UPUTSTVOZA LEK
ukupno 1 kom, bočica staklena, 1 x 2 mL
ukupno 1 kom, bočica staklena, 1 x 5 mL
Ime leka, oblik, jačina i pakovanje
Proizvođač: VIANEX S.A. - PLANT C
Adresa: 16th km Marathonos Av., Pallini Attici 153 51, Atina, Grčka
Podnosilac zahteva: Beocompass d.o.o.
Adresa: Zvečanska 60/22, Beograd, Srbija
INN: Irinotekan hidrohlorid trihidrat
Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da koristite ovaj lek.
Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.
Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Ovaj lek propisan je Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste znake bolesti kao i Vi.
Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta
U ovom uputstvu pročitaćete:
Šta je lek VIARITEC i čemu je namenjen
Šta treba da znate pre nego što uzmete lek VIARITEC
Kako se upotrebljava lek VIARITEC
Moguća neželjena dejstva
Kako čuvati lek VIARITEC
Dodatne informacije
Upozorite lekara ako uzimate druge lekove, imate neku hroničnu bolest, neki poremećaj metabolizma, preosetljivi ste na lekove ili ste imali alergijske reakcije na neke od njih.
Recite Vašem lekaru ili kliničkom farmaceutu ukoliko se bilo šta od navedenog može odnositi na vas:
ukoliko imate bilo koju bolest creva ili ste nekada imali opstrukciju (neprolaznost) creva;
ukoliko ste nekada imali alergijske reakcije (reakcije preosetljivost) na irinotekan hidrohlorid trihidrat ili na neku od pomoćnih supstanci (videti odeljak 6) ;
ukoliko ste u drugom stanju ili dojite, ili mislite da bi mogli biti u drugom stanju;
ukoliko imate probleme sa jetrom i povećane vrednosti bilirubina u krvi (> 3 puta povećan u odnosu na gornju granicu normalnih vrednosti);
ukoliko imate disbalans ćelija krvi (teško oštećenje kostne srži);
ukoliko Vam je loše opšte stanje (funkcionalni status, prema skali Svetske zdravstvene organizacije, > 2);
ukoliko uzimate (sami kupujete) bilo kakve lekove bez recepta, a posebno preparate kantariona (Hypericum perforatum);
ukoliko uzimate bilo kakve lekove na recept;
ukoliko dobijate lek VIARITEC u kombinaciji sa cetuksimabom, molimo Vas da pažljivo pročitate i uputstvo za cetuskimab;
ukoliko dobijate lek VIARITEC u kombinaciji sa bevacizumabom, molimo Vas da pažljivo pročitate i uputstvo za bevacizumab.
Primenu leka VIARITEC, koji pripada grupi antitumorskih lekova, treba ograničiti na jedinice specijalizovane za primenu citotoksičnih lekova, a VIARITEC treba primenjivati samo pod nadzorom lekara posebno obučenih za hemoterapiju karcinoma. Posebno obučeno osoblje ovih jedinica će Vam objasniti na šta treba da obratite posebnu pažnju tokom, kao i posle lečenja. Ovo uputstvo Vam može pomoći da se podsetite.
Kao i kada su drugi lekovi protiv raka u pitanju, primena VIARITEC može biti povezana sa neželjenim reakcijama koje mogu biti ozbiljne. Ove neželjene reakcije zahtevaju posebnu terapiju da bi se smanjio rizik od komplikacija.
Lečiće Vas tim specijalista koji ima iskustva u korišćenju ovog tipa lekova i zbrinjavanju njihovih neželjenih reakcija, koje su obično prolaznog karaktera. Međutim, neophodno je da pročitate odeljak 4. “ MOGUĆA NEŽELJENA DEJSTVA LEKA” i sledite pažljivo uputstva ukoliko dobijete bilo koji od sledećih opisanih simptoma (tegoba):
Dijareja;
Groznica;
Mučnina i povraćanje;
Teškoće sa disanjem;
Teške alergijske reakcije ( reakcije preosetljivosti), koje se ispoljavaju kao kožni osip i/ili
problemi sa disanjem;
Opstrukcija creva.
Vaš lekar će kontrolisati celokupnu krvnu sliku da bi proverio broj ćelija krvi i funkciju jetre u preporučenim vremenskim intervalima. Međutim, ODMAH kontaktirajte Vašeg lekara u
slučaju pojave:
Slabosti, koja može biti simptom anemije;
Modrica i/ili krvarenja, koje se mogu javiti usled trombocitopenije ( smanjeni broj trombocita);
Pojave žutila na koži i/ili očima, što može biti znak smanjene funkcije jetre. Treba da obavestite Vašeg lekara ukoliko se nešto od navedenog odnosi na vas:
Ako ste imali prethodno lečenje zračenjem, jer to može da poveća rizik od pojave dijareje ili drugih neželjenih dejstava u toku lečenja lekom VIARITEC.
Ako ste trudni ili mislite da možete da budete trudni.
Ako ste uzimali lekove koji mogu da imaju štetno dejstvo na Vaša pluća pošto ovo može da poveća verovatnoću pojave neželjenih dejstva na plućima, kao što su problemi sa disanjem, tokom lečenja sa lekomVIARITEC. Vaš lekar treba da Vas pažljivo prati ako se lečite sa nekim od ovih lekova.
Ako imate simptome kao što je nemogućnost imanja stolice ili nadutost, što može da ukazuje na sumnju da je došlo do opstrukcije creva.
Ukoliko imate problema sa bubrezima, Vaš lekar treba da Vas pažljivo prati zato što nema
dovoljno iskustva u primeni leka VIARITEC u ovoj grupi pacijenata.
Ukoliko imate problema sa jetrom, Vaš lekar treba da Vas pažljivo prati (sa redovnim analizama krvi) pre započinjanja lečenja sa lekomVIARITEC i pre svakog sledećeg ciklusa lečenja.
Ako ste stariji, doza leka VIARITEC treba da se pažljivo odredi i Vaš lekar treba da Vas pažljivo prati.
Ako je lek prepisan detetu, proverite sa Vašim lekarem
Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta, pre početka i tokom lečenja sa lekom VIARITEC. Postoji mogućnost da VIARITEC stupi u interakciju sa drugim lekovima. Ovo se odnosi i na biljne preparate, jake vitamine i minerale. Imajte u vidu da se ove informacije mogu odnositi i na lekove koje više ne pijete, kao i na lekove koje planirate da uzimate u budućnosti.
Sledeći lekovi i supstance mogu da utiču na delovanje leka VIARITEC:
lekovi protiv epilepsije (npr. fenitoin, karbamazepin ili fenobarbiton);
lekovi protiv tuberkuloze (npr. rifampicin);
lekovi protiv gljivičnih infekcija (npr. ketokonazol);
preparati kantariona ( Hypericum perforatum).
varfarin ( lek koji sprečava zgrušavanje kvi )
atazanavir ( lek koji se koristi u lečenju infekcije HIV virusom )
ciklosporin ili takrolimus ( lekovi koji suprimiraju Vaš imuni sistem )
VIARITEC može da utiče na efekat sledećih lekova:
Mišićni realksansi koji se koriste tokom hirurških intervencija (npr. suksametonijum- neuromuskularni blokator, nedepolarizujući lek). Stoga, obavestite Vašeg lekara ili anesteziologa ukoliko treba da se podvrgnete hirurškoj intervenciji tokom lečenja lekom VIARITEC.
Lečenje sa ovim lekom ne zahteva nikakav poseban režim ishrane.
Pre nego što počnete da uzimate neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.
VIARITEC se ne sme koristiti tokom trudnoće osim ako nije preko potreban.
Bez obzira da li ste muškarac ili žena u reproduktivnom dobu, treba da se pridržavate mera kontracepcije tokom i najmanje tri meseca posle lečenja preparatom VIARITEC. Ipak, odmah obavestite Vašeg lekara ukoliko do trudnoće dođe, ili mislite da je do trudnoće došlo.
Nije poznato da li se irinotekan izlučuje u majčino mleko. Usled toga, dojenje se mora prekinuti tokom lečenja lekom VIARITEC. Ukoliko dojite pitajte Vašeg lekara za savet pre primene ovog leka.
Pod uticajem leka VIARITEC možete osetiti vrtoglavicu ili imati poremećaj vida, obično u toku prvih 24 sata posle primene leka.. Ukoliko Vam se to dogodi, nemojte voziti motorno vozilo ili upravljati mašinama.
Ukoliko bolujete od naslednog poremećaja koji se naziva nepodnošljivost (intolerancija) fruktoze, obavestite o tome Vašeg lekara ili kliničkog farmaceuta pre nego što dobijete VIARITEC. Ovaj lek sadrži sorbitol koji nije pogodan za pacijente koji ne podnose fruktozu.
Lek VIARITEC će vam se primeniti pod nadzorom lekara posebno obučenih za hemoterapiju.Njegova primena će biti poverena kvalifikovanim onkolozima ili drugim zdravstvenim radnicima specijalizovanim za primenu citotoksičnih lekova.
VIARITEC će se ubrizgati u obliku infuzije u neku od Vaših vena, tokom perioda od 30 do 90 minuta. Količina leka VIARITEC koju dobijate zavisiće od Vaše starosti, visine, težine (telesne površine) i opšteg stanja. Vaš lekar će izračunati Vašu telesnu površinu u kvadratnim metrima (m2). Doza i režim
doziranja zavisiće i od drugih lekova koje možda dobijate da lečite rak, a prema sledećoj tabeli:.
Doza | Režim primene | |
Prethodna hemoterapija sa 5-fluorouracilom | VIARITEC 350 mg/m2 | Svake 3 nedelje |
Bez prethodne hemoterapije | VIARITEC 180 mg/m2 + praćen primenom folinske kiseline i 5- fluorouracilom | Svake 2 nedelje |
Vaš lekar može ove doze podešavati u zavisnosti od Vašeg stanja i mogućih neželjenih reakcija. Ukoliko primate VIARITEC u kombinaciji sa cetuksimabom, VIARITEC se ne sme primeniti pre nego što prođe bar 1sat posle završetka infuzije cetuksimaba.
Molimo Vas da sledite uputstva Vašeg lekara u odnosu na tekuću terapiju.
Dužina lečenja zavisiće od Vašeg oporavka i opšteg stanja. Vaš lekar će Vas posavetovati koliko dugo da uzimate lek VIARITEC.
Ukoliko mislite da lek VIARITEC suviše slabo ili jako deluje na Vaš organizam, obratite se lekaru ili
farmaceutu.
Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Nije primenljivo. Ovaj lek se primenjuje pod strogim nadzorom medicinskog osoblja.
Lek VIARITEC se primenjuje pod nadzorom medicinskog osoblja i nije verovatno da će neka doza biti izostavljena. Međutim, recite Vašem lekaru ili bolničkom farmaceutu, ako mislite da su zaboravili da Vam daju dozu leka.
O prekidu primene leka VIARITEC odlučuje Vaš lekar.
Ako imate bilo koja pitanja o upotrebi ovog leka pitajte Vašeg lekara.
Lek VIARITEC, kao i svi drugi lekovi, može da ima neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih.
Vaš lekar će porazgovarati sa Vama o neželjenim dejstvima i objasniti Vam rizike i koristi Vašeg
lečenja.
Sledeća neželjena dejstva grupisana su prema učestalosti pojavljivanja. U okviru ovih grupa zatim su poređana po ozbiljnosti neželjenog dejstva.
Pojavljuju se kod 1 od ukupno 10 bolesnika koji uzimaju lek
Odloženi težak proliv (započinje najmanje 24 h po završetku infuzije leka VIARITEC)
Poremećaji krvi:
Neutropenija (smanjeni broj jedne vrste belih krvnih zrnaca, koji se ispoljava groznicom i povećanim rizikom od infekcije);
Trombocitopenija (smanjen broj trombocita, što može da dovede od pojave modrica i krvarenja);
Anemija (smanjen broj crvenih krvnih zrnaca, što se ispoljava slabošću) U monoterapiji: groznica i infekcije.
U monoterapiji: teška mučnina i povraćanje.
U kombinovanoj terapiji: prolazno i blago do umereno povećanje vrednosti enzima jetre (ALT, AST, alkalna fosfataza) ili bilirubina.
Gubitak kose (kosa ponovo izrasta nakon završetka lečenja).
Pojavljuju se kod više od 1, ali manje od 10, od ukupno 100 bolesnika koji uzimaju lek
U kombinovanoj terapiji: groznica i infekcije.
Infekcije povezane sa ozbiljnim smanjenjem broja nekih belih krvnih zrnaca (neutropenija) završile su se smrtnim ishodom u 3 slučaja.
Groznica povezana sa ozbiljnim smanjenjem broja nekih belih krvnih zrnaca (febrilna neutropenija).
U kombinovanoj terapiji: teška mučnina i povraćanje.
Akutni holinergički sindrom koji se javlja tokom ili u okviru prva 24 sata posle primene leka
Rana dijareja (koja počinje posle manje od 24 sata od primene leka VIARITEC;
Bol u stomaku;
Crvenilo, suvoća, svrab ili suzenje očiju (konjuktivitis);
Poremećaji vida;
Grčenje zenice;
Pojačano lučenje pljuvačke;
Curenje iz nosa (rinitis);
Pad krvnog pritiska (hipotenzija);
Proširenje krvnih sudova;
Znojenje i osećaj jeze;
Osećaj opšte nelagodnosti i slabosti;
Vrtoglavica.
Gubitak vode (dehidratacija), često povezana sa dijarejom i/ili povraćanjem.
Zatvor.
Slabost (astenija).
U monoterapiji: prolazno i blago do umereno povećanje u vrednosti enzima jetre u krvi (transaminaza, alkalne fosfataze) ili bilirubina.
Prolazno blago do umereno povećanje vrednosti kreatinina u krvi (što može da ukazuje na probleme sa bubrezima).
U kombinovanoj terapiji: Prolazno teško (stepen 3) povećanje vrednosti bilirubina u krvi.
Pojavljuju se kod više od 1, ali manje od 10, od ukupno 1.000 bolesnika koji uzimaju lek
Blaga alergijska reakcija, uključujući crvenilo i svrab kože, koprivnjaču, konjuktivitis, rinitis. Blaga kožna reakcija.
Blaga rekcja na mestu primene infuzije. Smetnje u disanju.
Bolest pluća (intersticijalna bolest pluća) koje se ispoljava kao kratak dah, suvi kašalj, i respiratorni šum.
Delimičan ili potpuni zastoj creva (opstrukcija creva, ileus).
Pseudomembranozni kolitis (upala debelog creva, povezana sa poremećajem bakterijske flore u crevima koja dovodi do bola u stomaku i dijareje).
Gastrointestinalno krvarenje.
Bubrežna insuficijencija, nizak krvni pritisak ili kardio-cirkulatorni kolaps kod pacijenat koji su imali epizode dehidratacije izazvane dijarejom i/ili povraćanjem ili sepsom.
Pojavljuju se kod više od 1, ali manje od 10, od ukupno 10.000 bolesnika koji uzimaju lek
Ozbiljne alergijske reakcije (anafilaktička/anfilaktoidna reakcija), uključujući oticanje ruku, stopala, člankova, lica, usana, usta ili grla, što može dovesti do otežanog gutanja ili disanja.
Povišeni krvni pritisak (hipertenzija) tokom ili polse primene.
Upala creva koja izaziva bol u stomaku (kolitis koji uključuje tiflitis, ishemijski i ulcerativni kolitis). Perforacija creva.
Anoreksija (gubitak apetita). Bol u stomaku.
Mukozitis (upala sluzokože, npr. usta). Pankreatitis (upala gušterače).
Snižen nivo kalijuma i natrijuma u krvi, uglavnom usled dijareje i povraćanja. Mišićne kontrakcije i grčevi.
Parastezija (utrnulost).
Pojavljuju se kod manje od 1, od ukupno 10.000 bolesnika koji uzimaju lek
Prolazni poremećaj govora.
Povišeni nivo nekih digestivnih enzima koju snižavaju nivo šećera (amilaza) i masti (lipaza). Zabeležen je jedan slučaj periferne trombocitopenije sa pojavom antitrombocitnih antitela, koji predstavljaju prirodnu odbranu organizma.
Ako niste sigurni koja su neželjena dejstva, pitajte Vašeg lekara da vam detaljnije objasni.
Neke od ovih neželjenih dejstva moraju da se leče odmah. Molimo Vas da pažljivo pročitate sledeća uputstva i da ih se pridržavate ukoliko primetite bilo koje od navedenih neželjenih dejstva.
Ukoliko imate BILO KAKAV PROLIV, VAŽNO JE da pažljivo sledite sledeća uputstva.
ozbiljno.Često se javlja oko 5 dana posle primene leka. ODMAH posle prve tečne stolice treba da uzmete neki od lekova protiv proliva koje Vam je lekar dao, TAČNO kako je rekao. Ukoliko niste sigurni šta je u pitanju, pitajte Vašeg lekara ili medicinsku sestru.
Preporučeno sredstvo za lečenje dijareje je loperamid (4 mg kao početna doza, a onda 2 mg na svaka 2 sata, i tokom noći). Ovo treba nastaviti najmanje 12 sati posle poslednje tečne stolice.
Preporučena doza loperamida ne sme se primenjivati duže od 48 sati.
Pijte ODMAH velike količine tečnosti za rehidrataciju (npr. voda, soda, gazirana pića, supa ili sredstva za oralnu rehidrataciju).
Morate reći lekaru
ukoliko uz proliv imate mučninu i povraćanje;
ukoliko uz proliv imate povišenu temperaturu;
ukoliko još uvek imate proliv 48 h posle započinjanja terapije proliva.
Ukoliko imate bilo kakvu groznicu i povišenu temperaturu, to može ukazivati na infekciju koja je povezana sa neutropenijom (smanjen broja nekih vrsta belih krvnih zrnaca, koja imaju važnu ulogu u borbi protiv infekcije).
Neutropenija se često javlja tokom primene leka VIARITEC i reverzibilna je.
Ukoliko imate povišenu temperaturu preko 38°C (groznicu), ODMAH obavestite Vašeg lekara ili medicinsku sestru o tome, tako da Vam mogu dati neophodnu terapiju.
Vaš lekar će Vam verovatno zakazati redovne kontrole krvne slike u cilju praćenja broja ovih belih krvnih zrnaca.
Ukoliko imate mučninu i/ili povraćanje, ODMAH obavestite Vašeg lekara ili medicinsku sestru.
Ukoliko imate otežano disanje, ODMAH obavestite Vašeg lekara ili medicinsku sestru.
Tokom primene leka VIARITEC (30-90 minuta) i ubrzo posle primene možete da primetite neke od sledećih simptoma:
rana dijareja,
znojenje,
bol u stomaku,
suzenje očiju,
poremećaj vida,
pojačano lučenje pljuvačke.
Medicinski naziv za ove simptome je akutni holinergički sindrom koji može da se leči (sa atropinom). Ukoliko imate bilo koji od ovih simptoma ODMAH obavestite Vašeg lekara ili medicinsku sestru o tome, tako da Vam mogu dati neophodnu terapiju.
Ukoliko imate bilo koji od sledećih simptoma, obavestite Vašeg lekara ili medicinsku sestru o tome.
Ozbiljne alergijske reakcije;
Modrice i/ili krvarenje, koje se može javiti usled trombocitopenije (smenjeni broj trombocita);
Slabost, koja može biti simptom anemije;
Pojava žute obojenosti kože i/ili očiju, što može biti znak izmenjene funkcije jetre;
Dehidratacija, kao posledica dijareje i/ili povraćanja, može dovesti do oštećenja bubrega, pada krvnog pritiska ili cirkulatornog kolapsa.
Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas obavestite svog lekara ili farmaceuta.
Čuvati lek VIARITEC van domašaja i vidokruga dece.
Rok upotrebe leka pre otvaranja: 2 godine.
Rok upotrebe leka nakon razblaženja/rekonstitucije: Hemijska i fizička stabilnost posle rekonstitucije je dokazana 12 sati na sobnoj temperaturi (do 25°C) ili 24 sata u frižideru (na 2° do 8°C).
Sa mikrobiološke tačke gledišta, razblaženi rastvor se mora primeniti odmah. Ako se lek ne primeni odmah, vreme i uslovi čuvanja pre primene predstavljaju odgovornost korisnika i normalno, ne bi trebalo da budu duži od 24 sata na temperaturi od 2 ºC do 8 ºC, osim ako se rekonstitucija/razblaženje ne odvija u strogo kontrolisanim i validiranim aseptičkim uslovima.
Nemojte koristiti lek VIARITEC posle isteka roka upotrebe naznačenog na bočici i kutiji. Posle oznake „EXP“ slede mesec i godina. Rok upotrebe ističe poslednjeg dana navedenog meseca.
Čuvati u originalnom pakovanju, na temperaturi do 25 ºC, zaštićeno od svetlosti.
Svu neiskorišćenu količinu leka VIARITEC i svu opremu koja je korišćena za pripremu i primenu, ili koja je na drugi način došla u dodir sa irinotekan rastvorom za infuziju treba da se ukloni u skladu sa važećim propisima za rukovanje citotoksičnim lekovima.
Aktivna supstanca je: irinotekan hidrohlorid trihidrat. 1 bočica sa 2 ml koncentrata za rastvor za infuziju sadrži 40 mg irinotekan hidrohlorid trihidrata. 1 ml koncentrata za rastvor za infuziju sadrži 20 mg irinotekan hidrohlorid trihidrata, što odgovara 17,33 mg irinotekana.
Ostali sastojci su: sorbitol (E420), mlečna kiselina, natrijum-hidroksid (za podešavanje pH na 3.0-3.8) ili hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH na 3.0-3.8) i voda za injekcije.
Aktivna supstanca je: irinotekan hidrohlorid trihidrat. 1 bočica sa 5 ml koncentrata za rastvor za infuziju sadrži 100 mg irinotekan hidrohlorid trihidrata. 1 ml koncentrata za rastvor za infuziju sadrži 20 mg irinotekan hidrohlorid trihidrata, što odgovara 17,33 mg irinotekana.
Ostali sastojci su: sorbitol (E420), mlečna kiselina, natrijum-hidroksid (za podešavanje pH na 3.0-3.8) ili hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH na 3.0-3.8) i voda za injekcije.
Unutrašnje pakovanje: bočica od stakla tamne boje (2ml), zatvorena sa zatvaračem od halobutil gume, aluminijumskom kapicom i zaštitnim plastičnim poklopcem (flip-off).
Spoljašnje pakovanje: složiva kartonska kutija sa bočicom i uputstvom.
Unutrašnje pakovanje: bočica od stakla tamne boje (5ml), zatvorena sa zatvaračem od halobutil gume, aluminijumskom kapicom i zaštitnim plastičnim poklopcem (flip-off).
Spoljašnje pakovanje: složiva kartonska kutija sa bočicom i uputstvom.
Naziv i adresa nosioca dozvole za stavljanje leka u promet:
Beocompass d.o.o. Zvečanska 60/22, Beograd Zemlja: Srbija
Tel: +381 11 361 88 93
Fax: +381 11 264 11 81
Naziv i adresa proizvođača:
VIANEX S.A. - PLANT C'
16th km Marathonos Ave, Pallini Attiki 15351, Atina, Grčka
Tel.: 0030 210 6666402
Fax: 0030 210 6666424
Novembar 2012.
Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.
Broj prve dozvole: 515-01-6139-11-001, Viaritec, koncentrat za rastvor za infuziju, 1 x (40mg/2mL) od 23.01.2013.
Broj prve dozvole: 515-01-6171-11-001, Viaritec, koncentrat za rastvor za infuziju, 1 (100mg/5mL) od 23.01.2013.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
SLEDEĆE INFORMACIJE SU NAMENJENE SAMO ZDRAVSTVENIM RADNICIMA:
u kombinaciji sa 5-fluorouracilom i folinskom kiselinom, kod pacijenata koji nisu prethodno primali terapiju za odmakli stadijum bolesti;
u monoterapiji, kod pacijenata koji su prethodno neuspešno lečeni standardnim terapijskim protokolom sa 5-fluorouracilom.
VIARITEC u kombinaciji sa cetuksimabom, je indikovan za lečenje pacijenata sa metastatskim kolorektalnim karcinomom, sa izraženim receptorima za epidermalni faktor rasta (epidermal growth factor receptors – EGFR), a koji je prethodno neuspešno lečen citotoksičnim lekovima među kojima je bio i irinotekan.
Primenjuje se isključivo kod odraslih. VIARITEC rastvor za infuziju treba ubrizgavati u perifernu ili centralnu venu.
U monoterapiji (kod pacijenata koji su već prethodno lečeni):
Preporučena doza leka VIARITEC je 350 mg/m2, primenjena u vidu intravenske infuzije koja traje 30- 90 minuta, jednom u tri nedelje (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka). U kombinaciji sa drugim lekovima (kod pacijenata koji nisu prethodno lečeni):
Bezbednost i efikasnost leka VIARITEC u kombinaciji sa 5-fluorouracilom (5FU) i folinskom kiselinom (folinic acid – FA) ispitani su u odnosu na sledeći protokol (videti odeljak Farmakodinamski podaci):
VIARITEC plus 5FU/FA jednom u dve nedelje
Preporučena doza leka VIARITEC je 180 mg/m2, primenjena u vidu intravenske infuzije koja traje 30- 90 minuta, jednom u dve nedelje, a koja je praćena infuzijama folinske kiseline i 5-fluorouracila.
Za doziranje i način prateće primene cetuksimaba treba konsultovati odgovarajuću dokumentaciju za
ovaj lek.
Standardno, doze irinotekana treba da budu iste kao i u poslednjim ciklusima prethodno korišćenog protokola sa irinotekanom. Irinotekan se ne sme primeniti pre nego što prođe bar jedan sat od završetka infuzije cetuksimaba.
Kada su u pitanju doziranje i način primene bevacizumaba, treba konsultovati sažetak karakteristika leka
za bevacizumab.
VIARITEC treba primenjivati tek posle odgovarajućeg oporavka, odnosno posle svođenja intenziteta neželjenih dejstava na stepen 0 ili 1, prema NCI-CTC kriterijumima (National Cancer Institute Common Toxicity Criteria), kao i posle potpunog povlačenja dijareje izazvane terapijom.
Kada se započinje sa novim infuzijama, doza leka VIARITEC, kao i 5FU (ukoliko se i on koristi u lečenju), treba da se smanji u skladu sa najtežim stepenom neželjenih dejstava koji je primećen tokom prethodne infuzije. Lečenje treba da se odloži za 1-2 nedelje da bi se omogućio oporavak od neželjenih dejstava izazvanih terapijom.
Pri pojavi sledećih neželjenih dejstava, doze lekova VIARITEC, kao i 5FU, (ukoliko se primenjuje) treba smanjiti za 15-20%:
hematološka toksičnost (neutropenija 4. stepena, febrilna neutropenija (neutropenija 3-4. stepena i povišena temperatura 2-4. stepena), trombocitopenija i leukopenija (4. stepena)).
nehematološka toksičnost (3-4. stepena).
Preporuke za podešavanje doze cetuksimaba, kada se daje u kombinaciji sa irinotekanom, treba da odgovaraju smernicama iz prateće dokumentacije za cetuksimab.
Za podešavanje doze bevacizumaba, ukoliko se on primenjuje u kombinaciji sa VIARITEC/5FU/FA,
treba konsultovati sažetak karakteristika leka za bevacizumab.
Lečenje lekom VIARITEC treba nastaviti sve dok ne dođe do objektivne progresije bolesti ili neprihvatljive toksičnosti.
U monoterapiji: Kod pacijenata sa funkcionalnim statusom ≤ 2 i vrednostima nivoa bilirubina u krvi
koje nisu više od 3 puta od gornje granice normalnih vrednosti, početna doza leka VIARITEC treba da se odredi na osnovu nivoa bilirubina u krvi. Kod takvih pacijenata sa hiperbilirubinemijom i protrombinskim vremenom većim od 50%, klirens irinotekana je smanjen (videti odeljak Farmakokinetički podaci), a rizik od hematotoksičnosti je povećan. Stoga, kod ovih pacijenata treba svake nedelje redovno kontrolisati celokupnu krvnu sliku.
Kod pacijenata sa nivoima bilirubina koji su do 1,5 puta veći od gornje granice normalnih vrednosti, preporučena doza leka VIARITEC iznosi 350 mg/m2.
Kod pacijenata sa nivoima bilirubina koji su 1,5-3 puta veći od gornje granice normalnih vrednosti, preporučena doza leka VIARITEC iznosi 200 mg/m2.
Pacijenti čiji nivoi bilirubina prelaze više od 3 puta od gornje granice normalnih vrednosti ne bi trebalo lečiti lekomVIARITEC (videti odeljke Kontrindikacije i Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Nema podataka o lečenju pacijenata sa insuficijencijom jetre lekom VIARITEC u kombinaciji sa drugim
lekovima.
VIARITEC se ne preporučuje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, pošto nema posebnih
studija na ovoj populaciji pacijenata. (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Farmakokinetički podaci ).
Bezbednost i efikasnost irinotekana kod pedijatrijskih pacijenata još nije ustanovljena, zbog toga irinotekan ne treba primenjivati na pedijatrijskoj populaciji sve dok dalji podaci ne postanu dostupni.
Nema posebnih farmakokinetičkih studija na starijim pacijentima. Međutim, treba pažljivo odabrati dozu, kada je ova populacija u pitanju, zbog češćeg slabljenja bioloških funkcija kod starijih. Ova grupa pacijenata zahteva intenzivniji nadzor (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Hronična inflamatorna bolest creva i/ili opstrukcija creva (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Prethodna istorija o teškim reakcijama preosetljivosti na irinotekan hidrohlorid trihidrat ili na neki od pomoćnih sastojaka leka VIARITEC.
Dojenje (videti odeljke Primena u periodu trudnoće i dojenja i Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Bilirubin > 3 puta povećan u odnosu na gornju granicu normalnih vrednosti (videti odeljak
Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Teško oštećenje kostne srži.
Funkcionalni status (prema skali Svetske zdravstvene organizacije) > 2.
Istovremena primena sa proizvodima koji sadrže ekstrakt kantariona (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).
Za druge kontraindikacije koje se odnose na cetuksimab ili bevacizumab treba konsultovati
odgovarajuću dokumentaciju za ove lekove.
Primenu leka VIARITEC treba ograničiti na jedinice specijalizovane za primenu citotoksičnih lekova, a VIARITEC treba primenjivati samo pod nadzorom lekara posebno obučenih za hemioterapiju karcinoma.
Uzimajući u obzir prirodu i učestalost neželjenih događaja, VIARITEC treba propisati u sledećim slučajevima samo posle odmeravanja odnosa očekivane koristi i mogućih terapijskih rizika:
kod pacijenata sa nekim faktorom rizika, posebno kod onih sa funkcionalnim statusom koji je =2 (skala Svetske zdravstvene organizacije).
u određenim, retkim slučajevima gde se smatra malo verovatnim da se pacijenti pridržavaju preporuka koje se odnose na zbrinjavanje neželjenih dejstava (u slučaju pojave odložene dijareje, terapija zaustavljanja dijareje treba da počne odmah i da traje dovoljno dugo, uključujući i veliku količinu tečnosti). Kod takvih pacijenata neophodan je strogi intrahospitalni nadzor.
Kada se VIARITEC koristi u monoterapiji, obično se propisuje kao tronedeljni režim (davanje leka jednom u tri nedelje). Međutim, treba uzeti u obzir i primenu leka svake nedelje (videti odeljak FARMAKOLOŠKI PODACI ) kod pacijenata koji zahtevaju intenzivniji nadzor ili kod kojih postoji poseban rizik od teške neutropenije.
Pacijente treba upoznati sa rizikom od pojave odložene dijareje do koje dolazi posle više od 24 h od primene leka VIARITEC i u bilo kom momentu pre sledećeg ciklusa. U monoterapiji, prva tečna stolica se javljala sa medijanom od 5 dana posle infuzije leka VIARITEC. Pacijenti treba smesta da obaveste lekara o pojavi ove dijareje i da odmah započnu sa odgovarajućom terapijom.
Pacijenti sa povećanim rizikom od pojave dijareje su oni koji su već bili podvrgnuti radioterapiji abdomena i male karlice, oni sa hiperleukocitozom na početku lečenja, zatim pacijenti sa funkcionalnim statusom ≥ 2, kao i osobe ženskog pola. Ako se ne leči sa odgovarajućom terapijom, dijareja može biti opasna po život, posebno kod pacijenata koji istovremeno imaju i neutropeniju.
Čim se pojavi prva tečna stolica, pacijent treba da počne da pije velike količine tečnosti (napitka) sa elektrolitima i smesta započne sa odgovarajućom terapijom za zaustavljanje dijareje. Terapiju za zaustavljanje dijareje propisuje lekar sa odeljenja na kome je primenjen lek VIARITEC. Posle otpusta iz bolnice, pacijent treba da se snabde propisanim lekom, tako da može da započne lečenje dijareje čim se ona pojavi. Osim toga, pacijenti treba da obaveste da li se i kada dijareja pojavila, svog lekara ili odeljenje gde se VIARITEC primenjuje.
Prema današnjim preporukama, terapija dijareje sastoji se od visokih doza loperamida (4 mg u prvoj dozi, a zatim po 2 mg na dva sata). U neizmenjenom obliku, ova terapija treba da traje 12 h nakon poslednje tečne stolice i ne treba da se podešava. Ni u kom slučaju, ove doze loperamida ne treba davati duže od 48 h bez prekida zbog rizika od pojave paralitičkog ileusa, niti terapija loperamidom treba da traje kraće od 12 h.
Terapiju za zaustavljanje dijareje treba dopuniti profilaktičkom primenom antibiotika širokog spektra kod pacijenata koji istovremeno imaju tešku neutropeniju (broj neutrofila < 500 ćelija/mm3).
Osim antibiotske terapije, u lečenju dijareje preporučuje se i hospitalizacija u sledećim slučajevima:
dijareja udružena sa povišenom temperaturom (groznicom);
teška dijareja (koja zahteva intravensku rehidrataciju);
dijareja koja traje duže od 48 h posle započinjanja terapije visokim dozama loperamida.
Loperamid ne treba davati u profilaktičke svrhe, čak ni kod pacijenata koji su već imali odloženu dijareju tokom prethodnih ciklusa.
Kod pacijenata koji su imali tešku dijareju, preporučuje se smanjenje doze za naredne cikluse (videti odeljak Doziranje i način primene).
Svake nedelje treba kontrolisati celokupnu krvnu sliku tokom lečenja lekom VIARITEC. Pacijenti treba da budu upoznati sa rizikom od pojave neutropenije i značajem pojave povišene temperature (groznice). Febrilnu neutropeniju (temperatura > 38°C i broj neutrofila ≤ 1000 ćelija/mm3) treba odmah lečiti intrahospitalno antibioticima širokog spektra za intravensku primenu.
Kod pacijenata koji su imali teške hematološke događaje, preporučuje se smanjenje doze za sledeći ciklus davanja leka (videti odeljak Doziranje i način primene).
Kod pacijenata sa teškom dijarejom, povećan je rizik od infekcija i hematotoksičnosti. Potrebna je kontrola celokupne krvne slike kod pacijenata sa teškom dijarejom.
Funkciju jetre treba testirati na početku lečenja i pre svakog ciklusa.
Celokupnu krvnu sliku treba kontrolisati jednom nedeljno kod pacijenata sa nivoima bilirubina koji su 1,5-3 puta veći od gornje granice normalnih vrednosti, zbog toga što je kod tih pacijenata smanjen klirens irinotekana i povećan rizik od hematotoksičnosti (videti odeljak FARMAKOLOŠKI PODACI). Irinotekan ne treba primenjivati pacijentima sa nivoima bilirubina koji su > 3 puta povećani u odnosu na gornju granicu normalnih vrednosti (videti odeljak Kontraindikacije).
Preporučuje se profilaktička primena antiemetika pre svakog ciklusa primene leka VIARITEC. Mučnina i povraćanje su često prijavljeni. Pacijente sa povraćanjem koje je udruženo sa odloženom dijarejom treba što pre hospitalizovati u cilju lečenja.
Ukoliko dođe do pojave akutnog holinergičkog sindroma (definiše se kao rana pojava dijareje, uz brojne druge simptome kao što su znojenje, grčevi u trbuhu, suzenje, mioza i pojačana salivacija), potrebno je primeniti atropin-sulfat (0,25 mg, supkutano) osim ako nije klinički kontraindikovan (videti odeljak Neželjena dejstva).
Potrebna je i opreznost kod pacijenata sa astmom. Kod pacijenata koji su imali akutnu i tešku formu holinergičkog sindroma preporučuje se profilaktička primena atropin-sulfata pre primene narednih doza leka VIARITEC.
Povremeno, tokom lečenja irinotekanom može doći do pojave intersticijalne bolesti pluća koja se manifestuje plućnim infiltratima. Intersticijalna bolest pluća može biti smrtonosna. Faktori rizika koji su verovatno povezani sa razvojem intersticijalne bolesti pluća uključuju korišćenje pneumotoksičnih lekova, radioterapiju i primenu faktora stimulacije kolonija. Potrebno je intenzivno praćenje respiratornih simptoma kod pacijenata sa faktorima rizika pre i tokom lečenja irinotekanom.
Iako irinotekan nije poznat plikavac, treba voditi računa da se izbegne ekstravazacija i treba pratiti mesto primene infuzije na pojavu znakova inflamacije. Ukoliko dođe da ekstravazacije, preporučuje se ispiranje mesta primene i primena leda.
Zbog češće pojave slabljenja bioloških funkcija, posebno funkcije jetre, potrebna je opreznost pri izboru doza leka VIARITEC kod ove grupe pacijenata (videti odeljak Doziranje i način primene).
Pacijenti ne smeju primati VIARITEC sve dok traje opstrukcija creva (videti odeljak Kontraindikacije).
Nisu sprovedene studije na ovoj grupi pacijenata. (videti odeljke Doziranje i način primene i FARMAKOLOŠKI PODACI).
Pojava infarkta miokarda primećena je posle primene irinotekana uglavnom kod pacijenata sa osnovnom bolešću srca, pacijenata sa drugim poznatim faktorima rizka za razvoj srčanih oboljenja, ili pacijenata koji su prethodno primali citotoksičnu hemoterapiju (videti odeljak Neželjena dejstva ).
Shodno tome, pacijente sa poznatim faktorima rizika treba pažljivo pratiti i preduzeti sve mere da se smanje svi ostali promenljivi faktori rizika (npr. pušenje, hipertenzija i hiperlipidemija).
Primena vakcina sa živim ili živim-oslabljenim sojevima kod pacijenata sa oslabljenim imunim sistemom usled primene hemoterapeutskih agenasa uključujući i irinotekan, može dovesti do ozbiljnih ili fatalnih infekcija. Vakcinaciju sa živim vakcinama treba izbegavati kod pacijenata koji primaju irinotekan. Mrtve ili inaktivisane vakcine se mogu primenjivati, međutim, terapijski odgovor na ove vakcine može biti umanjen.
Pošto ovaj lek sadrži sorbitol, nije pogodan za osobe sa urođenom intolerancijom fruktoze. Retki slučajevi bubrežne insuficijencije, hipotenzije ili cirkulatornog šoka zapaženi su kod pacijenata koji su imali epizode dehidratacije izazvane dijarejom i/ili povraćanjem, ili sepsu.
Mere kontracepcije moraju se sprovoditi tokom lečenja irinotekanom i bar tri meseca po prekidu terapije ( videti odeljak Primena u periodu trudnoće i dojenja).
Istovremena primena irinotekana sa jakim inhibitorom (npr. ketokonazol) ili induktorom CYP3A4 (npr.rifampicin, karbamazepin, fenobarbiton, fenitoin ili kantarion) može izmeniti metabolizam irinotekana i treba je izbegavati (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).
Ne mogu se isključiti interakcije između irinotekana i neuromuskularnih blokatora, pošto VIARITEC ispoljava antiholinesteraznu aktivnost. Lekovi sa antiholinesteraznom aktivnošću mogu produžiti trajanje neuromišićne blokade izazvane sukcinilholinom (suksametonijum) i antagonizovati neuromišićnu blokadu izazvanu nedepolarizirajućim miorelaksansima.
Nekoliko studija pokazalo je da istovremena primena induktora CYP3A4 iz grupe antikonvulziva (npr. karbamazepin, fenobarbiton ili fenitoin) može dovesti do smanjivanja izloženosti irinotekanu, SN-38 i SN-38 glukuronidu i smanjiti njihove farmakodinamske efekte. Efekti takvih antikonvulzivnih lekova ispoljavali su se smanjenjem PIK vrednosti za SN-38 i SN-38 glukuronid za ≥ 50%. Osim indukcije citohroma P450 3A, u smanjenju izloženosti irinotekanu i njegovim metabolitima ulogu ima i pojačana glukuronidacija i povećana bilijarna ekskrecija.
Jedna studija je pokazala da istovremena primena ketokonazola dovodi do smanjenja PIK vrednosti za metabolit APC za 87% i do povećanja PIK vrednosti za SN-38 za 109% u poređenju sa monoterapijom irinotekanom.
Potrebna je opreznost u slučaju da pacijenti istovremeno uzimaju lekove koji inhibiraju (npr. ketokonazol) ili indukuju (npr. rifampicin, karbamazepin, fenobabiton ili fenitoin) metabolizam irinotekana preko citohroma P450 3A4. Istovremena primena irinotekana sa inhibitorima/induktorima ovog metaboličkog puta može izmeniti metabolizam irinotekana i treba je izbegavati (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka ).
U maloj farmakokinetskoj studiji (n=5), u kojoj je irinotekan u dozi od 350 mg/m2 bio primenjen u kombinaciji sa kantarionom (Hypericum perforatom) u dozi od 900 mg, primećeno je da je došlo do
smanjenja koncentracije u plazmi SN-38, aktivnog metabolita irinotekana, za 42%. Kantarion smanjuje nivoe SN-38 u plazmi. Zbog toga kantarion ne bi trebalo primenjivati sa irinotekanom (videti odeljak Kontraindikacije).
Istovremena primena kombinacije 5-fluorouracil/folinska kiselina u kombinovanom režimu ne menja
farmakokinetiku irinotekana.
Atazanavir sulfat. Istovremena primena sa atazanavir sulfatom, koji je CYP3A4 i UGT1A1 inhibitor, može potencijalno da poveća sistemsku izloženost prema SN-38, aktivnom metabolitu irinotekana. Lekari bi trebali da imaju ovo u vidu prilikom istovremene primene ova dva leka.
Interakcije zajedničke za sve citostatike:
Primena antikoagulansa je uobičajena zbog povećanog rizika od nastajanja tromba kod pacijenata obolelih od karcinoma. Ukoliko se primenjuju antagonisti vitamina K kao antikoagulansi, neophodna je povećana učestalost praćenja INR (International Normalised Ratio) usled njihovog uskog terapijskog indeksa, visoke intra-individualne varijabilnosti krvne trombogeneze i moguće interakcije između oralnih antikoagulanasa i citostatika.
Kontraindikovana istovremena primena:
Vakcina protiv žute groznice: rizik od fatalne generalizovane reakcije na vakcinu
Ne preporučuje se istovremnea primena:
Živa oslabljena (atenuisana) vakcina (osim žute groznice): rizik od sistemske, moguće fatalne bolesti (npr. infekcija). Ovaj rizik je povećan kod osoba čiji je imuni sistem već oslabljen njihovom osnovnom bolešću.
Koristiti inaktivisane vakcine gde god je moguće (poliomyelitis).
Fenitoin: rizik od pogoršanja konvulzija se javlja usled smanjene digestivne resorpcije fenitoina uzrokovane citostaticima ili rizik od povećane toksičnosti usled povećanog metabolizma fenitoina u jetri.
Razmotriti istovremenu primenu:
Ciklosporin, takrolimus: prekomerna imunosupresija sa rizikom od limfoproliferacije.
Nema dokaza da se bezbednosni profil irinotekana menja pod uticajem cetuksimaba i obrnuto.
U jednoj studiji, koncentracije irinotekana bile su slične kod pacijenata koji su primali kombinaciju VIARITEC/5FU/FA (125 mg/m2 irinotekana, 500 mg/m2 5-FU-a i 20 mg/m2 leukovorina, primenjenim kao ponavljani 6-to nedeljni ciklusi, koji se sastoje od tretmana tokom 4 nedelje, posle kojih sledi 2-
nedeljni odmor) sa bevacizumabom ili bez njega. Koncentracije SN-38 u plazmi, aktivnog metabolita irinotekana, posebno su analizirane u jednoj podgrupi pacijenata (približno 30 ispitanika u svakoj grupi). Koncentracije SN-38 bile su prosečno 33% veće kod pacijenata koji su primali VIARITEC/5FU/FA u kombinaciji sa bevacizumabom u poređenju sa grupom koja je dobijala iste lekove bez bevacizumaba. Nije sigurno da je zabeleženi porast nivoa SN-38 izazvan primenom bevacizumaba zbog velikih interindividualnih varijacija i ograničene veličine uzorka. Zabeleženo je i malo povećanje ¾ broja dijareja i leukopenija među neželjenim događajima, kao i više slučajeva smanjenja doza irinotekana kod pacijenata koji su primali VIARITEC/5FU/FA u kombinaciji sa bevacizumabom.
Kod pacijenata sa teškom dijarejom, leukopenijom ili neutropenijom posle primene kombinacije bevacizumaba i irinotekana, treba smanjiti doze irinotekana kao što je napomenuto u odeljku (Doziranje i način primene).
Nema podataka o korišćenju leka irinotekan kod trudnica. Za irinotekan je pokazano da je
embriotoksičan, fetotoksičan i teratogen kod kunića i pacova. Stoga, na osnovu rezultata ispitivanja na životinjama i mehanizmu delovanja irinotekana, VIARITEC se ne sme koristiti tokom trudnoće ukoliko nije preko potreban (videti odeljak Kontraindikacije i Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Žene u reproduktivnom periodu koje dobijaju VIARITEC treba savetovati da izbegavaju trudnoću i da obaveste odmah svog lekara ako do trudnoće dođe. Efikasne Mere kontracepcije moraju da se sprovode kod žena u reproduktivnom dobu, kao i kod muških pacijenata, tokom lečenja i još najmanje 1 mesec odnosno 3 meseca posle lečenja.
Nema podataka o uticaju irinotekana na plodnost kod ljudi. Kod životinja neželjena dejstva irinotekana na plodnost potomstva su dokumentovana (videti odeljak Pretklinički podaci).
Kod ženki pacova u fazi dojenja, dokazano je prisustvo 14C-irinotekana u mleku. Nije poznato da li se irinotekan izlučuje u majčino mleko. Uzimajući u obzir, potencijal za izazivanje neželjenih reakcija kod odojčadi, dojenje se mora prekinuti tokom lečenja lekom VIARITEC (videti odeljak Kontraindikacije).
Pacijente treba upozoriti na mogućnost pojave vrtoglavice ili poremećaja vida, koji mogu da se jave u periodu od 24 sata posle primene leka VIARITEC i savetovati ih da ne upravljaju motornim vozilima ni mašinama ukoliko do ovih simptoma dođe.
Neželjeni efekti koji su navedeni u ovom poglavlju odnose se na irinotekan. Nema dokaza da na bezbednosni profil irinotekana utiče cetuksimab i obrnuto. U kombinaciji sa cetuksimabom, dodatni prijavljeni neželjeni efekti bili su oni očekivani za cetuksimab (npr. akneformna osip - 88%). Za više podataka o neželjnim dejstvima irinotekana u kombinaciji sa cetuksimabom, treba konsultovati Sažetak karakteristika leka za cetuksimab.
Za podatke o neželjenim reakcijama u kombinaciji sa bevacizumabom treba konsultovati Sažetak karakteristika leka za bevacizumab.
Neželjena dejstva primećena kod pacijenata lečenih kapecitabinom u kombinaciji sa irinotekanom su, pored onih koja se javljaju kada se primenjuje kapecitabin kao monoterapija ili onih koji se javljaju kada se primenjuje kapecitabin kao monoterapija ali s povećanom učestalošću, sledeća: Veoma česta, svi stepeni neželjenog dejstva: tromboza/embolija; Česta, svi stepeni neželjenog dejstva: reakcija preosetljivosti na lek, srčana ishemija/infarkt; Česta, stepen 3 i stepen 4 neželjenog dejstva: febrilna neutropenija. Za potpune podatke o neželjenim dejstvima na kapecitabin, treba pogledati Sažetak karakteristika leka za kapecitabin.
Neželjena dejstva stepena 3 i stepena 4 koja su prijavljena kod pacijenta koji su lečeni sa kapecitabinom
u kombinaciji sa irinotekanom i bevacizumabom, pored onih koja se javljaju kada se primenjuje kapecitabin kao monoterapija ili onih koji se javljaju kada se primenjuje kapecitabin kao monoterapija ali s povećanom učestalošću, su sledeća: Česta, neželjena dejstva stepena 3 i stepena 4: neutropenija,
tromboza/embolija, hipertenzija i srčana ishemija/infarkt. Za potpune podatke o neželjenim dejstvima kapecitabina i bevacizumaba, treba pogledati Sažetke karakteristika leka za kapecitabin i bevacizumab.
Sledeće neželjene reakcije za koje se smatra da su moguće ili verovatno u vezi sa primenom leka VIARITEC, dobijene su od 765 pacijenata koji su lek dobijali u dozi od 350 mg/m2 u monoterapiji, kao i od 145 pacijenata koji su dobijali VIARITEC u kombinaciji sa 5 FU/FA svake dve nedelje u
preporučenoj dozi od 180 mg/m2.
Učestalost neželjenih dejstava navedenih u tabeli ispod je definisana prema konvenciji, kao: veoma česta (≥1/10); česta (≥1/100 i <1/10); povremena (≥1/1.000 i <1/100); retka (≥1/10.000 i <1/1.000); veoma retka (<1/10.000).
MedDRA klase sistema organa | Veoma česta (≥1/10) | Česta (≥1/100 i <1/10) | Povremena (≥1/1,000 i <1/100) | Retka (≥1/10,000 i <1/1,000) | Veoma retka (<1/10,000) | |
Gastrointestinalni poremećaji | ||||||
Monoterapija |
| - Zatvor2 | - Pseudo- membranozni kolitis 10 - Opstrukcija creva - Ileus - Gastro- intestinalna krvarenja |
- Bol u stomaku3 - Kolitis creva - Simptomatski ili asimptomatski pankreatitis | ||
Kombiovana terapija | - Dijareja1 |
povraćanj2e - Zatvor | - Pseudo- membranozni kolitis 10 - Opstrukcija creva - Ileus - Gastro- intestin lna krvarenja |
- Bol u stomaku3 - Kolitis creva - Simptomatski ili asimptomatski pankreatitis | ||
Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema | ||||||
Monoterapija | - Neutropenija - Anemija | - Groznica sa teškom neutropenijom - Trombo- citopenija | ||||
Kombinovana terapija |
| - Groznica sa teškom neutropenijom | - Periferna trombocitopenija sa antitrombocitnim antitelima | ||
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | |||||
Monoterapija | 4 - Groznica |
holinergički sindrom9 | - Blaga reakcija na mestu primene | ||
Kombinovana terapija |
astenija 4 - Groznica | ||||
Infekcije i infestacije | |||||
Monoterapija | - Infektiv5ne epizode | - Infektivne episode povezane sa teškom neutropenijom koje su u 2 slučaja imale smrtan ishod | -Sepsa | ||
Kombinovana terapija |
| - Sepsa | |||
Poremećaji metabolizma i ishrane | |||||
Monoterapija | - 6 Dehidratacija | - Anoreksija | |||
Kombinovana terapija | - Dehidratacija | - Anoreksija | ||||
Vaskularni poremećaji | ||||||
Monoterapija | - Hipotenzija - Kardio- cirkulatorni šok | - Hipertenzija (tokom ili posle infuzije) | ||||
Kom inovana terapija | - Hipotenzija - Kardio- cirkulat7orni | - Hipertenzija (tokom ili posle infuzije) | ||||
Poremećaji na nivou bubrega i urinarnog sistema | ||||||
Monoterapija | − Bubrežna 7 | |||||
Kombinovana terapija | − Bubrežna 7 | |||||
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | ||||||
Monoterapija | - Dispneja - Intersticijalna bolest pluća (videti odeljak 4.4) | |||||
Kombinovana | - Dispneja | |||||
- | ||||||
Intersticijalna | ||||||
terapija | bolest pluća | |||||
(videti odeljak | ||||||
4.4) | ||||||
Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva | ||||||
Monoterapija | - Reverzibilna alopecija | - Blage kožne reakcije | ||||
Kombinovana terapija | - Reverzibilna alopecija | - Blage kožne reakcije | ||||
Imunološki poremećaji | ||||||
Monoterapija | - Blaga alergijska reakcija | - Anafilaktička/ anafilaktiodna reakcija | ||||
Kombinovana terapija | - Blaga alergijska | - Anafilaktička/ | ||||
reakcija | anafilaktiodna reakcija | ||||
Poremećaji mišićno-skeletnog, vezivnog i koštanog tkiva | |||||
Monoterapija | - Mišićne kontrakcije ili grčevi - Parestezija | ||||
Kombinovana terapija | - Mišićne kontrakcije ili grčevi - Parestezija | ||||
Laboratorijska ispitivanja | |||||
Monoterapija | - Porast transaminaza u serumu (stepen 1 i 2)
serumu (stepen 1 i 2) i 2) |
Hipokalemija Hiponatremija | - Porast amilaza i/ili lipaza | ||
Kombinovana terapija |
serumu ( stepen 1 i 2) serumu ( stepen 1 i 2) serumu ( stepen 1 i 2) - Porast bilirubina u | - Porast bilirubina u serumu (stepen 3) |
Hipokalemija Hiponatremija | - Porast amilaza i/ili lipaza | |
serumu (stepen 1 i 2) | |||||
Poremećaji nervnog sistema | |||||
Monoterapija | - Prolazni poremećaj govora | ||||
Kombinovana terapija | - Prolazni poremećaj govora | ||||
1
2 Može biti teška, odložena ili udružena sa groznicom.
U vezi sa irinotekanom i/ili loperamidom.
3
Uključujući tiflitis, i ishemični ili ulcerativni kolitis.
Groznica, u odsustvu infekcije i bez prateće teške nutropenije.
Bez teške neutropenije.
Obično u vezi sa diajrejom i/ili povraćanjem.
Usled dehidratacije u vezi sa dijarejom i/ili povraćanjem, ili sepsom.
Najčešće povezan sa dijarejom i/ili povraćanjem.
Glavni simptomi uključuju ranu dijareju, bol u stomaku, konjuktivitis, rinitis, hipotenziju, vazodilataciju, znojenje, jezu, slabost, vrtoglavicu, smetnje u vidu, miozu, suzenje i pojačanu salivaciju. 10 U jednom slučaju dokumentovano bakteriološki [Clostridium difficile].
Dalje informacije u vezi sa gore pomenutim neželjenim dejstvima su date ispod:
Gastrointestinalni poremećaji
Odložena dijareja
Dijareja (koja se javlja posle više od 24 h od primene leka) predstavlja toksično dejstvo koje ograničava povećanje doze leka VIARITEC.
U monoterapiji:
Teška dijareja zabeležena je kod 20% pacijenata koji su sledili preporuke za zbrinjavanje dijareje, odnosno kod praćenih ciklusa, 14% je imalo tešku dijareju. Srednje vreme pojave prve tečne stolice bilo je pet dana posle infuzije leka VIARITEC.
U kombinovanoj terapiji:
Teška dijareja zabeležena je kod 13,1% pacijenata koji su sledili preporuke za zbrinjavanje dijareje, odnosno kod praćenih ciklusa, 3,9% je imalo tešku dijareju.
Zabeleženi su i povremeni slučajevi pseudomembranoznog kolitisa, od kojih je jedan bio bakteriološki
dokumentovan (Clostridium difficile).
Mučnina i povraćanje:
U monoterapiji:
Teška mučnina i povraćanje zabeleženi su kod 10% pacijenata lečenih antiemeticima. U kombinovanoj terapiji:
Zabeležena je manja učestalost teške mučnine i povraćanja (kod 2,1% i kod 2,8% pacijenata).
Dehidratacija
Zabeležena je pojava epizoda dehidratacije, obično udruženih sa dijarejom i/ili povraćanjem. Ne tako česti slučajevi bubrežne insuficijencije, hipotenzije ili kardio-cirkulatornog šoka opisani su kod pacijenata koji su imali epizode dehidratacije udružene sa dijarejom i/ili povraćanjem.
Ostali gastrointestinalni poremećaji
Zabeležena je pojava zatvora koja se odnosi na VIARITEC i/ili loperamid, i to:
u monoterapiji: kod manje od 10% pacijenata;
u kombinovanoj terapiji: kod 3,4% pacijenata.
Opisani su ne tako česti slučajevi opstrukcije creva, ileusa ili krvarenja iz gastrointestinalnog trakta i retki slučajevi kolitisa, uključujući nekrotizirajuću inflamaciju kolona (typhlitis), ishemijski i ulcerativni kolitis.
Opisani su i retki slučajevi perforacije creva. Ostale blage tegobe uključuju anoreksiju, bol u stomaku i
mukozitis.
Retki slučajevi simptomatskog ili asimptomatskog pankreatitisa dovedeni su u vezu sa terapijom irinotekanom.
Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema
Neutropenija je toksični efekt koji ograničava povećanje doze. Neutropenija je bila reverzibilna i nije imala kumulativni karakter; srednje vreme pojave najmanjeg broja neutrofila iznosilo je 8 dana, bez obzira da li je lek bio korišćen u monoterapiji ili kombinovanoj terapiji.
U monoterapiji
Neutropenija je zapažena kod 78,7% pacijenata i bila je teška (broj neutrofila < 500 ćelija/mm3) kod 22,6% pacijenata. U 18% analiziranih ciklusa, broj neutrofila bio je manji od 1000 ćelija/mm3, uključujući i 7,6% sa brojem neutrofila manjim od 500 ćelija/mm3.
Potpun oporavak obično je postizan do 22. dana.
Groznica sa teškom neutropenijom opisana je kod 6,2% pacijenata i u 1,7% ciklusa.
Infektivne epizode dešavale su se kod približno 10,3% pacijenata (2,5% ciklusa), bile su udružene sa teškom neutropenijom kod oko 5,3% pacijenata (1,1% ciklusa) i završile su se smrtnim ishodom u 2 slučaja.
Anemija je opisana kod 58,7% pacijenata (8% sa hemoglobinom < 8 g/dl i 0,9% sa hemoglobinom < 6,5 g/dl).
Trombocitopenija (< 100.000 ćelija/mm3) opisana je kod 7,4% pacijenata i u 1,8% ciklusa, sa 0,9% pacijenata čiji je broj trombocita bio ≤ 50.000 ćelija/mm3 u 0,2% ciklusa.
Kod skoro svih pacijenata do 22. dana je došlo do oporavka. U kombinovanoj terapiji
Neutropenija je opisana kod 82,5% pacijenata i bila je teška (broj neutrofila < 500 ćelija/mm3) kod 9,8%
pacijenata.
U 67,3% analiziranih ciklusa broj neutrofila bio je manji od 1000 ćelija/mm3, među kojima je i 2,7% ciklusa sa brojem neutrofila koji je manji od 500 ćelija/mm3.
Do potpunog oporavka dolazilo je tokom 7-8 dana.
Povišena temperatura sa teškom neutropenijom opisana je kod 3,4% pacijenata i u 0,9% ciklusa. Infektivne epizode dešavale su se kod približno 2% pacijenata (0,5% ciklusa), bile su udružene sa teškom neutropenijom kod oko 2,1% pacijenata (0,5% ciklusa) i završile su se smrtnim ishodom u jednom slučaju.
Anemija je opisana kod 97,2% pacijenata (2,1% sa hemoglobinom < 8 g/dl).
Trombocitopenija (< 100.000 ćelija/mm3) opisana je kod 32,6% pacijenata i u 21,8% ciklusa. Nije bilo slučajeva teške trombocitopenije (< 50.000 ćelija/mm3).
U postmarketinškom periodu, zabeležen je jedan slučaj trombocitopenije sa pojavom antitrombocitnih antitela u cirkulaciji.
Infekcije i infestacije
Ne tako česti slučajevi bubrežne insuficijencije, hipotenzije i kardio-cirkulatornog šoka opisani su kod pacijenata koji su imali sepsu.
Opšti poremećaji i reakcije na mestu ubrizgavanja
Akutni holinergički sindrom
Težak akutni holinergički sindrom prolaznog karaktera opisan je kod 9% pacijenata lečenih u
monoterapiji i 1,4% pacijenata na kombinovanoj terapiji. Najvažnije tegobe definisane su kao rana dijareja i različiti drugi simptomi, kao što su bolovi u trbuhu, konjunktivitis, rinitis, hipotenzija, vazodilatacija, znojenje, osećaj jeze, osećaj slabosti, vrtoglavica, poremećaji vida, mioza, suzenje i pojačana salivacija. Ove tegobe nastaju tokom prvih 24 h od primene leka VIARITEC i povlače se pod dejstvom atropina (videti odeljak 4.4).
Astenija je bila teška kod manje od 10% pacijenata na monoterapiji i kod 6,2% pacijenata sa
kombinovanom terapijom. Uzročna veza sa lekom VIARITEC nije bila jasno utvrđena. Groznica u odsustvu infekcije i bez prateće neutropenije opisana je kod 12% pacijenata lečenih u monoterapiji i kod 6,2% pacijenata sa kombinovanom terapijom.
Opisane su i povremene blage lokalne reakcije na mestu ubrizgavanja leka.
Srčani poremećaji
Opisani su retki slučajevi hipertenzije tokom ili posle završene infuzije.
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji
Intersticijalna bolest pluća, koja se manifestuje plućnim infiltratima, povremeno se javlja tokom primene irinotekana.
Od neželjenih reakcija, rano se može javiti dispneja (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza
pri upotrebi leka).
Poremećajinanivoukožei potkožnogtkiva
Veoma često, javljala se reverzibilna alopecija. Povremeno su se javljale blage kožne reakcije.
Imunološki poremećaji
Opisane su povremene blage alergijske reakcije, a retko su opisani slučajevi anafilaktičkih/ anafilaktoidnih reakcija.
Poremećaji mišićno-skeletnog, vezivnog i koštanog tkiva
Opisana je rana pojava mišićnih kontrakcija ili grčeva i parestezija.
Laboratorijska ispitivanja
U monoterapiji, u odsustvu progresivnih metastaza u jetri, opisan je blag ili srednje težak, prolazni porast nivoa transaminaza (kod 9,2% pacijenata), alkalne fosfataze (8,1%) ili bilirubina (1,8%) u serumu.
Blag ili srednje težak, prolazni porast nivoa kreatinina u serumu, opisan je kod 7,3% pacijenata.
U kombinovanoj terapiji, u odsustvu progresivnih metastaza u jetri, opisan je prolazni porast (1. i 2. stepen) nivoa ALT (kod 15% pacijenata), AST (11%), alkalne fosfataze (11%) ili bilirubina (10%) u serumu. Prolazni porast istih vrednosti 3. stepena zabeležen je, redom, kod 0%, 0%, 0% i 1% pacijenata, dok porasta ovih vrednosti 4. stepena nije bilo.
Porast nivoa amilaze i/ili lipaze opisan je veoma retko.
Opisani su i retki slučajevi hipokalemije i hiponatremije, uglavnom u vezi sa dijarejom i povraćanjem.
Poremećaji nervnog sistema
U postmarketinškoj fazi, veoma retko su zabeleženi slučajevi prolaznih poremećaja govora udruženi sa infuzijom leka VIARITEC.
Postoje izveštaji o predoziranju, u dozama koje su približno dva puta veće od preporučenih terapijskih doza, što može biti smrtonosno. Najznačajnije prijavljene neželjene reakcije bile su teška neutropenija i teška dijareja.
Nema poznatog antidota za VIARITEC. Treba maksimalno primeniti mere suportivne terapije da bi se sprečila pojava dehidratacije zbog dijareje i u cilju lečenja bilo koje infektivne komplikacije.
Ne mešati sa drugim lekovima, osim sa navedenim u odeljku Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka.
Neotvorena bočica: dve (2) godine.
Rastvor posle rekonstitucije/razblaženja: Hemijska i fizička stabilnost je dokazana za 12 sati posle rekonstitucije na sobnoj temperatuti ili za 24 sata na 2° do 8°C.
Sa mikrobiološke tačke gledišta, razblaženi rastvor se mora primeniti odmah. Ako se lek ne primeni
odmah, vreme i uslovi čuvanja pre primene predstavljaju odgovornost korisnika i normalno, ne bi trebalo da budu duži od 24 sata na temperaturi od 2 ºC do 8 ºC, osim ako se rekonstitucija/razblaženje ne odvija u strogo kontrolisanim i validiranim aseptičkim uslovima.
Neiskorišćeni deo rastvora treba odbaciti.
Obavezna je pažljiva priprema i rukovanje lekom VIARITEC, kao i sa drugim antineoplastičnim lekovima.
Potrebno je pri tome koristiti zaštitne naočare, masku i rukavice.
U slučaju da VIARITEC rastvor ili rastvor za infuziju dođe u kontakt sa kožom, zahvaćenu površinu treba smesta temeljno oprati sapunom i vodom. U slučaju da VIARITEC rastvor ili rastvor za infuziju dođe u kontakt sa sluznicom, zahvaćenu površinu treba smesta temeljno isprati vodom.
Priprema za primenu intravenske infuzije:
Kao i kod drugih lekova za injekcionu primenu, VIARITEC rastvor treba pripremiti pod aseptičkim uslovima (videti odeljak Rok upotrebe ).
Ukoliko se primeti bilo kakav precipitat (talog) u bočici posle rekonstitucije (rastvaranja), proizvod
treba ukloniti, shodno standardnim postupcima za citotoksična sredstva.
Potrebnu količinu VIARITEC rastvora treba uzeti iz bočice pod aseptičkim uslovima, koristeći graduisani špric, a zatim je ubrizgati u infuzionu kesu ili bocu od 250 ml koja sadrži 0,9% rastvor NaCl
ili 5% rastvor glukoze. Infuzionu tečnost treba zatim dobro promućkati okrećući kesu ili bocu u rukama.
Uklanjanje:
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala (korišćenog za rastvaranje i ubrizgavanje) nakon njegove primene treba uništiti u skladu sa bolničkim standardnim postupcima (važećim uputstvima) za rukovanje citotoksičnim sredstvima.
A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z