Takrolimus Sandoz


UPUTSTVO ZA LEK


Δ Takrolimus Sandoz®, kapsule, tvrde, 0.5 mg

Pakovanje: blister, 3 x10 kapsula, tvrdih

Δ Takrolimus Sandoz®, kapsule, tvrde, 1 mg

Pakovanje: blister, 3 x10 kapsula, tvrdih

Δ Takrolimus Sandoz®, kapsule, tvrde, 1 mg

Pakovanje: blister, 6 x10 kapsula, tvrdih

Δ Takrolimus Sandoz®, kapsule, tvrde, 5 mg

Pakovanje: blister, 3 x10 kapsula, tvrdih


Proizvođač: LEK FARMACEVTSKA DRUŽBA D.D.


Adresa: Verovškova 57, Ljubljana, Slovenija

Podnosilac zahteva: Sandoz Pharmaceuticals. d.d. Predstavništvo

Adresa: Kneginje Zorke 2, Beograd, Srbija


Δ Takrolimus Sandoz®, 0.5 mg, kapsule tvrde Δ Takrolimus Sandoz®, 1 mg, kapsule tvrde

Δ Takrolimus Sandoz®, 5 mg, kapsule tvrde


INN: takrolimus


Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da koristite ovaj lek.


U ovom uputstvu pročitaćete:

  1. Šta je lek Takrolimus Sandoz i čemu je namenjen

  2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Takrolimus Sandoz

  3. Kako se upotrebljava lek Takrolimus Sandoz

  4. Moguća neželjena dejstva

  5. Kako čuvati lek Takrolimus Sandoz

  6. Dodatne informacije


  1. ŠTA JE LEK Takrolimus Sandoz I ČEMU JE NAMENJEN

    Lek Takrolimus Sandoz spada u grupu imunosupresivnih lekova. Nakon transplantacije organa Vaš organizam

    će pokušati da odbaci novi organ. Ovaj lek se primenjuje kako bi se kontrolisao imuni odgovor koji onemogućava prihvatanje transplantiranog organa.

    Takrolimus se često koristi istovremeno sa drugim lekovima koji smanjuju imunološki odgovor.


    Takođe, lek Takrolimus Sandoz Vam može biti propisan za lečenje odbacivanja transplantirane jetre, bubrega, srca ili drugog organa, ili ako prethodna terapija nije mogla da kontroliše imuni odgovor Vašeg organizma posle transplantacije.


  2. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK Takrolimus Sandoz


    Lek Takrolimus Sandoz ne smete koristiti:

    - ako ste alergični na takrolimus ili bilo koju pomoćnu supstancu lek

    - ako ste alergični na makrolidne antibiotike (npr. eritromicin, klaritromicin, josamicin)


    Kada uzimate lek Takrolimus Sandoz, posebno vodite računa:

    - Lek Takrocel ćete morati da uzimate svakog dana sve dok bude neophodna imunosupresija kako bi se sprečilo odbacivanje organa. Veoma je važno da idete na redovne lekarske preglede.

  3. KAKO SE UPOTREBLJAVA LEK Takrolimus Sandoz

    Lek Takrolimus Sandoz uzimajte uvek tačno onako kako vam je objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.


    Za oralnu upotrebu.

    Lek je namenjen za odrasle i decu


    Veoma je važno da uzimate isti preparat takrolimusa svaki put kada dobijete recept za lek, osim ako se lekar transplantolog ne složi da promeni preparat takrolimusa koji uzimate. Ovaj lek treba uzimati dva puta dnevno. Ako je izgled leka drugačiji nego obično, ili ako se uputstva o doziranju promene što pre se posavetujte sa lekarom ili farmaceutom kako bi bili sigurni da uzimate pravi lek.


    Početnu dozu radi sprečavanja odbacivanja transplantiranog organa će odrediti Vaš lekar prema Vašoj telesnoj težini. Početne doze odmah posle transplantacije se uglavnom kreću u opsegu od


    0.075- 0.3 mg/kg/dan, u zavisnosti od toga koji je organ transplantiran.

    Vaša doza zavisi od Vašeg opšteg stanja i od toga koje druge imunosupresivne lekove koristite. Neophodno je da Vaš lekar vrši redovne kontrole krvi da bi se odredila prava doza i da bi se doza prilagođavala s vremena na vreme. Vaš lekar će najverovatnije smanjiti dozu leka Takrolimus Sandoz kada se Vaše stanje bude

    stabilizovalo. Vaš lekar će Vam tačno reći koliko kapsula i kada treba da uzimate lek.


    Lek Takrolimus Sandoz se uzima oralno dva puta dnevno, obično ujutro i uveče. Lek treba da uzmete na prazan stomak ili najmanje 1 sat pre ili 2 do 3 sata posle obroka Progutajte celu kapsulu sa čašom vodom. Dok uzimate lek Takrolimus Sandoz izbegavajte konzumiranje grejpfruta ili soka od grejpfruta. Nemojte gutati desikant koji se nalazi u omotu.

    Ako ste uzeli više leka Takrolimus Sandoz nego što je trebalo

    Ako ste slučajno uzeli više leka nego što bi trebalo ili ako je neko drugi slučajno uzeo Vaš lek, odmah posetite Vašeg lekara ili idite do najbliže bolnice.


    Ako ste zaboravili da uzmete lek Takrolimus Sandoz


    Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili preskočenu dozu.

    Lek nastavite da uzimate u vreme predviđeno za narednu dozu, kako Vam je lekar propisao.


    Ako naglo prestanete da uzimate lek Takrolimus Sandoz

    Prekid lečenja lekom Takrolimus Sandoz može povećati rizik od odbacivanja organa. Nemojte prekidati lečenje ovim lekom osim ako Vam to ne kaže Vaš lekar.


    Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.


  4. MOGUĆA NEŽELJENA DEJSTVA

    Lek Takrolimus Sandoz, kao i drugi lekovi, može da ima neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih.


    Lek Takrolimus Sandoz smanjuje odbrambene sposobnosti Vašeg organizma kako bi sprečio odbacivanje presađenog organa. Kao posledica toga, Vaš organizam ne može da se bori protiv infekcija kao što je uobičajeno. Ako uzimate ovaj lek može se desiti da budete, više nego uobičajeno, podložni infekcijama, kao što su infekcije kože, usta, želuca i creva, pluća i urinarnog trakta.


    Prijavljene su i teški efekti leka, uključujući alergijske i anafilaktičke reakcije. Kao rezultat imunosupresije, nakon terapije lekom Takrolimus Sandoz prijavljeni su benigni i maligni tumori.


    Kod pacijenata lečenih imunosupresivima, uključujući i takrolimus, prijavljeni su slučajevi specifičnog oštećenja bubrega (nefropatija uzrokovana BK virusom), kao i slučajevi specifičnog oboljenja mozga (progresivna multifokalna leukoencefalopatija uzrokovana JC virusom).


    Procena neželjenih dejstava je zasnovana na sledećim informacijama o učestalosti: Veoma često (češće od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

    Često (kod 1-10 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

    Povremeno (kod 1-10 na 1 000 pacijenata koji uzimaju lek) Retko (kod 1-10 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek)

    Veoma retko (ređe od 1 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek)


    Veoma česta neželjena dejstva:


    Prijavljeni su slučajevi čiste aplazije eritrocita (veoma izraženo smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca), agranulocitoza (izrazito mali broj belih krvih zrnaca) i hemolitička anemija (smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca zbog njihove povećane razgradnje).


    Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.


  5. KAKO ČUVATI LEK Takrolimus Sandoz


    Lek čuvati van domašaja i vidokruga dece.


    Rok upotrebe

    2 godine.


    Rok upotrebe i uslovi čuvanja leka posle otvaranja aluminijumske vrećice:

    Takrolimus Sandoz, 0.5 mg kapsule, tvrde

    Rok upotrebe posle otvaranja aluminijumske vrecice: 3 meseca, na temperaturi do 25°C.

    Takrolimus Sandoz, 1 mg kapsule, tvrde

    Rok upotrebe posle otvaranja aluminijumske vrećice: 12 meseci, bez posebnih uslova čuvanja.

    Takrolimus Sandoz, 5 mg kapsule, tvrde

    Rok upotrebe posle otvaranja aluminijumske vrećice: 12 meseci, bez posebnih uslova čuvanja.


    Nemojte koristiti lek Takrolimus Sandoz posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji. Rok upotrebe ističe poslednjeg dana navedenog meseca.

    Čuvanje

    Bez posebnih naznaka. Blisteri se čuvaju u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

    Lek uzeti odmah po vađenju iz blistera.


    Lekove ne treba bacati u kanalizaciju, niti kućni otpad. Pitajte svog farmaceuta kako da uklonite lekove koji Vam više nisu potrebni. Ove mere pomažu očuvanju životne sredine.


    Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.


  6. DODATNE INFORMACIJE


Šta sadrži lek Takrolimus Sandoz Aktivne supstance su:

Takrolimus Sandoz, 0.5 mg, kapsule tvrde

Jedna kapsula, tvrda sadrži 0.5 mg takrolimusa (u obliku takrolimus, monohidrata).

Takrolimus Sandoz, 1 mg, kapsule tvrde

Jedna kapsula, tvrda sadrži 1 mg takrolimusa (u obliku takrolimus, monohidrata).

Takrolimus Sandoz, 5 mg, kapsule tvrde

Jedna kapsula, tvrda sadrži 5 mg takrolimusa (u obliku takrolimus, monohidrata).


Ostali sastojci su:


Sadržaj kapsule: hipromeloza; laktoza, monohidrat; kroskarmeloza-natrijum; magnezijum-stearat. Telo kapsule: želatin; titan-dioksid (E171); natrijum-laurilsulfat; sorbitanlaurat.

Kapa kapsule: želatin; titan-dioksid (E171); natrijum-laurilsulfat; sorbitanlaurat.

Boja kape kapsule:

Takrolimus Sandoz, 0.5 mg i 1 mg: gvožđe(III)-oksid, žuti (E172) Takrolimus Sandoz, 1 mg i 5 mg: gvožđe(III)-oksid,crveni (E172) Takrolimus Sandoz, 1 mg: gvožđe(III)-oksid,crni (E172)

Print mastilo: šelak; gvožđe(III)-oksid, crni (E172); kalijum-hidroksid.


Kako izgleda lek Takrolimus Sandoz i sadržaj pakovanja

Takrolimus Sandoz, 0.5 mg, kapsule tvrde

Beli do skoro beli prašak u tvrdim želatinskim kapsulama veličine „4“, belog neprovidnog tela i skoro bele kape; na telu kapsule je crnim mastilom odštampana oznaka „643“, a na kapi logo kompanije Sandoz Takrolimus Sandoz, 1 mg, kapsule tvrde

Beli do skoro beli prašak u tvrdim želatinskim kapsulama veličine „4“, belog neprovidnog tela i svetlosmeđe kape; na telu kapsule je crnim mastilom odštampana oznaka „644“, a na kapi logo kompanije Sandoz Takrolimus Sandoz, 5 mg, kapsule tvrde

Beli do skoro beli prašak u tvrdim želatinskim kapsulama veličine „3“, belog neprovidnog tela i narandžaste

kape; na telu kapsule je crnim mastilom odštampana oznaka „645“, a na kapi logo kompanije Sandoz


U kartonskoj kutiji se nalaze 3 ili 6 PVC/PE/PVDC/Alu blistera sa po 10 kapsula, tvrdih, kao i desikant u aluminijumskoj vrećici. Desikant se ne sme progutati.


Nosilac dozvole i Proizvođač


Nosilac dozvole:

Sandoz Pharmaceuticals d.d. Predstavništvo Kneginje Zorke 2, Beograd, Srbija


Proizvođač:

LEK FARMACEVTSKA DRUŽBA D.D.

Verovškova 57, Ljubljana, Slovenija


Ovo uputstvo je poslednji put odobreno


Decembar 2012.


Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi; izuzetno, lek se može izdavati i uz Rp, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini Rp.


Broj i datum dozvole:

Takrolimus Sandoz, kapsule, tvrde, 30 x (0.5mg): 515-01-4659-11-001 od 28.02.2013. Takrolimus Sandoz, kapsule, tvrde, 30 x (1mg): 515-01-4661-11-001 od 28.02.2013. Takrolimus Sandoz, kapsule, tvrde, 60 x (1mg): 515-01-4663-11-001 od 28.02.2013. Takrolimus Sandoz, kapsule, tvrde, 30 x (5mg): 515-01-4666-11-001 od 28.02.2013.


SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM RADNICIMA:

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


Terapijske indikacije


Profilaksa odbacivanja transplantata jetre, bubrega ili srca kod alograft recipijenata.


Terapija odbacivanja alografta koji je rezistentan na terapiju drugim imunosupresivnim lekovima.


Doziranje i način primene

Terapija takrolimusom zahteva pažljivo praćenje od strane kvalifikovanog i dobro opremljenog osoblja. Lek bi trebalo da propisuje i inicira promene u imunosupresivnoj terapiji, lekar sa iskustvom u primeni imunosupresivne terapije i zbrinjavanju transplantiranih pacijenata.


Nije bezbedno nepažljivo, nenamerno ili bez nadzora prelaziti sa formulacija takrolimusa sa trenutnim- ili produženim oslobađanjem. Ovo može dovesti do odbacivanja presađenog organa ili povećanja incidence neželjenih dejstava, uključujući smanjenu ili prekomernu imunosupresiju, usled klinički značajnih razlika u sistemskoj izloženosti takrolimusu. Kod pacijenata treba održavati terapiju sa jednom formulacijom leka sa odgovarajućim dnevnim režimom doziranja; promene formulacije leka ili režima doziranja treba sprovoditi samo pod pažljivim nadzorom lekara- transplantologa (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Neželjena dejstva). Nakon prelaska na bilo koju alternativnu formulaciju, potrebno je sprovesti terapijsko praćenje i prilagoditi dozu leka kako bi se održala odgovarajuća sistemska izloženost leku.


Opšte preporuke

Preporučene inicijalne doze koje su navedene dalje u tekstu služe isključivo kao smernica. Doziranje takrolimusa primarno bi trebalo da se bazira na kliničkim procenama o odbacivanju i podnošljivosti kod svakog pacijenta individualno, uzimajući u obzir i kontrolu nivoa leka u krvi (videti ispod preporučene koncentracije u punoj

krvi). Ako se pojave klinički znaci odbacivanja , trebalo bi uzeti u obzir promenu imunosupresivne terapije.


Takrolimus se može davati intravenski ili oralno. Uopšte, doziranje se može započeti oralno; ako je neophodno, davanjem sadržaja kapsule rastvorenog u vodi ili preko nazogastrične sonde.


Takrolimus se rutinski primenjuje zajedno sa drugim imunosupresivima u inicijalnoj postoperativnoj fazi. Doza takrolimusa se može menjati u zavisnosti od izabranog režima imunupresivne terapije.


Način primene

Preporučuje se da se oralna dnevna doza daje u dve podeljene doze (na primer ujutro i uveče). Kapsule treba progutati odmah nakon vađenja iz blistera, sa tečnošću (najbolje vodom).


Uopšte, da bi se postigla maksimalna resorpcija, kapsule bi trebalo uzimati na prazan stomak ili najmanje 1 sat pre ili 2 do 3 sata posle obroka (videti odeljak Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).


Trajanje terapije

Potrebno je održavati imunosupresiju radi sprečavanja odbacivanja grafta; zbog toga se ne mogu dati ograničenja za primenu peroralne terapije.


Preporuke za dozirenje- Transplantacija jetre Profilaksa odbacivanja transplantata- odrasli

Terapiju peroralnim takrolimusom treba započeti sa dozom 0.1-0.2 mg/kg/dan, podeljeno u dve doze (npr. ujutro

i uveče). Terapiju treba započeti oko 12 sati nakon završene operacije.


Ako se zbog kliničkog stanja pacijenta lek ne može dati peroralno, takrolimus treba dati kao intravensku kontinuiranu 24-časovnu infuziju u dozi od 0.01-0.05 mg/kg/dan.


Profilaksa odbacivanja transplantata- deca

Terapiju peroralnim takrolimusom treba započeti sa 0.3 mg/kg/dan, podeljeno u dve doze (npr. ujutro i uveče). Ako se zbog kliničkog stanja pacijenta lek ne može dati peroralno, takrolimus treba dati kao intravensku kontinuiranu 24-časovnu infuziju u dozi od 0.05 mg/kg/dan.


Prilagođavanje doze tokom post-transplantacionog perioda kod odraslih i dece

Doze takrolimusa kod odraslih i dece se uglavnom smanjuju tokom post-transplantacionog perioda. U nekim slučajevima je moguće ukinuti dodatnu imunosupresivnu terapiju i nastaviti sa primenom takrolimusa kao monoterapije. Poboljšanje stanja pacijenta u post-transplantacionom periodu može promeniti farmakokinetiku takrolimusa , što može dovesti do dodatnog prilagođavanja doze takrolimusa.


Terapija odbacivanja- odrasli i deca

U terapiji epizoda odbacivanja korišćene su veće doze takrolimusa, dodatna terapija imunosupresivima i uvođenje kratkotrajnih terapija sa mono-/poliklonskim antitelima. Ako se jave znaci odbacivanja (npr. izražene neželjene reakcije- videti odeljak Neželjena dejstva), potrebno je smanjiti dozu takrolimusa.


U slučaju prelaska na takrolimus, terapiju treba započeti sa inicijalnom oralnom dozom preporučenom za primarnu imunosupresiju.


Za informacije o prelasku sa ciklosporina na takrolimus, videti u delu "Prilagođavanje doze kod posebnih grupa pacijenata".


Preporuke za doziranje- Transplantacija bubrega Profilaksa odbacivanja transplantata- odrasli

Terapiju peroralnim takrolimusom treba započeti dozom od 0.2-0.3 mg/kg/dan, podeljeno u dve doze (npr. ujutro

i uveče). Terapiju treba započeti oko 24 sati nakon završene operacije.


Ako se zbog kliničkog stanja pacijenta lek ne može dati peroralno, takrolimus treba dati kao intravensku kontinuiranu 24-časovnu infuziju sa 0.05-0.1 mg/kg/dan.


Profilaksa odbacivanja transplantata- deca

Terapiju peroralnim takrolimusom treba započeti sa 0.3 mg/kg/dan, podeljeno u dve doze (npr. ujutro i uveče). Terapiju treba započeti oko 24 sati nakon završene operacije.

Ako se zbog kliničkog stanja pacijenta lek ne može dati peroralno, takrolimus treba dati kao intravensku kontinuiranu 24-časovnu infuziju sa 0.075-0.1 mg/kg/dan.


Prilagođavanje doze tokom post-transplantacionog perioda kod odraslih i dece

Doze takrolimusa kod odraslih i dece se uglavnom smanjuju tokom post-transplantacionog perioda. U nekim slučajevima je moguće ukinuti dodatnu imunosupresivnu terapiju i nastaviti sa primenom dvojne terapije bazirane na takrolimusu. Poboljšanje stanja pacijenta u post-transplantacionom periodu može promeniti farmakokinetiku takrolimusa, što može dovesti do dodatnog prilagođavanja doze takrolimusa.


Terapija odbacivanja- odrasli i deca

U terapiji epizoda odbacivanja korišćene su povećanje doza takrolimusa, dodatna terapija imunosupresivima i uvođenje kratkotrajnih terapija sa mono-/poliklonskim antitelima. Ako se jave znaci odbacivanja (npr.izražene neželjene reakcije- videti odeljak Neželjena dejstva), potrebno je smanjiti dozu takrolimusa.


U slučaju prelaska na takrolimus, terapiju treba započeti sa inicijalnom oralnom dozom preporučenom za primarnu imunosupresiju.


Za informacije o prelasku sa ciklosporina na takrolimus, videti u delu "Prilagođavanje doze kod posebnih grupa pacijenata".


Preporuke za doziranje- Transplantacija srca Profilaksa odbacivanja transplantata- odrasli

Takrolimus se može koristiti sa uvođenjem antitela u terapiju (što omogućava odloženi početak terapije

takrolimusom) ili alternativno, kod klinički stabilnih pacijenata, bez uvođenja antitela.


Nakon uvođenja antitela u terapiju, peroralnu terapiju takrolimusom treba započeti sa 0.075 mg/kg/dan podeljeno u dve doze (npr. ujutro i uveče). Primenu leka treba započeti u toku 5 dana nakon završetka operacije, čim se stabilizuje kliničko stanje pacijenta. Ako se zbog kliničkog stanja pacijenta lek ne može dati peroralno, takrolimus treba dati kao intravensku kontinuiranu 24-časovnu infuziju u dozi od 0.01-0.02 mg/kg/dan.


Objavljena je i alternativna strategija, prema kojoj se takrolimus daje peroralno u toku 12 sati nakon transplantacije. Ovaj pristup lečenja je rezervisan za pacijente bez disfunkcije organa (npr. renalna disfunkcije). U tom slučaju, primenjena je inicijalna oralna doza takrolimusa od 2-4 mg/dan u kombinaciji sa mikofenol- mofetilom i kortikosteroidima ili u kombinaciji sa sirolimusom i kortikosteroidima.


Profilaksa odbacivanja transplantata- deca

Kod dece sa transplantiranim srcem takrolimus je primenjivan sa ili bez uvođenja antitela u terapiju.


Kod pacijenata kod kojih se ne uvode antitela u terapiju, ako se inicijalna terapija takrolimusom započinje intravenskim putem, preporučena početna doza je 0.03-0.05 mg/kg/dan kao intravenska kontinuirana 24-časovna infuzija, u cilju postizanja koncentracije takrolimusa u punoj krvi od 15-25 ng/ml. Pacijenta treba prebaciti na peroralnu terapiju lekom čim to klinički bude moguće. Prva doza oralne terapije bi trebalo da bude 0.30 mg/kg/dan, sa početkom 8 do 12 sati posle prekida intravenske terapije.


Ako se nakon uvođenja antitela terapija započinje peroralno, preporučena dnevna doza je 0.1-0.3 mg/kg/dan podeljeno u dve doze (npr. ujutro i uveče).


Prilagođavanje doze tokom post-transplantacionog perioda kod odraslih i dece

Doze takrolimusa kod odraslih i dece se uglavnom smanjuju tokom post-transplantacionog perioda. Poboljšanje stanja pacijenta u post-transplantacionom periodu može promeniti farmakokinetiku takrolimusa, što može dovesti do dodatnog prilagođavanja doze takrolimusa.


Terapija odbacivanja- odrasli i deca

U terapiji epizoda odbacivanja korišćene su veće doze takrolimusa, dodatna terapija imunosupresivima i uvođenje kratkotrajnih terapija sa mono-/poliklonskim antitelima.


Kod odraslih pacijenata koji prelaze na takrolimus, treba dati inicijalnu dozu od 0.15 mg/kg/dan podeljeno u dve doze (npr. ujutro i uveče).


Kod pedijatrijskih pacijenata koji prelaze na takrolimus, treba dati inicijalnu dozu od 0.2-0.3 mg/kg/dan podeljeno u dve doze (npr. ujutro i uveče).


Za informacije o prelasku sa ciklosporina na takrolimus, videti u delu "Prilagođavanje doze kod posebnih grupa pacijenata".


Preporuke za doziranje- Terapija odbacivanja, drugi alografti

Preporuke za doziranje kod transplantacije pluća, pankreasa i intestinuma se bazirane na ograničenim prospektivnim podacima iz kliničkih studija. Kod pacijenata sa transplantiranim plućima takrolimus je primenjivan u inicijalnoj dozi od 0.1-0.15 mg/kg/dan, kod pacijenata sa transplantacijom pankreasa u inicijalnoj dozi od 0.2 mg/kg/dan i kod pacijenata sa transplantacijom intestinuma u inicijalnoj dozi od 0.3 mg/kg/dan.


Prilagođavanje doze kod posebnih grupa pacijenata

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre: Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre može biti potrebno smanjenje doze, u cilju održavanja nivoa leka u krvi u okviru preporučenog opsega.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega: S obzirom da funkcija bubrega ne utiče na farmakokinetiku takrolimusa, nije potrebno prilagođavanje doze. Međutim, s obzirom na to da takrolimus ima nefrotoksični potencijal preporučuje se pažljivo praćenje funkcije bubrega (uključujući serijsko određivanje koncentracije


serumskog kreatinina, izračunavanje klirensa kreatinina i praćenja diureze)

Pedijatrijski pacijenti: Uopšte, pedijatrijski pacijenti zahtevaju doze koje su 1½- 2 puta veće nego kod odraslih da bi se postigla ista koncentracija leka u plazmi.

Stariji pacijenti: Trenutno nema dostupnih podataka koji govore o tome da je neophodno podešavanje doze kod ove grupe pacijenata.

Konverzija sa ciklosporina: Potreban je oprez kada se pacijent prebacuje sa ciklosprina na takrolimus (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija). Terapiju takrolimusom treba započeti posle određivanja koncentracije ciklosporina u krvi i kliničkog statusa pacijenta. Ako postoji povišena koncentracija ciklosporina u krvi, doziranje treba odložiti. U praksi se terapija takrolimusom započinje 12-24 sata nakon prekida terapije ciklospirinom. Treba nastaviti sa praćenjem nivoa ciklosporina i nakon konverzije, s obzirom da je moguć uticaj na klirens ciklosporina.


Preporuke za ciljnu koncentraciju u punoj krvi

Doziranje se primarno mora bazirati na kliničkoj proceni odbacivanja transplantata i podnošljivosti leka kod svakog pacijenta ponaosob.


Kao pomoćna metoda za optimalno doziranje, na raspolaganju je nekoliko imunotestova za određivanje koncentracije takrolimusa u punoj krvi, uključujući poluautomatski enzimski imunotest mikročestica (MEIA). Poređenje koncentracija u objavljenoj literaturi sa pojedinim vrednostima u kliničkoj praksi moraju se proceniti sa oprezom, i uz poznavanje metoda testiranja. U današnjoj kliničkoj praksi, nivoi u punoj krvi se prate pomoću metoda imunotestova.


Nivoe takrolimusa u krvi treba pratiti tokom post-transplantacionog perioda. Kod peroralne primene, krv za analizu treba uzimati oko 12 sati nakon davanja doze, neposredno pre davanja sledeće doze. Učestalost praćenja nivoa leka u krvi treba da se zasniva na kliničkim potrebama. S obzirom da je takrolimus lek sa malim klirensom, prilagođavanje u doziranju leka dovodi do promena nivoa takrolimusa u krvi tek posle nekoliko dana. Nivo leka u krvi treba pratiti otprilike dva puta nedeljno tokom ranog post-transplantacionog perioda a kasnije periodično tokom terapije održavanja. Nivoe leka u krvi treba takođe pratiti posle prilagođavanja doze, promena u režimu imunosupresije ili posle istovremenog davanja lekova koji mogu promeniti koncentraciju takrolimusa u krvi (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).


Analiza kliničkih studija ukazuje na to da se najveći broj pacijenata može uspešno lečiti ako se koncentracija takrolimusa u krvi održava ispod 20 ng/ml. Kada se interpretira nivo leka u krvi neophodno je uzeti u obzir kliničko stanje pacijenta.


U kliničkoj praksi, nivo leka u krvi tokom post-transplantacionog perioda je uglavnom bio u opsegu 5-20 ng/ml kod pacijenata sa transplantiranom jetrom i 10-20 ng/ml kod pacijenata sa transplatiranim bubregom i srcem. Kao posledica toga, tokom terapije održavanja, koncentracija leka u krvi je, kod pacijenata sa transplantiranom jetrom, bubregom i srcem, uglavnom bila u opsegu od 5-15 ng/ml.


Kontraindikacije


Hipersenzitivnost na takrolimus ili druge makrolide, kao i na bilo koju drugu pomoćnu supstancu.


Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka


Tokom početnog post-transplantacionog perioda, sledeće parametre bi trebalo rutinski određivati: krvni pritisak, EKG, neurološki i vizuelni status, nivo glukoze natašte, elektrolite (posebno kalijum), funkcionalne testove jetre i bubrega, hematološke parametre, faktore koagulacije, proteine u plazmi. Ako se uoče klinički relevantne promene, treba uzeti u obzir prilagođavanje režima imunosupresije.


Zabeležene su medicinske greške, uključujući nepažljivu, nenamernu ili bez nadzora supstituciju takrolimusa u formulaciji leka sa trenutnim- ili produženim oslobađanjem. Ovo je dovelo do ozbiljnih neželjenih reakcija, uključujući i odbacivanje grafta, ili drugih neželjenih dejstava koji su mogli biti posledica smanjene ili preterane izloženosti takrolimusu. Kod pacijenata treba održavati terapiju sa jednom formulacijom leka sa odgovarajućim dnevnim režimom doziranja; promene formulacije leka ili režima doziranja treba sprovoditi samo pod pažljivim nadzorom lekara- transplantologa (videti odeljak Doziranje i način primene i. Neželjena dejstva).


Kada se uzima takrolimus treba izbegavati primenu biljnih preparata koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum) ili druge biljne preparate, zbog rizika od interakcije koja može smanjiti koncentraciju leka u krvi i smanjiti klinički efekat takrolimusa (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).


S obzirom da se nivo takrolimusa u krvi može značajno izmeniti tokom epizoda dijareje, potrebno je dodatno praćenje koncentracije takrolimusa tokom epizoda dijareje.


Treba izbegavati kombinovanu primenu ciklosporina i takrolimusa i i obratiti pažnju na pacijente koji su pre takrolimusa dobijali ciklosporin (videti odeljak Doziranje i način primene i Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).


Retko su uočeni ventrikularna hipertrofija ili hipertrofija septuma, prijavljeni kao kardiomiopatije. U većini slučajeva bile su reverzibilne, a javljale su se primarno kod dece kod kojih je koncentracija takrolimusa u krvi mnogo veća od preporučene maksimalne koncentracije. Drugi činioci koji su uočeni da povećavaju rizik od pojave ovih kliničkih stanja uključuju od ranije prisutno oboljenje srca, upotrebu kortikosteroida, hipertenziju, renalnu ili hepatičku insuficijenciju, infekcije, višak tečnosti i edem. Prema tome, visokorizične pacijente, posebno decu i oni koji primaju supstitucionalnu terapiju, treba pratiti, koristeći procedure kao što su ehokardiografija ili EKG pre i posle transplantacije (npr. inicijalno posle 3 meseca, kasnije na 9-12 meseci). Ako se razviju poremećaji, treba razmotriti smanjenje doze takrolimusa ili zamenu terapije nekim drugim imunosupresivima. Takrolimus može produžiti QT interval, ali nema podataka koji povezuju ovo produženje sa nastankom torsades de pointes. Potreban je oprez kod pacijenata sa dijagnostikovanim ili suspektnim sindromom kongenitalno produženog QT intervala.


Kod bolesnika lečenih takrolimusom prijavljen je razvoj limfoproliferativnih poremećaja udruženih sa EBV. Pacijenti koji se prebacuju na terapiju takrolimusom ne treba da primaju istovremeno antilimfocitnu terapiju. Prijavljeno je da veoma mala (<2 godine) EBV-VCA- seronegativna deca imaju povećan rizik od razvoja limfoproliferativnih poremećaja. Zbog toga se kod ovih pacijenata mora odrediti EBV-VCA serologija pre započinjanja terapije takrolimusom. Tokom terapije preporučuje se pažljivo praćenje sa EBV-PCR. Pozitivan EBV-PCR može da perzistira mesecima i sam po sebi ne mora da ukazuje na limfoproliferativni poremećaj ili limfom.


Prijavljeno je da je kod pacijenata lečenih takrolimusom došlo do razvoja posteriornog reverzibilnog encefalopatskog sindroma (PRES). Ako pacijent uzima takrolimus i ima simptome koji ukazuju na PRES kao što su glavobolja, promena mentalnog statusa, konvulzije i poremećaji vida, potrebno je sprovesti radiološke procedure (npr. MRI). Ako se dijagnostikuje PRES, savetuje se odgovarajuća kontrola krvnog pritiska i trenutni


prekid sistemske primene takrolimusa. Većina pacijenata se potpuno oporavi nakon primene odgovarajućih mera.


Pacijenti lečeni imunosupresivima, uključujući takrolimus, su pod povećanim rizikom od oportunističkih infekcija (bakterijske, gljivične, virusne i parazitarne). U ova stanja spadaju i nefropatija uzrokovana BK virusom i progresivna multifokalna leukoencefalopatija (PML) uzrokovana JC virusom. Ove infekcije su često udružene sa visokim ukupnim opterećenjem imunosupresivima i mogu dovesti do ozbiljnih ili fatalnih stanja koje lekar mora uzeti u obzir kod pacijenata sa pogoršanjem funkcije bubrega ili neurološkim simptomima.


Kod pacijenata lečenih takrolimusom, prijavljeni su slučajevi čiste aplazije eritrocita (PRCA).


Svi pacijenti prijavili su faktore rizika za PRCA kao što su infekcije parvovirusom B19, osnovno oboljenje ili istovremenu primenu lekova koji su povezani sa nastankom PRCA.


Kao i kod drugih imunosupresivnih lekova, potencijalni rizik od razvoja malignih promena na koži i izlaganje suncu i UV zračenju se može izbeći nošenjem zaštitne odeće i kreme sa visokim zaštitnim faktorom.


Kao i kod drugih jakih imunosupresivnih lekova, nije poznat rizik od sekundarnog karcinoma (videti odeljak

Neželjena dejstva).


Ovaj lek sadrži laktozu. Pacijenti koji boluju od retkog naslednog oboljenja netolerancije na galaktozu, Lapp laktoznog deficita ili loše glukozo-galaktozne resorpcije ne smeju koristiti ovaj lek.


Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Metaboličke interakcije

Sistemski dostupan takrolimus se mataboliše pomoću enzima jetre CYP3A4. Postoje dokazi gastrointestinalnog metabolizma preko CYP3A4 u zidu creva. Istovremena upotreba lekova ili biljnih preparata za koje se zna da inhibišu ili indukuju CYP3A4 mogu uticati na metabolizam takrolimusa i na taj način na povećati ili smanjiti nivo takrolimusa u krvi. Zbog toga se preporučuje da se prati nivo takrolimusa u krvi uvek kada se istovremeno primenjuju lekovi koji utiču na metabolizam CYP3A4 , kako bi se na odgovarajući način prilagodila doza takrolimusa u cilju održavanja ujednačene izloženosti takrolimusu (videti odeljke Doziranje i način primene i Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).


Inhibitori metabolizma

Klinički je dokazano da sledeći lekovi povećavaju nivo takrolimusa u krvi:


Zabeležene su izražene interakcije sa antimikoticima kao što su ketokonazol, flukonazol, itrakonazol i vorikonazol, makrolidnog antibiotika eritromicina ili inhibitora HIV proteaze (ritonavir). Istovremena primena navedenih lekova može zahtevati smanjenje doze takrolimusa kod skoro svih pacijenata.


Slabije interakcije su uočene sa klotrimazolom, klaritromicinom, josamicinom, nifedipinim, nikardipinom, diltiazemom, verapamilom, danazolom, etinilestradiolom, omeprazolom i nefazodonom.


Potencijalni inhibitori metabolizma takrolimusa u in vitro uslovima su: bromokriptin, kortizon, dapson, ergotamin, gestoden, lidokain, mefenitoin, mikonazol, midazolam, nilvadipin, noretindron, hinidin, tamoksifen, trolandomicin.


Prijavljeno je da sok od grejpfruta povećava nivo takrolimusa u krvi i zbog toga ga treba izbegavati.


Lansoprazol i ciklosporin mogu potencijalno inhibirati CYP3A4-posredovani metabolizam takrolimusa i time povećati koncentraciju takrolimusa u krvi.


Induktori metabolizma

Klinički je dokazano da sledeći lekovi smanjuju nivo takrolimusa u krvi:


Zabeležene su jake interakcije sa rifampicinom, fenitoinom, ili preparatima na bazi kantariona (Hypericum perforatum) koji mogu zahtevati povećanje doze takrolimusa kod skoro svih pacijenata. Klinički značajna interakcija je takođe uočena sa fenobarbitonom. Dokazano je da doze održavanja kortikosteroida smanjuju nivo takrolimusa u krvi.


Visoke doze prednizolona ili metilprednizolona koje se daju u terapiji akutnog odbacivanja mogu povećati ili smanjiti nivo takrolimusa u krvi.

Karbamazepin, metamizol i izoniazid mogu smanjiti koncentraciju takrolimusa. Efekat takrolimusa na metabolizam drugih lekova

Takrolimus je poznati CYP3A4 inhibitor; zbog toga istovremena upotreba takrolimusa sa lekovima za koje se

zna da se metabolišu preko CYP3A4 može da utiče na metabolizam ovih lekova.


Poluvreme elimincije ciklosporina se produžava kada se daje istovremeno sa takrolimusom. Pored toga, mogu se javiti sinergistički/aditivni nefrotoksični efekti. Iz ovih razloga se ne preporučuje istovremena upotreba ciklosporina i takrolimusa; takođe, potreban je oprez kada se takrolimus primenjuje kod pacijenata koji su predhodno dobijali ciklosporin (videti odeljak Doziranje i način primene i Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).


Pokazano je da takrolimus povećava nivo fenitoina u krvi.


S obzirom da takrolimus može smanjiti klirens steroidnih kontraceptiva, što dovodi do povećanog izlaganja hormonima, poseban oprez je neophodan kada se donosi odluka o kontraceptivnim merama.


Podaci o interakciji takrolimusa i statina su ograničeni. Dostupni podaci upućuju na to da istovremeno davanje takrolimusa u najvećoj meri ne utiče na farmakokinetiku statina.


Podaci na životinjama su pokazala da takrolimus može potencijalno smanjiti klirens i povećati poluživot fenobarbitona i antipirina.


Ostale interakcije koje su dovele do klinički štetnih efekata

Istovremena upotreba takrolimusa sa lekovima za koje se zna da imaju nefrotoksični ili neurotoksični efekat (aminoglikozidi, inhibitori giraze, vankomicin, kotrimoksazol, NSAIL, ganciklovir ili aciklovir).


Pojačana nefrotoksičnost je uočena posle primene amfotericina B i ibuprofena sa takrolimusa.


S obzirom da terapija takrolimusom može biti udružena sa hiperkalijemijom ili može pojačati već postojeću


hiperkalijemiju, treba izbegavati povećani unos kalijuma ili diuretika koji štede kalijum (amilorid, triamteren, spirinolakton).


Imunosupresivi mogu uticati na reakciju na vakcinaciju i zbog toga vakcinacija tokom terapije sa takrolimusom može biti manje efikasna. Treba izbegavati primenu živih atenuisanih vakcina.


Napomene o vezivanju za proteine plazme

Takrolimus se u velikoj meri vezuje za proteine plazme. Treba uzeti u obzir moguće interakcije sa drugim lekovima za koje se zna da imaju visok afinitet za plazma proteine (npr. NSAIL, oralni antikoagulanti ili oralni antidijabetici).


Primena u periodu trudnoće i dojenja

Podaci iz ispitivanja na ljudima pokazuju da takrolimus prolazi placentalnu barijeru. Ograničeni podaci kod pacijenata sa transplantiranim organom tokom terapije takrolimusom nisu pokazala povećan rizik od neželjenih reakcija na tok i ishod trudnoće, u odnosu na druge imunosupresive. Međutim, prijavljeni su slučajevi spontanog abortusa. Do danas, nema drugih dostupnih relevantnih epidemioloških podataka. Zbog potrebe za lečenjem, primena takrolimusa se može uzeti u obzir kod trudnica kada nema bezbedne alternative i ako pretpostavljana korist prevazilazi potencijalni rizik za fetus. U slučaju izloženosti in utero , preporučuje se praćenje novorođenčadi zbog mogućih neželjenih dejstava takrolimusa (posebno zbog efekata na bubrege). Postoji rizik od prevremenog porođaja (<37 nedelja), kao i hiperkalijemije kod novorođenčadi, koja se, međutim, spontano normalizuje.


Kod pacova i kunića, takrolimus dovodi do embriofetalne toksičnosti u dozama koja su toksične za majku (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka u Sažetku karakteristika leka).

Takrolimus utiče na mušku fertilnost kod pacova (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka u Sažetku karakteristika leka).


Laktacija

Podaci kod ljudi pokazuju da se takrolimus izlučuje u majčino mleko. Pošto se ne može isključiti štetan uticaj na novorođenčad, žene ne bi trebalo da doje dok su na terapiji takrolimusom.


Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama


Takrolimus može uzrokovati vizuelne i neurološke poremećaje. Ovi efekti se mogu pojačati ako se takrolimus primenjuje zajedno sa alkoholom.


Neželjena dejstva

Često je teško utvrditi neželjena dejstva koja su povezana sa imunosupresivnim lekovima zbog osnovne bolesti i istovremene upotrebe više drugih lekova.


Većina neželjenih dejstava koje su navedena ispod su reverzibilna i/ili reaguju na smanjenje doze leka. Izgleda

da je peroralna primena udružena sa smanjenom incidencom pojave neželjenih dejstava, u odnosu na intravensku upotrebu.


Procena neželjenih dejstava je zasnovana na sledećim podacima o učestalosti:


Veoma česta (>1/10) Česta (>1/100 do <1/10)

Povremena (>1/1,000 do < 1/100)

Retka (>1/10,000 do <1/1,000)

Veoma retka (<1/10,000), nije poznata (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka)


Infekcije i infestacije

Kao što je dobro poznato kod drugih jakih imunosupresivnih lekova, pacijenti koji primaju takrolimus su često pod većim rizikom od pojave infekcija (virusi, bakterije, gljivice, paraziti). Tok već prisutnih infekcija se može komplikovati. Mogu se pojaviti i generalizovane i lokalizovane infekcije.


Kod pacijenata lečenih imunosupresivima, uključujući i takrolimus, prijavljeni su slučajevi nefropatije uzrokovane BKvirusom, kao i slučajevi progresivne multifokalne leukoencefalopatije (PML) uzrokovane JC virusom.


Maligne i benigne neoplazme (uključujući ciste i polipe)

Pacijenti koji su na imunosupresivnoj terapiji su pod povećanim rizikom od razvoja maligniteta. Pri primeni takrolimusa prijavljene su benigne i maligne neoplazme, uključujući limfoproliferativne poremećaje udružene sa EBV i malignitete kože.


Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema

Često: anemija, leukopenija, trombocitopenija, leukocitoza, poremećaji u analizama eritrocita Povremeno: koagulopatije, poremećaji u analizama koagulacije i krvarenja, pancitopenija, neutropenija Retko: trombotična trombocitopenijska purpura, hipoprotrombinemija

Nije poznata: čista aplazija eritrocita, agranulocitoza, hemolitička anemija


Imunološki poremećaji

Kod pacijenata koji su primali takrolimus uočene su alergijske i anafilaktoidne reakcije (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).


Endokrinološki poremećaji

Retko: hirzutizam


Poremećaji metabolizma i ishrane

Veoma često: hiperglikemijska stanja, dijabetes melitus, hiperkalemija

Često: hipomagnezijemija, hipofosfatemija, hipokalijemija, hipokalcemija, hiponatrijemija, nakupljanje tečnosti, hiperuricemija, smanjenje apetita, anoreksija, metabolička acidoza, hiperlipidemija, hiperholesterolemija, hipertrigliceridemija, drugi elektrolitni poremećaji

Povremeno: dehidratacija, hipoproteinemija, hiperfosfatemija, hipoglikemija


Psihijatrijski poremećaji

Veoma često: insomnija

Često: simptomi anksioznosti, konfuzija i dezorijentacija, depresija, depresivno raspoloženje, poremećaj raspoloženja i uznemirenost, noćne more, halucinacije, mentalni poremećaji

Povremeno: psihotični poremećaji


Poremećaji nervnog sistema


Veoma često: tremor, glavobolja

Često: konvulzije, poremećaj svesti, parestezije i dizestezije, periferne neuropatije, ošamućenost, teškoće u pisanju, poremećaji nervnog sistema

Povremeno: koma, hemoragije u centralnom nervnom sistemu i cerebrovaskularni događaji, paraliza i pareza, encefalopatija, poremećaji govora i izražavanja, amnezija

Retko: hipertonija Veoma retko: mijastenija


Poremećaji na nivou oka

Često: zamućen vid, fotofobija, poremećaji oka Povremeno: katarakta

Retko: slepilo


Poremećaji na nivou uha i centra za ravnotežu

Često: tinitus Povremeno: hipoakuzija

Retko: neurosenzorna gluvoća Veoma retko: oštećenje sluha


Kardiološki poremećaji

Često: ishemijska bolest koronarnih arterija, tahikardija

Povremeno: ventrikularne aritmije i zastoj srca, srčana insuficijencija, kardiomiopatija, ventrikularna hipertrofija, supraventrikularna aritmija, palpitacije, patološki nalaz EKG-a, poremećaj srčanog ritma i pulsa Retko: perikardni izliv

Veoma retko: patološki nalaz ultrazvučnog pregleda srca


Vaskularni poremećaji

Veoma često: hipertenzija

Često: hemoragija, tromboembolijski i ishemijski događaji, periferni vaskularni poremećaji, hipotenzivni vaskularni poremećaji

Povremeno: infarkt, duboka venska tromboza ekstremiteta, šok


Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Često: dispnea, parenhimatozna oboljenja pluća, pleuralni izliv, faringitis, kašalj, nazalna kongestija i inflamacije

Povremeno: respiratorna insuficijencija, poremećaji respiratornog trakta, astma Retko: akutni respiratorni distres sindrom


Gastrointerstinalni poremećaji

Veoma često: dijareja, nauzeja

Često: inflamatorna gastrointestinalna stanja, gastrointestinalna ulceracija i perforacija, gastrointestinalne hemoragije, stomatitis i ulceracije, ascites, povraćanje, gastrointestinalni i abdominalni bolovi, znaci i simptomi dispepsije, konstipacija, flatulacija, nadutost i distenzija, retke stolice, gastrointestinalni znaci i simptomi Povremeno: paralitički ileus, peritonitis, akutni i hronični pankreatitis, porast amilaza u krvi, gastroezofagealna refluksna bolest, poremećaj pražnjenja želuca

Retko: subileus, pseudocista pankreasa


Hepatobilijarni poremećaji

Često: poremećaj funkcije jetre i jetrenih enzima, holestaza i žutica, hepatocelularno oštećenje i hepatitis, holangitis

Retko: tromboza hepatične arterije, venookluzivna bolest jetre Veoma retko: insuficijencija jetre, stenoza bilijarnog duktusa


Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva

Često: pruritus, osip, alopecija, akne, pojačano znojenje Povremeno: dermatitis, fotosenzitivnost

Retko: toksična epidermalna nekroliza (Lyell-ov sindrom) Veoma retko: Stevens-Johnson-ov sindrom


Poremećaji mišićno-skeletnog, vezivnog i koštanog tkiva

Često: artralgija, mišićni grčevi, bol u ekstremitetima, bol u leđima Povremeno: poremećaji zglobova


Poremećaji na nivou bubrega i urinarnog sistema

Veoma često: oštećenje bubrega

Često: renalna insuficijencija, akutna renalna insuficijencija, oligurija, renalna tubularna nekroza, toksična nefropatija, urinarni poremećaji, simptomi od strane mokraćne bešike i uretera

Povremeno: anurija, hemolitičko-uremijski sindrom Veoma retko: nefropatija, hemoragijski cistitis


Poremećaji reproduktivnog sistema i na nivou dojke

Povremeno: dismenoreja i krvarenje iz uterusa


Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Često: astenična stanja, febrilni poremećaji, edem, bol i nelagodnost, porast alkalne fosfataze u krvi, porast telesne težine, poremećaj u percepciji telesne temperature

Povremeno: multiorganska insuficijencija, sindrom sličan gripu, intolerancija temperature, osećaj pritiska u grudima, razdražljivost, loše opšte stanje, porast laktat dehidrogenaze u krvi, smanjenje telesne mase Retko: žeđ, padovi, stezanje u grudima, smanjena pokretljivost, ulcer

Veoma retko. povećanje masnog tkiva


Povrede i trovanja

Često: primarna disfunkcija grafta

Zabeležene su medicinske greške, uključujući nepažljivu, nenamernu ili bez nadzora supstituciju takrolimusa u formulaciji leka sa trenutnim- ili produženim oslobađanjem. Prijavljeno više slučajeva odbacivanja organa (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka).


Predoziranje

Iskustvo sa predoziranjem je ograničeno. Prijavljeno je nekoliko slučajeva slučajnog predoziranja; simptomi su uključivali tremor, glavobolju, mučninu i povraćanje, infekcije, urtikariju, letargiju, povišene vrednosti azot monoksida u krvi, povišene vrednosti kreatinina u plazmi, kao i povišene vrednosti ALT.


Nije dostupan specifični antidot za takrolimus. Ako dođe do predoziranja, treba sprovesti opštu potpornu i


simptomatsku terapiju.


Zbog svoje velike molekularne težine, slabe rastvorljivosti u vodi i jakog vezivanja za eritrocite i proteine plazme može se očekivati da takrolimus nije pogodan za uklanjanje dijalizom. U izolovanim slučajevima kod pacijenata sa veoma visokim koncentracijama takrolimusa u plazmi, hemofiltracija ili hemodijafiltracija su bile efikasne u smanjenju toksičnih koncentracija. U slučajevima peroralne intoksikacije, od pomoći može biti gastrična lavaža i/ili upotreba adsorbenata (kao što je aktivni ugalj) ukoliko se primeni neposredno nakon uzimanja leka.


Inkompatibilnost

Nije primenljivo.


Rok upotrebe

2 godine.


Rok upotrebe i uslovi čuvanja leka posle otvaranja aluminijumske vrećice:

Takrolimus Sandoz, 0.5 mg kapsule, tvrde

Rok upotrebe posle otvaranja aluminijumske vrecice: 3 meseca, na temperaturi do 25°C.

Takrolimus Sandoz, 1 mg kapsule, tvrde

Rok upotrebe posle otvaranja aluminijumske vrećice: 12 meseci, bez posebnih uslova čuvanja.

Takrolimus Sandoz, 5 mg kapsule, tvrde

Rok upotrebe posle otvaranja aluminijumske vrećice: 12 meseci, bez posebnih uslova čuvanja.


Posebne mere upozorenja pri čuvanju


Bez posebnih naznaka. Blisteri se čuvaju u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage. Lek uzeti odmah po vađenju iz blistera.

Početna stranica


A   B   C   D   E   F   G   H   I   J   K   L   M   N   O   P   Q   R   S   T   U   V   W   X   Y   Z