Ropivacaine Molteni


UPUTSTVOZA LEK


Ropivacaine Molteni, rastvor za injekciju, 2 mg/ml,

Pakovanje: ampula, 5x10ml

Ropivacaine Molteni, rastvor za injekciju, 2 mg/ml,

Pakovanje: ampula, 5x20ml

Ropivacaine Molteni, rastvor za injekciju, 7.5 mg/ml,

Pakovanje: ampula, 5x10ml

Ropivacaine Molteni, rastvor za injekciju, 7.5 mg/ml,

Pakovanje: ampula, 5x20ml

Ropivacaine Molteni, rastvor za injekciju, 10 mg/ml,

Pakovanje: ampula, 5x10ml

Ropivacaine Molteni, rastvor za injekciju, 10 mg/ml,

Pakovanje: ampula, 5x20ml


Proizvođač: L. Molteni & C. dei F.lli Alitti Società di Esercizio S.p.A.


Adresa: Strada Statale 67 Frazione Granatieri, 50018 Scandicci (Firenze), Italija


Podnosilac zahteva: Providens d.o.o.


Adresa: Alekse Nenadovića 24, Beograd


Zaštićeno ime, jačina, farmaceutski oblik


Ropivacaine Molteni, 2mg/ml, rastvor za injekciju Ropivacaine Molteni, 7.5 mg/ml, rastvor za injekciju Ropivacaine Molteni, 10 mg/ml, rastvor za injekciju


INN: Ropivakain


Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da koristite ovaj lek.


U ovom uputstvu pročitaćete:


  1. Šta je lek Ropivacaine Molteni i čemu je namenjen

  2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Ropivacaine Molteni

  3. Kako se upotrebljava lek Ropivacaine Molteni

  4. Moguća neželjena dejstva

  5. Kako čuvati lek Ropivacaine Molteni

  6. Dodatne informacije


  1. ŠTA JE LEK ROPIVACAINE MOLTENI I ČEMU JE NAMENJEN


    Ropivacaine Molteni je „lokalni anestetik“ i koristi se za:

  2. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK ROPIVACAINE MOLTENI

    Lek Ropivacaine Molteni ne smete koristiti:


    Obavestite svog lekara ako neki član Vaše familije ima porfiriju jer će Vaš lekar možda morati da Vam da neki drugi anestetik


    Ako niste sigurni da li se išta od gore navedenog odnosi na Vas, upitajte svog lekara pre nego što primite ovaj lek.


    Primena drugih lekova


    U slučaju da uzimate ili ste nedavno uzimali neke druge lekove, uključujući i one koji se izdaju bez lekarskog recepta, molimo Vas da o tome obavestite svog lekaraa.


    Posebno obavestite svog lekara ako uzimate neke od sledećih lekova:


  3. KAKO SE UPOTREBLJAVA LEK ROPIVACAINE MOLTENI


    Lek Ropivacaine Molteni će Vam dati lekar. Lek ćete primiti u obliku injekcije.


    Koliko leka Ropivacaine Molteni ćete primiti

  4. MOGUĆA NEŽELJENA DEJSTVA


    Kao i svi drugi lekovi, Ropivacaine Molteni može izazvati neželjena dejstva, mada se ona ne moraju javiti kod svih osoba. Učestalost prijavljenih neželjenih dejstava opisuje se prema sledećim smernicama:

  5. KAKO ČUVATI LEK ROPIVACAINE MOLTENI


    Rastvor se sme koristiti samo ako je bistar i ako u njemu nema nikakvih čestica.


    Rok upotrebe


    Rok upotrebe leka pre otvaranja

    2 godine

    Rok upotrebe leka nakon prvog otvaranja

    S mikrobiološkog stanovišta, ovaj lek bi trebalo odmah upotrebiti. Ukoliko se ne upotrebi odmah, stabilnost je održana do 24 h ukoliko se lek čuva na temperaturi od 2 do 8°C.


    Neiskorišćen rastvor treba baciti.


    Čuvanje


    Čuvanje leka pre otvaranja

    Čuvati u originalnom pakovanju.

    Čuvati na temperaturi do 25°C. Ne sme se čuvati u frižideru, niti zamrzavati.

    Čuvati van domašaja i vidokruga dece!


    Čuvanje leka nakon prvog otvaranja

    S mikrobiološkog stanovišta, ovaj lek bi trebalo odmah upotrebiti. Ukoliko se ne upotrebi odmah, stabilnost je održana do 24 h ukoliko se lek čuva na temperaturi od 2 do 8°C.

    Neiskorišćen rastvor treba baciti.


  6. DODATNE INFORMACIJE


Šta sadrži lek Ropivacaine Molteni


Aktivna supstanca je ropivakain-hidrohlorid.


pakovanju.


Nosilac dozvole i Proizvođač

Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet:

Providens d.o.o., Alekse Nenadovića 24, Beograd, Srbija


Proizvođač:

L. Molteni & C. dei F.lli Alitti Società di Esercizio S.p.A. Strada Statale 67 Frazione Granatieri,

50018 Scandicci (Firenze), Italija


Ovo uputstvo je poslednji put odobreno


April 2011.


Režim izdavanja leka:


Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.


Broj i datum dozvole:


Ropivacaine Molteni, rastvor za injekciju, 5x10ml (2 mg/ml): 515-01-3560-10-001 od 04.07.2011. Ropivacaine Molteni, rastvor za injekciju, 5x20ml (2 mg/ml): 515-01-3561-10-001 od 04.07.2011. Ropivacaine Molteni, rastvor za injekciju, 5x10ml (7.5 mg/ml): 515-01-3562-10-001 od 04.07.2011. Ropivacaine Molteni, rastvor za injekciju, 5x20ml (7.5 mg/ml): 515-01-3563-10-001 od 04.07.2011. Ropivacaine Molteni, rastvor za injekciju, 5x10ml (10 mg/ml): 515-01-3564-10-001 od 04.07.2011. Ropivacaine Molteni, rastvor za injekciju, 5x20ml (10 mg/ml): 515-01-3565-10-001 od 04.07.2011.


Sledeće informacije namenjene su isključivo zdravstvenim stručnjacima:


Terapijske indikacije


Hirurška anestezija


Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka


Postupci regionalne anestezije se uvek moraju sprovoditi u adekvatno opremljenom prostoru i uz prisustvo stručnog osoblja. Potrebno je imati brz pristup opremi i lekovima za nadzor bolesnika i hitnu reanimaciju. Bolesnici koji primaju opsežne blokade moraju biti optimalnog zdravstvenog stanja i imati uvedenu intravensku liniju pre postupka blokade. Kliničar koji sprovodi blokadu mora preduzeti potrebne mere opreza da bi se izbeglo intravaskularno ubrizgavanje anestetika (videti deo „Doziranje i način primene“), biti odgovarajuće obučen i upoznat sa dijagnostikom i lečenjem neželjenih efekata, sistemske toksičnosti i drugih komplikacija (videti deo „Neželjena dejstva“ i „Predoziranje“), kao što je nenamerna subarahnoidalna injekcija koja može proizvesti jaku spinalnu blokadu s apnejom i hipotenzijom. Konvulzije se najčešće javljaju nakon blokade brahijalnog pleksusa i epiduralne blokade. Najverovatnije je to rezultat slučajne intravaskularne injekcije ili prebrze apsorpcije sa mesta primene injekcije.

Potreban je oprez kako bi se sprečila primena injekcije u području upale.


Kardiovaskularni sistem

Bolesnici koji primaju antiaritmike grupe III (npr. amiodaron) moraju biti pod strogim nadzorom i EKG kontrolom, zbog mogućih aditivnih efekata na srce.

Retko su prijavljeni slučajevi srčanog zastoja prilikom primene ropivakaina za epiduralnu anesteziju ili blokadu perifernih nerava, posebno nakon slučajne intravaskularne primene kod starijih bolesnika i kod bolesnika sa postojećom srčanom bolešću. U nekim slučajevima je bila otežana reanimacija. U slučaju srčanog

zastoja, može biti potrebna dugotrajna reanimacija kako bi se povećala mogućnost uspešnog ishoda.


Anestezija u predelu vrata i glave

Određene lokalne anestetičke procedure kao što su anestezija u predelu vrata i glave mogu biti povezane sa učestalijom pojavom ozbiljnih neželjenih reakcija uprokos tome što je reč o lokalnom anestetiku.


Blokada velikih perifernih nerava

Blokade velikih perifernih nerava mogu podrazumevati primenu visokih doza lokalnog anestetika u visoko vaskularizovanom području, često blizu velikih krvnih sudova gde postoji povećan rizik od intravaskularne injekcije i/ili brze sistemske apsorpcije, koja vodi visokim koncentracijama u plazmi.


Reakcije preosetljivosti


Potrebno je uzeti u obzir mogućnost ukrštene preosetljivosti s drugim lokalnim anesteticima iz grupe amida.


Hipovolemija

Kod bolesnika sa hipovolemijom bilo koje etiologije može se iznenada razviti teška hipotenzija tokom epiduralne anestezije, bez obzira na to koji se lokalni anestetik primenjuje.


Pacijenti lošeg opšteg stanja

Pacijenti lošeg opšteg stanja usled starosti ili nekog drugog kompromitujućeg faktora kao što je delimični ili kompletni zastoj srčane provodljivosti, uznapredovala bolest jetre ili ozbiljni renalni poremećaji zahtevaju posebnu pažnju, iako je regionalna anestezija često indikovana kod ovakvih pacijenata.


Pacijenti sa pogoršanjem renalne i hepatičke funkcije

Ropivakain se metaboliše u jetri pa se mora primenjivati s oprezom kod bolesnika sa teškom bolešću jetre. Ponovljene doze mogu se smanjiti zbog produžene eliminacije. Obično nema potrebe modifikovati dozu kod bolesnika sa oštećenjem funkcije bubrega kad se primenjuje jednokratno ili zbog kratkotrajnog lečenja. Acidoza i smanjena koncentracija proteina plazme, koja se često sreće kod bolesnika sa hroničnom insuficijencijom bubrega, može povećati rizik od sistemske toksičnosti.


Akutna porfirija

Lek Ropivacaine Molteni, rastvor za injekciju je moguće porfirinogen i pacijentima sa akutnom porfirijom treba biti propisan jedino u slučaju kada nema sigurnije alternative. Odgovarajuće mere opreza treba primeniti kod ugroženih pacijenata, u skladu sa standardnim udžbenicima i/ili uz konsultaciju sa lekarom-specijalistom iz te oblasti.


Pomoćne supstance sa poznatim dejstvom

Ovaj lek sadrži 3 mg natrijuma po jednom mililitru, što se mora uzeti u obzir kod pacijenata na kontrolisanoj natrijumskoj dijeti.


Produžena primena

Produžena primena ropivakaina mora se izbegavati kod bolesnika koji se istovremeno leče potentnim inhibitorima CYP1A2, poput fluvoksamina i enoksacina, videti deo „Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija“.


Ropivacaine Molteni 2 mg/ml rastvor za injekciju Pedijatrijski bolesnici

Posebna je opreznost potrebna kod novorođenčadi zbog nezrelosti metaboličkih puteva. Veće varijacije u

koncentraciji ropivakaina u plazmi novorođenčadi kakve su opažene u kliničkim ispitivanjima upozoravaju na povećan rizik od sistemske toksičnosti u ovoj starosnoj grupi bolesnika. Preporučene doze kod novorođenčadi zasnivaju se na ograničenim kliničkim podacima. Kada se ropivakain primenjuje kod novorođenčadi, potrebno je redovno nadzirati bolesnike zbog moguće sistemske toksičnosti (npr. znakovi toksičnosti za centralni nervni sistem, EKG, SpO2) i lokalne neurotoksičnosti (npr. produženi oporavak). Sa nadzorom treba nastaviti zbog spore eliminacije kod novorođenčadi.


Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija


Ropivakain se mora primenjivati oprezno kod bolesnika koji primaju druge lokalne anestetike ili lekove koji imaju sličnu strukturu amidskom tipu lokalnih anestetika, npr. određene antiaritmike poput lidokaina i meksiletina, obzirom da može nastati sistemska toksičnost zbog aditivnih efekata. Prilikom istovremene primene ropivakaina i opštih anestetika ili opioida može doći do međusobnog pojačanja (štetnih) efekata tih lekova. Nisu sprovedena posebna ispitivanja interakcija s ropivakainom i antiaritmičkim lekovima grupe III (npr. amiodaronom), ali savetuje se oprez (videti deo „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka“).


Citohrom P450 (CYP) 1A2 učestvuje u stvaranju glavnog metabolita 3-hidroksi ropivakaina. In vivo je klirens ropivakaina iz plazme bio smanjen i do 77% tokom istovremene primene fluvoksamina, selektivnog i jakog inhibitora CYP1A2. Kad se tako potentni inhibitori CYP1A2, poput fluvoksamina i enoksacina, daju istovremeno tokom produžene primene ropivakaina, može nastupiti interakcija sa ropivakainom. Produžena primena ropivakaina mora se izbegavati kod bolesnika koji se istovremeno leče jakim CYP1A2 inhibitorima, videti deo „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka“.


In vivo je klirens ropivakaina iz plazme bio smanjen za 15% kad se istovremeno primenjivao ketokonazol, selektivan i snažan inhibitor CYP3A4. Međutim, inhibicija tog izoenzima najverovatnije nema nikakvu kliničku važnost.


Ropivakain se in vitro ponaša kao kompetitivni inhibitor CYP2D6, ali čini se da pri klinički dosegnutim koncentracijama u plazmi nema inhibicijski efekat na taj izoenzim.


Primena u periodu trudnoće i dojenja


Trudnoća

Osim za epiduralnu primenu u opstetričke svrhe, nema odgovarajućih podataka o upotrebi ropivakaina kod trudnica. Eksperimentalna ispitivanja na životinjama nisu pokazala da postoje direktni ili indirektni efekti na trudnoću, embrionalni/fetalni razvoj, porođaj ili postnatalni razvoj (videti deo „Pretklinički podaci o bezbednosti leka“).


Dojenje

Nema dostupnih podataka o izlučivanju ropivakaina u majčino mleko.


Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama


Nisu sprovedena ispitivanja o uticaju na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Zavisno od doze, lokalni anestetici mogu blago uticati na mentalne funkcije i koordinaciju, čak i kad nema očiglednih toksičnih efekata na centralni nervni sistem, i privremeno narušiti motoričke sposobnosti i budnost.


Neželjena dejstva


Opšta

Profil neželjenih dejstava ropivakaina sličan je profilu lokalnih anestetika dugog delovanja iz grupe amida. Neželjena dejstva se moraju razlikovati od fizioloških posledica same blokade nerava, kao što je sniženje krvnog pritiska i bradikardija tokom spinalne/epiduralne blokade.


Tabela neželjenih dejstava

Učestalost neželjenih dejstava opisuje se prema sledećim smernicama: veoma česta (1/10); česta (1/100 do <1/10); povremena (1/1 000 do 1/100); retka (1/10 000 do 1/1 000); veoma retka (1/10 000); nije poznato (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).


Unutar svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su prikazana u opadajućem nizu prema ozbiljnosti.


Veoma česta (>1/10)

Vaskularni poremećaji Gastrointestinalni poremećaji

Hipotenzijaª Mučnina


Česta (>1/100)


Poremećaji nervnog sistema


Parestezija, vrtoglavica,

glavobolja

Kardiološki poremećaji

Bradikardija, tahikardija

Vaskularni poremećaji

Gastrointestinalni poremećaji

Hipertenzija Povraćanjeb

Poremećaji na nivou bubrega i urinarnog sistema

Urinarna retencija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Povišena temperatura, rigor,

bol u leđima

Povremena (>1/1.000)

Psihijatrijski poremećaji

Anksioznost

Poremećaji nervnog sistema

Simptomi toksičnosti CNS-a

(«grand mal» konvulzije,

epileptični napadi,

ošamućenost, perioralna parestezija, obamrlost jezika, hiperakuzija, tinitus, poremećaji vida, dizartrija, titranje mišića, tremor)*, hipoestezija.

Vaskularni poremećaji Sinkope

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji Dispneja Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene Hipotermija


Retka (>1/10.000) Kardiološki poremećaji Srčani zastoj, srčane aritmije

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene Alergijske reakcije

(anafilaktičke reakcije, angioneurotski edem i urtikarija)


*Ovi simptomi obično nastaju zbog nenamerne intravaskularne injekcije, predoziranja ili prebrze apsorpcije, videti deo „Predoziranje“.


Ropivacaine Molteni 2 mg/ml rastvora za injekciju

  1. Hipotenzija je manje česta kod dece (>1/100).

  2. Povraćanje je češće kod dece (>1/10).


Klasna neželjena dejstva


Neurološke komplikacije

Neuropatija i poremećaji funkcije kičmene moždine (npr. sindrom prednje spinalne arterije, arahnoiditis, cauda equina), koji u retkim slučajevima mogu imati trajne posledice, povezuju se sa regionalnom anestezijom nezavisno od vrste lokalnog anestetika.


Potpuna spinalna blokada

Ako se epiduralna doza nenamerno primeni intratekalno, može nastupiti potpuna spinalna blokada.


Akutna sistemska toksičnost

Sistemske toksične reakcije prvenstveno zahvataju centralni nervni sistem (CNS) i kardiovaskularni sistem (KVS). Takve su reakcije prouzrokovane visokom koncentracijom lokalnog anestetika u krvi, koja može nastati zbog (slučajnog) intravaskularnog ubrizgavanja, predoziranja ili u nekom slučajevima, prebrze apsorpcije iz dobro prokrvljenih područja, videti takođe deo „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka“. Reakcije centralnog nervnog sistema slične su za sve lokalne anestetike iz grupe amida, dok srčane reakcije više zavise od količine i vrste aktivne supstance.

Reakcije centralnog nervnog sistema slične su za sve lokalne anestetike iz grupe amida, dok srčane reakcije više zavise od količine i vrste aktivne supstance.


Neurotoksičnost

U slučaju toksičnosti za centralni nervni sistem, simptomi i znakovi se postupno javljaju i pogoršavaju. U početku se javljaju simptomi kao što su poremećaj vida ili sluha, perioralna utrnulost, vrtoglavica, ošamućenost, trnjenje i parestezija. Dizartrija, ukočenost i trzanje mišića su ozbiljniji znakovi i mogu prethoditi pojavi generalizovanih konvulzija. Ovi se znakovi ne smeju pomešati sa znakovima neurotičnog ponašanja. Mogu uslediti nesvestica i konvulzije tipa grand mal, koje mogu trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Za vreme konvulzija naglo se razvijaju hipoksija i nagomilavanje CO2 zbog povećane mišićne aktivnosti i poremećaja disanja. U težim slučajevima može nastupiti i apneja.

Respiratorna i metabolička acidoza pojačavaju i produžuju toksične učinke lokalnih anestetika.

Oporavak sledi nakon preraspodele lokalnog anestetika iz centralnog nervnog sistema, njegove razgradnje i izlučivanja iz organizma. Oporavak može biti brz, osim u slučaju da su ubrizgane velike količine aktivne supstance.


Kardiovaskularna toksičnost

U težim situacijama nastupa kardiovaskularna toksičnost. Hipotenzija, bradikardija, aritmija, pa čak i srčani zastoj mogu nastupiti kao rezultat visokih sistemskih koncentracija lokalnih anestetika.

Kardiovaskularnim toksičnim efektima obično prethode znakovi toksičnih efekata na centralni nervni sistem,

osim u slučaju kad bolesnik prima opšti anestetik ili je pod uticajem jakih sedativa, poput benzodiazepina ili barbiturata.


Rani znakovi toksičnosti lokalnog anestetika teško se mogu primetiti kod dece jer ona nisu u mogućnosti da se verbalno izraze. Videti deo „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka“.


Lečenje akutne toksičnosti


Videti deo „Predoziranje“.


Predoziranje


Slučajna intravaskularna injekcija lokalnih anestetika može neposredno prouzrokovati (u roku od nekoliko sekundi do par minuta) sistemske toksične reakcije. U slučaju predoziranja, maksimalna koncentracija u plazmi ne mora se obavezno postići tokom prvog ili drugog sata, jer zavisi od mesta davanja injekcije, pa pojava znakova toksičnosti može biti odložena. (Videti deo Akutna sistemska toksičnost, Neurotoksičnost i Kardiovaskularna toksičnost).


Lečenje


Ako se pojave znakovi akutne sistemske toksičnosti, davanje injekcije lokalnog anestetika se mora odmah prekinuti i CNS simptomi (konvulzije, depresija CNS-a) se moraju hitno lečiti antikonvulzivnim lekovima uz odgovarajuću ventilacionu/respiratornu podršku.


Ako je nastupila kardiovaskularna depresija (hipotenzija, bradikardija), intravenski se mora primeniti vazokonstriktor i/ili inotropni lek. Kod dece se doze prilagođavaju uzrastu i telesnoj masi deteta.


U slučaju cirkulatornog aresta, odmah se mora primeniti kardiopulmonarna reanimacija. Optimalna oksigenacija i ventilacija, cirkulacijska podrška, kao i lečenje acidoze, od vitalne su važnosti.


U slučaju srčanog zastoja, dugotrajna reanimacija može dovesti do uspešnog ishoda.


Farmakodinamski podaci


Ropivakain je lokalni anestetik dugog delovanja iz grupe amida s anestetičkim i analgetskim delovanjem. U visokim dozama ropivakain izaziva hiruršku anesteziju, dok pri nižim dozama dovodi do senzoričke blokade s ograničenom i neprogresivnom motoričkom blokadom.

Mehanizam delovanja je reverzibilno smanjenje propustljivosti membrane nervnog vlakna za jone natrijuma,

zbog čega se brzina depolarizacije smanjuje, a prag nadražljivosti povećava. Posledica toga je lokalna blokada nervnih impulsa.

Najizrazitija karakteristika ropivakaina je dugotrajno delovanje. Početak i trajanje lokalnog anestetičkog delovanja zavise od mesta primene i doze, ali ne i od prisutnosti vazokonstriktora (npr. adrenalina). Za detalje o početku i trajanju delovanja ropivakaina, videti Tablicu doziranja i Način primene.

Kliničko iskustvo pokazuje da ova aktivna supstanca ima dobru granicu sigurnosti kad se koristi na odgovarajući način u preporučenim dozama.

Farmakokinetički podaci


Ropivakain ima hiralni centar i dolazi u obliku čistog S-(-)-enantiomera. Visoko je rastvorljiv u lipidima. Svi metaboliti ropivakaina imaju lokalno anestetičko delovanje, ali puno slabije i kratkotrajnije od ropivakaina. Koncentracije ropivakaina u plazmi zavise od doze, načina primene i prokrvljenosti mesta u koje se daje injekcija. Ropivakain ima linearnu kinetiku pa je maksimalna koncentracija (Cmax) ropivakaina proporcionalna dozi.

Ropivakain se potpuno apsorbuje iz epiduralnog prostora prema bifazičnom obrascu. Kod odraslih poluvreme eliminacije prve faze iznosi 14 minuta, a druge 4 sata. Faktor koji ograničava brzinu eliminacije ropivakaina je njegova spora apsorpcija, što objašnjava zašto je poluvreme eliminacije duže nakon epiduralne nego nakon intravenske primene.


Ukupni klirens ropivakaina iz plazme prosečno iznosi 440 ml/min, a bubrežni klirens 1 ml/min. Volumen raspodele pri ravnotežnoj koncentraciji iznosi 47 litara, a krajnje poluvreme eliminacije nakon intravenske primene 1,8 sati. Srednja vrednost eliminacije ropivakaina u jetri iznosi oko 0,4. Ropivakain se uglavnom veže za α1-kiseli glikoprotein u plazmi, dok 6% ostaje nevezano.

Kolebanja u koncentraciji nevezanog, tj. farmakološki aktivnog, ropivakaina puno su manja nego kolebanja

ukupne koncentracije u plazmi.

Budući da ropivakain ima umerenu do nisku vrednost eliminacije u jetri, brzina eliminacije trebala bi zavisiti od koncentracije slobodnog ropivakaina u plazmi. Postoperativmo povećanje vrednosti α1-kiselog glikoproteina (AAG) smanjuje vrednost koncentracije slobodnog ropivakaina zbog njegovog povećanog vezivanja za proteine, pa će se smanjiti ukupni klirens i tako povećati ukupna koncentracija u plazmi, što su pokazala i ispitivanja kod pedijatrijskih i odraslih bolesnika. Klirens slobodnog ropivakaina ostaje nepromenjen. Upravo je koncentracija slobodnog ropivakaina u plazmi povezana sa sistemskim farmakodinamičkim delovanjem i toksičnim efektima. Ropivakain lako prolazi placentu, pa se ravnotežna koncentracija slobodnog ropivakaina brzo postiže. Budući da je stepen vezanja ropivakaina za proteine plazme kod fetusa manji nego kod majke, njegova je ukupna koncentracija u plazmi fetusa manja nego u plazmi majke. Ropivakain se ekstenzivno metaboliše, uglavnom aromatičnom hidroksilacijom. Ukupno 86% doze izluči se u urinu nakon intravenske primene od čega se samo 1% odnosi na neizmenjenu aktivnu supstancu. Glavni metabolit je 3-hidroksi-ropivakain, kojeg se oko 37% izluči u urin, uglavnom u konjugovanom obliku. Na izlučivanje 4-hidroksi-ropivakaina, N-dealkiliranog i 4- hidroksi dealkiliranog metabolita u urinu otpada 1-3%. Konjugovani i nekonjugovani 3-hidroksi-ropivakain prisutan je u plazmi u jedva merljivim koncentracijama.

Slični primeri metabolita pronađeni su kod dece starije od jedne godine. Nema dokaza racemizacije ropivakaina in vivo.

Ropivacaine Molteni 2 mg/ml rastvor za injekciju

Pedijatrija


Farmakokinetika ropivakaina opisana je u farmakokinetičkoj populacijskoj (PK) analizi objedinjenih podataka za 192 deteta uzrasta od 0 do 12 godina. Klirens slobodnog ropivakaina i 2',6'-pipekoloksilidida (PPX) i volumen raspodele slobodnog ropivakaina zavise od telesne mase i uzrasta bolesnika, dok nakon sazrevanja funkcije jetre zavise uglavnom od telesne mase. Obzirom da se maturacija klirensa slobodnog ropivakaina završava do treće godine života, PPX-a do kraja prve godine života, a volumena raspodele slobodnog ropivakaina do druge godine života. Volumen raspodele slobodnog PPX zavisi samo od telesne mase. PPX ima duže poluvreme eliminacije i niži klirens.


Klirens slobodnog ropivakaina (Clu) u starosnim grupama iznad 6 meseci postiže vrednosti koje se nalaze u rasponu vrednosti klirensa kod odraslih. Klirens ukupnog ropivakaina (CL) prikazan je u donjoj tabeli. Postoperativno povećanje α1-kiselog glikoproteina (AAG) ne utiče na te vrednosti.


Približne vrednosti farmakokinetičkih parametara izvedene iz farmakokinetičke populacijske (PK) analize objedinjenih podataka za pedijatrijsku populaciju



Starosna grupa


TT a


Clu b


Vu c


CL d


t1/2 e


t1/2 ppx f


kg


(l/h/kg)


(l/kg)


(l/h/kg)


(h)


(h)


Novorođenčad


3,27


2,40


21,86


0,096


6,3


43,3


1 mesec


4,29


3,60


25,94


0,143


5,0


25,7


6 meseci


7,85


8,03


41,71


0,320


3,6


14,5


1 godina


10,15


11,32


52,60


0,451


3,2


13,6


4 godine


16,69


15,91


65,24


0,633


2,8


15,1


10 godina


32,19


13,94


65,57


0,555


3,3


17,8

  1. Srednja telesna masa za odgovarajući uzrast iz baze podataka Svetske zdravstvene organizacije

  2. Klirens slobodnog ropivakaina

  3. Volumen raspodele slobodnog ropivakaina d Klirens ukupnog ropivakaina

  1. Krajnje poluvreme eliminacije ropivakaina

  2. Krajnje poluvreme eliminacije PPX-a


Simulirana prosečna maksimalna koncentracija slobodnog ropivakaina u plazmi (Cumax) nakon jednokratne kaudalne blokade znala je biti veća kod novorođenčadi, dok se vrednost vremena Cumax (tmax) smanjivala sa povećanjem starosti. Videti takođe deo „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka“.


Simulirani prosečni i posmatrani raspon Cumax nakon jednokratne kaudalne blokade


Starosna grupa

Doza

Cumax a

tmax b

Cumax c

(mg/kg)

(mg/l)

(h)

(mg/l)

0-1 mesec

2,00

0,0582

2,00

0,05-0,08 (n=5)

1-6 meseci

2,00

0,0375

1,50

0,02-0,09 (n=18)

6-12 meseci

2,00

0,0283

1,00

0,01-0,05 (n=9)

1-10 godina

2,00

0,0221

0,50

0,01-0,05 (n=60)

  1. Maksimalna koncentracija slobodnog ropivakaina u plazmi

  2. Vreme do maksimalne koncentracije slobodnog ropivakaina u plazmi

  3. Opažena i prema dozi normalizovana maksimalna koncentracija slobodnog ropivakaina u plazmi


Kod ispitanika uzrasta od 6 meseci klirens slobodnog ropivakaina postigao je 34%, a slobodnog PPX 71% vrednosti klirensa kod starije dece i odraslih. Sistemska izloženost veća je kod novorođenčadi, kao i kod odojčadi uzrasta između 1 i 6 meseci, nego kod starije dece, što je povezano sa nezrelošću njihovih funkcija

jetre. Ovaj problem je delimično kompenzovan time što se za decu starosti ispod 6 meseci preporučene 50% niže

doze.


Simulacije sa zbirom koncentracija slobodnog ropivakaina i PPX-a u plazmi na temelju farmakokinetičkih (PK) parametara i njihove varijacije u populacijskoj analizi ukazuju da se za jednokratnu kaudalnu blokadu preporučena doza mora povećati 2,7 puta za najmlađe grupe, a 7,4 puta za starosne grupe od 1 do 10 godina života, da bi gornja granica 90%-tnog raspona pouzdanosti dostigla prag sistemske toksičnosti.


Pretklinički podaci o bezbednosti leka


Na osnovu konvencionalnih farmakoloških ispitivanja sigurnosti primene, toksičnosti pojedinačne i ponovljene doze, toksičnih uticaja na reprodukciju, mutagenog potencijala i lokalne toksičnosti, nema utvrđenih rizika za ljude osim onih koji se mogu očekivati na osnovu farmakodinamskog dejstva visokih doza ropivakaina (npr. CNS poremećaji, uključujući konvulzije i kardiotoksičnost ).


Inkompatibilnost


Ispitivanja sprovedena s alkalnim rastvorima pokazala su da ropivakain ima slabu rastvorljivost pri pH>6.0 , zbog čega može doći do precipitacije.


Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka


Rastvor za injekciju ne sadrži konzervanse i namenjen je za jednokratnu upotrebu. Neiskorišćeni deo rastvora mora se baciti.

Lek se pre primene mora vizuelno pregledati: mogu se koristiti samo bistri rastvori bez mehaničkog onečišćenja.

Bočica se ne sme autoklavirati: ako spoljašnja strana mora biti sterilna, može se upotrebiti bočica iz neotvorenog omota.

Polipropilenske ampule oblikovane su tako da odgovaraju priključku tipa Luer Lock i špricevima sa Luer

nastavkom.

Neupotrebljeni lek ili otpadni materijal treba uništiti u skladu sa važećim propisima.

Početna stranica


A   B   C   D   E   F   G   H   I   J   K   L   M   N   O   P   Q   R   S   T   U   V   W   X   Y   Z