Eprex


UPUTSTVO ZA LEK


Eprex® rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu,2000i,j,/0.5 mL Pakovanje: ukupno 6 kom,napunjen injekcioni špric, 6 x 0.5 mL

Eprex® rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu,10000i,j,/1mL Pakovanje: ukupno 6 kom,napunjen injekcioni špric, 6 x 1 mL


Proizvođač: Cilag AG


Adresa: Hochstrasse 201, Schaffhausen, Švajcarska


Podnosilac zahteva: Predstavništvo Janssen-Cilag KFT Beograd


Adresa: Omladinskih brigada 88b, Beograd


Eprex ®

Rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu 2000 I.J./0,5mL, i 10000 I.J./mL INN: epoetin alfa

Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da koristite ovaj lek.

U ovom uputstvu pročitaćete:


  1. Šta je lek Eprex i čemu je namenjen

  2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Eprex

  3. Kako se upotrebljava lek Eprex

  4. Moguća neželjena dejstva

  5. Kako čuvati lek Eprex

  6. Dodatne informacije


  1. ŠTA JE LEK Eprex I ČEMU JE NAMENJEN


    Lek Eprex sadrži epoetin alfa - protein koji stimuliše koštanu srž da proizvodi više crvenih krvnih zrnaca, koja sadrže hemoglobin (supstancu koja prenosi kiseonik). Epoetin alfa je kopija ljudskog proteina eritropoetina i ima isto dejstvo.

  2. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK Eprex


    Lek Eprex ne smete koristiti:


  3. KAKO SE UPOTREBLJAVA LEK Eprex

    Vaš lekar je izvršio laboratorijske testove i zaključio da Vam je potreban lek Eprex . EPREX se može davati putem injekcije:

  4. MOGUĆA NEŽELJENA DEJSTVA


    Kao i svaki drugi lek i Eprex može izazvati neželjena dejstva, mada se oni ne moraju pojaviti kod svih.

    Odmah obavestite Vašeg lekara ili medicinsku sestru ako primetite neka od navedenih neželjenih dejstava. Veoma česta neželjena dejstva

    Mogu se javiti kod 1 od 10 osoba koje koriste lek Eprex .


  5. KAKO ČUVATI LEK Eprex


    Držati lek van domašaja dece.


    Ne koristite lek Eprex nakon isteka roka trajanja koji je naznačen na kutiji i nalepnici nakon navoda Rok trajanja (EXP). Rok trajanja se odnosi na zadnji dan naznačenog meseca.


    Čuvati u frižideru (2oC – 8oC).

    Pre upotrebe, ostavite napunjeni špric leka Eprex da dostigne sobnu temperaturu. Za ovo je obično potrebno između 15 i 30 minuta.


    Lek Eprex možete izvaditi iz frižidera i držati na sobnoj temperaturi (do 25 oC) u naredna tri dana. Ukoliko se napunjeni injekcioni špric izvadi iz frižidera i ostavi da dostigne sobnu temperaturu (do 25 oC) mora da se iskoristi ili uništi.


    Ne zamrzavati ili mućkati.


    Čuvati u originalnom pakovanju kako bi lek bio zaštićen od svetlosti.


    Ne koristite lek Eprex ako primetite da je poklopac slomljen ili da je rastvor obojen ili primetite čestice u tečnosti.


    Ne koristite lek Eprex ukoliko se bilo šta od navedenog odnosi na Vas. Posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom.


    Lekovi se ne smeju odlagati otpadnim vodama ili zajedno sa kućnim otpadom. Pitajete Vašeg farmaceuta kako da bacite lekove koji Vam više ne trebaju.

    Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.


    Rok upotrebe


    18 meseci


  6. DODATNE INFORMACIJE


    Šta sadrži lek Eprex :


    Aktivna supstanca je: epoetin alfa (za količinu videti tabelu).

    Ostali stastojci su: Polisorbat 80; natrijum-hlorid; dinatrijum-fosfat dihidrat; natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrat; glicin i voda za injekciju.


    Ovaj lek sadrži manje od 1mmoL natrijuma (23mg) po dozi što odgovara esencijalnom «slobodnom natrijumu».


    Kako izgleda lek Eprex i sadržaj pakovanja


    Eprex je u obliku rastvora za injekciju u napunjenim injekcionim špricevima. Pakovanje ima 6 napunjenih injekcionih špriceva sa zaštitnikom za iglu. Eprex je bistar, bezbojan rastvor.


    Farmaceutski oblik Kvantitativni sastav/

    Zapremina svake jačine

    Količina epoetina alfa


    Rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu


    2000 I.J./0.5 mL


    16,8 mikrograma

    10000 I.J./1 mL 84,0 mikrograma


    Nosilac dozvole


    Predstavništvo Janssen-Cilag KFT Beograd, Novi Beograd, Omladinskih brigada 88b.


    Proizvođač


    CILAG AG, Hochstrasse 201, Schaffhausen, Švajcarska.


    Ovo uputstvo je poslednji put odobreno


    Mart 2013.


    Režim izdavanja leka:


    Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi; izuzetno lek se može izdavati i uz Rp, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini Rp.


    Broj i datum dozvole:


    Broj i datum poslednje obnove dozvole za lek Eprex® rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu , 6 x (2000i.j./0.5mL) : 515-01-6350-12-001 od 13.05.2013.


    Broj i datum poslednje obnove dozvole za lek Eprex® rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu, 6 x (10000i.j./1mL): 515-01-6351-12-001 od 13.05.2013.


    Eprex Broj dozvole Datum Rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom

    špricu


    6 x 2000 I.J./0,5 mL 437/2008/12 12.02.2008


    6 x 10000 IJ/mL 438/2008/12 12.02.2008


    Sledeće informacije namenjene su isključivo zdravstvenim radnicima:


    Terapijske indikacije


    Simptomatska anemija koja je posledica hronične renalne insuficijencije (CRF) kod dece i odraslih:



Terapija anemije i smanjenje potrebe za transfuzijom kod odraslih osoba sa malignim oboljenjima koji primaju hemioterapiju (solidni tumori, maligni limfomi, multipli mijelom) i kod pacijenata kod kojih je rizično primeniti transfuziju, na osnovu procene opšteg stanja pacijenta ( npr. kardiovaskularni status, postojanje anemije na početku hemioterapije).


Eprex se može primeniti za povećanje količine autologne krvi kod pacijenata uključenih u program predonacije. Upotrebu epoetina u ovoj indikaciji treba proceniti u odnosu na rizik od tromboembolije. Terapiju bi trebalo primeniti samo kod pacijenata sa umerenom anemijom (Hb 10-13 g/dL [6,2- 8,1 mmoL/L], bez deficita gvožđa), ukoliko sakupljanje krvi nije moguće ili je nedovoljno za predviđenu veliku elektivnu operaciju koja zahteva veliki volumen krvi (4 ili više jedinica krvi za žene ili 5 ili više jedinica krvi za muškarce).


Eprex se može primeniti u cilju smanjenja transfuzije alogene krvi kod odraslih pacijenata, bez deficita gvožđa, pre velikih elektivnih ortopedskih operacija, a kod kojih postoji visoki rizik od komplikacija usled transfuzije.Ovu primenu treba ograničiti na pacijente sa umerenom anemijom (npr. Hb 10-13g/dL) kod kojih nije bilo moguće primeniti program kolekcije autologne krvi i kod kojih se očekuje umereni gubitak krvi


U perioperativnom okruženju treba uvek primenjivati Dobru praksu u rukovanju krvlju.


Doziranje i način primene


Način primene


Kao i kod ostalih lekova za parenteralnu primenu, pre ubrizgavanja proverite da li postoje čestice u rastvoru ili promena boje.

  1. intravenska injekcija: daje se tokom najmanje jednog do pet minuta, u zavisnosti od ukupne doze.

    Kod pacijenata na hemodijalizi, može se dati bolusna injekcija tokom hemodijalize u venski put dijalizne linije. Alternativno, injekcija se može dati na kraju hemodijalize kroz kanilu arteriovenske fistule, koju zatim treba isprati sa 10 mL izotoničnog rastvora natrijum hlorida kako bi se obezbedilo potpuno ubrizgavanje leka u cirkulaciju.


    Sporije ubrizgavanje je poželjno kod pacijenata koji reaguju na lek simptomima sličnim gripu.


    Eprex ne treba primenjivati u obliku intravenske infuzije, niti mešati sa drugim lekovima.


  2. supkutana injekcija: ne treba premašiti maksimalnu zapreminu od 1mL po mestu ubrizgavanja injekcije. U slučaju većih zapremina, lek treba ubrizgati na veći broj mesta.


Injekcije se daju u ekstremitete ili prednji zid abdomena.


U situacijama kada doktor odluči da pacijent ili negovatelj mogu samostalno bezbedno i efikasno da primene lek Eprex supkutano, potrebno je obezbediti odgovarajuću obuku za adekvatno doziranje i primenu.


Pogledajte deo 3. Kako se upotrebljava lek Eprex Uputstvo za upotrebu leka Eprex ) Uputstva za pacijenta


Simptomatska anemija koja je posledica hronične renalne insufici jencije kod dece i odraslih:


Kod pacijenata sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom kod kojih je venski put rutinski dostupan (pacijenti na hemodijalizi) prednost treba dati intravenskom načinu primene. Ukoliko intravenski put nije lako dostupan (pacijenti u predijaliznom stadijumu i pacijenti na peritonealnoj dijalizi) Eprex se može primeniti supkutano.


Simptomi anemije i posledice mogu biti različiti u odnosu na starost, pol, kao i na već postojeće bolesti ili poremećaje; zbog toga je neophodno da lekar individualno proceni stanje i lečenje svakog pacijenta.


Eprex je potrebno davati da bi se koncentracija hemoglobina povećala na ne više od 12 g/dL ( 7.5 mmoL/L). Treba izbegavati povećanje hemoglobina više od 2 g/dL (1.25 mmoL/L) u toku 4 nedelje. Ukoliko se to dogodi, potrebno je prilagoditi dozu.


Usled intra-individualnih razlika, kod jednog pacijenta se mogu povremeno javiti koncentracije hemoglobina koje su veće ili manje od onih koje se žele postići. Variranje hemoglobina treba regulisati prilagođavanjem doze sa ciljnom koncentracijom hemoglobina izmedju 10 i 12 g/dL (6,2-7,5 mmoL/L), osim kod dece, kod kojih koncentracija hemoglobina treba da bude izmedju 9,5 i 11 g/dL (5,9-6,8 mmoL/L).


Treba izbegavati održavanje nivoa hemoglobina u koncentraciji većoj od 12g/L (7,5 mmoL/L). Ukoliko je povećanje hemoglobina veće od 2 g/l (1.25 mmol/l) mesečno, ili održavana koncentracija hemoglobina pređe nivo od 12 g/L (7.5mmoL/L), smanjiti dozu epoetina alfa za 25%. Ukoliko koncentracija hemoglobina pređe nivo od 13 g/L ( 8.1 mmoL/L) potrebno je obustaviti terapiju dok koncentracija hemoglobina ne padne ispod 12 g/dL (7.5mmoL/L). Tada se opet uvodi terapija epoetinom alfa u redukovanoj dozi za 25%.


Potrebno je pažljivo pratiti pacijente da bi se obezbedilo da najniža dozvoljena doza leka Eprex koristi za adekvatnu kontrolu anemije i simptoma anemije


Nivo gvoždja treba kontrolisati pre i tokom lečenja, a preparate za nadoknadu gvoždja treba primeniti ukoliko je neophodno. Pored toga, pre započinjanja terapije epoetinom alfa, treba isključiti i druge uzroke anemije, kao što je na primer deficit vitamina B12 ili folata. Ukoliko odgovor na terapiju epoetinom alfa izostane, treba tragati za drugim uzrocima anemije (deficit gvoždja, folata ili vitamina B12; trovanje aluminijumom; interkurentne infekcije; inflamatorne ili traumatske epizode; okultni gubitak krvi; hemoliza i fibroza koštane srži bilo kog porekla).


Odrasli pacijenti na hemodijalizi:


Kod pacijenata na hemodijalizi, kod kojih je intravenski put lako dostupan, prednost treba dati intravenskom načinu primene.


Lečenje je podeljeno u dve faze: Korektivna faza:

50 IJ/kg, tri puta nedeljno,

Ukoliko je neophodno prilagođavanje doze, doza se postepeno povećava ili smanjuje za po 25 IJ/kg tri puta nedeljno, u intervalima od bar 4 nedelje.


Faza održavanja:


Podešavanje doziranja da bi se vrednosti hemoglobina (Hb) održale na željenom nivou: Hb između 10 i 12 g/dL (6,2 – 7,5 mmoL/L).


Preporučena ukupna nedeljna doza iznosi izmedju 75 i 300 IJ/kg.


Raspoloživi klinički podaci ukazuju da pacijentima sa veoma niskom početnom vrednošću hemoglobina (< 6 g/dL ili < 3,75 mmoL/L) može da bude potrebna veća doza održavanja nego onima čija je početna anemija manje teška (Hb > 8 g/dL ili > 5 mmoL/L).


Pedijatrijski pacijenti na hemodijalizi:


Lečenje je podeljeno u dve faze: Korektivna faza:

50 IJ/kg tri puta nedeljno, intravenski. Ukoliko je neophodno, podešavanje doze treba vršiti za po 25 IJ/kg tri puta nedeljno u intervalima od najmanje 4 nedelje, sve dok se ne postigne željena vrednost.


Faza održavanja:


Podešavanje doziranja da bi se vrednosti hemoglobina (Hb) održale na željenom nivou: Hb između 9,5 i 11 g/dL (5,9 – 6,8 mmoL/L).


Deci sa telesnom masom ispod 30 kg obično je potrebna veća doza održavanja nego deci sa telesnom masom iznad 30 kg i odraslima. Na primer, u kliničkom ispitivanju nakon 6 meseci lečenja utvrđene su sledeće doze održavanja:


Doza (IJ/kg 3x nedeljno)

Težina (kg)

Srednja vrednost

Uobičajena doza održavanja

< 10

100

75-150

10-30

75

60-150

> 30

33

30-100


Raspoloživi klinički podaci ukazuju da pacijentima, čija je početna vrednost hemoglobina veoma niska (< 6,8 g/dL ili < 4,25 mmoL/L), može biti potrebna veća doza održavanja nego onima čija je početna vrednost hemoglobina viša (> 6,8 g/dL ili > 4,25 mmoL/L).


Odrasli pacijenti sa insuficijencijom bubrega koji još uvek nisu podvrgnuti dijalizi:


Ukoliko venski put nije lako dostupan, Eprex se može primeniti supkutano. Lečenje je podeljeno u dve faze:

Korektivna faza:


Početna doza od 50 IJ/kg tri puta nedeljno, a zatim, ukoliko je neophodno, sledi povećanje doze za po 25 IJ/kg tri puta nedeljno, sve dok se ne postignu željene vrednosti, u intervalima od bar četiri nedelje. Alterativno, ako se Eprex primenjuje subkutano, može se primeniti inicijalna doza od 120 IJ/kg (do maksimalno 10000IJ) kao pojedinačna injekcija jednom nedeljno.


Ako povećanje hemoglobina nije adekvatno (manje od 1g/dL (0,6mmoL/L) za četiri nedelje), povećati dozu za oko 25%. Povećanje doze se ne sme vršiti više od jednom u toku 4 nedelje.


Faza održavanja:


Tokom faze održavanja, Eprex se može primenjivati ili 3 puta nedeljno, odnosno, jednom nedeljno ili jednom na svake dve nedelje ukoliko se primenjuje subkutano.


Potrebno je da se adekvatno podesi doziranje ili interval doziranja da bi se vrednosti hemoglobina (Hb) održale na željenom nivou: Hb između 10 i 12 g/dL (6,2-7,5 mmoL/L). Produženje intervala doziranja može zahtevati povećanje doze.


Maksimalna doza ne sme biti veća od 150 IJ/kg, 3 puta nedeljno, 240IJ/kg (do maksimalne vrednosti od 20000IJ) jednom nedeljno, ili 480Ij/kg (do maksimalne vrednosti od 40000IJ) jednom na svake dve nedelje.


Odrasli pacijenti na peritonealnoj dijalizi:


Ukoliko venski put nije lako dostupan, Eprex se može primeniti supkutano. Lečenje je podeljeno u dve faze:

Korektivna faza:


Početna doza od 50 IJ/kg, dva puta nedeljno. Faza održavanja:

Podešavanje doziranja da bi se vrednosti hemoglobina (Hb) održale na željenom nivou: Hb između 10 i 12 g/dL (6,2-7,5 mmoL/L) (doza održavanja između 25 i 50 IJ/kg, dva puta nedeljno u dve jednake injekcije).


Odrasli pacijenti sa malignim oboljenjem koji primaju hemioterapiju:


Eprex treba primeniti supkutano pacijentima sa anemijom (npr. Hb ≤ 10 g/dL [6,2 mmoL/L]). Simptomi anemije i posledice mogu biti različiti u odnosu na starost, pol, kao i na već postojeće bolesti ili poremećaje; zbog toga je neophodno da lekar individualno proceni stanje i lečenje svakog pacijenta.


Usled intra-individualnih razlika, kod jednog pacijenta se mogu povremeno javiti koncentracije hemoglobina koje su veće ili manje od onih koje se žele postići. Variranje hemoglobina treba regulisati prilagođavanjem doze sa ciljnom koncentracijom hemoglobina izmedju 10 i 12 g/dL (6,2-7,5 mmoL/L). Treba izbegavati održavanje nivoa hemoglobina u koncentraciji većoj od 12g/L (7,5 mmoL/L); prilagođavanje doze leka kada koncentracija hemoglobina pređe 12 g/L (7.5 mmoL/L), prethodno je opisano.


Terapiju epoetinom alfa treba nastaviti mesec dana po završetku hemioterapije.


Početna doza je 150 IJ/kg, primenjena supkutano, tri puta nedeljno. Alternativo, Eprex se može dati u početnoj dozi od 450 IJ/kg supkutano, jednom nedeljno Ukoliko je vrednost hemoglobina porasla bar za 1 g/dL (0,62 mmoL/L) ili je broj retikulocita porastao za ≥ 40.000 ćelija/µL iznad bazalne vrednosti posle 4 nedelje lečenja, doza treba da ostane na nivou od 150 IJ/kg tri puta nedeljno i 450 IJ/kg, jednom nedeljno. Ukoliko porast vrednosti hemoglobina iznosi < 1 g/dL (< 0,62 mmoL/L), a broj retikulocita poraste za <

40.000 ćelija/µL iznad bazalne vrednosti, dozu treba povećati na 300 IJ/kg tri puta nedeljno. Ukoliko posle

dodatnog perioda od 4 nedelje terapije sa 300 IJ/kg,vrednost hemoglobina poraste za ≥ 1 g/dL (0,62 mmoL/L) ili poraste broj retikulocita za ≥ 40.000 ćelija/µL, doza treba da ostane na nivou od 300 IJ/kg tri puta nedeljno. Medjutim, ukoliko je vrednost hemoglobina porasla za < 1 g/dL (< 0,62 mmoL/L), a broj retikulocita poraste za < 40.000 ćelija/µL iznad bazalne vrednosti, verovatno nema odgovora i lečenje treba prekinuti.


Porast br

Retikulocita > 40000/ml

ili

porast Hb > 1g/dl

Porast br Retikulocit a >

40000/ml

ili

n porast Hb

> 1g/dl

Preporučeni režim doziranja prikazan je na sledećem dijagramu:


150IJ/kg 3 x nedeljno ili 450IJ/kg1 nedeljno


Ciljna koncentracija Hb 12g/dl


150IJ/kg

3 x nedeljno ili

450IJ/kg

1 nedeljno

4 nedelje

300IJ/kg

3 x

nedeljno

4


Porast

br retikulocita

< 40000/ml

Ili

porast Hb

< 1g/dl


4 nede je


Porast

br retikulocit a

< 40000/ml

Ili

porast Hb

< 1g/dl


Prekid terapije


Potrebno je pažljivo pratiti pacijente kako bi se obezbedilo da se adekvatna kontrola simptoma anemije postigne najnižim dozvoljenim dozama agensa stimulacije eritropoeze (ESA).


Podešavanje doze da bi se održala koncentracija hemoglobina između 10g/dL i 12g/dL:


Ukoliko je porast vrednosti hemoglobina veći od 2 g/dL (1,25 mmoL/L) mesečno, ili su vrednosti hemoglobina veće od 12 g/dL (>7,5mmoL/L), smanjiti dozu epoetina alfa za 25-50%. Ukoliko vrednosti hemoglobina pređu 13 g/dL (7,5 mmoL/L), terapiju treba obustaviti sve dok njegova vrednost ne padne ispod 12 g/dL (7,5 mmoL/L), nakon čega treba ponovo započeti primenu epoetina alfa u dozi 25% nižoj od prethodne.


Odrasli hirurški pacijenti u programu pripreme za autolognu donaciju:


Treba koristiti intravenski način primene. U toku donacije krvi epoetin alfa treba primeniti nakon završetka procedure donacije.


Blago anemični pacijenti (hematokrit od 33-39%) kojima je potreban predepozit od ≥ 4 jedinice krvi, treba da dobijaju epoetin alfa u dozi od 600 IJ/kg, dva puta nedeljno tokom 3 nedelje pre operacije. Primenom ovog režima, bilo je moguće povući ≥ 4 jedinice krvi od 81% pacijenata lečenih epoetinom alfa u poredjenju


sa 37% pacijenata tretiranih placebom. Terapija epoetinom alfa smanjuje rizik od izlaganja homolognoj krvi za 50% u poređenju sa pacijentima koji nisu primali epoetin alfa.


Svi pacijenti koji se leče epoetinom alfa treba da prime adekvatnu nadoknadu gvožđa (npr. 200 mg elementalnog gvožđa dnevno, oralno) tokom celokupne terapije epoetinom alfa. Sa nadoknadom gvoždja treba započeti što je pre moguće, čak nekoliko nedelja pre nego što se započne sa stvaranjem autolognog predepozita, kako bi se napravile velike zalihe gvoždja pre početka terapije epoetinom alfa.


Odrasli pacijenti koji se pripremaju za veliku elektivnu ortopedsku operaciju:


Treba koristiti supkutani način primene.


Preporučen režim doziranja iznosi 600 IJ/kg epoetina alfa, jednom nedeljno tokom tri nedelje (21, 14. i 7. dana) pre operacije i na dan operacije. U slučaju da postoji medicinska potreba da se skrati period pre operacija na manje od tri nedelje, treba davati 300 IJ/kg epoetina alfa dnevno tokom 10 uzastopnih dana pre operacije, na dan operacije i tokom četiri dana neposredno posle operacije. Ukoliko se hematološkom analizom u preoperativnom periodu ustanovi da je nivo hemoglobina dostigao vrednost od 15 g/dL ili više, treba prestati sa primenom epoetina alfa i sledeću dozu ne treba primeniti.


Treba voditi računa da na početku lečenja pacijenti nemaju deficit gvoždja. Svi pacijenti koji se leče epoetinom alfa treba da prime adekvatnu nadoknadu gvoždja (npr. 200 mg elementalnog gvoždja dnevno, oralno) tokom terapije epoetinom alfa. Ukoliko je moguće, sa nadoknadom gvoždja treba započeti pre početka lečenja epoetinom alfa, da bi se napravile adekvatne zalihe gvoždja.


Kontraindikacije


Pacijenti kod kojih se javi aplazija crvenih krvnih zrnaca (Pure Red Cell Aplasia - PRCA) posle lečenja nekim od eritropoetina, ne smeju primiti Eprex ili neki drugi eritropoetin (videti odeljak 4.4


U odnosu na gore navedeno, u određenim kliničkim situacijama transfuzija krvi bi bila prihvatljivija terapija za lečenje anemije kod pacijenata sa malignim oboljenjem. Odluku o davanju rekombinantnog eritropoetina treba zasnovati na osnovu odnosa potencijalne koristi od potencijalnog rizika za svakog pacijenta individualno. Faktori koji bi trebalo da utiču na tu odluku uključuju tip tumora i stadijum; stepen anemije, očekivano preživljavanje; sredinu u kojoj je pacijent lečen i karakteristike pacijenta, (videti deo 5.1).


Kod pacijenata sa malignitetom koji primaju hemioterapiju, treba uzeti u obzir period kašnjenja od 2-3 nedelje

izmedju primene ESAi pojave eritropoetinom-indukovanih crvenih krvnih zrnaca, prilikom procene toga da li je terapija epoetinom alfa odgovarajuća (pacijenti izloženi riziku od transfuzije).


Budući da je zapažena povećana incidenca trombotičkih vaskularnih epizoda (TVE), kod pacijenata sa malignitetom koji su na terapiji agensima stimulacije eritropoeze (videti deo 4.8 - Neželjena dejstva), ovaj rizik treba pažljivo odmeriti u odnosu na korist koja će se dobiti lečenjem epoetinom alfa, posebno kod pacijenata sa malignitetom, koji imaju povećan rizik od trombotičkih vaskularnih epizoda, na primer gojaznost, i kod pacijenata sa prethodnom istorijom TVE (npr. duboka venska tromboza ili plućna embolija).


Kliničko ispitivanje (BEST) dizajnirano je sa ciljem da se ispita da li terapija epoetinom alfa, koja prevazilazi terapijske limite korekcije anemije, kod žena sa metastatskim tumorima dojke, može poboljšati odgovor na terapiju. U ovom kliničkom ispitivanju incidenca fatalnih tromboembolijskih poremećaja je bila veća kod pacijenata koji su primali epoetin alfa od pacijenata koji su primali placebo.


Hirurški pacijenti u programu pripreme za autolognu predonaciju


Sva upozorenja i posebne mere opreza povezane sa programom pripreme za autolognu predonaciju, naročito rutinsku zamenu volumena, treba poštovati.


Pacijenti koji se pripremaju za velike elektivne ortopedske operacije


Kod pacijenata koji se pripremaju za velike elektivne ortopedske operacije, uzrok anemije bi trebalo da se ustanovi i leči, ukoliko je moguće, pre početka lečenja epoetinom alfa. Trombotičke epizode mogu da predstavljaju rizik u ovoj populaciji i ovaj rizk bi trebalo prižljivo odmeriti u odnosu na korist koja će se dobiti lečenjem ove grupe pacijenata.


Pacijenti koji se pripremaju za velike elektivne ortopedske operacije treba da prime odgovarajuću antitrombotičku profilaksu, jer trombotičke i vaskularne epizode mogu da se pojave kod hirurških pacijenata, naročito kod onih sa osnovnim kardiovaskularnim oboljenjem. Pored toga, posebne mere opreza treba primeniti kod pacijenata sa predispozicijom za razvoj duboke venske tromboze. Pored toga, kod pacijenata sa bazalnim hemoglobinom > 13 g/dL, mogućnost da lečenje epoetinom alfa bude povezano sa povećanim rizikom od postoperativnih trombotičkih/vaskularnih epizoda ne može da se isključi. Stoga, ova terapija ne treba da se primenjuje kod pacijenata sa bazalnim hemoglobinom > 13 g/dL.


Lek Eprex sadži manje od 1mmoL natrijuma (23mg) po dozi i smatra se da je ''bez natrijuma''.


Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija


Ne postoje dokazi koji ukazuju da terapija epoetinom alfa menja metabolizam drugih lekova. Medjutim, s obzirom da se ciklosporin vezuje za eritrocite postoji potencijal interakcije lekova. Ukoliko se epoetin alfa daje istovremeno sa ciklosporinom, treba pratiti nivoe ciklosporina u krvi i podesiti dozu ciklosporina prema porastu hematokrita.


Ne postoje dokazi koji ukazuju na interakciju izmedju epoetina alfa i G-CSF ili GM-CSF u pogledu hematološke diferencijacije ili proliferacije uzoraka biopsije tumora in vitro.


Primena u periodu trudnoće i dojenja


Ne postoje adekvatne i dobro kontrolisane studije kod trudnica. U ispitivanjima na životinjama utvrđena je reproduktivna toksičnost (Videti odeljak 5.3), tako da:



Nije poznato da li se egzogeni epoetin alfa izlučuje u humano mleko. Epoetin alfa treba sa oprezom primenjivati kod dojilja. Za odluka o nastavku/prekidu dojenja ili nastavku/prekidu terapije sa epoetinom alfa treba uzeti u obzir korist od dojenja za dete u odnosu na korist epoetina alfa na lečenje majke.


Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama

Nema uticaja.


Neželjena dejstva

Opšta


Kod pacijenata sa malignim oboljenjem ili pacijenata sa hroničnom insuficijencijom bubrega najčešće neželjene reakcije tokom lečenja epoetinom alfa su dozno-zavisan porast krvnog pritiska ili pogoršanje postojeće hipertenzije. Preporučuje se praćenje krvnog pritiska i to naročito na početku terapije (videti deo 4.4).Ostale česte neželjene reakcije koje su prijavljene u kliničkim ispitivanjima epoetina alfa su duboka venska tromboza, plućna embolija, epileptički napadi, dijareja, nauzeja, glavobollja, simptomi ''slični gripu'', pireksija, osip, i povraćanje. Simptomi slični gripu, koji uključuju glavobolju, artralgiju, mijalgiju, i pireksiju mogu se javiti naročito na početku lečenja.Učestalost varira u zavisnosti od indikacije (videti tabelu).


Kongestija respiratornog trakta koja uključuje slučajeve kongestije gornjeg respiratornog trakta, nazalna kongestija i nazofaringitis, prijavljeni su u ispitivanjima produženog intervala doziranja kod odraslih pacijenata sa renalnom insuficijencijom koji još uvek nisu na dijalizi.


Ozbiljne neželjene reakcije uključuju vensku i arterijsku trombozu i embolizam (uključujući i smrtne ishode) kao što su duboka venska tromboza, plućna embolija, arterijska tromboza (uključujući infarkt miokarda i ishemiju miokarda), tromboza retine i tromboza šanta (uključujući dijalizni sistem). Dodatno, u kliničkim ispitivanjima epoetina alfa, prijavljeni su i cerebrovaskularni poremećaji (uključujući i cerebralni infarkt i cerebralnu hemoragiju) i prolazni ishemijski napadi .


Prijavljene su aneurizme.


Prijavljene su hipersenzitivne reakcije, uključujući slučajeve osipa, urtikarije, anafilaktičke reakcije i angioneurotskog edema.


Tokom lečenja epoetinom alfa kod pacijenata sa prethodno normalnim ili nižim krvnim pritiskom javile su se hipertenzivne krize sa encefalopatijom i epileptičkim napadima koje su zahtevale neodložnu pažnju lekara i intezivnu medicinsku negu. Posebno treba obratiti pažnju na iznenadne glavobolje koje liče na migrene kao mogući signal upozorenja.


Aplazija crvenih krvnih zrnaca izazvana stvaranjem antitela je veoma retko prijavljena kod <1/10000 slučajeva po pacijentu godišnje, nakon nekoliko meseci ili godina lečenja lekom Eprex (videti odeljak 4.4).


U dvostruko, slepo placebo kontrolisanom kliničkom ispitivanju ispitivana je opšta bezbednost leka Eprex kod 142 ispitanika sa hroničnom insuficijencijom bubrega i 765 ispitanika sa malignim oboljenjem. Neželjene reakcije su bile prijavljene kod >0,2 ispitanika ovog kliničkog ispitivanja, dodatnih kliničkih ispitivanja i postmarketinškog iskustva koji su lečeni lekom EPREX, upisane su u sledeću tabelu.


Učestalost neželjenih reakcija se definiše ka o: veoma čest e (>1/10); česte (>1/100, <1/10); povremene (>1/1000, <1/100); retke (>1/10000, <1/1000 ); veoma retke (<1/10000).Učestalost je definisana kao nepoznata ukoliko neželjeno dejstvo ni je prijavljeno u placebo kontrolisanim dvostruko slepim registracionim kliničkim ispitivanjima ili kada se učestalost ne može dobiti iz dostupnih podataka.


U okviru svake grupe učestalosti, neželjene reakcije su prikazane u opadajućem redosledu sa aspekt a ozbiljnosti.


Sistem organa

Učestalost

Neželjeno dejstvo leka

Poremećaji na nivou krvi i limfnog

sistema

Povremeno

Trombocitemija (pacijenti sa malignim

oboljenjem)

Nepoznata učestalost

Aplazija crvenih krvnih zrnaca (PRCA)

prouzrokovana stvaranjem antitela na eritropoetin1

Trombocitemija (pacijenti sa hroničnom insuficijencijom bubrega )

Infekcije i infestacije

Nepoznata učestalost

Anafilaktička reakcija

Hipersenzitivnost

Poremećaj nervnog sistema

Veoma često

Glavobolja (pacijenti sa malignim

oboljenjem)

Često

Epileptički napadi (pacijenti sa hroničnom

insuficijencijom bubrega) Glavobolja (pacijenti sa hroničnom insuficijencijom bubrega)

Povremeno

Cerebralna hemoragija2

Epileptički napadi (pacijenti sa malignim oboljenjem)

Nepoznata učestalost

Cerebrovaskularni događaj2

Hipertenzivna encefalopatija Tranzitorni ishemijski napadi

Poremećaji na nivou oka

Nepoznata učestalost

Retinalna tromboza

Vaskularni poremećaji

Često

Duboka venska tromboza2 (pacijenti sa

malignim oboljenjem) Hipertenzija

Nepoznata učestalost

Duboka venska tromboza2 (pacijenti sa hroničnom insuficijencijom bubrega)

Arterijalna tromboza Hipertenzivna kriza

Respiratorni, torakalni i

medijastinalni poremećaji

Često

Pulmonarni embolizam2(pacijenti sa

malignim oboljenjem)


Nepoznata učestalost

Pulmonarni embolizam2(pacijenti sa hroničnom insuficijencijom bubrega)

Gastrointestinalni poremećaji

Veoma često

Mučnina

Često

Dijareja (pacijenti oboljenjem) Povraćanje

sa

malignim

Povremeno

Dijareja (pacijenti sa insuficijencijom bubrega)

hroničnom

Poremećaji na nivou kože i podkožnog tkiva

Često

Osip

Nepoznata učestalost

Angioneurotski edem Urtikarija

Poremećaji mišićno-sleletnog, vezivnog i koštanog tkiva

Veoma često

Artralgija (pacijenti sa hroničnom insuficijencijom bubrega)

Često

Artralgija oboljenjem)

(pacijenti

sa

malignim

Povremeno

Mijalgija (pacijenti sa malignim oboljenjem)

Nepoznata učestalost

Mijalgija ( pacijenti sa hroničnom insuficijencijom bubrega)

Kongenitalni i nasledni/genetski poremećaji

Nepoznata učestalost

Porfirija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Veoma često

Pireksija (pacijenti sa malignim oboljenjem)

Simptomi slični gripu (pacijenti sa hroničnom insuficijencijom bubrega)

Često

Simptomi slični gripu (pacijenti sa malignim oboljenjem)

Nepoznata učestalost

Neefikasnost leka Periferni edem

Pireksija (pacijenti sa hroničnom insuficijencijom bubrega)

Reakcija na mestu davanja injekcije

Laboratorijska ispitivanja

Nepoznata učestalost

Pozitivan nalaz antieritropoetin antitela1

Hirurške i medicinske procedure

Često

Tromboza šanta uključujući i opremu za dijalizu (pacijenti sa hroničnom insuficijencijom bubrega)

1 Učestalost nije moguće proceniti na osnovu kliničkih ispitivanja

2 Uključujući slučajeve smrtnog ishoda


Pacijenti sa hroničnom insuficijencijom bubrega


Kod pacijenata koji imaju hroničnu renalnu insuficijenciju, nivo hemoglobina veći od 12 g/dL može biti udružen sa većim rizikom od kardiovaskularnih događaja, uključujući i smrt (videti deo 4.4).


Tromboza šanta se javila kod pacijenata koji su na hemodijalizi, naročito kod onih koji imaju tendenciju ka hipotenziji ili komplikacije arteriovenske fisule. (videti deo 4.4).


Pacijenti sa malignim oboljenjem


Povećana incidenca od tromboembolijskih poremećaja je prijavljena kod pacijenata sa malignim oboljenjem koji su primali agens stimulacije eritropoeze (ESAs), uključujući i epoetin alfa. (videti deo 4.4).


Pacijenti koji se pripremaju za velike elektivne ortopedske operacije


Kod pacijenata koji se pripremaju za veliku elektivnu ortopedsku operaciju, sa bazalnim hemoglobinom od 10 do 13 g/dL, incidenca trombotičkih/vaskularnih komplikacija (od kojih je većina bila duboka venska tromboza), u celokupnoj populaciji pacijenata u kliničkim ispitivanjima, bila je slična u različitim grupama pacijenata tretiranih različitim dozama epoetina alfa i u grupi koja je primala placebo, mada je kliničko iskustvo ograničeno.


Osim toga, kod pacijenata sa bazalnim koncentracijama hemoglobinom > 13 g/dL, ne može se isključiti mogućnost da se lečenje epoetinom alfa može povezati sa povećanim rizikom od postoperativnih trombotičkih/vaskularnih poremećaja.


Predoziranje


Terapijska granica epoetina alfa je veoma široka. Prekomerno doziranje epoetina alfa može da proizvede efekte koji predstavljaju produžetak farmakoloških efekata ovog hormona. Ukoliko dođe do preterano visokih nivoa hemoglobina može se izvršiti flebotomija. Ukoliko je neophodno, treba pružiti i dodatnu suportivnu negu.


Inkompatibilnost

Zbog nedostatka studija o kompatibilnosti, ovaj lek ne treba mešati sa drugim lekovima.


Uputstvo za upotrebu i rukovanje i mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka


Ne primenjivati u intravenskoj infuziji i ne mešati sa drugim rastvorima lekova.


Pre upotrebe, ostaviti napunjeni špric leka Eprex da dostigne sobnu temperaturu. Za ovo je obično potrebno između 15 i 30 minuta.


Lek Eprex možete izvaditi iz frižidera i držati na sobnoj temperaturi (do 25 oC) u naredna tri dana. Ukoliko se napunjeni injekcioni špric izvadi iz frižidera i ostavi da dostigne sobnu temperaturu (do 25 oC) mora da se iskoristi ili uništi.


Lek ne treba koristiti:



Iz jednog šprica uzeti samo jednu dozu leka Eprex Neželjenu količinu tečnosti iz šprica odstranite pre uzimanja injekcije. Pogledajte deo 3. Kako se upotrebljava lek Eprex (Uputstvo za upotrebu leka Eprex) u Uputstvu za pacijenta.


Rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu (PROTECS) da bi se izbegle povrede od uboda iglom, nakon upotrebe. Uputstvo za lek uključuje kompletno uputsrtvo i rukovanje napunjenih injekcionih špriceva.


Neiskorišćeni lek ili otpad treba uništiti u skladu sa lokalnom regulativom.

Početna stranica


A   B   C   D   E   F   G   H   I   J   K   L   M   N   O   P   Q   R   S   T   U   V   W   X   Y   Z