakovanja


PATAXEL, 6 mg/ml, koncentrat za rastvor za infuziju, je bistar, bezbojan do svetlo žut, viskozan rastvor; pakovan u bočice koje sadrže 5 ml, 16,7 ml ili 50 ml koncentrata za za rastvor za infuziju. Bočice su pakovane pojedinačno u kartonskoj kutiji.


Nosilac dozvole i Proizvođač


Naziv i adresa nosioca dozvole za stavljanje leka u promet:

Beocompass d.o.o. Zvečanska 60/22, Beograd Zemlja: Srbija

Tel: +381 11 361 88 93

Fax: +381 11 264 11 81

e-mail: info@beocompass.rs


Naziv i adresa proizvođača:

VIANEX S.A. - PLANT C'

16th km Marathonos Ave, Pallini Attiki 15351,

Atina, Grčka

Tel.: 0030 210 6666402

Fax: 0030 210 6666424

e-mail: kagkadisk@vianex.gr


Ovo uputstvo je poslednji put odobreno


Mart 2011


Režim izdavanja leka:


Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.


Broj i datum dozvole:


PATAXEL, koncentrat za rastvor za infuziju, 30 mg/5ml: 515-01-5047-10-001 od 16.05.2011. PATAXEL, koncentrat za rastvor za infuziju, 100 mg/16,7 ml: 515-01-5048-10-001 od 16.05.2011. PATAXEL, koncentrat za rastvor za infuziju, 300mg/50 ml: 515-01-5049-10-001 od 16.05.2011.


---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- SLEDEĆE INFORMACIJE SU NAMENJENE SAMO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:


Terapijske indikacije


Karcinom ovarijuma: prva linija hemioterapije kod karcinoma ovarijuma. Paklitaksel je indikovan za lečenje pacijenata sa uznapredovalim karcinomom ovarijuma ili rezidualnim oboljenjem (> 1 cm) nakon inicijalne laparotomije, u kombinaciji sa cisplatinom.

U drugoj liniji hemioterapije karcinoma ovarijuma, paklitaksel je indikovan u terapiji kod metastatskog karcinoma ovarijuma refraktarnog na standardnu terapiju preparatima platine.


Karcinom dojke: Kao adjuvantana terapija, paklitaksel je indikovan za lečenje pacijenata sa nodus-pozitivnim karcinomom dojke nakon prethodne terapije sa antraciklinom i ciklofosfamidom (AC terapija). Adjuvantna terapija paklitakselom je alternativa produžetku AC terapije.


Paklitaksel je indikovan u inicijalnoj terapiji lokalno uznapredovalog ili metastatskog karcinoma dojke, bilo u kombinaciji sa antraciklinima kod pacijenata kod kojih je terapija antraciklinima odgovarajuća ili u kombinaciji sa trastuzumabom kod pacijenata sa prekomernom ekspresijom HER-2 receptora (rezultat imunohistohemijske analize 3+), i kod kojih terapija antraciklinima nije odgovarajuća (videti odeljak 4.4 i 5.1)


Kao monoterapija, paklitaksel je indikovan za lečenje metastaskog karcinoma dojke kod pacijenata koji nisu kandidati za standarnu terapiju antraciklinima ili je terapija antraciklinima bila neuspešna.


Uznapredovali nemikrocelularni karcinom pluća: paklitaksel je u kombinaciji sa cisplatinom indikovan za terapiju nemikrocelularnog karcinoma pluća (NSCLC) kod pacijenata koji nisu kandidati za potencijalno kurativnu hirušku intervenciju ili/i terapiju zračenjem.


Kapošijev sarkom povezan sa AIDS-om: PATAXEL je indikovan za terapiju kod pacijenata sa uznapredovalim Kapošijevim sarkomom povezanim sa AIDS-om (KS), kod kojih prethodna lipozomalna antraciklinska terapija nije uspela. Ograničeni podaci o efikasnosti podržavaju ovu indikaciju. Sažetak relevantnih studija je dat u odeljku 5.1.


Doziranje i način primene


Pre primene paklitaksela kod svih pacijenata neophodna je premedikacija kortikosteroidima, antihistaminicima i H2 antagonistima, i to tako:


Premedikacija

Doza

primena pre PATAXEL-a

Deksametazon

20 mg oralno* ili i.v.

Oralna primena: približno12 i 6 sati

i.v. primena: 30 do 60 minuta

Difenhidramin **

50 mg i.v.

30 do 60 minuta


Cimetidin ili Ranitidin

300 mg i.v.

50 mg i.v.

30 do 60 minuta


* 8-20 mg za pacijente sa KS

** ili ekvivalentni antihistaminik npr. hlorfeniramin

PATAXEL se primenjuje putem infuzionog sistema sa filterom, čije su mikropore na membrani ≤ 0,22 μm, (videti odeljak 6.6).


Prva linija hemioterapije karcinoma ovarijuma: Iako se drugi režimi doziranja istražuju, kombinovana terapija PATAXEL-a i cisplatina se preporučuje. Prema dužini trajanja infuzije, dva dozna režima PATAXEL-a se preporučuju: PATAXEL 175 mg/m² primenjen kao 3-časovna intravenska infuzija, zatim cisplatin u dozi od 75 mg/m² svake treće nedelje; ili PATAXEL 135 mg/m² u 24-časovnoj infuziji, zatim cisplatin u dozi od 75 mg/m², sa pauzom od 3 nedelje između ciklusa (videti odeljak 5.1).


Druga linija hemioterapije karcinoma ovarijuma: Preporučena doza PATAXEL-a je 175 mg/m² primenjenog u 3- časovnoj infuziji, sa pauzom od 3 nedelje između ciklusa.


Adjuvantna hemioterapija karcinoma dojke: Preporučena doza PATAXEL-a je 175 mg/m² primenjenog u 3- časovnoj infuziji svake treće nedelje tokom četiri ciklusa, nakon AC terapije.


Prva linija hemioterapije karcinoma dojke: Kada se koristi u kombinaciji sa doksorubicinom (50 mg/m²), PATAXEL se primenjuje 24 časa posle doksorubicina. Preporučena doza paklitaksela je 220 mg/m² primenjena u 3-časovnoj intravenskoj infuziji, sa pauzom od 3 nedelje između ciklusa (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Kada se primenjuje u kombinaciji sa trastuzumabom, preporučena doza paklitaksela je 175 mg/m² data u 3- časovnoj intravenskoj infuziji, sa pauzom od 3 nedelje između ciklusa (videti odeljak 5.1). PATAXEL infuzija može se primeniti dan nakon prve doze trastuzumaba ili neposredno nakon narednih doza trastuzumaba, ukoliko je podnošljivost prethodne doze bila dobra (za detaljne informacije o doziranju trastuzumaba videti SPC Herceptin).


Druga linija hemioterapije karcinoma dojke: Preporučena doza paklitaksela je 175 mg/m² primenjenog u 3- časovnoj infuziji, sa pauzom od 3 nedelje između ciklusa.


Terapija uznapredovalog nemikrocelularnog karcinoma pluća: preporučena doza paklitaksela je 175 mg/m2 u 3- časovnoj i.v. infuziji, praćena cisplatinom u dozi od 80 mg/m2, sa pauzom od 3 nedelje između ciklusa.


Terapija Kapošijevog sarkoma povezanog sa AIDS-om: Preporučena doza PATAXEL-a je 100 mg/m² u 3- časovnoj intravenskoj infuziji svake 2 nedelje.


Naredne doze PATAXEL-a se primenjuju u zavisnosti od individualne tolerancije pacijenta.


Ponovna primena paklitaksela se ne preporučuje sve dok broj neutrofila ne bude ≥ 1500/mm3 (≥1000/mm3 za pacijente sa KS) i broj trombocita ≥ 100000/mm3 (≥75000/mm3 za pacijente sa KS). Kod pacijenata kod kojih je došlo do teške neutropenije (broj neutrofila < 500/mm3 za ≥ 7 dana) ili teške periferne neuropatije, treba izvršiti smanjenje doze paklitaksela za 20% u narednim ciklusima (25% za pacijente sa KS) (videti odeljak 4.4).


Pacijenti sa oštećenjem jetre: Adekvatni podaci nisu dostupni za prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem jetre (videti odeljke 4.4 i 5.2). Pacijenti sa teškim oštećenjem jetre ne bi trebalo da se leče paklitakselom.


Kontraindikacije


PATAXEL je kontraindikovan kod pacijenata sa teškom poznatom preosetljivošću na paklitaksel, ili na bilo koju od pomoćnih materija, a posebno na polioksietilovano ricinusovo ulje (videti odeljak 4.4).


Primena PATAXEL-a je kontraindikovana u periodu trudnoće i dojenja (videti odeljak 4.6). Ne sme se primenjivati kod pacijenta čije je broj neutrofila pre početka terapije < 1500/mm3 (< 1000/mm3 za pacijente sa KS).


Kod pacijenata sa Kapošijevim sarkomom, sa istovremenim prisutnim teškim, nekontrolisanim infekcijama PATAXEL je takođe kontraindikovan.


Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka


PATAXEL se mora primenjivati pod nadzorom lekara koji ima iskustva u primeni hemioterapijskih agenasa. Pošto značajna reakcija preosetljivosti može da se pojavi, neophodna je odgovarajuća oprema za regovanje u takvim situacijama.


Pre upotrebe paklitaksela kod svih pacijenata mora da se izvrši premedikacija kortikosteroidima, antihistaminicima i H2-receptor antagonistima (videti odeljak 4.2).


Kada se koristi u kombinovanoj terapiji, PATAXEL treba primeniti pre cisplatina (videti odeljak 4.5).


Značajne reakcije preosetljivosti manifestovane dispnejom i hipotenzijom koje zahtevaju lečenje, angioedemom i generalizovanom koprivnjačom javljaju se kod <1% pacijenata koji su primili PATAXEL posle adekvatne premedikacije. Ove reakcije su verovatno posredovane oslobađanjem histamina. U slučaju teške reakcije preosetljivosti, PATAXEL infuziju treba odmah prekinuti, započeti sa simptomatskom terapijom, a pacijentu ne treba ponovo davati ovaj lek.


Supresija koštane srži (primarno neutropenija) je dozno-limitirajuća toksičnost. Tokom primene PATAXEL®a potrebno je često proveravati krvnu sliku. Lek se ne sme ponovo primeniti sve dok broj neutrofila ne bude ≥ 1500/mm3 (≥ 1000/mm3 za pacijente sa KS) i broj trombocita ≥ 100 000/mm3 (≥ 75 000/mm3 za pacijente sa KS). U kliničkim studijama sa pacijentima sa Kapošijevim sarkomom, većina pacijenata je primala faktor stimulacije granulocitne loze (G-CSF).


Teški poremećaji u srčanoj provodljivosti su retko zabeleženi kod monoterapije PATAXEL-a. Ukoliko dođe do razvoja značajnih abnormalnosti u sprovodljivosti srca tokom terapije PATAXEL-om, odmah treba primeniti odgovarajuću terapiju i nastaviti sa kontinuiranim praćenjem stanja srca i tokom narednih primena terapije PATAXEL-om. Hipotenzija, hipertenzija i bradikardija su primećene u toku primene PATAXEL-a. Pacijenti su obično asimptomatski i uglavnom ne zahtevaju primenu neke terapije. Preporučuje se često praćenje vitalnih


znakova, a naročito u toku prvog sata primene infuzije PATAXEL-a. Teški kardiovaskularni poremećaji su primećeni češće kod pacijenata sa nemikrocelularnim karcinomom pluća nego kod pacijenata sa karcinomom dojke ili ovarijuma. Jedan jedini slučaj srčane insuficijencije kao posledica davanja paklitaksela je zabeležen u AIDS-KS kliničkoj studiji.

Kada se PATAXEL koristi u kombinovanoj terapiji sa doksorubicinom ili trastuzumabom u inicijalnoj terapiji metastatskog karcinoma dojke, treba obratiti pažnju na praćenje funkcija srca. Kod kandidata za terapiju PATAXEL-om u navedenim kombinovanim terapijama, pre početka terapije mora se izvršiti kardiološki pregled, uključujuću anamnezu, fizički pregled, elektrokardiogram (EKG), ehokardiogram, i/ili MUGA skeniranje. Srčanu funkciju treba dalje pratiti tokom terapije (npr. svaka tri meseca). Praćenje može pomoći da se pravovremeno otkriju pacijenti kod kojih je nastala srčana disfunkcija. Ordinirajući lekar na osnovu pažljive procene kumulativne doze primljenog (mg/m3) antraciklina, donosi odluku o učestalosti procene ventrikularne funkcije. Kada testovi pokazuju pogoršanje srčane funkcije, čak iako je to pogoršanje asimptomatsko, lekar mora pažljivo da razmotri kliničke koristi dalje terapije u odnosu na mogući rizik od oštećenja srca uključujući i mogućnost ireverzibilnog oštećenja. Ukoliko se sa terapijom nastavlja, kontrola srčane funkcije treba da se radi češće (npr. na svaka 1-2 ciklusa). Za detaljnije informacije pogledati Sažetak karakteristika leka Herceptin®-a ili doksorubicina.


Iako je pojava periferne neuropatije česta, razvoj teških simptoma je redak. U teškim slučajevima, preporučuje se smanjenje doze za 20% (25% kod pacijenata sa KS) u narednim ciklusima PATAXEL-a. Kod pacijenata sa nemikrocelularnim karcinomom pluća i kod pacijenta sa karcinomom ovarijuma, primena PATAXEL-a u prvoj liniji hemioterapije u 3-časovnoj infuziji u kombinaciji sa cisplatinom, češće je dovodila do pojave teške neurotoksičnosti nego primena PATAXEL u monoterapiji ili primena ciklofosfamida praćenog cisplatinom.


Pacijenti sa oštećenjem jetre mogu imati povećani rizik od toksičnih efekata, a posebno za razvoj mijelosupresije stepen III-IV. Nema podataka da je toksičnost PATAXEL-a povećana kada se primenjuje kao 3-časovna infuzija kod pacijenata sa blagim poremećajem funkcije jetre. Kada se PATAXEL primenjuje kao duža infuzija kod pacijenata sa umerenim do teškim oštećenjem jetre, može se uočiti teži stepen mijelosupresije. Pacijente treba pažljivo pratiti radi mogućeg razvoja težeg stepena mijelosupresije (videti odeljak 4.2). Nema dovoljno podataka o prilagođavanju doza kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem jetre (videti odeljak 5.2). Nema podataka o primeni PATAXEL-a kod pacijenata sa teškom holestazom. Pacijentima sa teškim oštećenjem jetre se ne treba primenjivati paklitaksel.

S obzirom da PATAXEL sadrži etil alkohol (396 mg/ml) treba obratiti pažnju na moguće efekte na nivou centralnog nervnog sistema (CNS), kao i na druge efekte.

Treba obratiti posebnu pažnju na to da se izbegava intraarterijska primena PATAXEL-a, rastvora za infuziju, pošto su u ispitivanjima na životinjama, kada je ispitivana lokalna podnošljivost, primećene teške tkivne reakcije nakon intraarterijske primene.


Pseudomembranozni kolitis je retko zabeležen, uključujući slučajeve kod pacijenata koji nisu istovremeno primali antibiotsku terapiju. Ovo neželjeno dejstvo treba imati na umu pri diferencijalnoj dijagnozi kod slučajeva teškog ili dugotrajnog proliva koji se javlja u toku ili u kratkom vremenskom intervalu nakon primene paklitaksela.


PATAXEL u kombinaciji sa terapijom zračenja pluća, nezavisno od redosleda primene, može doprineti razvoju intersticijalne pneumonije.


U mnogim eksperimentima paklitaksel je pokazao teratogeno, embriotoksično i mutageno dejstvo. Zato i muškarci i žene reproduktivne sposobnosti, kao i njihovi partneri, treba da koriste kontraceptivna sredstva u toku terapije i najmanje 6 meseci nakon terapije paklitakselom (vidi odeljak 4.6).


Muškarcima koji treba da prime ovaj lek treba da potraže savet lekara o čuvanju sperme pre terapije usled mogućnosti nastanka ireverzibilne neplodnosti tokom terapije sa paklitakselom.


Kod pacijenata sa KS, teški mukozitis je redak. U slučaju pojave teške reakcije, dozu paklitaksela treba smanjiti za 25%.


Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija


Cimetidin primenjen u okviru premedikacije ne utiče na klirens paklitaksela.


Preporučeni režim doziranja PATAXEL-a u prvoj liniji hemioterapije karcinoma ovarijuma, jeste davanje PATAXEL-a pre cisplatina. Kada se PATAXEL primenjuje pre cisplatina, sigurnosni profil PATAXEL-a odgovara profilu kad se primenjuje kao monoterapija. Kad se PATAXEL daje posle cisplatina, kod pacijenata je mijelosupresija bila jače izražena i klirens paklitaksela je smanjen za oko 20%. Pacijenti oboleli od karcinoma ginekoloških organa, koji se leče sa PATAXEL-om i cisplatinom mogu imati povećan rizik od oštećenja funkcije bubrega nego kad se leče sa monoterapijom cisplatina.


Budući da može doći do smanjene eliminacije doksorubicina i njegovih aktivnih metabolita u slučaju kada se paklitaksel i doksorubicin daju unutar kratkog vremenskog perioda, kod inicijalnog lečenja metastatskog karcinoma dojke, PATAXEL se mora davati 24 sata nakon doksorubicina (videti odeljak 5.2).

Metabolizam paklitaksela katalizovan je, jednim delom, preko izoenzima citohroma P450 - CYP2C8 i 3A4 (videti odeljak 5.2). Kliničke studije pokazale su da je glavni metabolički put paklitaksela kod ljudi katalizovan pomoću izoenzima CYP2C8 do 6α-hidroksipaklitaksela. Moguća je interakcija sa montelukastom na nivou metabolizma, obzirom da ovaj lek deluje in vitro kao snažan inhibitor CYP2C8. Istovremena primena ketokonazola, poznatog snažnog inhibitora CYP3A4, ne utiče na eliminaciju paklitaksela. Zbog toga se oba leka mogu istovremeno primeniti bez prilagođavanja doze. Nema dovoljno podataka o interakcijama paklitaksela s drugim lekovima koji su substrati/inhibitori CYP3A4 izoenzima. Zbog toga je potreban oprez kod istovremene primene paklitaksela i poznatih inhibitora (npr. eritromicin, fluoksetin, gemfibrozil) ili induktora (npr. rifampicin, karbamazepin, fenitoin, fenobarbital, efavirenc, nevirapin) izoenzima CYP2C8 ili 3A4.


Studije kod pacijenata sa KS, koji su primali istovremeno više lekova, pokazuju da je klirens paklitaksela bio značajno niži u prisustvu nelfinavira i ritonavira, ali ne i indinavira. Nedovoljno je podataka o interakcijama sa ostalim inhibitorima proteaza. Usled toga paklitaksel treba primenjivati uz oprez kod pacijenata koji istovremeno primaju inhibitore proteaza.


Primena u periodu trudnoće i dojenja


Paklitaksel se pokazao kao embriotoksičan i fetotoksičnost kod zečeva, a kod pacova je uzrokovao smanjenje fertiliteta.

Nema podataka o primeni PATAXEL-a kod trudnica. Ako se primenjuje kod trudnica, paklitaksel kao i ostali citostatici može dovesti do oštećenja fetusa, pa je usled toga primena paklitaksela u trudnoći kontraindikovana. Ženama treba savetovati da tokom terapije paklitakselom izbegavaju da zatrudne, a ukoliko pacijentkinja zatrudni za vreme terapije paklitakselom treba odmah obavestiti ordinirajućeg lekara.


Nije poznato da li se paklitaksel izlučuje majčinim mlekom. Primena PATAXEL-a tokom dojenja je kontraindikovana. Dojenje treba prekinuti za vreme trajanja terapije.


Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama


Nema podataka o uticaju paklitaksela na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilima i rukovanju mašinama. Potrebno je napomenuti da PATAXEL sadrži alkohol (videti odeljke 4.4 i 6.1).


Neželjena dejstva


Ukoliko nije drugačije naznačeno, sledeći podaci odnose se na sveukupnu bazu podataka o sigurnosti kod 812 pacijenta sa solidnim tumorima koji su u okviru kliničkih studija lečeni monoterapijom paklitakselom. Kako je KS populacija vrlo specifična, posebno poglavlje zasnovano na kliničkoj studiji sa 107 pacijenta, je opisano na kraju ovog odeljka.

Ako nije navedeno drugačije, učestalost i težina neželjenih efekata su u suštini iste pri primeni paklitaksela kao terapije kod karcinoma ovarijuma, karcinoma dojke ili NSCLC-a. Starost pacijenta ne utiče posebno ni na jedan od posmatranih toksičnih efekata paklitaksela.

Najčešće značajno neželjeno dejstvo izazvano paklitakselom bilo je mijelosupresija (supresija koštane srži). Teška neutropenija (< 500ćelija/mm3) uočena je kod 28 % pacijenata, ali nije bila udružena sa febrilnim epizodama. Kod samo 1 % pacijenata došlo je do pojave teške neutropenije koja je trajala 7 ili više dana. Trombocitopenija je zabeležena kod 11 % pacijenata. Kod 3 % pacijenata broj trombocita se barem jednom tokom istraživanja smanjio na vrednost < 50 000/mm3. Anemija je primećena kod 64% pacijenata, ali samo kod 6% pacijenata bila je jako izražena (Hb <5mmol/l). Učestalost i težina anemije povezane su sa početnim vrednostima hemoglobina pre početka studije.


Neurotoksičnost, uglavnom periferna neuropatija, javljala se češće i kao teža pri primeni 175 mg/m2 u 3- časovnoj infuziji (neurotoksičnost kod 85 % pacijenata, kod 15 % teška), nego pri primeni 135 mg/m2 u 24- časovnoj infuziji (periferna neuropatija kod 25 % pacijenata, kod 3 % teška), kada se paklitaksel primenjivao u kombinaciji sa cisplatinom. Kod pacijenata sa NSCLC i pacijentkinja sa karcinomom jajnika, uočen je jasan porast pojave teške neurotoksičnosti pri terapiji paklitakselom u 3-časovnoj infuziji, koju je sledio cisplatin. U nekoliko slučajeva periferna neuropatija bila je razlog prekida lečenja paklitakselom. Senzorni simptomi su se ublažili ili su sasvim prošli posle nekoliko meseci od obustave paklitaksela. Neuropatije prisutne od ranije, izazvane prethodnim terapijama, nisu kontraindikacija za lečenje paklitakselom.


Artralgija ili mijalgija javile su se kod 60% pacijenata, u težem obliku kod 13%.


Značajna reakcija preosetljivosti sa mogućim smrtnim ishodom (definisana kao hipotenzija koja zahteva terapiju, angioedem, zastoj u disanju koji zahteva primenu bronhodilatatora, ili generalizovana koprivnjača) javila se kod 2 pacijenta (< 1 %). Kod 34% pacijenata (17% svih ciklusa terapije) došlo je do blagih reakcija preosetljivosti. Ove blage reakcije, uglavnom crvenilo lica i osip, nisu zahtevale lečenje i nisu sprečavale dalji nastavak terapije paklitakselom.

Reakcije na mestu primene injekcije do kojih dolazi tokom intravenske primene mogu dovesti do lokalizovanog edema, bola, eritema i induracije.U nekim slučajevima ekstravazacija može imati za posledicu celulitis. Prijavljeno je ljuštenje i/ili guljenje kože, ponekada povezano sa ekstravazacijom. Moguća je i promena boje kože. Prijavljeni su retki slučajevi ponovne pojave kožnih reakcija na mestu ranije ekstravazacije nakon primene paklitaksela na drugome mestu (tzv. anamnestic reaction, “recoll”). Specifično lečenje reakcija koje su posledica


ekstravazacije još nije poznato.

U donjoj tabeli navedena su neželjena dejstva, bez obzira na stepen težine, koja se odnose na primenu 3-časovne infuzije paklitaksela kod metastatske bolesti, kao monoterapije, (812 pacijenta koji su lečeni u kliničkim ispitivanjima), kao i prema izveštajima iz postmarketinškog praćenja* paklitaksela.

Učestalost neželjenih dejstava navedenih ispod je definisana prema konvenciji, kao: veoma česta (≥1/10); česta (≥1/100 i <1/10); povremena (≥1/1.000 i <1/100); retka (≥1/10.000 i <1/1.000); veoma retka (<1/10.000).


Infekcije i infestacije: Veoma česta: infekcije (uglavnom urinarnog trakta i infekcije gornjih disajnih puteva), sa zabeleženim slučajevima smrtnog ishoda.

Povremena: septički šok.

Retka*: pneumonija, peritonitis, sepsa. Poremećaji krvi i limfnog sistema:

Veoma česta: mijelosupresija, neutropenija, anemija, trombocitopenija, leukopenija, krvarenje.

Retka*: febrilna neutropenija.

Veoma retka*: akutna mijeloidna leukemija, mijelodisplatični sindrom. Imunološki poremećaji:

Veoma česta: manje reakcije preosetljivosti (uglavnom crvenilo i osip).

Povremena: značajne reakcije preosetljivosti koje zahtevaju terapiju (npr. hipotenzija, angioedem, zastoj u disanju, generalizovana koprivnjača, groznica, bolovi u leđima, bolovi u grudima, tahikardija, bolovi u stomaku, bolovi u ekstremitetima, znojenje i hipertenzija).

Retka*: anafilaktičke reakcije. Veoma retka*: anafilaktički šok.


Poremećaji metabolizma i ishrane: Veoma retka*: anoreksija. Psihijatrijski poremećaji:

Veoma retka*: pometenost (konfuzija).


Poremećaji nervnog sistema:


Veoma česta: neurotoksičnost (uglavnom: periferna neuropatija).

Retka*: motorna neuropatija (sa posledičnom manjom distalnom slabošću).

Veoma retka*: autonomna neuropatija (rezultira paralitičkim ileusom i ortostatskom hipotenzijom), grand-mal epileptički napadi, konvulzije, encefalopatije, vrtoglavica, glavobolja, ataksija.


Poremećaji na nivou oka: Veoma retka*: optički nerv i/ili poremećaji vida (scintilirajući skotom), naročito kod pacijenata koji uzimaju


veće doze od preporučenih. Poremećaji sluha i labirinta:

Veoma retka*: ototoksičnost, gubitak sluha, tinitus, vrtoglavica. Kardiološki poremećaji:

Česta: bradikardija.

Povremena: kardiomiopatija, asimptomatska ventrikularna tahikardija, tahikardija sa bigeminijom, AV blok i sinkopa, infarkt miokarda.

Veoma retka*: atrijalna fibrilacija, supraventrikularna tahikardija. Vaskularni poremećaji:

Veoma česta: hipotenzija.

Povremena: hipertenzija, tromboza, tromboflebitis. Veoma retka*: šok.


Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji:


Retka*: dispneja, pleuralna efuzija, intersticijalna pneumonija, fibroza pluća, plućna embolija, respiratorna insuficijencija.

Veoma retka*: kašalj. Gastrointestinalni poremećaji:

Veoma česta: mučnina, povraćanje, proliv, mukozne upale.

Retka*: opstrukcija creva, perforacije creva, ishemični kolitis, pankreatitis.

Veoma retka*: mezenterijska tromboza, pseudomembranozni kolitis, ezofagitis, zatvor, ascit, neutropenijski kolitis.


Hepatobilijarni poremećaji:


Veoma retka*: nekroza jetre, hepatička encefalopatija (oba sa zabeleženim slučajevima smrtnog ishoda). Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva:

Veoma česta: alopecija.

Česta: blage i prolazne promene na koži i noktima. Retka*: svrab, osip, eritem.

Veoma retka*: Stevens-Johnsonov sindrom, epidermalna nekroliza, multiformni eritem, eksfolijativni dermatitis,

urtikarija, otpadanje nokta (pacijenti na terapiji trebaju da nose zaštitu od sunca za ruke i noge). Poremećaji mišićno-koštanog i vezivnog tkiva:


Veoma česta: artralgija, mijalgija.


Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene:


Česta: reakcije na mestu uboda injekcije (uključujući lokalizovani edem, bol, eritem, induraciju, ponekad ekstravazacija može uzrokovati celulitis, fibrozu i nekrozu kože).

Retka*: astenija, pireksija, dehidratacija, edemi, malaksalost. Laboratorijska ispitivanja:

Česta: Izraziti porast AST (SGOT) i alkalne fosfataze.

Povremena: izraziti porast bilirubina. Retka*: porast kreatinina u krvi.


Pacijenti oboleli od karcinoma dojke koji primaju paklitaksel kao adjuvantnu terapiju posle AC terapije imaju veću učestalost: neurosenzorne toksičnosti, reakcija preosetljivosti, artralgija/mialgija, anemije, infekcija, groznice, mučnina / povraćanja i proliva u odnosu na pacijente koje primaju samo AC terapiju. Ipak, učestalost ovih neželjenh dejstva odgovara učestalosti neželjenih dejstva kod primene monoterapije paklitakselom, a koja su navedena ranije.


Kombinovana terapija


Sledeća diskusija odnosi se na dva velika ispitivanja prve linije hemioterapije kod karcinoma ovarijuma (paklitaksel + cisplatin: više od 1050 pacijentkinja); dve kliničke studije faze III prve linije terapije metastatskog karcinoma dojke: jedna je ispitivala kombinovanu terapiju sa doksorubicinom (paklitaksel + doksorubicin: 267 pacijenata), dok je u drugoj ispitivana kombinovana terapija sa trastuzumabom (planirana analiza podgrupa, paklitaksel + trastuzumab: 188 pacijentkinja) i dve kliničke studije faze III za lečenje uznapredovalog NSCLC (paklitaksel + cisplatin: više od 360 pacijenata) (videti odeljak 5.1).

Prilikom primene 3-časovne infuzije u prvoj liniji hemioterapije karcinoma ovarijuma češće su primećeni neurotoksičnost, artralgija/mialgija i preosetljivost kod pacijenata lečenih paklitakselom i zatim cisplatinom, nego kod pacijenata koji su lečeni ciklofosfamidom i zatim cisplatinom. Uočeno je da je pojava mijelosupresije bila ređa i blaža kod 3-časovne infuzije paklitaksela i zatim cisplatina, u poređenju sa ciklofosfamidom i zatim cisplatinom.

Kod prve linije hemioterapije metastatskog karcinoma dojke, neutropenija, anemija, periferna neuropatija, artralgija/mialgija, astenija, groznica i proliv, češće i teže su primećeni, kada se primenjivao paklitaksel (220 mg/m2) kao 3-časovna infuzija 24 časa posle doksorubicina (50 mg/m2) u poređenju sa standardnom FAC- terapijom (5-FU 500 mg/m2, doksorubicin 50 mg/m2, ciklofosfamid 500 mg/m2). Mučnina i povraćanje su ređi i blaži kod režima sa paklitakselom (220 mg/m2) / doksorubicinom (50 mg/m2), u poređenju sa standardnim FAC-režimom. Moguće je da je primena kortikosteroida doprinela manjoj učestalosti i težini mučnine i povraćanja u grupi pacijenata lečenih sa paklitakselom/doksorubicinom.

Prilikom primene 3-časovne infuzije paklitaksela u kombinaciji sa trastuzumabom u prvoj liniji terapije pacijenata sa metastatskim karcinomom dojke češće su, u odnosu na monoterapiju paklitakselom, primećene sledeće reakcije (bez obzira na njihovu povezanost sa paklitakselom ili trastuzumabom): zastoj srca (8% nasuprot 1 %), infekcija (46% nasuprot 27%), drhtavica (42% nasuprot 4%), groznica (47% nasuprot 23%),

kašalj (42% nasuprot 22%), osip (39% nasuprot 18%), artralgija (37% nasuprot 21%), tahikardija (12% nasuprot

4%), proliv (45% nasuprot 30 %), hipertonija (11% nasuprot 3%), epistaksa (18% nasuprot 4%), akne (11%


nasuprot 3%), herpes simpleks (12% nasuprot 3%), slučajna povreda (13% nasuprot 3%), nesanica (25%

nasuprot 13%), rinitis (22% nasuprot 5%), sinuzitis (21% nasuprot 7%) i reakcije na mestu primene (7% nasuprot 1%). Neke od navedenih razlika u učestalosti mogu se protumačiti povećanim brojem i trajanjem lečenja kombinacijom paklitaksel/trastuzumab, u poređenju sa monoterapijom paklitakselom. Teška neželjena dejstva opisana su sa sličnom učestalošću za paklitaksel/trastuzumab u kombinovanoj terapiji i za monoterapiju paklitakselom.

Kada je doksorubicin primenjen u kombinaciji sa paklitakselom kod metastatskog karcinoma dojke, primećeni su poremećaji kontraktilnosti srca (≥20%-tno smanjenje frakcije izbacivanja leve komore) kod 15 % pacijenata, nasuprot 10 % kod standardnog FAC-režima. Kongestivni zastoj srca primećen je kod < 1 % pacijenata u obe paklitaksel/doksorubicin i standardna FAC grupe. Primena trastuzumaba u kombinaciji sa paklitakselom kod pacijenata koji su prethodno lečeni antraciklinima dovelo je do povećane učestalosti i težine poremećaja srčane funkcije, u poređenju sa pacijentima koji su lečeni monoterapijom paklitakselom (NYHA klasa I/II 10% nasuprot 0%; NYHA klasa III/IV 2% nasuprot 1%), ali retko je dolazilo i do smrtnog ishoda (videti Sažetak karakteristika leka za trastuzumab). U svim slučajevima, osim u navedenim retkim, pacijenti su reagovali na odgovarajuće lečenje.


Radijaciona pneumonija je zabeležena kod pacijenata koji su istovremeno primali I terapiju zračenjem.


AIDS-povezani Kapošijev sarkom: Sa izuzetkom hematoloških i hepatičkih neželjenih dejstava (videti niže), učestalost i težina neželjenih dejstava su generalno slične između bolesnika s Kapošijevim sarkomom i pacijenata sa drugim solidnim tumorima, a koji su lečeni sa monoterapijom paklitaksela. Podaci se baziraju na kliničkoj studiji u koju je bilo uključeno 107 pacijenata.


Poremećaji krvi i limfnog sistema: supresija koštane srži je najvažnija toksičnost koja ograničava dozu. Neutropenija je najznačajnije hematološko neželjeno dejstvo. U toku prvog ciklusa lečenja, teška neutropenija (<500 ćelija/mm3) se pojavila kod 20% pacijenata. Tokom celokupnog perioda lečenja, teška neutropenija se javila kod 39% pacijenata. Neutropenija je bila prisutna >7 dana kod 41% i 30-35 dana kod 8% pacijenata. U okviru 35 dana došlo je do oporavka kod svih praćenih pacijenata. Učestalost neutropenije IV stepena koja je trajala ≥ 7 dana iznosila je 22%.


Febrilna neutropenija povezana s paklitakselom javila se kod 14% pacijenata i u 1,3 % svih ciklusa lečenja. U toku primene paklitaksela pojavile su se i 3 septične epizode (2,8%) povezane sa lekom koje su završile fatalno.


Trombocitopenija se javila kod 50% pacijenata, a bila je izrazito teška (< 50 000 ćelija/mm3) kod 9% pacijenata. Samo 14% pacijenata je imalo smanjenje broja trombocita < 75000 ćelija/mm3, barem jednom u toku lečenja. Krvarenje povezano sa paklitakselom pojavilo se kod < 3% pacijenata, ali su hemoragijske epizode bile lokalizovane.


Anemija (Hb < 11 g/dl) je zabeležena kod 61% pacijenta, a bila je izrazito teška (Hb < 8 g/dl) u 10% slučajeva. Transfuzija eritrocita je bila potrebna kod 21% pacijenata.


Hepatobilijarni poremećaji: među pacijentima (>50% pacijenata na inhibitorima proteaze) sa normalnom funkcijom jetre pre lečenja, 28% pacijenata je imalo povišen bilirubin, 43% povišenu alkalnu fosfatazu i 44% povišen AST (SGOT). Za svaki od navedenih parametara, povećanje je bilo teško u 1% slučajeva.


Predoziranje


Kod predoziranja sa paklitakselom nema poznatog antidota. Prve očekivane komplikacije predoziranja bi bile supresija koštane srži, periferna neuropatija i mukozitis.


Inkompatibilnost


Polioksietilovano ricinusovo ulje, koje se nalazi u sastavu leka, može da uzrokuje izdvajanje DEHP (di-(2- etilheksil) ftalat) iz plastične polivinil hlorid (PVC) posude, i to u nivoima koji su direktno srazmerni koncentraciji i proteklom vremenu. Posledično, rastvor PATAXEL®-a treba da se priprema, čuva i primenjuje u opremi i bočicama koje ne sadrže PVC.


Rok upotrebe


Rok upotrebe leka pre otvaranja

2 godine na temperaturi do 250C ako se čuva u originalnom pakovanju, zaštićeno od svetlosti.


Rok upotrebe leka nakon razblaženja: Upotrebiti odmah.

Proizvod je hemijski i fizički stabilan 7 dana posle razblaženja 5%-nim rastvorom glukoze za infuziju,

odnosno14 dana nakon razblaženja sa 0,9%-nom rastvorom natrijum-hlorida za infuziju kada se čuva na temperaturi ≤ 25°C ili na 2°-8°C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, proizvod se posle razblaženja mora odmah upotrebiti. Ukoliko se odmah ne

upotrebi, vreme i uslovi čuvanja razblaženog proizvoda su odgovornost korisnika i ne bi trebalo da budu duži od 24 sata na temperaturi od 2°-8°C, osim ukoliko je razblaženje izvršeno u kontrolisanim aseptičnim uslovima.


Posebne mere upozorenja pri čuvanju


Čuvati na temperaturi do 25°C.

Čuvati u originalnom pakovanju, zaštićeno od svetlosti.

Za uslove čuvanja razblaženog rastvora leka, videti odeljak 6.3.


Priroda i sadržaj kontaktne ambalaže


Bočice od stakla klase I, zatvorene sa gumenim zapušačem. Zatvarač je učvršćen kapicom koja je izgrađena od aluminijuma. Na kapici se nalazi zaštitni plastični poklopac od polipropilena (flip-of). Bočica je zapakovana u u kartonsku kutiju sa uputstvom za upotrebu leka. Bočice sadrže 30 mg, 100 mg i 300 mg paklitaksela, u 5 ml, 16.7 ml i 50 ml koncentrata rastvora za infuziju.


Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka


Rukovanje: Kao što je slučaj sa svim antineoplastičnim agensima, kod rukovanja PATAXEL-om potreban je oprez. Paklitaksel treba da razblažuje za to obučeno osoblje, u aseptičnim uslovima i u za to određenom prostoru. Pri tome osoblje treba da upotrebljava odgovarajuće zaštitne rukavice. Potrebno je preduzeti mere opreza kako bi se izbegao dodir sa kožom i sluznicama. Ukoliko rastvor paklitaksela dođe u dodir sa kožom, treba je odmah dobro oprati sapunom i vodom. Ukoliko dođe do površinskog kontakta sa kožom, mogu se javiti peckanje, pečenje i crvenilo. Ukoliko paklitaksel dođe u dodir sa sluznicama, treba ih dobro isprati pod mlazom vode. Prijavljeni su slučajevi dispneje, bolova u grudima, pečenja u grlu i mučnine prilikom

udisanja leka.


Ukoliko su neotvarane bočice stajale u frižideru, može doći do stvaranja taloga koji se na sobnoj temperaturi rastvori uz lagano protresanje ili bez protresanja. Ovo ne utiče na kvalitet proizvoda. Ukoliko je rastvor i dalje zamućen, ili se primeti talog koji se ne može rastvoriti, bočicu treba odbaciti.


PATAXEL ostaje mikrobiološki, hemijski i fizički stabilan do 28 dana na 25°C, bez obzira na višestruke ubode iglom i ponovljenog izvlačenja rastvora iz bočice. Za drugačije vreme i uslove čuvanja leka je odgovoran korisnik.


Nastavak za davanje (“Chemo-Dispensing Pin”) ili slične šiljate nastavke ne treba koristiti jer mogu oštetiti zatvarač bočice i prouzrokovati gubitak sterilnosti.


Priprema rastvora za intravensku primenu: pre primene infuzije, PATAXEL treba razblažiti koristeći aseptičku tehniku u: 0.9% rastvoru natrijum hlorida za injekcije, ili u 5% rastvoru glukoze za injekcije, ili u rastvoru 5% glukoze i 0.9% natrijum hlorida za injekcije, ili u rastvoru 5% glukoze u Ringerovom rastvoru za injekcije, sve do konačne koncentracije koja bi trebala biti 0.3 do 1.2 mg/ml.


Hemijska i fizička stabilnost tokom primene, rastvora pripremnjenog za infuziju, je dokazana na 5°C i na 25°C u trajanju od 7 dana ako je rastvarač 5% -ni rastvor glukoze, i tokom 14 dana ako je rastvarač 0.9%-ni rastvor natrijum hlorida za injekcije. Mikrobiološki posmatrano, proizvod treba odmah upotrebiti. Ako se ne primeni odmah, vreme i uslovi čuvanja su odgovornost korisnika, i normalno ne bi tebalo da se čuvaju duže od 24 časa na 2° do 8°C, osim ukoliko se rastvaranje nije odigralo u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Nakon razblaženja proizvod se može koristiti samo za jednu upotrebu.

Nakon pripreme rastvori mogu biti mutni. Ovo zamućenje se pripisuje vehikulumu (podlozi formulacije) i nije ga moguće odstraniti filtriranjem. PATAXEL treba primenjivati kroz infuzioni sistem sa ugrađenim filterom sa mikroporoznom membranom ≤ 0.22 μm. Nakon simulacije primene i.v. rastvora kroz sistem sa

0.22 mikronskim filtrom nisu zabeleženi značajani gubici u jačini leka.


Postoje retki slučajevi taloženja tokom infuzije paklitaksela, obično pred kraj 24-časovnog perioda davanja infuzije. Iako uzrok ovog taloženja nije poznat, najverovatnije je povezan sa prezasićenjem razblaženog rastvora. Paklitaksel treba primeniti što je ranije moguće nakon razblaženja radi smanjivanja rizika od taloženja, a treba i izbegavati preterano mešanje, mućkanje ili vibracije. Setove za infuziju treba temeljno isprati vodom pre upotrebe. Tokom infuzije treba redovno proveravati izgled rastvora, i treba zaustaviti infuziju ukoliko se uoči prisustvo taloga.


Kako bi se smanjilo izlaganje pacijenta DEHP (di-(2-etilheksil)ftalat), koga oslobađaju plastificirane PVC kese za infuziju, setovi ili drugi medicinski instrumenti, razblaženi rastvor paklitaksela treba čuvati u bočicama koje ne sadrže PVC (od stakla ili polipropilena) ili u plastičnim kesicama (od polipropilena ili poliolefina) i primenjivati ga pomoću setova presvučenih polietilenom. Upotreba filtera (npr. IVEX-2®) koji imaju kratku uzlaznu i/ili ispusnu plastificiranu PVC cevčicu, nije rezultirala značajnim otpuštanjem DEHP- a.


Odlaganje: Svu neiskorišćenu količinu leka i svu opremu koja je korišćena za pripremu i primenu, ili koja je na drugi način došla u dodir sa paklitaksel rastvorom za infuziju treba da se ukloni u skladu sa važećim propisima za rukovanje sa citotoksičnim jedinjenjima.

Početna stranica


A   B   C   D   E   F   G   H   I   J   K   L   M   N   O   P   Q   R   S   T   U   V   W   X   Y   Z