Moditen depo


UPUTSTVO ZA LEK


Moditendepo, rastvor za injekciju, 25 mg/ml


Pakovanje: ukupno 5 kom, ampula, 5x1 ml


Proizvođač: Krka, tovarna zdravil, d.d, Novo mesto


Adresa: Šmarješka cesta 6, 8501 Novo mesto, Slovenija


Podnosilac zahteva: Krka-Farma d.o.o., Beograd


Adresa: Jurija Gagarina 26v/II, 11 000 Beograd, Srbija


Moditen depo, 25 mg/ml, rastvor za injekciju flufenazin


Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da koristite ovaj lek.


U ovom uputstvu pročitaćete:


  1. Šta je lek Moditen depo i čemu je namenjen

  2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Moditen depo

  3. Kako se upotrebljava lek Moditen depo

  4. Moguća neželjena dejstva

  5. Kako čuvati lek Moditen depo

  6. Dodatne informacije


  1. ŠTA JE LEK MODITEN DEPO I ČEMU JE NAMENJEN


    Ime ovog leka je Moditen depo rastvor za injekciju 25 mg/ml (u ovom uputstvu se nadalje zove Moditen depo). Moditen depo sadrži aktivnu supstancu koji se zove flufenazin-dekanoat. On spada u grupu lekova koji se nazivaju „fenotiazini“. Deluje tako što blokira dejstvo određene hemikalije u mozgu.


    Moditen depo se može koristiti za:

  2. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK MODITEN DEPO


    Upozorite lekara ako uzimate druge lekove, imate neku hroničnu bolest, neki poremećaj metabolizma, preosetljivi ste na lekove ili ste imali alergijske reakcije na neke od njih.


    Lek Moditen depo ne smete koristiti:


    Nemojte uzimati ovaj lek i recite lekaru ako:

  3. KAKO SE UPOTREBLJAVA LEK MODITEN DEPO


    Moditen depo obično daju lekar ili medicinska sestra, zato što je potrebna duboka injekcija u mišić.


    Koliko se leka Moditen depo daje

    Ako niste sigurni zašto ste dobili lek Moditen depo ili imate pitanja o tome koliko ste leka Moditen dobili, porazgovarajte sa lekarom ili medicinskom sestrom.


    Uobičajena doza je:

    Odrasli: Moditen depo se obično daje svakih 2 do 5 nedelja.

  4. MOGUĆA NEŽELJENA DEJSTVA


    Kao svi lekovi, i lek Moditen depo može da izazove neželjena dejstva, mada se ona ne moraju javiti kod svakoga.


    Odmah prijavite medicinskoj sestri ili lekaru ako imate:


    Kao i kod drugih lekova sa fenotiazinom, postoje veoma retki slučajevi iznenadne smrti povezani sa lekom Moditen depo. Oni su možda izazvani srčanim problemima.


    Kod starijih osoba sa demencijom, zabeležen je mali porast broja smrtnih slučajeva kod pacijenata koji su uzimali antipsihotike u poređenju sa onima koji nisu uzimali antipsihotike.


    Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.


  5. KAKO ČUVATI LEK MODITEN DEPO


    Čuvati van domašaja i vidokruga dece.


    Rok upotrebe


    2 godine.

    Nemojte koristiti lek Moditen depo posle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju. Rok upotrebe ističe poslednjeg dana navedenog meseca.


    Čuvanje


    Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju.


    Lekove ne treba bacati u kanalizaciju, niti kućni otpad. Pitajte svog farmaceuta kako da uklonite lekove koji Vam više nisu potrebni. Ove mere pomažu očuvanju životne sredine.

    Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.


  6. DODATNE INFORMACIJE


Šta sadrži lek Moditen depo



Kako izgleda lek Moditen depo i sadržaj pakovanja


Bistar, žućkast, viskozan rastvor, gotovo bez vidljivih čestica.

Na raspolaganju su kutije sa 5 ampula po 1 ml rastvora za injekciju, u blisteru.


Nosilac dozvole i Proizvođač


Krka-Farma d.o.o., Beograd, Jurija Gagarina 26v/II, 11 000 Beograd, Srbija Krka d.d., Novo mesto, Šmarješka cesta 6, 8501 Novo mesto, Slovenija


Ovo uputstvo je poslednji put odobreno


Septembar 2012


Režim izdavanja leka:


Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, izuzetno lek se može izdavati i uz Rp, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti nznačeno i overeno na poleđini Rp.


Broj i datum dozvole:


515-01-2175-12-001 od 14.11.2012.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sledeće informacije su namenjene isključivo zdravstvenim stručnjacima:


Terapijske indikacije


Za lečenje i održavanje terapije shizofrenije, kao i paranoidnih psihoza.

Moditen depo se pokazao efikasnim u terapiji akutnih stanja. Posebno je koristan pri održavanju terapije kod pacijenata za koje nije sigurno da će oralnim putem primeniti lekove koji su im propisani, kao i kod onih sa problemima pri apsorpciji nakon oralne primene fenotiazina.


Doziranje i način primene


Doziranje i primena


Odrasli


Preporučuje se da se stanje pacijenata stabilizuje davanjem injekcija u bolnici. Preporučeni režimi doziranja za sve indikacije:

  1. Pacijenti koji ranije nisu primali depo oblike flufenazina:


    Inicijalno 0,5 ml, tj. 12,5 mg (0,25 ml tj. 6,25 mg za pacijente starije od 60 godina) dubokom intramuskularnom injekcijom u glutealnu regiju.


    Početak dejstva se uglavnom javlja između 24 i 72 časa nakon primene injekcije, a značajni efekti leka na psihotične simptome se javljaju nakon 48 do 96 časova. Sledeće injekcije i režim doziranja se određuju u skladu sa terapijskim odgovorom pacijenta. Kada se primenjuje kao terapija održavanja, pojedinačna injekcija može biti efektivna u kontroli simptoma shizofrenije u periodu 4 nedelje ili duže.


    Poželjno je da se održava onolika fleksibilnost doze koja je potrebna da bi se postigao najbolji terapijski odgovor sa najmanje neželjenih efekata; doza održavanja za većinu pacijenata je u rasponu od 0,5 ml (12,5 mg) do 4,0 ml (100 mg), koja se daje u intervalu doziranja od 2 do 5 nedelja ili duže.


    Pacijenti koji su ranije primali flufenazin oralnim putem:


    Nije moguće predvideti ekvivalentnu dozu depo oblika s obzirom na široku varijabilnost individualnog odgovora.


  2. Pacijenti koji su ranije primali depo oblike flufenazina:


Kod pacijenata kod kojih se javio relaps nakon prestanka terapije depo injekcijama flufenazina, terapija se


može ponovo započeti istom dozom, mada će možda biti potrebno da se poveća učestalost davanja injekcija u prvim nedeljama, sve dok se ne postigne zadovoljavajuća kontrola bolesti.


Starije osobe:


Stariji pacijenti mogu posebno biti podložni ekstrapiramidalnim reakcijama, sedativnim i hipotenzivnim efektima. Da bi se to izbeglo, možda će biti potrebno smanjenje doze održavanja, kao i primena manje početne doze (vidi gore).


Deca:

Ne preporučuju se primena kod dece.


Napomena:

Doziranje se ne sme povećati bez pažljivog nadzora, a treba napomenuti da postoji širok raspon individualnih odgovora.


Odgovor na lečenje antipsihoticima može biti odložen. Ako se terapija lekovima prekine, ponovna pojava simptoma možda neće biti očigledna tokom nekoliko nedelja ili meseci.


Način primene: Intramuskularno.


Kontraindikacije


Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju pomoćnu supstancu. Komatozna stanja.

Teška cerebralna ateroskleroza.

Feohromocitom. Otkazivanje bubrega. Otkazivanje jetre.

Ozbiljna srčana insuficijencija. Teška depresivna stanja. Postojeća krvna diskrazija.


Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka


Treba obratiti pažnju na sledeće: Oboljenje jetre

Oštećenje bubrega


Srčane aritmije, oboljenje srca Tireotoksikozu

Ozbiljna respiratorna oboljenja


Epilepsiju, stanja koja predstavljaju predispoziciju za epilepsiju (npr. prestanak konzumiranja alkohola ili


oštećenje mozga) Parkinsonovu bolest

Pacijente koji su pokazali hiperosetljivost na druge fenotiazine Ličnu ili porodičnu anamnezu glaukoma uskog ugla

Veoma toplo vreme


Starije osobe, posebno ako su slabog zdravlja ili ako postoji rizik od hipotermije Hipotiroidizam

Mijasteniju gravis


Hipertrofiju prostate


Pacijentima koji boluju od kardiovaskularnog oboljenja ili imaju takvu porodičnu anamnezu treba proveravati EKG i pratiti i korigovati balans elektrolita pre terapije flufenazinom.


Zabeleženi su slučajevi venske tromboembolije (VTE) sa antipsihotičnim lekovima. Pošto kod pacijenata koji se leče antipsihoticima često postoje stečeni faktori rizika za VTE, sve moguće faktore rizika za VTE treba identifikovati pre terapije flufenazinom i tokom nje, i preduzeti preventivne mere.


Akutni simptomi/sindrom obustave leka, kao što su mučnina, povraćanje, preterano znojenje i nesanica, javljaju se nakon iznenadnog prestanka terapije antipsihoticima. Takođe se mogu ponovo javiti psihotični simptomi, a javljali su se i poremećaji sa nevoljnim pokretima (kao što su akatizija, distonija i diskinezija). Stoga se savetuje postepeno ukidanje terapije.


Psihotične pacijente na velikim dozama fenotiazina tokom hirurške intervencije treba pažljivo pratiti zbog moguće hipotenzije. Možda će biti neophodno da se smanji količina anestetika ili depresora centralnog nervnog sistema.

Flufenazin treba oprezno koristiti kod pacijenata koji su izloženi organofosfatnim insekticidima. Neuroleptički lekovi povećavaju koncentracije prolaktina, a kod glodara je posle hronične primene uočeno

povećanje broja mamarnih neoplazmi. Međutim, dosadašnje studije nisu pokazale vezu između hronične

primene ovih lekova i mamarnih tumora kod čoveka.


Kao i kod svih fenotiazina, lekar treba da vodi računa o mogućoj pojavi „tihe pneumonije“ kod koji dugoročno primaju flufenazin.


Povećani mortalitet kod starijih osoba sa demencijom


Podaci iz dva obimna opservaciona ispitivanja pokazali su da kod starijih osoba sa demencijom koje su lečene antipsihoticima postoji malo povećani rizik od smrtnog ishoda u poređenju sa onima koje nisu bili lečene. Nema dovoljno podataka da bi se dobila čvrsta procena precizne magnitude rizika, a uzrok povećanog rizika


nije poznat.


Flufenazin nije registrovan za lečenje poremećaja ponašanja povezanih sa demencijom.


Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Moditen depo sadrži 12 mg/ml benzilalkohola (E1519). Zabranjeno je davanje prevremeno rođenim bebama ili novorođenčadi. Može izazvati toksične ili alergijske reakcije kod dece do 3 godine starosti.

Moditen depo sadrži susamovo ulje, rafinisano. Retko može izazvati teške alergijske reakcije.


Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija


Treba imati na umu mogućnost da fenotiazini mogu:


  1. da pojačaju depresiju centralnog nervnog sistema koju izazivaju lekovi kao što su alkohol, opšti anestetici, hipnotici, sedativi i jaki analgetici,


  2. da pokažu antagonističko dejstvo u odnosu na adrenalin i druge simpatomimetičke lekove i da preokrenu uticaj adrenergičkih blokatora na snižavanje krvnog pritiska, na primer gvanetidina i klonidina,


  3. da oslabe antiparkinsoničko dejstvo L-dopa, dejstvo antikonvulziva, metabolizam tricikličnih antidepresiva, kontrolu dijabetesa,


  4. da pojačaju dejstvo antikoagulanasa i antidepresiva,


  5. da reaguju uzajamno sa litijumom.


Antiholinergički efekti mogu se pojačati antiparkinsonicima i drugim antiholinegričkim lekovima. Fenotiazini mogu da poboljšaju: resorpciju kortikosterioda, digoksina i neuromuskularnih blokatora.

Flufenazin se metaboliše pomoću P450 2D6, a on sam je inhibitor enzima koji metaboliše ovaj lek. Stoga se

koncentracije u plazmi i efekti flufenazina mogu povećati i produžiti lekovima koji su ili supstrati ili inhibitori ove P450 izoforme, što može dovesti do ozbiljne hipotenzije, srčane aritmije ili neželjenih dejstava po CNS. U lekove koji su supstrati ili inhibitori citohroma P450 2D6 spadaju antiaritmici, neki antidepresivi uključujući SSRI antidepresive i triciklike, neki antipsihotici, β-blokatori, inhibitori proteaze, opijati, cimetidin i ekstazi (MDMA). Ova lista nije konačna.


Istovremena primena barbiturata sa fenotiazinima može dovesti do smanjenih serumskih koncentracija oba leka i do pojačanja odgovora ako se jedan od ovih lekova ukine.


Efekat flufenazina na QT interval će verovatno biti pojačan istovremenom primenom drugih lekova koji takođe produžavaju QT interval. Stoga je istovremena primena ovih lekova i flufenazina kontraindikovana. Primeri uključuju određene antiaritmike, kao što su oni klase 1A (recimo kinidin, disopiramid i prokainamid) i klase III (kao što su amiodaron i sotalol), triciklične antidepresive (kao što je amitriptilin), neke tetraciklične antidepresive (kao što je maprotilin), neke antipsihotike (npr. fenotiazini i pimozid), neke antihistaminike (kao što je terfenadin), litijum, kinin, pentamidin i sparfloksacin. Ova lista nije konačna.


Disbalans elektrolita, naročito hipokalemija, veliko povećanje rizika od produženja QT intervala. Stoga treba izbegavati istovremenu primenu lekova koji izazivaju disbalans elektrolita.

Istovremena primena MAO inhibitora može pojačati sedaciju, opstipaciju, suvoću usta i hipotenziju. Zahvaljujući svom adrenolitičkom dejstvu, fenotiazini mogu da umanje presorski efekat adrenergičkih

vazokonstriktora (tj. efedrina, fenilefrina).

Bilo je slučajeva da fenilpropanolamin uzajamno reaguje sa fenotiazinima i izaziva ventrikularne aritmije. Istovremena primena fenotiazina i ACE inhibitora ili antagonista angiotenzina II može dovesti do ozbiljne

posturalne hipotenzije.


Istovremena primena tiazidnih diuretika može izazvati hipotenziju. Hipokalemija izazvana diuretikom može pojačati kardiotoksičnost izazvanu fenotiazinom.


Klonidin može smanjiti antipsihotičko delovanje fenotiazina.


Metildopa povećava rizik od ekstrapiramidalnih neželjenih dejstava sa fenotiazinima.


Hipotenzivno dejstvo blokatora kalcijumskih kanala se povećava istovremenom primenom antipsihotika. Fenotiazini mogu dovesti do konvulzija izazvanih metrizamidom.

Istovremena primena fenotiazina i amfetamina/anorektika može izazvati antagonističke farmakološke efekte. Istovremena primena fenotiazina i kokaina može povećati rizik od akutne distonije.

Zabeleženi su retki slučajevi akutnog parkinsonizma kada su se SSRI antidepresivi koristili u kombinaciji sa fenotiazinom.


Fenotiazini mogu da oslabe delovanje antikonvulziva. Koncentracije fenitoina u serumu mogu se povećati ili smanjiti.


Fenotiazini inhibiraju preuzimanje glikoze u ćelije i to može uticati na interpretaciju PET ispitivanja u kojima se koristi obeležena glikoza.


Primena u periodu trudnoće i dojenja


Upotreba tokom trudnoće: Bezbednost upotrebe ovog leka tokom trudnoće nije utvrđena; stoga moguće opasnosti treba procenjivati u odnosu na potencijalnu korist kada se ovaj lek primenjuje kod trudnih pacijentkinja.


Kod neonatusa koji su bili izloženi antipsihoticima (pa i leku Moditen depo) tokom prvog tromesečja trudnoće postoji rizik od neželjenih reakcija koji obuhvata ekstrapiramidalne i/ili simptome obustave leka čija ozbiljnost i trajanje mogu varirati u periodu posle porođaja. Zabeleženi su slučajevi agitacije, hipertonije, hipotonije, tremora, pospanosti, respiratornih problema i poremećaja u hranjenju. Stoga, novorođene bebe treba pažljivo pratiti.


Majke koje doje: Tokom lečenja flufenazinima u obliku depo injekcija ne preporučuje se dojenje zbog mogućnosti da se flufenazin ekskretuje u majčino mleko.


Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama


Snažan uticaj na psihofizičke sposobnosti; za vreme terapije nije dozvoljena upotreba motornim vozilima ni rad sa mašinama.


Neželjena dejstva


Neželjena dejstva: Akutna distonična reakcija javlja se retko, po pravilu u prvih 24–48 sati, mada se mogu javiti i odložene reakcije. Kod podložnih pojedinaca one se mogu javiti i posle malih doza. To mogu biti i tako dramatične manifestacije kao što su okulogirne krize i opistotonus. One se brzo olakšavaju intravenskim davanjem nekog antiparkinsonika kao što je prociklidin.


Stanja slična Parkinsonovoj bolesti mogu se javiti naročito između drugog i petog dana posle svake injekcije, ali se često ublažavaju sa primanjem sledeće injekcije. Ove reakcije mogu se ublažiti primenom manjih, ali češćih doza ili istovremenom primenom antiparkinsonika kao što su triheksifenidil, benzatropin ili prociklidin. Antiparkinsonici se ne smeju propisivati rutinski zbog mogućih rizika od pogoršanja antiholinergičkih neželjenih dejstava ili ubrzanja toksičnih stanja konfuzije odnosno zbog slabljenja efikasnosti terapije.


Pažljivim praćenjem doze može se na najmanju meru svesti broj pacijenata kojima su potrebni antiparkinsonici.


Tardivna diskinezija: Kao i sa svim antipsihotičnim agensima, može se javiti tardivna diskinezija kod nekih pacijenata na dugotrajnoj terapiji ili nakon prekida terapije lekom. Izgleda da je rizik veći kod starijih pacijenata koji primaju veće doze, posebno kod žena. Simptomi su istrajni i izgleda da su kod nekih pacijenata ireverzibilni.


Ovaj sindrom se karakteriše ritmičnim nevoljnim pokretima jezika, lica, usta ili vilice (npr. izbacivanjem jezika, naduvavanjem obraza, nabiranjem usta, pokretima žvakanja). To katkada mogu pratiti nevoljni pokreti ekstremiteta. Nema poznate delotvorne terapije za tardivnu diskenziju: antiparkinsonici obično ne ublažavaju simptome ovog sindroma. Predlaže se da se prekine sa svim antipsihoticima ako se ovi simptomi jave. Ako je potrebno da se terapija ponovo započne ili da se poveća doza leka ili da se pređe na neki drugi antipsihotik, sindrom može biti prikriven. Zabeleženo je da fini vermikularni pokreti jezika mogu predstavljati rani znak ovog sindroma, pa se sindrom možda neće razviti ako se uzimanje leka prekine u tom periodu.


Ostala neželjena dejstva: Kao i kod drugih fenotiazina, povremeno se sreću pospanost, letargičnost, zamućen vid, suvoća usta, opstipacija, oklevanje pri mokrenju, urinarna inkontinencija, blaga hipotenzija, umanjena sposobnost rasuđivanja i umanjene mentalne sposobnosti i napadi koji liče na epilepsiju.


Tokom lečenja fenotiazinom uočeni su i glavobolja, zapušenost nosa, agitacija, uzbuđenost, nesanica i hiponatremija.


Krvna diskrazija je retko beležena sa derivatima fenotiazina. Ako se kod pacijenta razviju znaci uporne


infekcije, treba obaviti analize krvne slike. Zabeležene su prolazna leukopenija i trombocitopenija. Antinuklearna antitela i SLE se veoma retko beleže.


Žutica se retko beleži. Prolazni neuobičajeni rezultati u analizama funkcije jetre mogu se javiti u odsustvu žutice.


Kod pacijenata na oralnom flufenazinu zabeležen je prolazni rast serumskog holesterola.


Ponekad se beleže neuobičajena pigmentacija kože i zamućenje sočiva posle dugotrajnog davanja velikih doza fenotiazina.


Poznato je da fenotiazini izazivaju fotosenzitivne reakcije, ali to nije zabeleženo za flufenazin. Povremeno se beleže osipi na koži, hipersenzitivnost i anafilaktičke reakcije.


Stariji pacijenti mogu biti podložniji sedativnim i hipotenzivnim efektima.


Dejstvo fenotiazina na srce zavisi od doze. Kod pacijenata koji se leče umerenim do velikim dozama obično se beleže EKG promene sa produženjem QT intervala i promene T-talasa; zabeleženo je da one prethode ozbiljnim aritmijama, uključujući ventrikularnu tahikardiju i fibrilaciju, koje se javljaju i posle predoziranja. Zabeleženo je nekoliko iznenadnih, neočekivanih i neobjašnjivih smrtnih slučajeva kod pacijenata koji su u bolnici primali fenotiazine.


Sa antipsihotičnim lekovima zabeleženi su slučajevi venske tromboembolije, uključujući slučajeve plućne embolije i slučajeve duboke venske tromboze – učestalost je nepoznata.


Fenotiazini mogu oslabiti regulisanje temperature tela. Stariji ili hipotiroidni pacijenti mogu biti posebno biti podložni hipotermiji. Opasnost od hiperpireksije može se pojačati po naročito toplom i vlažnom vremenu ili pod dejstvom lekova kao što su antiparkinsonici, koji smanjuju znojenje.


Kod pacijenata na neuroleptičkoj terapiji zabeleženo je retko pojavljivanje neuroleptičkog malignog sindroma (NMS). Ovaj sindrom karakteriše hipertermija, zajedno sa nekom od ovih pojava ili sa svima: ukočenost mišića, nestabilnost autonomnog nervnog sistema (nestabilan krvni pritisak, tahikardija, dijaforeza), akinezija i izmenjeno stanje svesti, koje katkad napreduje do stupora ili kome. Mogu se javiti i leukocitoza, povećana koncentracija kreatin fosfokinaze, poremećaji u radu jetre i akutna insuficijencija bubrega. Neuroleptičku terapiju treba odmah prekinuti i primeniti energičnu simptomatsku terapiju pošto ovaj sindrom može imati fatalni ishod.


Hormonska dejstva fenotiazina uključuju hiperprolaktinemiju, koja može da prouzrokuje galaktoreju, ginekomastiju i oligomenoreju ili amenoreju. Seksualna funkcija može biti oslabljena, a lažni rezultati mogu se uočiti na testovima trudnoće. Uočen je i sindrom neodgovarajuće sekrecije antidiuretskog hormona.


Prilikom lečenja fenotiazionom zabeležena je pojava edema.


Trudnoća, puerperijum i perinatalna stanja; neonatalni sindrom obustave leka (videti odeljak „Trudnoća i dojenje“) – učestalost nije poznata.


Predoziranje


Predoziranje treba tretirati simptomatski i suporativno, ekstrapiramidalne reakcije će odgovoriti na oralne ili parenteralne antiparkinsonike, kao što su prociklidin ili benzatropin. U slučaju ozbiljne hipotenzije, treba uvesti sve procedure za tretman cirkulatornog šoka, npr. vazokonstriktore i/ili intravenske tečnosti. Ipak, treba koristiti samo vazokonstriktore metaraminol ili noradrenalin, jer adrenalin može dodatno da snizi krvni pritisak kroz interakciju sa fenotiazinom.


Inkompatibilnost


Moditen depo nije kompatibilan sa ostalim rastvorima za injekciju. Rastvor za injekciju ne sme se mešati sa ostalim rastvorima za injekciju.


Rok upotrebe

2 godine.


Posebne mere upozorenja pri čuvanju


Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Početna stranica


A   B   C   D   E   F   G   H   I   J   K   L   M   N   O   P   Q   R   S   T   U   V   W   X   Y   Z