Vidaza


UPUTSTVO ZA LEK


Vidaza® prašak za suspenziju za injekciju, 100 mg

Pakovanje: ukupno 1 kom, bočica staklena, 1 x 100 mg



Proizvođač:

  1. Celgene Europe Limited

  2. Baxter Oncology GmbH



Adresa:

  1. Stockley Park, Uxbridge, Middlesex, UB11 1DB, UK

  2. Kanstrasse 2, 33790 Halle/Westfalen, Nemačka


    Podnosilac zahteva: Polifarm d.o.o.


    Adresa: Zlatiborska 2V, Beograd


    Vidaza® 100 mg, prašak za suspenziju za injekciju Azacitidin


    Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da koristite ovaj lek, jer sadrži informacije koje su važne za Vas.


U ovom uputstvu pročitaćete:


  1. Šta je lek Vidaza i čemu je namenjen

  2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Vidaza

  3. Kako se upotrebljava lek Vidaza

  4. Moguća neželjena dejstva

  5. Kako čuvati lek Vidaza

  6. Dodatne informacije


  1. ŠTA JE LEK VIDAZA I ČEMU JE NAMENjEN


    Šta je lek Vidaza

    Vidaza je lek protiv raka i pripada grupi lekova koji se zovu „antimetaboliti“. Lek Vidaza sadrži aktivnu

    supstancu azacitidin.


    Za šta se lek Vidaza koristi

    Vidaza se koristi kod odraslih pacijenata kod kojih nije moguća transplantacija matičnih ćelija, za lečenje:

  2. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK VIDAZA


    Lek Vidaza ne smete koristiti:


  3. KAKO SE UPOTREBLJAVA LEK Vidaza


    Pre nego što Vam da lek Vidaza, lekar će vam dati lek za sprečavanje mučnine i povraćanja na početku svakog ciklusa lečenja.

  4. MOGUĆA NEŽELJENA DEJSTVA


    Lek Vidaza, kao i drugi lekovi, može da ima neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih.


    Odmah se obratite svom lekaru ako se kod Vas pojave sledeća neželjena dejstva:


  5. KAKO ČUVATI LEK VIDAZA


    Čuvati van domašaja i vidokruga dece.


    Rok upotrebe


    4 godine

    Nemojte koristiti lek Vidaza posle isteka roka upotrebe naznačenog na bočici i kutiji. Rok upotrebe ističe poslednjeg dana navedenog meseca.


    Čuvanje


    Za čuvanje leka Vidaza odgovorni su Vaš lekar, farmaceut ili medicinska sestra. Oni su takođe odgovorni za pripremu leka i korektno odlaganje neiskorišćenog leka.


    Neotvorene bočice ovog leka - nema posebnih uslova čuvanja.


    Za trenutnu upotrebu

    Kada je suspenzija pripremljena treba je primeniti unutar 45 minuta.


    Za odloženu upotrebu

    Ako je suspenzija leka Vidaza pripremljena s vodom za injekcije koja nije bila ohlađena u frižideru, suspenzija se mora odmah nakon rekonstitucije staviti u frižider (2°C do 8°C) i u frižideru se može čuvati maksimalno 8 sati.

    Ako je suspenzija leka Vidaza pripremljena s vodom za injekcije koja nije bila ohlađena u frižideru (2°C do 8°C), suspenzija se mora odmah nakon rekonstitucije staviti u frižider (2°C do 8°C) i u frižideru se može čuvati maksimalno 22 sata.


    Pre primene suspenziju treba ostaviti da odstoji do 30 minuta, kako bi se dostigla sobna temperatura (20°C do 25°C).


    Ako su u suspenziji prisutne velike čestice, suspenziju treba odbaciti.


  6. DODATNE INFORMACIJE


    Šta sadrži lek Vidaza


    Lek Vidaza sadrži:


Kako izgleda lek Vidaza i sadržaj pakovanja


Lek Vidaza je prašak za suspenziju za injekciju bele boje, u staklenoj bočici koja sadrži 100 mg azacitidina. Jedno pakovanje sadrži jednu bočicu leka Vidaza.


Nosilac dozvole i Proizvođač


Nosilac dozvole: Polifarm d.o.o. Zlatiborska 2V, Beograd


Proizvođač:


Celgene Europe Limited

Stockley Park, Uxbridge, Middlesex, UB11 1DB, UK ili

Baxter Oncology GmbH

Kanstrasse 2, 33790 Halle/Westfalen, Nemačka Ovo uputstvo je poslednji put odobreno Decembar, 2013.

Režim izdavanja leka:


Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.


Broj i datum dozvole:


515-01-02158-13-001 od 01.04.2014.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


Sledeće informacije namenjene su isključivo zdravstvenim stručnjacima


Terapijske indikacije


Lek Vidaza je indikovan za lečenje odraslih pacijenata kod kojih nije moguća transplantacija hematopoeznih matičnih ćelija, a koji boluju od:


Doziranje i način primene


Lečenje lekom Vidaza treba započeti i pratiti pod nadzorom lekara koji ima iskustva u primeni hemoterapije. Pacijentima treba dati antiemetike kao premedikaciju radi prevencije mučnine i povraćanja.


Doziranje

Za sve pacijente, bez obzira na početne hematološke laboratorijske vrednosti, preporučena početna doza za prvi ciklus lečenja je 75 mg/m2 površine tela na dan, a primenjuje se supkutano tokom 7 dana, nakon čega sledi pauza od 21 dan (28-dnevni ciklus lečenja).


Preporučuje se lečenje pacijenata u najmanje 6 ciklusa. Lečenje treba nastaviti sve dok pacijent pokazuje dobar odgovor ili do pojave znakova progresije bolesti.


Kod pacijenata treba pratiti hematološki odgovor/toksičnost i bubrežnu toksičnost (videti odeljak 4.4); može biti potrebno odložiti započinjanje sledećeg ciklusa ili smanjiti dozu kao što je opisano u daljem tekstu.


Laboratorijska ispitivanja

Testove funkcije jetre, određivanje serumskog kreatinina i serumskih bikarbonata treba izvršiti pre početka lečenja i pre svakog ciklusa lečenja. Kompletnu krvnu sliku treba proveriti pre početka lečenja, a tokom lečenja onoliko često koliko je potrebno za praćenje terapijskog odgovora i toksičnosti, ali najmanje pre svakog ciklusa lečenja.


Prilagođavanje doze zbog hematološke toksičnosti

Hematološka toksičnost se definiše kao najniža vrednost dostignuta u datom ciklusu (nadir) ako je broj trombocita

50,0 x 109/L i/ili ako je apsolutni broj neutrofila (ANC) 1 x 109/L.


Oporavak se definiše kao porast ćelijskih linija kod kojih je uočena hematološka toksičnost najmanje na zbir nadira i polovine razlike početne i vrednosti nadira (tj. krvna slika u oporavku ≥ nadir + (0,5 x [početna vrednost

– nadir] ).


Pacijenti koji nemaju smanjene vrednosti početne krvne slike (tj. leukociti (WBC) ≥ 3,0 x 109l ili ANC ≥ 1,5 x 109lL ili trombociti ≥ 75,0 x 109lL) pre početka prvog lečenja.

Ako se nakon primene leka Vidaza pojavi hematološka toksičnost sledeći ciklus lečenja treba odložiti sve dok se ne poprave vrednosti trombocita i ANC vrednosti. Ako je oporavak postignut u roku od 14 dana, nije potrebno prilagođavanje doze. Međutim, ako oporavak nije postignut u roku od 14 dana, dozu treba smanjiti prema sledećoj tabeli. Nakon prilagođavanja doze trajanje ciklusa treba da se vrati na 28 dana.


Vrednosti nadira % doze u sledećem



ANC (x 109/L)


trombociti (x 109/L)

ciklusu, ako oporavak* nije postignut u roku od 14 dana

≤ 1,0

≤ 50,0

50%

> 1,0

> 50,0

100 %

*Oporavak = vrednost ≥ nadir + (0,5 x [početna vrednost –nadir])


Pacijenti koji imaju smanjene vrednosti početne krvne slike (tj. leukociti (WBC) < 3,0 x 109/L ili ANC <1,5 x 109/L ili trombociti < 75,0 x 109/L) pre početka prvog lečenja

Sledeći ciklus ne treba odlagati i dozu ne treba prilagođavati ako je nakon primene leka Vidaza smanjenje vrednosti WBC-a ili ANC-a ili trombocita u odnosu na vrednosti pre početka lečenja 50% ili veće od 50% ali uz poboljšanje diferencijacije bilo koje ćelijske linije.


Ako je smanjenje vrednosti WBC-a ili ANC-a ili trombocita veće od 50% u odnosu na vrednosti pre početka lečenja i pri tome nema poboljšanja u diferencijaciji ćelijske linije, sledeći ciklus lečenja lekom Vidaza treba odložiti sve dok se vrednosti trombocita i ANC-a ne poprave. Ako je oporavak postignut u roku od 14 dana nije potrebno prilagođavanje doze. Međutim, ako oporavak nije postignut u roku od 14 dana, treba odrediti celularnost koštane srži. Prilagođavanje doze nije potrebno ako je celularnost koštane srži > 50%. Ako je celularnost koštane srži ≤ 50% lečenje treba odložiti i dozu smanjiti prema sledećoj tabeli:


Celularnost koštane srži

% doze u sledećem ciklusu ako oporavak nije

postignut u roku od 14 dana

oporavak* ≤ 21 dan

oporavak* > 21 dan

15-50 %

100%

50%

< 15 %

100%

33%

*Oporavak = vrednost ≥ nadir + (0,5 x [početna vrednost –nadir])


Nakon prilagođavanja doze trajanje ciklusa treba da se vrati na 28 dana.


Posebne populacije

Stariji pacijenti

Nisu preporučena posebna prilagođavanja doze kod starijih pacijenata. S obzirom da kod starijih pacijenata postoji veća verovatnoća da imaju smanjenu funkciju bubrega, bilo bi korisno pratiti funkciju bubrega.


Oštećena funkcija bubrega

Nisu sprovedena ispitivanja kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega. Pacijente sa ozbiljnim oštećenjem organa treba pažljivo pratiti zbog mogućih neželjenih dejstava. Pre početka lečenja kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (npr.početni nivo serumskog kreatinina ili nivo ureje u krvi [BUN] ≥ 2 puta iznad gornje granice normalne vrednosti [ULN] ili serumski bikarbonat manji od 20 mmoL/L) nisu preporučena posebna prilagođavanja početne doze; naknadne izmene doza treba zasnivati na hematološkim i renalnim laboratorijskim vrednostima. Ako dođe do neobjašnjivog smanjenja bikarbonata u serumu na vrednost ispod 20 mmol/l, u sledećem ciklusu dozu treba smanjiti za 50%. Ako dođe do neobjašnjivog povećanja serumskog kreatinina ili BUN-a ≥ 2 puta iznad početne vrednosti i iznad ULN-a, sledeći ciklus treba odložiti sve dok se vrednosti ne vrate na normalnu ili početnu vrednost, a dozu u sledećem ciklusu lečenja treba smanjiti za 50% (videti odeljak 4.4).


Oštećena funkcija jetre

Nisu sprovedena ispitivanja kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre (videti odeljak 4.4). Pacijente sa


ozbiljnim oštećenjem jetre treba pažljivo pratiti zbog mogućih neželjenih dejstava. Pre početka lečenja kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre nisu preporučena posebna prilagođavanja početne doze; naknadne izmene doza treba zasnivati na hematološkim laboratorijskim vrednostima. Lek Vidaza je kontraindikovan kod pacijenata sa uznapredovalim malignim tumorima jetre (videti odeljak 4.3 i odeljak 4.4).


Pedijatrijski pacijenti

Bezbednost i efikasnost leka Vidaza kod dece uzrasta od 0 do 17 godina nije još ustanovljena. Nema podataka o primeni kod dece.


Način primene

Rekonstituisanu Vidazu treba injicirati supkutano u nadlakticu, butinu ili abdomen. Mesto injiciranja treba menjati. Novu injekciju treba primeniti najmanje 2,5 cm od prethodnog mesta injiciranja i nikada na osetljivim, modrim, crvenim ili tvrdim mestima.

Suspenziju dobijenu nakon rekonstitucije ne treba filtrirati. Za uputstvo o rekonstituciji leka pre primene videti

odeljak 6.6.


Kontraindikacije


Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih pomoćnih materija ovog leka navedenih u odeljku 6.1..

Uznapredovali maligni tumori jetre (videti odeljak 4.4). Dojenje (videti odeljak 4.6).


Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Hematološka toksičnost

Lečenje azacitidinom je udruženo sa anemijom, neutropenijom i trombocitopenijom, naročito tokom prva dva ciklusa (videti odeljak 4.8). Kompletnu krvnu sliku treba proveriti kad je potrebno pratiti odgovor i toksičnost, ali najmanje pre svakog ciklusa lečenja. Nakon primene preporučene doze za prvi ciklus, dozu za sledeći ciklus treba smanjiti ili primenu leka odložiti na osnovu vrednosti nadira i hematološkog odgovora (videti odeljak 4.2). Pacijente treba uputiti da što pre prijave povišenje telesne temperature. Pacijentima i lekarima takođe se savetuje da obrate pažnju na znake i simptome krvarenja.


Oštećena funkcija jetre

Nisu sprovedena ispitivanja kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre. Priijavljeni su izvještaji o pojavi progresivne hepatičke kome i smrti kod bolesnika sa opsežnim metastatskim tumorom tokom lečenja azacitidinom, pogotovo kod pacijenata sa početnim serumskim albuminom < 30 g/L. Azacitidin je kontraindikovan kod pacijenata sa uznapredovalim malignim tumorima jetre (videti odeljak 4.3).


Oštećena funkcija bubrega

Prijavljeni su izveštaji o bubrežnim abnormalnostima u rasponu od povišenih vrednosti serumskog

kreatinina do insuficijencije bubrega i smrti kod pacijenata lečenih intravenski azacitidinom u kombinaciji sa drugim hemoterapijskim lekovima. Dodatno, kod pet pacijenata sa hroničnom mijeloidnom leukemijom (CML) lečenih azacitidinom i etoposidom, zabeležena je pojava bubrežne tubularne acidoze, koja je definisana na osnovu pada serumskih bikarbonata na < 20 mmoL/L u kombinaciji s baznom reakcijom urina i hipokalemijom (serumski kalijum < 3 mmoL/L). Ako dođe do neobjašnjivog smanjenja serumskih bikarbonata (< 20 mmoL/L) ili povišenja serumskog kreatinina ili BUN-a potrebno je smanjiti dozu ili odgoditi primenu (videti odeljak 4.2).


Pacijente treba upozoriti da lekaru odmah prijave oliguriju ili anuriju.


Pacijente sa oštećenom funkcijom bubrega treba pažljivo pratiti na pojavu toksičnosti jer se azacitidin i/ili njegovi metaboliti prvenstveno izlučuju putem bubrega (videti odeljak 4.2).


Laboratorijska ispitivanja

Testove funkcije jetre, određivanje serumskog kreatinina i serumskog bikarbonata treba izvršiti pre početka lečenja i pre svakog ciklusa lečenja. Kompletnu krvnu sliku treba proveriti pre početka lečenja, a tokom lečenja onoliko često koliko je potrebno za praćenje terapijskog odgovora i toksičnosti, ali najmanje pre svakog ciklusa lečenja (videti odeljak 4.8).


Bolesti srca i pluća

Pacijenti sa anamnezom teške kongestivne insuficijencije srca, klinički nestabilne bolesti srca ili bolesti pluća bili su isključeni iz glavnih registracionih ispitivanja (AZA-001) pa stoga bezbednost i efikasnost azacitidina kod takvih pacijenata nije utvrđena. Noviji podaci iz kliničkog ispitivanja kod pacijenata sa kardiovaskularnom ili plućnom bolešću u anamnezi pokazali su značajno povišenu incidencu srčanih događaja pri upotrebi azacitidina (videti odeljak 4.8). Stoga se savetuje oprez kad se azacitidin propisuje ovim pacijentima. Treba razmotriti kardiopulmonalnu procenu pre i tokom lečenja.


Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija


Na osnovu podataka in vitro ispitivanja utvrđeno je da metabolizam azacitidina nije posredovan izoenzimima citohroma P450 (CYPs), UDP-glukuronozil transferazama (UGTs), sulfotransferazama (SULTs) i glutation transferazama (GSTs); stoga su in vivo interakcije povezane sa tim metabolišućim enzimima malo verovatne.


Klinički značajni inhibitorni ili induktivni efekti azacitidina na enzime citohroma P450 malo su verovatni (videti odeljak 5.2).

Ispitivanja kliničkih interakcija sa azacitidinom nisu rađena.


Primena u periodu trudnoće i dojenja


Žene koje mogu da rađaju/kontracepcija kod muškaraca i žena

Žene koje mogu da rađaju i muškarci moraju koristiti efikasna kontraceptivna sredstva u toku lečenja i 3 meseca nakon lečenja.


Trudnoća

Nema odgovarajućih podataka o primeni azacitidina kod trudnica. Ispitivanja na miševima su pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za ljude je nepoznat. Na osnovu podataka prikupljenih iz ispitivanja na životinjama i zbog mehanizma djelovanja, azacitidin ne bi trebalo primjenjivati tokom trudnoće, naročito tokom prva tri meseca, osim kada je to neophodno. Prednosti lečenja treba proceniti u odnosu na mogući rizik za fetus u svakom pojedinačnom slučaju.


Dojenje

Nije poznato da li se azacitidin i njegovi metaboliti izlučuju u majčino mlijeko. Zbog mogućih ozbiljnih štetnih efekata na dojenče azacitidin je kontraindikovan u periodu dojenja.


Fertilnost

Nema podataka o uticaju azacitidina na plodnost kod ljudi. Ispitivanja na životinjama su pokazala da azacitidin ima štetan uticaj na plodnost mužjaka (videti odeljak 5.3). Muškarce treba upozoriti da ne bi smeli začeti dete tokom lečenja, kao i da za vreme lečenja i tri meseca nakon njega moraju primjenjivati efikasnu kontracepciju.


Pre početka lečenja muške pacijente treba informisati da potraže savet o deponovanju sperme.


Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama


Azacitidin ima mali ili umeren uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilima i rukovanja mašinama. Pri primeni azacitidina zabeležen je umor. Zbog toga se preporučuje oprez prilikom upravljanja motornim vozilima ili rukovanja mašinama.


Neželjena dejstva


Sažetak bezbednosnog profila

Neželjena dejstva za koja se smatra da su možda ili verovatno povezana sa primenom leka Vidaza pojavila su se kod 97% pacijenata.


Najčešća ozbiljna neželjena dejstva (> 2%) zabeležena u pivotalnoj studiji (AZA PH GL 2003 CL 001) i u dodatnim studijama (CALBG 9221 i CALGB 8921) bile su febrilna neutropenija (8,0%) i anemija (2,3%). Druga zabeležena ozbiljna neželjena dejstva bile su infekcije kao što su neutropenijska sepsa i pneumonija (neke sa smrtnim ishodom), trombocitopenija i hemoragijski događaji (npr. moždano krvarenje).


Najčešće prijavljena neželjena dejstva kod lečenja azacitidinom bile su hematološke reakcije (71,4%) uključujući trombocitopeniju, neutropeniju i leukopeniju (najčešće 3.-4. stepena), gastrointestinalni poremećaji (60,6%) uključujući mučninu, povraćanje (najčešće 1.-2. stepena) ili reakcije na mestu primene (77,1%; najčešće 1.-2. stepena).


Tabelarni prikaz neželjenih dejstava

Tabela koja sledi sadrži neželjena dejstva nastala tokom primene azacitidina, koja su zabeležena tokom kliničkih studija i postmarketinškog praćenja.


Učestalost neželjenih dejstava definisana je kako sledi: veoma česta (≥1/10), česta (≥1/100 do <1/10), povremena (≥1/1000 do <1/100), retka (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retka (< 1/10000), nije poznato (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka). U okviru svake grupe učestalosti neželjena dejstva su navedena od najozbiljnijih do najblažih.


Klase sistema organa

Veoma česta

Česta

Povremena

Retka

Infekcije i infestacije

pneumonija*,

nazofaringitis

neutropenijska sepsa*, infekcija gornjih disajnih puteva, iinfekcija mokraćnih puteva, celulitis, sinuzitis, faringitis, rinitis, herpes simplex


Poremećaji na nivou krvi i


febrilna


depresija koštane


limfnog sistema

neutropenija, neutropenija, leukopenija, trombocitopenija anemija

srži, pancitopenija

Imunološki poremećaji

reakcije

preosetljivosti

Poremećaji metabolizma i ishrane

anoreksija

hipokalemija

sindrom lize

tumora

Psihijatrijski poremećaji

konfuzno stanje,

anksioznost, nesanica

Poremećaji nervnog sistema

vrtoglavica,

glavobolja

moždano

krvarenje, letargija

Poremećaji na nivou oka

krvarenje u oku, krvarenje

konjunktive

Vaskularni poremećaji

hipertenzija,

hipotenzija,

hematom

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

dispneja

dispneja u naporu,

faringolaringealni bol

intersticijalna

bolest pluća


Gastrointestinalni poremećaji

proliv, povraćanje,

konstipacija, mučnina, abdominalni bol

gastrointestinalno

krvarenje, krvarenje iz hemoroida, stomatitis, krvarenje iz gingiva, dispepsija

Hepatobilijarni poremećaji

insuficijencija

jetre*, progresivna hepatička koma

Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva

petehije, svrab, osip, ekhimoze

purpura, alopecija, eritem,

makularni osip

akutna

febrilna neutrofilna dermatoza

Poremećaji mišićno- skeletnog, vezivnog i koštanog tkiva

artralgija

bol u mišićima,

mišićno-koštani bol

Poremećaji na nivou bubrega i urinarnog sistema

insuficijencija

bubrega*, hematurija,

renelna

tubularna acidoza


povišen nivo serumskog kreatitnina

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

umor, pireksija,

bol u grudima, crvenilo na mestu primene, bol na mestu primene, reakcija na mestu primene (nespecifična)

modrica,

hematom, induracija, osip, svrab, inflamacija, depigmentacija, čvorići, krvarenje (na mestu primene), slabost

nekroza na

mestu primene

Laboratorijska ispitivanja

smanjenje telesne mase

* Retko su prijavljeni slučajevi sa smrtnim ishodom.


Opis izabranih neželjenih dejstava


Hematološke neželjene reakcije

Najčešće prijavljene neželjene reakcije udružene sa primenom azacitidina su hematološke, uključujući trombocitopeniju, neutropeniju i leukopeniju, obično 3. i 4. stepena. Najveći rizik za pojavu tih događaja postoji tokom prva dva ciklusa, nakon čega se javljaju sa manjom učestalošću kod pacijenata kod kojih je primećen oporavak hematološke funkcije. Većina hematoloških neželjenih reakcija rešava se rutinskim praćenjem kompletne krvne slike i odgađanjem primene azacitidina u sledećem ciklusu i, ako je potrebno, profilaktičkom primenom antibiotika i/ili stimulišućeg faktora rasta (npr. G-CSF) kod neutropenije i transfuzije kod anemije ili trombocitopenije.


Infekcije

Mijelosupresija može dovesti do neutropenije i povećanog rizika za infekcije. Kod pacijenata koji su primali azacitidin prijavljene su ozbiljne infekcije kao što su neutropenijska sepsa (0,8%) i pneumonija (2,5%), od kojih su neke bile sa smrtnim ishodom. Infekcije se mogu suzbiti primenom anti-infektiva i stimulišućeg faktora rasta (npr. G-CSF) kod neutropenije.


Krvarenje

Krvarenje se može javiti kod pacijenata koji primaju azacitidin. Prijavljeni su slučajevi ozbiljnih neželjenih reakcija kao što su gastrointestinalna krvarenja (0,8%) i moždana krvarenja (0,5%). Pacijente treba nadzirati kako bi se primetili znaci i simptomi krvarenja, a posebno treba nadzirati one pacijente kod kojih je pre početka lečenja postojala trombocitopenija i one kod kojih se razvila tokom lečenja.


Preosetljivost

Kod pacijenata lečenih azacitidinom prijavljene su ozbiljne reakcije preosjetljivosti (0,25%). U slučaju reakcije nalik na anafilaksiju lečenje azacitidinom treba odmah prekinuti i započeti odgovarajuće simptomatsko lečenje.


Neželjene reakcije na koži i potkožnom tkivu

Većina neželjenih reakcija na koži i potkožnom tkivu povezana je s mestom primene. Ni jedna od tih neželjenih reakcija nije dovela do privremenog ili trajnog obustavljanja primene azacitidina niti do smanjenja doza u glavnoj studiji. Većina neželjenih reakcija pojavila se tokom prva dva ciklusa, sa tendencijom smanjanja u sledećim ciklusima. Neželjene reakcije na potkožnom tkivu kao što su osip/inflamacije/svrab na mestu primene i osip, eritem i lezija na koži, mogu zahtevati istovremenu primenu lekova kao što su antihistaminici, kortikosteroidi i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID).


Gastrointestinalne neželjene reakcije

Najčešće prijavljivane gastrointestinalne neželjene reakcije koje su udružene sa primenom azacitidina su konstipacija, proliv, mučnina i povraćanje. Te neželjene reakcije su lečene simptomatski, antiemeticima kod mučnine i povraćanja, antidijaroicima kod proliva i laksativima i/ili agensima koji omekšavaju stolicu kod konstipacije.


Neželjene reakcije na nivou bubrega i urinarnog sistema

Kod pacijenata lečenih azacitidinom prijavljeni su renalni poremećaji, koji su se kretali od povišenih vrednosti seumskog kreatinina i hematurije do renalne tubularne acidoze, renalne insuficijencije i smrti (videti odeljak 4.4).


Hepatičke neželjene reakcije

Kod pacijenata sa opsežnim metastatskim tumorom tokom lečenja azacitidinom prijavljeni su insuficijencija jetre, progresivna hepatička koma i smrt (videti odeljak 4.4).


Kardiološki događaji

Podaci iz kliničkog ispitivanja koje je dopustilo uključivanje pacijenata s kardiovaskularnom ili plućnom bolešću u anamnezi pokazali su statistički značajno povećanje srčanih događaja kod pacijenata sa novodijagnostifikovanom AML koji su bili lečeni azacitidinom (videti odeljak 4.4).


Prijava sumnji na neželjena dejstva

Prijava sumnji na neželjena dejstva leka nakon dobijanja dozvole za lek je važna. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika primene leka. Mole se zdravstveni radnici da prijave svaku sumnju na neželjeno dejstvo.

Prijave dostaviti na:

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Tel: +381 11 3951 145

Faks: +381 11 3951 130

E-mail: ncf@alims.gov rs


Predoziranje


Tokom kliničkih ispitivanja prijavljen je jedan slučaj predoziranja azacitidinom. Nakon primene pojedinačne intravenske doze od približno 290 mg/m2, gotovo 4 puta veće od preporučene početne doze, kod pacijenta su se pojavili proliv, mučnina i povraćanje.


U slučaju predoziranja pacijentu treba proveriti krvnu sliku i ako je potrebno primeniti suportivno lečenje. Nema poznatog antidota za azacitidin.


Inkompatibilnost


Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima osim sa lekovima koji su navedeni u odeljku 6.6.


Rok upotrebe


Neotvorena bočica praška 4 godine


Nakon rekonstitucije

Hemijska i fizička stabilnost leka Vidaza pripremljenog za upotrebu rekonstitucijom vodom za injekcije koja prethodno nije bila hlađena u frižideru zadržava se 45 minuta na 25ºC i 8 sati na 2ºC - 8ºC.


Rok upotrebe rekonstituisanog leka se može produžiti ako se rekonstitucija obavi vodom za injekcije koja je prethodno ohlađena u frižideru na 2ºC - 8ºC. Kada se lek Vidaza rekonstituiše vodom za injekcije koja je prethodno ohlađena u frižideru (2ºC - 8ºC) hemijska i fizička stabilnost rekonstituisanog leka se zadržava 22 sata na 2ºC - 8ºC.


Sa mikrobiološkog gledišta, rekonstituisani lek treba odmah upotrebiti. Ako se ne upotriebi odmah, za vreme čuvanja rekonstituisanog leka i njegovo stanje pre upotrebe, odgovoran je korisnik i vreme čuvanja ne sme biti duže od 8 sati na temperaturi od 2ºC do 8ºC ako je rekonstituisan vodom za injekcije koja nije prethodno ohlađena u frižideru i ne duže od 22 sata kada je rekonstituisan vodom za injekcije koja je prethodno ohlađena u frižideru (2ºC do 8ºC).


Posebne mere upozorenja pri čuvanju


Neotvorena bočica

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.


Rekonstituisana suspenzija

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije leka videti odeljak 6.3.


Priroda i sadržaj kontaktne ambalaže


Bezbojna staklena bočica tip I sa 100 mg azacitidina, zatvorena butilnim gumenim čepom i aluminijumskim zatvaračem sa polipropilenskim diskom.

Veličina pakovanja: 1 bočica


Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka


Preporuke za bezbedno rukovanje


Lek Vidaza je citotoksični lek pa je, kao i sa drugim potencijalno toksičnim jedinjenjima, pri rukovanju i pripremi suspenzije azacitidina potreban oprez. Treba primeniti postupke za pravilno rukovanje i odlaganje citostatika.

Ako rekonstituisani azacitidin dođe u dodir sa kožom, kožu treba odmah dobro oprati sapunom i vodom.

Ako dođe u dodir sa sluznicama, sluznice treba odmah dobro isprati vodom.


Postupak rekonstitucije leka


Lek Vidaza se rekonstituiše vodom za injekciije. Rok upotrebe rekonstituisanog leka se može produžiti ako se rekonstitucija obavi vodom za injekcije koja je prethodno ohlađena u frižideru na 2ºC - 8ºC.

Detalji o čuvanju rekonstituisanog proizvoda dati su ispod.


  1. Potrebno je pripremiti sledeći pribor:

    Bočicu (bočice) azacitidina; bočicu (bočice) vode za injekcije; nesterilne hirurške rukavice; maramice natopljene alkoholom; injekcione špric(eve) od 5 mL sa iglom (iglama).

  2. U špric treba uvući 4 mL vode za injekcije i osigurati da iz šprica bude istisnut sav vazduh.

  3. Iglu šprica koji sadrži 4 mL vode za injekcije treba ubaciti kroz gumeni čep na vrhu bočice azacitidina i ubrizgati

    vodu za injekcije u bočicu.

  4. Nakon uklanjanja šprica i igle bočicu treba energično protresti dok se ne dobije homogena, mutna suspenzija.

    Nakon rekonstitucije svaki mL suspenzije sadrži 25 mg azacitidina (100 mg/4 mL). Rekonstituisani lek je homogena, mutna suspenzija bez aglomerata. Suspenziju koja sadrži velike čestice ili aglomerate treba odbaciti.

    Suspenziju dobijenu nakon rekonstitucije ne treba filtrirati jer se tako može ukloniti aktivna supstanca. Treba imati u vidu da neki adapteri, injekcioni dodaci i zatvoreni sistemi mogu sadržati filtere i iz tog razloga ih ne treba koristiti za primenu leka nakon rekonstitucije.

  5. Gumeni čep treba obrisati i ubaciti novi špric sa iglom u bočicu. Bočicu treba okrenuti naopako pazeći da vrh igle bude ispod nivoa tečnosti. Klip treba povući unazad kako bi se u špric povukla količina leka potrebna za odgovarajuću dozu, pri čemu treba paziti da sav vazduh bude istisnut iz šprica. Špric sa iglom treba izvaditi iz bočice i odložiti iglu.

  6. Novu supkutanu iglu (preporučena veličina 25 G) treba čvrsto pričvrstiti na špric. Pre davanja injekcije iz igle

    se ne sme istiskivati sadržaj kako bi se izbegle reakcije na mestu primene.

  7. Ako je potrebno (doze veće od 100 mg), za pripremu suspenzije treba ponoviti sve navedene postupke.

    Za doze veće od 100 mg (4 mL) dozu treba jednako podeliti u dva šprica (npr. doza 150 mg = 6 mL, 2 šprica sa po 3 mL u svakom špricu).

  8. Sadržaj šprica za doziranje treba ponovo protresti neposredno pre primene.


Špric napunjen rekonstituisanom suspenzijom treba pre primene ostaviti da odstoji 30 minuta, kako bi se dostigla temperature od oko 20°C-25°C. Ako protekne više od 30 minuta, suspenziju treba na odgovarajući način odbaciti i pripremiti novu dozu. Kako bi se ponovo resuspendovao sadržaj šprica, špric treba energično rotirati među dlanovima dok se ne dobije homogena mutna suspenzija. Suspenziju koja sadrži velike čestice ili aglomerate treba odbaciti.


Čuvanje rekonstituisanog leka

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije leka videti odeljak 6.3.


Izračunavanje pojedinačne doze

Ukupna doza prema površini tela (BSA) računa se na sledeći način: Ukupna doza (mg) = doza (mg/m2) x BSA (m2)

Sledeća tabela je priložena samo kao primer kako se izračunava pojedinačna doza azacitidina prema prosečnoj BSA vrednosti od 1,8 m2.


Doza mg/m2

(% preporučene

početne doze )

Ukupna doza prema

BSA vrednosti od 1,8 m2

Broj potrebnih bočica

Ukupni volumen rekonstituisane

suspenzije


75 mg/m2 (100 %)

135 mg

2 bočice

5,4 mL

37,5 mg/m2 (50 %)

67,5 mg

1 bočica

2,7 mL

25 mg/m2 (33 %)

45 mg

1 bočica

1,8 mL


Način primene


Rekonstituisan lek Vidaza treba injicirati supkutano iglom od 25 G u nadlakticu, butinu ili abdomen (iglu postaviti pod uglom od 45-90º).

Doze veće od 4 mL treba injicirati na dva različita mesta.

Mesto injiciranja treba menjati. Novu injekciju treba dati najmanje 2,5 cm od prethodnog mesta injiciranja i nikad na osetljivim, modrim, crvenim ili tvrdim mestima.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Početna stranica


A   B   C   D   E   F   G   H   I   J   K   L   M   N   O   P   Q   R   S   T   U   V   W   X   Y   Z