Midarine


UPUTSTVO ZA LEK


Midarine®, rastvor za injekciju/infuziju, 100 mg/2 mL Pakovanje: ukupno 100 kom, ampula, 100 x 2 mL


Proizvođač: GlaxoSmithKline Manufacturing S.P.A.


Adresa: Strada Provinciale Asolana 90, San Polo di Torrile (Parma), Italija


Nosilac dozvole: Predstavništvo GlaxoSmithKline Export Limited


Adresa: Omladinskih brigada 88, 11 070 Beograd, Republika Srbija


Midarine®, 100 mg/2 mL, rastvor za injekciju/infuziju


INN suksametonijum


Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da koristite ovaj lek.

sestru ili osoblje operacione sale


U ovom uputstvu pročitaćete:


  1. Šta je lek Midarine i čemu je namenjen

  2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Midarine

  3. Kako se upotrebljava lek Midarine

  4. Moguća neželjena dejstva

  5. Kako čuvati lek Midarine

  6. Dodatne informacije


1. ŠTA JE LEK MIDARINE I ČEMU JE NAMENJEN?


Lek Midarine sadrži aktivnu supstancu suksametonijum, koja pripada grupi lekova koji se nazivaju mišićni relaksansi i deluje tako što opušta mišiće.


Lek Midarine se koristi:

  1. Da bi se opustili mišići tokom operacije kod dece i odraslih

  2. Da bi se olakšalo unošenje cevi u dušnik (kod endotrahealne intubacije), ukoliko je osobi potrebna pomoć da bi disala

  3. Da bi smanjili snagu grčenja Vaših mišića


Ukoliko biste želeli da dobijete više informacija o ovom leku, pitajte Vašeg lekara.


  1. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK MIDARINE?


    Lek Midarine ne bi smeo da Vam bude primenjen u slučaju da ste:


  2. KAKO SE UPOTREBLJAVA LEK MIDARINE


    Kako se primenjuje Vaš lek?

    Nije predviđeno da sami primenjujete lek Midarine. Lek će Vam primeniti osoba koja je za to kvalifikovana.


    Lek Midarine može biti primenjen:

  3. MOGUĆA NEŽELJENA DEJSTVA


    Kao što je slučaj i sa svim drugim lekovima, i primena leka Midarine može prouzrokovati neželjena dejstva, ali se ona ne javljaju kod svake osobe.

    Kod primene ovog leka može doći do pojave dole navedenih neželjenih dejstava:


    Alergijske reakcije su veoma retke (mogu se javiti kod manje od jedne na 10000 osoba).

    Ukoliko kod Vas dođe do nastanka alergijske reakcije, odmah o tome obavestite Vašeg lekara ili medicinsku sestru. Znaci koji se mogu javiti su:


    Obavestite Vašeg lekara, medicinsku sestru ili farmaceuta ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili ukoliko primetite pojavu neželjenog dejstva koje nije navedeno u ovom uputstvu.


  4. KAKO ČUVATI LEK Midarine?


    Lek Midarine čuvati van vidokruga i domašaja dece.


    Rok upotrebe


    18 meseci

    Lek Midarine ne koristiti nakon isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju leka.


    Čuvanje


    Čuvati na temperaturi od 2 do 8oC (u frižideru).

    Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Ne zamrzavati

    Rok upotrebe nakon prvog otvaranja/razblaženja: rastvor se mora upotrebiti odmah.


  5. DODATNE INFORMACIJE


Šta sadrži lek Midarine?


Jedna ampula (2 mL) sadrži: 100 mg suksametonijum-hlorida. Pomoćne supstance: Voda za injekcije


Kako izgleda lek Midarine i sadržaj pakovanja


Bistar, bezojan rastvor, bez vidljivih mehaničkih onečišćenja.


Veličina pakovanja: Svako pakovanje sadrži 100 ampula (bezbojno staklo tip I) od 2 mL.


Nosilac dozvole i Proizvođač


Nosilac dozvole:

Predstavništvo GlaxoSmithKline Export Limited Omladinskih brigada 88, 11 070 Beograd, Republika Srbija


Proizvođač:

GlaxoSmithKline Manufacturing S.p.A.

Strada Provinciale Asolana 90, San Polo di Torrile (Parma), Italija


Ovo uputstvo je poslednji put odobreno :


April, 2013.


Režim izdavanja leka:


Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.


Broj i datum dozvole:


515-01-6615-12-001 od 10.06.2013.


-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sledeće informacije su namenjene isključivo zdravstvenim stručnjacima:


Terapijske indikacije


Lek Midarine se koristi u anesteziologiji kao mišićni relaksans za olakšavanje endotrahealne intubacije, mehaničke ventilacije i kod širokog spektra hirurških i akušerskih procedura.


Lek Midarine se koristi i za redukovanje intenziteta mišićnih kontrakcija koje su posledica farmakološki ili elektro-indukovanih konvulzija.


Doziranje i način primene


Lek Midarine se najčešće primenjuje u obliku intravenske bolus injekcije.


Odrasli: Primenjena doza zavisi od telesne mase, potrebnog stepena mišićne relaksacije, načina primene leka kao i od pojedinačnog odgovora svakog pacijenta.


Da bi se obavila endotrahealna intubacija, lek Midarine se obično primenjuje intravenski u dozi od 1 mg/kg. Ova doza, najčešće, dovodi do mišićne relaksacije u periodu od 30 do 60 sekundi i njeno dejstvo traje 2 do 6 minuta. Više doze izazvaće produženu mišićnu relaksaciju, ali primena dvostruko više doze neće uvek dovesti do dva puta dužeg delovanja. Dodatne doze leka Midarine u vrednosti od 50% do 100% inicijalne doze, koje se primenjuju u intervalima od 5 do 10 minuta, održavaće relaksaciju mišića tokom kratkih hirurških intervencija koje se izvode pod opštom anestezijom.


Kod dužih hirurških intervencija, lek Midarine se može primeniti putem intravenske infuzije u obliku 0,1% do 0,2% rastvora, rastvoren u 5% rastvoru glukoze ili sterilnom izotoničnom rastvoru natrijum-hlorida, brzinom od


2,5 do 4 mg po minuti. Brzinu infuzije treba prilagoditi individualnom odgovoru svakog pacijenta.


Ukupna doza leka Midarine, primenjena putem višestruko ponovljenih intravenskih injekcija ili kontinuiranom infuzijom, ne sme prekoračiti dozu od 500 mg na sat.


Deca: Odojčad i mala deca su otpornija na delovanje leka Midarine u poređenju sa odraslim osobama.


Preporučena doza leka Midarine za intravensku primenu kod novorođenčadi i odojčadi je 2 mg/kg. Kod starije dece se preporučuje doza od 1 mg/kg.


Kada se lek Midarine primenjuje putem intravenske infuzije kod dece, primenjuje se ista doza kao i kod odraslih osoba, ali proporcionalno manjom inicijalnom brzinom infuzije u zavisnosti od telesne mase.


Lek Midarine se kod odojčadi može primenjivati intramuskularno, u dozi od 4 do 5 mg/kg, a kod starije dece u dozi do 4 mg/kg. Ove doze dovode do mišićne relaksacije unutar 3 minuta. Ukupna primenjena doza od 150 mg ne sme biti prekoračena.


Primena kod starijih osoba: Potrebne doze leka Midarine kod starijih osoba odgovaraju dozama koje se primenjuju kod mlađih odraslih osoba.


Kod starijih osoba može postojati veća osetljivost na pojavu srčanih aritmija, naročito ukoliko istovremeno koriste lekove slične digitalisu (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka“).


Uputstvo za otvaranje ampule


Ampule sadrže OPC (One Point Cut = otvaranje u jednoj tački) sistem za otvaranje i moraju se otvoriti prema sledećem uputstvu:

Držati rukom donji deo ampule kao što je prikazano na slici 1.

Drugom rukom uhvatite vrh ampule tako da palcem pritisnete deo iznad obojene tačke, kao što je prikazano na slici 2.


Slika 1


Slika 2


Kontraindikacije


Lek Midarine ne deluje na stanje svesti i zbog toga ga ne treba primenjivati kod pacijenata koji nisu u potpunom stanju anestezije.


Kod pacijenata kod kojih postoji preosetljivost na suksametonijum, što se retko dešava, ne treba primeniti lek Midarine.


Lek Midarine je kontraindikovan kod pacijenata sa ličnom ili porodičnom anamnezom maligne hipertermije, pošto kod osetljivih osoba suksametonijum može da izazove produženu miofibrilarnu kontrakciju. Ukoliko iznenada dođe do pojave ovog stanja, mora se prekinuti sa primenom svih anestetičkih sredstava za koje se zna da mogu da prouzrokuju ovaj poremećaj (uključujući i lek Midarine) i odmah preduzeti kompletne suportivne mere. Dantrolen-natrijum, primenjen intravenski, je lek izbora i preporučuje se njegova primena što pre nakon postavljanja dijagnoze.


Primena leka Midarine je kontraindikovana kod pacijenata koji imaju naslednu atipičnu aktivnost plazmatske holinesteraze.


Kod zdravih osoba, nakon primene leka Midarine često može doći do akutnog prolaznog povećanja vrednosti serumskog kalijuma, reda veličine 0,5 mmol/litar. Navedeno povećanje nivoa serumskog kalijuma nakon primene leka Midarine kod nekih patoloških stanja ili oboljenja može da bude značajno i da izazove teške srčane aritmije i zastoj srca. Iz tih razloga primena leka Midarine je kontraindikovana kod:



povišene doze mogu izazvati klinički značajna povećanja nivoa serumskog kalijuma te ih ne bi trebalo primenjivati.


Suksametonijum izaziva značajan prolazni porast intraokularnog pritiska i stoga ga ne bi trebalo primenjivati pri postojanju otvorenih povreda oka ili u slučajevima kada je porast intraokularnog pritiska nepoželjan, osim ukoliko je moguća korist od njegove primene veća od mogućeg rizika po oko.


Lek Midarine ne bi trebalo primenjivati kod pacijenata sa ličnom ili porodičnom anamnezom kongenitalne miotonične bolesti, kao što su myotonia congenita i dystrophia myotonica, jer njegova primena ponekad može biti povezana sa teškim miotoničnim spazmima i rigidnošću.


Lek Midarine takođe ne treba primenjivati kod pacijenata sa miopatijama skeletne muskulature, kao što je Dushenne-ova mišićna distrofija, jer njegova primena može biti povezana sa pojavom maligne hipertermije, ventrikularnih aritmija i srčanog zastoja, koji nastaju kao posledica akutne rabdomiolize praćene hiperkalijemijom.


Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka


Lek Midarine bi trebalo da bude primenjen samo od strane (ili pod neposrednim nadzorom) anesteziologa upoznatog sa mehanizmom njegovog dejstva, karakteristikama i neželjenim dejstvima, i obučenog za sprovođenje veštačke respiracije, i to samo kada postoje uslovi za hitnu endotrahealnu intubaciju uz administraciju kiseonika ventilacijom intermitentnim pozitivnim pritiskom.


Prijavljen je visok stepen ukrštene osetljlivosti između neuromišićnih blokatora (u više od 50% slučajeva). Stoga, kada god je to moguće pre primene suksametonijuma potrebno je isključiti preosetljivost na ostale neuromišićne blokatore. Kod preosetljivih pacijenata suksametonijum treba koristiti samo onda kada je apsolutno neophodan. Ukoliko se reakcija preosetljivosti javi u toku opšte anestezije, potrebno je naknadno ispitati preosetljivost pacijenta na ostale neuromišićne blokatore.


Lek Midarine ne treba mešati u istom špricu sa bilo kojim drugim sredstvom, posebno tiopentalom.


Tokom produžene primene leka Midarine preporučuje se praćenje pacijenta pomoću perifernog nervnog stimulatora, kako bi se izbeglo predoziranje.


Suksametonijum se brzo hidrolizuje uz pomoć plazmatske holinesteraze i na taj način se ograničava intenzitet i trajanje neuromišićne blokade.


Kod osoba sa sniženom aktivnošću plazmatske holinesteraze javlja se produžen odgovor na suksametonijum. Kod približno 0,05% populacije prisutna je nasledno smanjena aktivnost plazmatske holinesteraze. Kod sledećih stanja, odnosno patoloških stanja, nakon primene leka Midarine može se javiti produžena i pojačana neuromišićna blokada zbog smanjene aktivnosti plazmatske holinesteraze: fiziološke promene, kao kod trudnoće i puerperijuma, genetski uslovljena smanjena aktivnost plazmatske holinesteraze, težak generalizovani tetanus, tuberkuloza, druge teške ili hronične infekcije, stanja posle teških opekotina, hronična bolest koja iznuri pacijenta, malignitet, hronična anemija i malnutricija, insuficijencija jetre u krajnjem stadijumu, akutna ili hronična bubrežna insuficijencija, autoimuna oboljenja (miksedem, kolagenoze), jatrogena stanja (stanje nakon


zamene plazme, plazmafereza, kardiopulmonalni baj-pas i kao rezultat istovremene medikamentozne terapije) (videti odeljak „Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija“).


Ukoliko se lek Midarine primenjuje tokom dužeg vremenskog perioda, karakteristični depolarišući neuromišićni (ili faza I) blok može da pređe u nedepolarišući (ili faza II) blok. Iako karakteristike faza II bloka u razvoju podsećaju na pravi nedepolarišući blok, faza II bloka u razvoju ne može uvek da se poništi primenom antiholinesteraznih agenasa. Kada je faza II blok u potpunosti uspostavljen, njegovi efekti su najčešće u potpunosti reverzibilni primenom standardnih doza neostigmina zajedno sa nekim antiholinergičkim sredstvom.


Tahifilaksa se javlja nakon ponovljene primene leka Midarine.


Bol u mišićima se često može javiti nakon primene leka Midarine, i najčešće se javlja kod pacijenata podvrgnutih kratkim hirurškim intervencijama u okviru ambulante, pod opštom anestezijom. Smatra se da nema direktne povezanosti između stepena vidljive mišićne fascikulacije nastale nakon primene leka Midarine i učestalosti i jačine bola. Preporučuje se primena niskih doza nedepolarišućih mišićnih relaksanasa nekoliko minuta pre primene suksametonijuma u cilju smanjenja učestalosti i težine mišićnih bolova, čija je pojava povezana sa primenom suksametonijuma. Ova terapija može zahtevati primenu suksametonijuma u dozi preko 1 mg/kg, kako bi se postigli zadovoljavajući uslovi za endotrahealnu intubaciju.


Suksametonijum treba uz oprez primenjivati kod dece, zbog povećanog rizika za pojavu ozbiljnih neželjenih dejstava nakon primene suksmetonijuma koji postoji kod pedijatrijskih pacijenata usled veće mogućnosti postojanja nedijagnostikovane miopatije ili neprepoznate predispozicije za razvoj maligne hipertermije i rabdomiolize kod pedijatrijskih pacijenata (videti odeljak „Kontraindikacije“ i odeljak „Neželjena dejstva“).


Kod pacijenata sa teškom sepsom, mogućnost nastanka hiperkalijemije najverovatnije je povezana sa težinom i dužinom trajanja infekcije.


Ne preporučuje se primena leka Midarine pacijentima sa uznapredovalom miastenijom gravis. Iako su navedeni pacijenti rezistentni na suksametonijum, oni razvijaju stanje faze II bloka koji može dovesti do odloženog oporavka. Pacijenti sa miasteničnim Eaton-Lambert sindromom pokazuju veću osetljivost na lek Midarine, pa je kod ovakvih pacijenata neophodno redukovati dozu.


Pri inicijalnom davanju leka Midarine moguća je pojava blagog, prolaznog usporenja srčanog pulsa kod zdravih, odraslih osoba. Bradikardija se češće javlja kod dece i pri ponovljenoj primeni suksametonijuma i kod odraslih i kod dece. Intravenska primena atropina ili glikopirolata pre primene leka Midarine u značajnoj meri smanjuje učestalost i težinu bradikardije, čija pojava je povezana sa primenom suksametonijuma.


U slučaju kada nije prisutna već postojeća ili izazvana hiperkalijemija, ventrikularne aritmije se retko javljaju nakon primene suksametonijuma. Međutim, kod pacijenata koji uzimaju lekove slične digitalisu veća je verovatnoća za pojavu ventrikularnih aritmija. Suksametonijum svojim delovanjem može dovesti do promena srčanog ritma, uključujući i srčani zastoj.


Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija


Neki lekovi ili supstance smanjuju aktivnost plazmatske holinesteraze i stoga mogu produžiti trajanje blokirajućeg dejstva leka Midarine na neuromišićnu spojnicu. Tu spadaju: organofosfatni insekticidi i metrifonat, ekotiopat kapi za oči, trimetafan, specifični antiholinesterazni agensi (neostigmin, piridostigmin, fizostigmin, edrofonijum), takrin-hidrohlorid, citotoksična jedinjenja (ciklofosfamid, mehloretamin, trietilen-melamin i tiotepa), psihijatrijski lekovi (fenelzin, promazin i hlorpromazin), anestetička sredstva i medikamenti (ketamin, morfin i antagonisti morfina, petidin, pankuronijum, propanidid).


Drugi lekovi sa potencijalno štetnim dejstvom na aktivnost plazmatske holinesteraze su aprotinin, difenhidramin, prometazin, estrogeni, oksitocin, visoke doze steroida i oralna kontraceptivna sredstva, terbutalin i metoklopramid.


Neki lekovi i supstance mogu pojačati ili produžiti neuromišićni efekat leka Midarine mehanizmima koji nisu povezani sa aktivnošću holinesteraze. Tu spadaju: soli magnezijuma, litijum-karbonat, azatioprin, hinin i hlorohin, antibiotici (kao što su aminoglikozidi, klindamicin i polimiksini), antiaritmici (hinidin, prokainamid, verapamil, beta blokatori, lidokain i prokain), isparljivi inhalacioni anestetici (halotan, enfluran, desfluran, izofluran, dietiletar i metoksifluran). Navedeni lekovi i supstance nemaju veliki uticaj na fazu I bloka izazvanu primenom leka Midarine, ali će ubrzati nastanak i pojačati intenzitet suksametonijumom indukovane faze II bloka.


Pacijenti koji koriste lekove slične digitalisu, pokazuju veću osetljivost na efekte hiperkalijemije, koja je pogoršana primenom suksametonijuma.


Primena u periodu trudnoće i dojenja


Nisu izvođene studije o uticaju suksametonijuma na plodnost ili trudnoću žena.


Suksametonijum nema direktno dejstvo na uterus i ostale glatke mišiće. Primenjen u okviru uobičajenih terapijskih doza ne prolazi placentnu barijeru u dovoljnoj količini da bi uticao na respiratornu funkciju ploda.


Kada se suksametonijum primenjuje u sklopu brzog uvođenja u opštu anesteziju (rapid sequence induction), koristi od primene suksametonijuma prevazilaze moguće rizike primene po fetus.


Nivoi holinesteraze u plazmi opadaju u toku prvog trimestra trudnoće na približno 70 do 80% njihove vrednosti pre trudnoće. Dalji pad na oko 60 do 70% vrednosti u odnosu na vreme pre trudnoće nastaje 2 do 4 dana nakon porođaja. Nakon toga, nivoi holinesteraze rastu kako bi dostigli normalne vrednosti u toku narednih 6 nedelja. Stoga se blago produženi period neuromišićne blokade javlja kod visokog procenta trudnica i žena u puerperijumu nakon primene leka Midarine.


Nije poznato da li se suksametonijum ili njegovi metaboliti izlučuju u humano mleko.


Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama


Ovaj lek se isključivo koristi u sklopu opšte anestezije, stoga nema posebnih mera opreza u vezi sa upravljanjem motornim vozilom i rukovanjem mašinama.

Uobičajene mere opreza u vezi sa obavljanjem ovih zadataka je neophodno primeniti u periodu nakon opšte anestezije.


Neželjena dejstva


Neželjena dejstva opisana nakon primene leka Midarine navedena su niže po sistemima organa i učestalosti javljanja. Učestalosti javljanja neželjenih dejstava dobijene su na osnovu objavljenih podataka. Učestalosti javljanja su definisane kao: veoma česta (≥ 1/10), česta (≥ 1/100 i < 1/10), povremena (≥ 1/1000 i < 1/100), retka (≥ 1/10000 i < 1/1000) i veoma retka (< 1/10000).


Imunološki poremećaji

Veoma retka: anafilaktičke reakcije


Poremećaji na nivou oka

Česta: povišeni intraokularni pritisak


Kardiološki poremećaji

Česta: bradikardija, tahikardija

Retka: aritmije (uključujući ventrikularne aritmije), srčani zastoj

Prijavljeni su slučajevi srčanog zastoja koji je nastao kao posledica hiperkalijemije povezane sa primenom suksametonijuma kod pacijenata sa kongenitalnom cerebralnom paralizom, tetanusom, Duchenne-ovom mišićnom distrofijom i zatvorenom povredom glave. Navedeni događaji su se takođe retko javljali i kod dece sa do tog trenutka nedijagnostikovanim mišićnim poremećajima.


Vaskularni poremećaji

Česta: crvenilo kože

Prijavljeni su i slučajevi hipertenzije i hipotenzije.


Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Retka: bronhospazam, produžena respiratorna depresija, apnea

(videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka“)


Gastrointestinalni poremećaji

Veoma česta: povišeni intragastrični pritisak Prekomerna salivacija je takođe prijavljena.


Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva

Česta: kožni osip


Poremećaji mišićno-skeletnog ,vezivnog i koštanog tkiva

Veoma česta: mišićna fascikulacija, postoperativni mišićni bolovi (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka“)

Česta: mioglobinemija*, mioglobinurija* Retka: trizmus

*Rabdomioliza je takođe prijavljena (videti odeljak „Kontraindikacije“ i odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka“).


Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Veoma retka: maligna hipertermija (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka“)


Laboratorijska ispitivanja

Česta: prolazno povišenje nivoa kalijuma u krvi


Predoziranje


Apnea i produžena mišićna paraliza su osnovna ozbiljna dejstva predoziranja. Stoga je najvažnije da se oslobodi disajni put i obezbedi adekvatna ventilacija dok ne dođe do spontane ventilacije.


Odluka o primeni neostigmina kako bi prekinula faza II bloka indukovana suksametonijumom zavisi od procene kliničara u svakom pojedinačnom slučaju. Za donošenje ove odluke veoma je značajno praćenje neuromišićne funkcije. Ukoliko se primenjuje, neostigmin treba da bude primenjen zajedno sa odgovarajućim dozama antiholinergičkog sredstva, kao što je atropin.


Inkompatibilnost


Nije primenjivo.

Početna stranica


A   B   C   D   E   F   G   H   I   J   K   L   M   N   O   P   Q   R   S   T   U   V   W   X   Y   Z