Clexane


UPUTSTVO ZA LEK


Clexane®, rastvor za injekciju, 10000 i.j. anti-Xa/mL Pakovanje: kontejner višedozni, 1 x 3 mL


Proizvođač: FAMAR HEALTH CARE SERVICES MADRID, S.A.U.

Adresa: Avenida de Leganes 62, 28925 Alcorcon, Madrid, Španija

Podnosilac zahteva: sanofi-aventis d.o.o.

Adresa: Španskih boraca 3/VI, 11070 Beograd, Srbija


Clexane®, 10000 i.j. anti-Xa/mL, rastvor za injekciju INN: enoksaparin-natrijum


Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da koristite ovaj lek.


U ovom uputstvu pročitaćete:


  1. Šta je lek Clexane i čemu je namenjen

  2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Clexane

  3. Kako se upotrebljava lek Clexane

  4. Moguća neželjena dejstva

  5. Kako čuvati lek Clexane

  6. Dodatne informacije


  1. ŠTA JE LEK CLEXANE I ČEMU JE NAMENJEN


    Ime leka koji koristite je Clexane. Pakovanje leka je višedozni kontejner. Lek Clexane sadrži aktivnu supstancu enoksaparin-natrijum, koja pripada grupi takozvanih niskomolekularnih heparina.


    Clexane se može koristiti za:


  2. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK CLEXANE


    Lek Clexane ne smete koristiti:

  3. KAKO SE UPOTREBLJAVA LEK CLEXANE


    Lek Clexane će Vam uobičajeno dati Vaš lekar ili medicinska sestra, jer lek treba da se primeni u obliku injekcije.


    Lek Clexane se obično daje u vidu potkožne injekcije (supkutano).

    Lek Clexane se može davati injekcijom u venu (intravenski) posle određenih vrsta srčanih udara ili hirurških zahvata.


    Ukoliko niste sigurni zbog čega primate lek Clexane ili imate neka pitanja u vezi sa dozom leka koju primate, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.


    Doziranje i način primene Odrasli: Profilaksa venske tromboembolije

    Kod pacijenata kod kojih postoji rizik niskog ili umerenog nivoa od venske tromboembolije, preporučina doza je

    20 mg (2000 i.j.) jednom dnevno supkutanom injekcijom tokom 7 do 10 dana ili do smanjenja rizika od tromboemoblizma. Kod pacijenata koji se operišu, incijalnu dozu treba dati približno 2 sata pred operaciju. Kod pacijenata sa visokim rizikom od nastanka tromboembolije, kao što je to slučaj kod ortopedske hirurgije, preporučena doza enoksaparin natrijuma, koja se daje supkutnom injekcijom, je 40 mg (4000 i.j.) jednom dnevno uz inicijalnu dozu koja se primenjuje približno 12 sati pre operacije.


    Profilaksa venske tromboembolije kod internističkih pacijenata

    Preporučena doza enoksaparin-natrijuma je 40 mg (4000 i.j.) jednom dnevno putem supkutane injekcije. Terapija enoksaparin-natrijumom se propisuje u trajanju od najmanje 6 dana i nastavlja se sve dok se ponovo ne uspostavi potpuna pokretljivost, ali ne duže od 14 dana.


    Terapija tromboembolijske bolesti vena

    Lek Clexane treba davati u vidu subkutane injekcije kao jednokratnu dnevnu injekciju od 1,5 mg/kg (150 i.j/kg). Terapija lekom Clexane se obično propisuje na barem 5 dana i sve dok se ne ustanovi adekvatan oralni anti- koagulans.


    Tabela doziranja za 1,5mg/kg s.c. u terapiji DVT, PE ili oba

    Telesna masa pacijenta

    Kg

    Doza (mg)

    Zapremina injekcije (mL) (1)

    300mg/3mL

    40

    60 od*

    0,60

    Rastvor za injekcije

    45

    67,5 od

    0,675

    Clexane, kontejner

    50

    75 od

    0,75

    višedozni

    55

    82,5 od

    0,825

    60

    90 od

    0,90

    65

    97,5 od

    0,975

    70

    105 od

    1,05

    75

    112,5 od

    1,125

    80

    120 od

    1,20

    85

    127,5 od

    1,275

    90

    135 od

    1,35

    95

    142,5 od

    1,425

    100

    150 od

    1,50

    1. navedene zapremine injekcije se odnose na zapremine potrebene da se postigne potrebna doza leka.

      Međutim, treba uzeti u ozbir zaokruživanje cifara u zavisnosti od graduacije šprica koji se upotrebljava.

      * od – jednom dnevno


      Terapija nestabilne angine i akutnog infarkta miokarda bez Q-talasa


      Preporučena doza je 1 mg/kg na svakih 12 sati putem supkutane injekcije, u kombinaciji sa oralnim aspirinom (100 do 325mg jednom dnevno).

      Terapiju lekom Clexane kod ovih pacijenata treba propisati u trajanju od najmanje 2 dana i nastaviti je do kliničke stabilizacije. Uobičajeno trajanje terapije je od 2 do 8 dana.


      Tabela doziranja za 1 mg/kg s.c. u terapiji nestabilne angine ili NSTEMI

      Telesna masa pacijenta

      Kg

      Doza (mg)

      Zapremina injekcije (mL)

      300mg/3mL

      40

      40 bd*

      0,40

      rastvora za injekciju

      45

      45 bd

      0,45

      Clexane, kontejner

      50

      50 bd

      0,50

      višedozni

      55

      55 bd

      0,55

      60

      60 bd

      0,60

      65

      65 bd

      0,65

      70

      70 bd

      0,70

      75

      75 bd

      0,75

      80

      80 bd

      0,80

      85

      85 bd

      0,85

      90

      90 bd

      0,90

      95

      95 bd

      0,95

      100

      100 bd

      1,00

      105

      105 bd

      1,05

      110

      110 bd

      1,10

      115

      115 bd

      1,15

      120

      120 bd

      1,20

      125

      125 bd

      1,25

      130

      130 bd

      1,30

      135

      135 bd

      1,35

      140

      140 bd

      1,40

      145

      145 bd

      1,45

      150

      150 bd

      1,50

      • bd- dva puta dnevno


        Terapija akutnog infarkta miokarda sa elevacijom ST segmenta

        Preporučena doza enoksaparin natrijuma je jedna i.v. bolus injekcija od 30 mg plus 1 mg/kg supkutano, a nakon toga 1 mg/kg supkutano na svakih 12 sati (maksimalno 100 mg po dozi za prve dve doze, a nakon toga doziranje je 1mg/kg za preostale doze). Za doziranje pacijenata > 75 godina starosti, videti deo Doziranje i način primene: Starije osobe.


        Tabela doziranja za 1 mg/kg s.c. u terapiji STEMI

        Telesna masa pacijenta

        Kg

        Doza (mg)

        Zapremina injekcije (mL)


        300 mg/3 mL

        40

        40 bd*

        0,40

        Rastvor za injekciju

        45

        45 bd

        0,45

        Clexane, kontejner

        50

        50 bd

        0,50

        višedozni

        55

        55 bd

        0,55

        60

        60 bd

        0,60

        65

        65 bd

        0,65

        70

        70 bd

        0,70

        75

        75 bd

        0,75

        80

        80 bd

        0,80

        85

        85 bd

        0,85

        90

        90 bd

        0,90

        95

        95 bd

        0,95

        100

        100 bd

        1,00

        105 (1)

        105 bd (1)

        1,05 (1)

        110 (1)

        110 bd (1)

        1,10 (1)

        115 (1)

        115 bd (1)

        1,15 (1)

        120 (1)

        120 bd (1)

        1,20 (1)

        125 (1)

        125 bd (1)

        1,25 (1)

        130 (1)

        130 bd (1)

        1,30 (1)

        135 (1)

        135 bd (1)

        1,35 (1)

        140 (1)

        140 bd (1)

        1,40 (1)

        145 (1)

        145 bd (1)

        1,45 (1)

        150 (1)

        150 bd (1)

        1,50 (1)

        1. Ne treba davati kod prve dve doze – (maksimalno 100 mg po dozi za prve dve doze, a nakon toga

    doziranje je 1mg/kg za preostale doze).

    *b.d. – dva puta dnevno


    Kada se daje u kombinaciji sa trombolitikom (fibrin-specifičnim ili fibrin nespecifičnim), enoksaparin-natrijum treba primeniti u periodu između 15 minuta pre i 30 minuta posle početka fibrinolitičke terapije. Svi pacijenti treba da dobiju acetilsalicilnu kiselinu (ASA) čim se ustanovi da imaju STEMI i nastaviti sa primenom doze održavanja (75 do 325 mg jednom dnevno) osim ako je kontraindikovano.


    Preporučeno trajanje terapije enoksaparin-natrijumom je 8 dana ili do otpuštanja iz bolnice, ukoliko hospitalizacija traje manje od 8 dana.


    Za pacijente koji se podvrgavaju Perkutanoj koronarnoj intervenciji (PCI): ukoliko je poslednja s.c. injekcija enoksaparin-natrijuma primenjena manje od 8 sati pre balon-dilatacije, nije potrebna primena dodatnih doza. Ukoliko je poslednja s.c. injekcija enoksaparin-natrijuma primenjena više od 8 sati pre balon-dilatacije, potrebno je primeniti i.v. bolus dozu od 0,3 mg/kg enoksaparin-natrijuma.


    Prevencija formiranja ugruška u ekstrakorporalnoj cirkulaciji tokom hemodijalize


    Doza od 1mg/kg (100 i.j./kg), koja se uvodi arterijskom linijom na početku dijalize, je obično dovoljna za proceduru u trajanju do 4 sata. Ako se jave fibrinski prstenovi, kao što je moguće u procedurama koje traju duže nego uobičajeno,može se primeniti dodatna doza od 0,5 do 1mg/kg (50 do 100 i.j./kg). Kod pacijenata sa većim rizikom od krvarenja, dozu treba smanjiti na 0,5 mg/kg (50 i.j./kg) za dvostruki vaskularni pristup ili 0,75 mg/kg (75 i.j./kg) za pojedinačni vaskularni pristup.


    Starije osobe


    Kod pacijenata starijih od > 75 godina, prilikom terapije akutnog infarkta miokarda sa elevacijom ST-segmenta, ne treba primenjivati inicijalnu i.v. bolus injekciju enoksaparin-natrijuma. Početi primenu sa 0,75 mg/kg s.c. na svakih 12 sati (maksimum 75 mg po dozi za prve dve s.c.doze, a nakon toga 0,75 mg/kg s.c. za preostale doze).


    Za ostale indikacije, nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih osoba, osim u slučaju oštećenja bubrežne funkcije (videti takođe deo Doziranje i način primene: Oštećenje bubrega)


    Tabela doziranja za 0,75mg/kg s.c. u terapiji STEMI (starije osobe > 75 godina)

    Telesna masa pacijenta

    Kg

    Doza od 0,75mg/kg (mg)

    Zapremina injekcije (mL) (1)

    300mg/3mL

    40

    30 bd

    0,30

    Rastvor za injekciju

    45

    33,75 bd

    0,3375

    Clexane, kontejner

    50

    37,5 bd

    0,375

    višedozni

    55

    41,25 bd

    0,4125

    60

    45 bd

    0,45

    65

    48,75 bd

    0,4875

    70

    52,5 bd

    0,525

    75

    56,25 bd

    0,5625

    80

    60 bd

    0,60

    85

    63,75 bd

    0,6375

    90

    67,5 bd

    0,675

    95

    71,25 bd

    0,7125

    100

    75 bd

    0,75

    105

    78,75 bd (2)

    0,7875 (2)

    110

    82,5 bd (2)

    0,825 (2)

    115

    86,25 bd (2)

    0,8625 (2)

    120

    90 bd (2)

    0,90 (2)

    125

    93,75 bd (2)

    0,9375 (2)

    130

    97,5 bd (2)

    0,975 (2)

    135

    101,25 bd (2)

    1,0125 (2)

    140

    105 bd (2)

    1,05 (2)

    145

    108,75 bd (2)

    1,0875 (2)

    150

    112,5 bd (2)

    1,125 (2)

    1. Navedene zapremine injekcije se odnose na zapremine potrebene da se postigne potrebna doza leka.

      Međutim, treba uzeti u ozbir zaokruživanje cifara u zavisnosti od graduacije šprica koji se upotrebljava.

    2. Ne treba davati kod prve dve doze – (maksimum 75mg samo za prve dve doze, a nakon toga doziranje je 0,75 mg/kg za preostale doze)

  4. MOGUĆA NEŽELJENA DEJSTVA


    Kao i svi drugi lekovi, i lek Clexane može kod nekih pacijenata izazvati pojavu neželjenih dejstava.


    Odmah (hitno) obavestite medicinsku sestru ili lekara ako primetite neko od navedenih neželjenih dejstava:


    Veoma česta (javljaju se kod jednog ili više pacijenata od njih 10 koji uzimaju lek)

    -Obilno krvarenje iz rane


    Česta (javljaju se kod 1 -10 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)


    Prijavljivanje neželjenih reakcija


    Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):


    Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

    Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

    website: www.alims.gov rs

    e-mail: nezeljene reakcije@alims.gov rs


  5. KAKO ČUVATI LEK Clexane


    Čuvati van pogleda i domašaja dece.


    Lekove ne treba bacati u kanalizaciju ili kućni otpad. Pitajte vašeg farmaceuta šta treba da uradite sa neupotrebljenim lekovima. Ove mere će pomoći očuvanju životne sredine.


    Rok upotrebe


    2 godine


    Lek se ne sme upotrebljavati posle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju.

    Rok upotrebe nakon otvaranja višedoznog kontejnera: 28 dana, na temperaturi do 25˚C


    Čuvanje


    Neotvoreni lek: Čuvati na temperaturi do 25˚C.


    Nakon prvog otvaranja: Čuvati na temperaturi do 25˚C.


  6. DODATNE INFORMACIJE

Šta sadrži lek Clexane


Aktivna supstanca:

Jedan višedozni kontejner od 3 mL sadrži 300 mg (30000 i.j.) enoskaparin-natrijuma.


Pomoćne supstance:

benzil alkohol (45 mg/3mL); voda za injekcije.


Kako izgleda lek Clexane i sadržaj pakovanja


Clexane rastvor za injekciju je bistar, bezbojan do svetlo žute boje, praktično bez vidljivih čestica.


Unutrašnje pakovanje je višedozni kontejner (bočica) zapremine 5 mL od providnog stakla tipa I (Ph.Eur.) sa gumenim zatvaračem od hlorbutil gume, aluminijumskim prstenom i „flip-off” poklopcem.


Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan višedozni kontejner i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i Proizvođač Nosilac dozvole:

sanofi-aventis d.o.o. Španskih boraca 3/VI 11070 Beograd, Srbija


Proizvođač:

FAMAR HEALTH CARE SERVICES MADRID, S.A.U.

Avenida de Leganes 62, 28925 Alcorcon, Madrid Španija


Ovo uputstvo je poslednji put odobreno


Septembar , 2014.


Režim izdavanja leka:


Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi


Broj i datum dozvole:

515-01-02005-14-001 od 10.12.2014.


SLEDEĆE INFORMACIJE SU NAMENJENE ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM RADNICIMA


Terapijske indikacije


Doziranje i način primene Odrasli:


Profilaksa venske tromboembolije


Kod pacijenata kod kojih postoji rizik niskog ili umerenog nivoa od venske tromboembolije, preporučina doza je 20 mg (2000 i.j.) jednom dnevno supkutanom injekcijom tokom 7 do 10 dana ili do smanjenja rizika od tromboemoblizma. Kod pacijenata koji se operišu, incijalnu dozu treba dati približno 2 sata pred operaciju.

Kod pacijenata sa visokim rizikom od nastanka tromboembolije, kao što je to slučaj kod ortopedske hirurgije, preporučena doza enoksaparin natrijuma, koja se daje supkutnom injekcijom, je 40 mg (4000 i.j.) jednom dnevno uz inicijalnu dozu koja se primenjuje približno 12 sati pre operacije.


Profilaksa venske tromboembolije kod internističkih pacijenata

Preporučena doza enoksaparin-natrijuma je 40 mg (4000 i.j.) jednom dnevno putem supkutane injekcije. Terapija enoksaparin-natrijumom se propisuje u trajanju od najmanje 6 dana i nastavlja se sve dok se ponovo ne uspostavi potpuna pokretljivost, ali ne duže od 14 dana.


Terapija tromboembolijske bolesti vena

Lek Clexane treba davati u vidu subkutane injekcije kao jednokratnu dnevnu injekciju od 1.5 mg/kg (150 i.j/kg). Terapija lekom Clexane se obično propisuje na barem 5 dana i sve dok se ne ustanovi adekvatan oralni anti- koagulans.


Tabela doziranja za 1,5mg/kg s.c. u terapiji DVT, PE ili oba

Telesna masa pacijenta

Kg

Doza (mg)

Zapremina injekcije (mL) (1)


300 mg/3 mL

40

60 od*

0,60

Rastvor za injekcije

45

67,5 od

0,675

Clexane, kontejner

50

75 od

0,75

višedozni

55

82,5 od

0,825

60

90 od

0,90

65

97,5 od

0,975

70

105 od

1,05

75

112,5 od

1,125

80

120 od

1,20

85

127,5 od

1,275

90

135 od

1,35

95

142,5 od

1,425

100

150 od

1,50

(2) navedene zapremine injekcije se odnose na zapremine potrebene da se postigne potrebna doza leka.

Međutim, treba uzeti u ozbir zaokruživanje cifara u zavisnosti od graduacije šprica koji se upotrebljava.

* od – jednom dnevno


Terapija nestabilne angine i akutnog infarkta miokarda bez Q-talasa

Preporučena doza je 1 mg/kg na svakih 12 sati putem supkutane injekcije, u kombinaciji sa oralnim aspirinom (100 do 325 mg jednom dnevno).

Terapiju lekom Clexane kod ovih pacijenata treba propisati u trajanju od najmanje 2 dana i nastaviti je do kliničke stabilizacije. Uobičajeno trajanje terapije je od 2 do 8 dana.


Tabela doziranja za 1 mg/kg s.c. u terapiji nestabilne angine ili NSTEMI

Telesna masa pacijenta

Kg

Doza (mg)

Zapremina injekcije (mL)


300 mg/3 mL

40

40 bd*

0,40

rastvora za injekciju

45

45 bd

0,45

Clexane, kontejner

50

50 bd

0,50

višedozni

55

55 bd

0,55

60

60 bd

0,60

65

65 bd

0,65

70

70 bd

0,70

75

75 bd

0,75

80

80 bd

0,80

85

85 bd

0,85

90

90 bd

0,90

95

95 bd

0,95

100

100 bd

1,00

105

105 bd

1,05

110

110 bd

1,10

115

115 bd

1,15

120

120 bd

1,20

125

125 bd

1,25

130

130 bd

1,30

135

135 bd

1,35

140

140 bd

1,40

145

145 bd

1,45

150

150 bd

1,50


Deca: Ne preporučuje se jer nije ustanovljeno doziranje.


Oštećena bubrežna funkcija: (Videti takođe deo Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka: Oštećenje bubrežne funkcije i praćenje stanja; deo Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).


Teška bubrežna insuficijencija:


Prilagođavanje doze je neophodno kod pacijenata sa teškim oštećenjem bubrežne funkcije (klirens kreatinina < 30 mL/min), u skladu sa sledećim tabelama, pošto je izloženost enoksaparin natrijumu značajno povećana u ovoj populaciji:


Prilagođavanje doza za terapijski opseg doziranja


Standardna doza

Teško oštećenje funkcije bubrega

1 mg/kg s.c. dva puta dnevno

1 mg/kg s.c. jednom dnevno

1,5 mg/kg s.c. jednom dnevno

1 mg/kg s.c. jednom dnevno

Za lečenje akutnog STEMI kod pacijenata <75 godina starosti

30 mg - u jednoj i.v. bolus

injekciji plus 1 mg/kg s.c, a nakon toga 1mg/kg s.c. dva puta na dan

(Max 100 mg po dozi, kod prve dve s.c. doze)

30 mg - u jednoj i.v. bolus

injekciji plus 1 mg/kg s.c., a nakon toga 1mg/kg m dnevno jednom dvevno.

(Max 100 mg samo za prvu

s.c. dozu)

Za lečenje akutnog STEMI kod pacijenata ≥ 75 godina starosti

0,75 mg/kg dva puta na dan

bez inicijalne bolus doze (Max 75mg po dozi, kod

prve dve s.c. doze)

1 mg/kg s.c jednom dnevno bez inicijalne bolus doze

(Max 100 mg samo za prvu SC dozu)


Prilagođavanje doza za profilaktički opseg doziranja

Standardno doziranje

Teško oštećenje bubrežne funkcije

40 mg jednom dnevno

20 mg jednom dnevno

20 mg jednom dnevno

20 mg jednom dnevno


Preporučeno prilagođavanje doze se ne primenjuje u indikaciji hemodijaliza.


Umerena i blaga bubrežna insuficijencija


Iako se ne preporučuje prilagođavanje doze kod pacijenata sa umerenim (klirens kreatinina 30-50 mL/min) i blagim (klirens kreatinina 50-80 mL/min) oštećenjem funkcije bubrega, savetuje se pažljivo kliničko praćenje.


Oštećenje funkcije jetre: Zbog nedostatka kliničkih studija, savetuje se oprez u primeni leka.


Telesna masa: Ne preporučuje se prilagođavanje doze u slučaju gojaznosti ili manje telesne mase (videti takođe deo Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka: Nedovoljna telesna masa i praćenje stanja; deo Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).


Clexane se primenjuje supkutanom injekcijom u prevenciji venske tromboembolijske bolesti, terapiji duboke venske tromboze ili terapiji nestabilne angine, infarkta miokarda bez Q talasa i akutnog infarkta miokarda sa ST elevacijom (STEMI); kroz arterijsku liniju dijaliznog kola radi prevencije stvaranja tromba u ekstrakorporalnoj cirkulaciji tokom hemodijalize; i intravenskom (bolus) injekcijom preko venske linije samo za primenu inicijalne doze kod indikacije akutnog STEMI I po potrebi pre sprovođenja PCI procedure. Ne sme se davati intramuskularno.


Metoda supkutane injekcije

Prilikom korišćenja višedoznog kontejnera, zapremina rastvora za injekciju koja se injicira mora se pažljivo

izmeriti pomoću graduisanog šprica sa odgovorajućom iglom za subkutanu injekciju.


Clexane treba davati pacijentu koji je u ležećem položaju, dubokom supkutanom injekcijom. Primena treba da bude naizmenično u levi i desni anterolateralni ili posterolateralni deo zida abdomena. Igla se uvodi celom dužinom, vertikalno u nabor kože koji se drži između palca i kažiprsta. Nabor kože treba držati sve vreme dok se ne završi davanje injekcije. Ne trljati mesto gde je data injekcija nakon primene.


Metoda intravenske (bolus) injekcije (samo kod indikacije akutnog STEMI)

Za intravensku injekciju, može se koristiti višedozni kontejner ili prethodno napunjeni špricevi sa 60 mg, 80 mg ili 100mg leka. Enoksaparin-natrijum treba davati kroz vensku liniju. Lek ne treba mešati ili primenjivati istovremeno sa drugim lekovima. Da bi se izbeglo eventualno mešanje enoksaparin-natrijuma sa bilo kojim drugim lekovima i očistio mesto primene, injekcionu liniju treba isprati dovoljnom količinom fiziloškog rastvora ili rastvora dekstroze pre i nakon primene intravenske bolus injekcije. Enoskaparin-natrijum je bezbedno primenjivati sa normalnim fiziološkim rastvorom (0,9%) ili 5%-nim vodenim rastvorom desktroze.

Kontraindikacije


Kontraindikovan je kod pacijenata sa akutnim bakterijskim endokarditisom; kod aktivnih velikih krvarenja i stanja sa visokim rizikom od nekontrolisanog krvarenja, uključujući i nedavni hemoragijski moždani udar; kod trombocitopenije kod pacijenata sa pozitivnim in-vitro testom agregacije u prisustvu enoksaparin-natrijuma; aktivnom ulceracijom na želucu ili duodenumu; kod preosetljivosti na enoksaparin-natrijum; heparin ili njegove derivate uključujući ostale niskomolekularne heparine, kod preosetljivosti na benzil alkohol; kod pacijenata koji primaju heparin kao terapaiju a ne kao profilaksu, lokoregionalna anestezija u elektivnim hirurškim zahvatima je kontraindikovana.


Zbog sadržaja benzin alkohola, lek Clexane, se ne sme primenjivati kod novorođenčadi ili prevremeno rođene dece.


Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka


Niskomolekuralni heparini ne treba da se koriste kao međusobno zamenljivi pošto se razlikuju po svom proizvodnom procesu, molekularnim masama, specifičnom anti-Xa aktivnošću, jedinicama i dozama. Ovo ima za posledicu razlike u farmakokinetici i povezanim biološkim aktivnostima (npr. anti-IIa aktivnost, i interakcije trombocita). Posebna pažnja i pridržavanje upustava za korišćenje koje je specifično za svaki pojedinačni medicinski proizvod su stoga neophodni.

Enoksaparin-natrijuma treba koristiti sa posebnim oprezom kod pacijenata koji u anamnezi imaju heparinom indukovanu trombocitopenija (HIT) sa ili bez tromboze.


Kako postoji rizik od pojave antitelima posredovane heparinom indukovane trombocitopenije koja se takođe javlja i kod niskomolekularnih heparina, redovno praćenje broja trombocita treba razmotriri pre i za vreme terapije ovim agensima. Trombocitopenija, ako do nje dođe, obično se javlja između 5. i 21. dana od početka terapije. Stoga se preporučuje da se broj trombocita utvrdi pre započinjanja terapije enoksaparin-natrijumom i dalje redovno tokom trajanja lečenja. U praksi, ukoliko se ustanovi značajno smanjenje broja trombocita (30 do 50% početne vrednosti), terapija enoksaparin-natrijumom se mora odmah prekinuti i započeti alternativna terapija. Injekcije enoksaparin-natrijuma, kao i bilo koju drugu antikoagulantna terapija, treba primenjivati uz oprez u uslovima kada postoji povećan potencijal za pojavu krvarenja, kao što su: poremećena hemostaza, peptički ulkus u anamnezi, nedavni ishemijski moždani udar, nekontrolisana teška arterijska hipertenzija, dijabetesna retinopatija, nedavni neurološki ili oftamološki hirurški zahvat.


Kao i kod antikoagulansa, hemoragija se može javiti na bilo kom mestu (videti deo Neželjena dejstva). Ako do hemoragije dođe, a ponekad i do anemije, treba pronaći poreklo hemoragije i primeniti odgovarajuću terapiju.


Heparin može da suprimira lučenje aldosterona iz nadbubrežne žlezde što dovodi do hiperkalemije, posebno kod pacijenata kao što su oni koji imaju dijabetes meltus, hroničnu renalnu insuficijenciju, prethodno postojeću metaboličku acidozu, povišen kalijum u plazmi ili uzimaju lekove koji štede kalijum. Rizik od hiperkalemije se


izgleda povećava sa trajanjem terapije, ali je obično reverzibilan. Vrednost kalijuma u plazmi treba određivati kod pacijenata pod rizikom pre početka terapije heparinom i redovno pratiti njegov nivo, naročito ukoliko terapija traje duže od 7 dana.


Kao i kod drugih antikoagulantnih lekova, bilo je slučajeva neuroaksijalnih hematoma prijavljenih prilikom istovremene upotrebe enoksaparin-natrijuma i spinalne/epiduralne anestezije ili spinalne punkcije, koji su doveli do dugotrajne ili permanentne paralize. Ovo se retko dešava kada su u pitanju doze enoksaparin-natrijuma od 40 mg ili manje. Rizik je veći kod primene većih doza enoksaparin-natrijuma , upotrebe postoperativnih katetera ili istovremene upotrebe dodatnih lekova koji utiču na hemostazu kao što je NSAIL (videti deo Interakcija sa drugim lekovima i druge vrste interakcija). Rizik se, izgleda, takođe povećava usled traumatske ili ponovljene neuroaksijalne punkcije ili kod pacijenata sa operacijom kičme ili deformitetom kičme u anamnezi.


Da bi se umanjio potencijalni rizik od krvarenja koji se povezuje sa paralelnom upotrebom enoksaparin- natrijuma i epiduralne ili spinalne anestezije/analgezije, treba uzeti u obzir farmakokinetički profil leka (vidi deo Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka.). Uvođenje i odstranjivanje katetera je najbolje obaviti kada je antikoagulantno dejstvo enoksaparin-natrijuma nisko.


Postavljanje i odstranjivanje katetera treba odložiti 10-12 sati od davanja profilaktičke doze enoksaparin- natrijuma za DVT, dok je pacijentima koji primaju viće doze enoksaparin-natrijuma (1,5 mg/kg jednom dnevno) potrebno duže odlaganje (24 sata). Naredna doza enoksaparin-natrijuma treba da bude data najranije 4 sata nakon uklanjanja katetera.


Ukoliko lekar odluči da primenjuje antikoagulanse uz epiduralnu/spinalnu anesteziju, izuzetna obazrivost i poman nadzor moraju biti primenjeni da bi se uočili bilo kakvi znaci i simptomi neuroloških oštećenja kao što je bol po sredinjoj liniji leđa, senzorni i motorni deficiti (utrnulost ili slabost u donjim udovima), disfunkcija creva i/ili mokraćne bešike. Pacijentima treba naložiti da obaveste lekara odmah ukoliko iskuse neke od gore navedenih znakova i simptoma. Ako se sumnja na simptome i znakove spinalnog hematoma, treba hitno postaviti dijagnozu i inicirati terapiju, uključujući dekompresiju kičmene moždine.


Lek Clexane sadrži benzil alkohol kao konzervans i ne treba ga davati prevremeno rođenoj deci ili novorođenčadi. Primena lekova koji sadrže benzil alkohol kao konzervans može uzrokovati toksične i anafilaktoidne reakcije kod dece mlađe od 3 godine.

Primena lekova koji sadrže benzil alkohol kod novorođenčadi ili prevremeno rođene dece povezana je sa

smrtonosnim sindromom "hvatanja vazduha" (Gasping Syndrome) (simptomi uključuju upadljiv početak sindroma "hvatanja vazduha", hipotenziju, bradikardiju i kolaps kardio-vaskularnog sistema). S obzirom da se benzil alkohol prolazi placentalnu barijeru, rastvor za injekcije treba oprezno primenjivati tokom trudnoće.


Procedure perkutane koronarne revaskularizacije:

Da bi se minimalizovao rizik od hemoragije tokom koronarne angioplastike u lečenju nestabilne angine, infarkta miokarda bez Q-talasa ili akutnog infarkta miokarda sa elevacijom ST segmenta, preporučuje se strogo pridržavanje propisanih intervala između doza enoksaparin-natrijuma. Nakon PCI procedure potrebno je na mestu vaskularne punkcije obezbediti hemostazu. Ukoliko se koristi vaskularna kopča, ovojnica se može odmah ukloniti. Ukoliko se primenjuje metoda manuelne kompresije, ovojnicu treba ukloniti 6 sati nakon poslednje s.c./i.v. doze enoksaparin-natrijuma. Ako se terapija enoksaparin-natrijumom nastavlja, sledeća doza se može dati tek 6 do 8 sati nakon skidanja ovojnice. Potrebno je praćenje mesto punkcija na eventualne znake krvarenja ili pojave hematoma.

Kod nekih pacijenata koji boluju od plućne embolije (npr: onih sa teškom hemodinamskom nestabilnošću), može

biti indikovana alterantivna terapija kao što je tromboliza ili hirurški zahvat.


Veštački srčani zalisci:

Ne postoje adekvatne studije na osnovu kojih bi se mogla proceniti bezbednost i efikasnost korišćenja enoksaparin-natrijuma u prevenciji tromboze srčanih zalistaka kod pacijenata sa veštačkim srčanim zaliscima. Profilaktičke doze enoksaparin-natrijuma nisu dovoljne da spreče trombozu zalistaka kod pacijenata sa ugrađenim veštačkim srčanim zaliscima. Doprinoseći faktori, uključujući osnovnu bolest i nedovoljne kliničke


podatke, ograničavaju mogućnost procene ovih slučajeva. Neuspeh terapije je prijavljivan kod trudnica sa veštačkim srčanim zaliscima koje su primale punu dozu antikoagulanata (videti deo Trudnoća i dojenje). Ne preporučuje se korišćenje enoksaparin-natrijuma u ovu svrhu.


Hemoragija kod starijih osoba: Nije primećena povećana sklonost ka krvarenju kod starijih lica koja primala lek u profilaktičkom opsegu doza. Stariji pacijenti (posebno pacijenti od osamdeset godina i stariji) mogu biti pod povećanim rizikom od pojave hemoragijskih komplikacija kod terapijskog opsega doziranja. U lečenju akutnog infarkta miokarda sa elevacijom ST segmenta (STEMI), povećan broj krvarenja je primećen kod pacijenata starosti od 65 do 75 godina, što ukazuju da pacijenti iz ove starosne grupacije mogu biti izloženi većem riziku od krvarenja. Savetuje se pažljivo kliničko praćenje (takođe videti deo Doziranje i način primene: Starije osobe; deo Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).


Oslabljena renalna funkcija: Kod pacijenata sa oslabljenom bubrežnom funkcijom, postoji povećana izloženost enoksaparin-natrijumu što povećava rizik od krvarenja. Kako je izloženost enoksaparin-natrijumu značajno povećana kod pacijenata sa teškim oštećenjem bubrežne funkcije (klirens kreatinina <30 mL/min), preporučuje se prilagođavanje doze za terapeutske i profilaktičke raspone doza. Iako se ne preporučuje prilagođavanje doza kod pacijenata sa umerenim (klirens kreatinina 30-50 mL/min) i blagim (klirens kreatinina 50-80 mL/min) oštećenjem bubrežne funkcije, savetuje se pažljivo praćenje (takođe, videti deo Doziranje i način primene: Oštećena bubrežna funkcija; deo Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka). U terapiji akutnog infarkta miokarda sa elevacijom ST segmenta (STEMI), podaci su ograničeni na pacijente sa nivoima kreatinina preko 220 mikromol/L za muškarce i 175 mikromol/L za žene.


Mala telesna masa: Primećeno je povećanje izloženosti enoksaparin-natrijumu kod profilaktičkih opsega doza (neprilagođenim prema telesnoj masi) kod žena sa manjom telesnom masom (<45kg) i muškaraca sa manjom telesnom masom (<57kg), koji može dovesti do većeg rizika od krvarenja. Stoga se savetuje pažljivo kliničko praćenje kod ovih pacijenata (videti takođe deo Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka ).


Gojazni pacijenti

Gojazni pacijenti su izloženi većem riziku od tromboembolije. Bezbednost i efikasnost profilaktičkih doza kod gojaznih pacijenata (BMI>30 kg/m2) nije ustanovljena u potpunosti i nema konsenzusa oko prilagođavanja doze. Kod ovih pacijenata treba obratiti posebnu pažnju na pojavu znaka i simptoma tromboembolije.


Praćenje: Procena rizika i kliničko praćenje su najbolji prediktori rizika od potencijalnog krvarenja. Rutinsko praćenje anti-Xa aktivnosti obično nije neophodno. Ipak, praćenje anti-Xa aktivnosti može se razmotriti u slučaju pacijenata koji se leče niskomolekularnim hiparinom koji istovremeno imaju ili povećan rizik od krvarenja (kao što su oni kod kojih je oštećena bubrežna funkcija, starija lica i lica sa ekstremnom telesnom težinom) ili aktivno krvare.


Laboratorijske analize:

U dozama koje se koriste u prevenciji venske tromboembolije, enoksaparin-natrijum ne utiče značajno na vreme krvarenja i testove koagulacije, niti utiče na agregaciju trombocita ili vezivanje fibrinogena za trombocite. Pri većim dozama, može se javiti produženje aPTT-a (aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme) i ACT-a (aktivirano vreme zgrušavanja). Produženje aPTTa i ACTa nije linearno povezano sa porastom antitrombotičke aktivnosti enoksaparin-natrijuma i stoga nije pogodno i pouzdano za praćenje aktivnosti enoksaparin-natrijuma. Lek se ne sme davati intramuskularno.


Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Preporučuje se da se primena lekova koji utiču na hemostazu obustavi pre započinjanja terapije enoksaparin- natrijumom osim ako njihova upotreba nije neophodna. Ovde spadaju sledeći lekovi: sistemski salicilati, acetilsalicilna kiselina, NSAIL uključujući ketrorolak, dekstran, i klopidogrel, sistemski glukokortikoidi, • trombolitici i antikoagulansi.Ako se kombinacija ne može izbeći, enoksaparin-natrijum treba koristiti pažljivo uz pažljivo kliničko i laboratorijsko praćenje.


Primena u periodu trudnoće i dojenja


Trudnoća

Ispitivanja na životinjama nisu dala dokaz o fetotoksičnosti ili teratogenosti enoksaparin-natrijuma. Kod

gravidnih ženki pacova, prenos 35S-enoksaparina kroz maternalnu placentu je minimalan.


Kod ljudi, nema dokaza da enoksaparin natrijum prelazi placentalnu barijeru tokom drugog trimestra trudnoće. Nema dostupnih podataka u vezi sa prvim i trećim trimestrom.


Kako nema adekvatnih i dobro kontrolisanih kliničkih studija u populaciji trudnica i kako studije na životinjama ne mogu uvek u potpunosti da predvide humane reakcije, ovaj lek treba koristiti tokom trudnoće samo ako lekar ustanovi jasnu potrebu.


Trudnice sa mehaničkim veštačkim srčanim zaliscima

Upotreba leka Clexane u tromboprofilaksi kod trudnica sa mehaničkim veštačkim srčanim zaliscima nije dovoljno ispitana. U kliničkoj studiji kod trudnica sa mehaničkim veštačkim srčanim zaliscima koje su primale enoksaparin-natrijuma (1mg/kg dva puta dnevno) u cilju smanjivanja rizika od tromboembolijskih događaja, kod 2 od 8 žena javila se tromboza koja je dovela do opstrukcije zaliska i do fatalnog ishoda i za majku i za plod. Takođe, tokom postmarketinškog praćenja, registrovani su i drugi izolovani slučajevi pojave tromboze kod trudnica sa mehaničkim srčanim zaliscima, koje su primale enoksaparin-natrijum u profilaksi tromboembolije. Trudnice sa mehaničkim veštačkim srčanim zaliscima mogu imati povećan rizik od pojave tromboembolije. Enoksaparan-natrijum nije preporučljiv za primnu kod trudnica sa ugrađenim veštačkim srčanim zaliscima (videti deo Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka: Veštački srčani zalisci).


Laktacija

Kod ženki pacova u laktaciji, koncentracija 35S-enoksaparin-natrijuma ili njegovih obeleženih metabolita u mleku je veoma niska.

Nije poznato da li se nepromenjen enoksaparin-natrijum izlučuje u humano mleko. Oralna apsorpcija

enoksaparin-natrijuma je malo verovatna. Međutim, kao predostrožnost, majkama koje doje a primaju enoksaparin-natrijum treba savetovati da izbegavaju dojenje.


Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama


Enoksaparin ne utiče na sposobnost vožnje ili upravljanja mašinama.


Neželjena dejstva


Neželjene reakcije zabeležena u kliničkim studijama i prijavljena u post-marketinškom periodu su navedena ispod.


Učestalosti neželjenih dejstava su definisane na sledeći način: veoma često (1/10); često: (1/100 do <1/10); povremeno (1/1000 do <1/100); retko (1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000) ili nepoznato (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka). Post-marketinška neželjena dejstva su označena frekvencom

„nepoznato“.


Hemoragije


U kliničkim studijama hemoragijske manifestacije su bile najčešće zabeležena neželjena dejstva. Ovo uključuje ozbiljne hemoragije prijavljene kod najviše 4,2% pacijenata (hirurških pacijenata1). Neki od ovih slučajeva imali su fatalan ishod.


Kao i kod ostalih antikoagulanasa, do hemoragije može doći u prisustvu udruženih faktora rizika kao što su: organske lezije sklone krvarenju, invanzivne procedure ili istovremena primena lekova koji utiču na hemostazu (videti delove Posebna upozorenja i mere opreza i Interakcija sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).



Klasa organskih sistema po MedDRA


Profilaksa kod hirurških pacijenata


Profilaksa kod internističkih pacijenata


Terapija kod

pacijenata sa DVT sa ili bez PE


Terapija kod

pacijenata sa nestabilnom anginom i

akutnim IM bez Q-talasa


Terapija kod

pacijenata sa akutnim STEMI


Vaskularni poremećaji


Veoma često:

Hemoragija*


Retko: Retroperitoneal na hemoragija


Često:

Hemoragija*


Veoma često:

Hemoragija*


Povremeno: Intrakranijalna hemoragija, Retroperitoneal na hemoragija


Često:

Hemoragija*


Retko: Retroperitoneal na hemoragija


Često:

Hemoragija*


Povremeno: Intrakranijalna hemoragija, Retroperitoneal na hemoragija

*: kao što su hematomi, ekhimoze osim na mestu uboda injekcije, hematomi oko povreda, hematurija, epistaksa i

gastrointestinalne hemoragije.


1Kod hirurških pacijenata, hemoragijske komplikacije koje su smatrane ozbiljnim: (1) ako je hemoragija izazvala značajan klinički događaj, ili (2) ako je praćena smanjenjem hemoglobina 2 g/dL ili transfuzijom 2 ili vise jedinica derivata krvi. Retroperitonealne i intrakranijalne hemoragije se uvek smatraju ozbiljnim.


Trombocitopenija i trombocitoza


Klasa organskih sistema po MedDRA


Profilaksa kod hirurških pacijenata


Profilaksa kod internističkih pacijenata


Terapija kod

pacijenata sa DVT sa ili bez PE


Terapija kod

pacijenata sa nestabilnom anginom i

akutnim IM bez

Q-talasa


Terapija kod

pacijenata sa akutnim STEMI


Poremećaji na nivou krvi i limfnog

sistema:


Veoma često:

Trombocitoza*


Često: Trombocitopeni ja


Povremeno: Trombocitopeni ja


Veoma često:

Trombocitoza*


Često: Trombocitopeni ja


Povremeno: Trombocitopeni ja


Često:

Trombocitoza*


Trombocitopeni ja


Veoma retko: Imuno- alergijska trombocitopenij a


*: Povećanje broja trombocita >400 G/L Ostala klinički značajna neželjena dejstva:


Ova neželjena dejstva su predstavljena u nastavku , bez obzira na indikacije, po klasi organskog sistema, grupisana prema frekvenciji i opadajućem redosledu ozbiljnosti.


Klasa organskih sistema po MedDRA


Sve indikacije


Imunološki poremećaji


Često:Alergijske reakcije


Retko:Anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije (videi takođe post- marketinška iskustva)


Hepatobilijarni poremećaji


Veoma često:Povišenje hepatičkih enzima (transaminaza uglavnom**)


Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva


Često:Urtikarija, pruritus, eritem


Povremeno:Bulozni dermatitis


Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene


Često:Hematom na mestu injekcije, bol na mestu injekcije, druge reakcije na mestu injekcije*


Povremeno:Lokalna iritacija; nekroza kože na mestu injekcije


Laboratorijska ispitivanja


Retko:Hiperkalijemija


*: kao što su edem na mestu primene, hemoragija, preosetljivost, zapaljenje, formiranje čvorova, bol, ili reakcije (NOS)

**: nivoi transaminaza >3 puta iznad gornje granice


Post-marketinška iskustva


Sledeća neželjena dejstva su identifikovana tokom post-marketinškog perioda upotrebe leka Clexane. Navedena neželjena dejstva potiču iz spontanog prijavljivanja pa je stoga njihova frekvanca klasifikovana kao “nepoznato” (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).



Hepatobilijarni poremećaji

- Hepatocelularno oštećenje jetre


- Holestatsko oštećenje jetre

Poremećaji mišićno-skeletnog, vezivnog i koštanog tkiva

- Osteoporoza nakon dugotrajne terapije (primena duža od 3 meseca)

Tromboza zalistaka kod pacijenata sa veštačkim srčanim zaliscima, prijavljivana je retko i obično je povezana sa neadekvatnim doziranjem (videti deo. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).


Heparin može da izazove hipoaldosteronizam, što može dovesti do povišenja nivoa kalijuma u plazmi. Retko se može javiti klinički značajna hiperkalijemija posebno kod pacijenata sa hroničnom renalnom insuficijencijom i dijabetes melitusom.


Prijavljivanje neželjenih reakcija


Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):


Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov rs


e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs


Predoziranje


Oralno primenjen enoksaparin-natrijum se slabo resorbuje i čak i velike oralne doze ne bi trebale da dovedu do bilo kakvih ozbiljnih posledica. Ovo se može proveriti testom aktivnosti anti-Xa i anti-IIa u plazmi.


Slučajna prekomerna doza nakon parenteralne primene može dovesti do hemoragijskih komplikacija.


Antikoagulantna dejstva se mogu, u velikoj meri, neutralisati sporom intravenskom injekcijom protamina, mada, čak i uz visoke doze protamina, anti-Xa aktivnost enoksaparin-natrijuma nije moguće u potpunosti neutralisati (maksimalno oko 60%). Inicijalna doza protamina zavisi od doze enoksaparin-natrijuma koja je ubrizgana, takođe imajući u vidu maksimalnu preporučenu dozu protamina (50 mg). Podaci o doziranju protamina kod ljudi za predoziranje enoksaparinom su izuzetno ograničeni. Raspoloživi podaci ukazuju da u prvih 8 sati nakon primene enoksaparina, 1mg protamina treba da neutrališe efekte 1 mg enoksaparina. U slučajevima kada je doza enoksaparina veća od 50 mg, inicijalna doza protamina od 50mg bi trebala biti odgovarajuća, uzimajući u obzir maksimalnu preporučenu pojedinačnu dozu protamina. Odluke u pogledu neophodnosti primene i veličini naknadnih doza protamina treba utemeljiti na kliničkom odgovoru pre nego na merenjima anti-Xa i anti-XIIa aktivnosti. Lekar takođe treba da uzme u obzir da količina enoksaparina u tela pada na 50% nakon 8 sati i na 33% ili manje nakon 12 sati. Doza protamina mora biti prilagođena u zavisnosti od vremena proteklog od primene enoksaparina.


Lista pomoćnih supstanci Benzil alkohol (45 mg/3 mL) Voda za injekcije Inkompatibilnost

Supkutana injekcija


Lek Clexane ne treba mešati sa drugim injekcijama ili infuzijama.


Intravenska (bolus) injekcija samo u STEMI indikaciji: Enoksaparin-natrijum se može bezbedno primenjivati zajedno sa 0,9% natrijum-hloridom ili 5% rastvorom glukoze.


Rok upotrebe


2 godine


Rok upotrebe nakon otvaranja višedoznog kontejnera: 28 dana, na temperaturi do 25˚C


Posebne mere upozorenja pri čuvanju


Čuvati van domašaja i vidokruga dece! Neotvoreni lek: Čuvati na temperaturi do 25˚C.

Nakon prvog otvaranja: Čuvati na temperaturi do 25˚C.


Priroda i sadržaj kontaktne ambalaže


Unutrašnje pakovanje je višedozni kontejner (bočica) zapremine 5 mL od providnog stakla tipa I (Ph.Eur.) sa gumenim zatvaračem od hlorbutil gume, aluminijumskim prstenom i „flip-off” poklopcem.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan višedozni kontejner i Uputstvo za lek.


Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka


Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Početna stranica


A   B   C   D   E   F   G   H   I   J   K   L   M   N   O   P   Q   R   S   T   U   V   W   X   Y   Z