Torisel


UPUTSTVOZA LEK


Torisel®, koncentrat i rastvarač za rastvor za infuziju, 30 mg

Pakovanje: ukupno 1 kom, bočica sa koncentratom i bočica sa rastvaračem, 1 x 1,2 mL + 1 x 1,8 mL rastvarača


Proizvođač: WYETH LEDERLE S.R.L.


Adresa: Via Franco Gorgone, Zona Industriale, Catania, Italija


Podnosilac zahteva: PFIZER H.C.P. CORPORATION - PREDSTAVNIŠTVO


Adresa: Trešnjinog cveta 1/VI, 11070 Novi Beograd, Srbija


Torisel®, koncentrat i rastvarač za rastvor za infuziju, 30 mg temsirolimus


Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da koristite ovaj lek.


U ovom uputstvu pročitaćete:


  1. Šta je lek Torisel i čemu je namenjen

  2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Torisel

  3. Kako se upotrebljava lek Torisel

  4. Moguća neželjena dejstva

  5. Kako čuvati lek Torisel

  6. Dodatne informacije


  1. ŠTA JE LEK TORISEL I ČEMU JE NAMENJEN


    Torisel sadrži aktivnu supstancu temsirolimus.

    Torisel je selektivni inhibitor aktivacije mTOR (rapamicinske mete sisara) koji blokira rast i deobu ćelija tumora. Vaš lekar Vam je propisao lek Torisel jer imate jedan od sledećih tipova karcinoma:

  2. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK TORISEL


    Lek Torisel ne smete koristiti:


  3. KAKO SE UPOTREBLJAVA LEK TORISEL


    Lek Torisel mora uvek da priprema i daje lekar ili neki drugi zdravstveni radnik putem intravenske infuzije (u venu).


    Treba da primite injekciju antihistaminika (da bi se sprečila alergijska reakcija na Torisel) direktno u venu oko 30 minuta pre primanja doze leka Torisel.


    Torisel 30 mg koncentrat se mora razblažiti sa 1,8 mL rastvarača koji treba izvući iz bočice Torisel rastvarača da bi se dobila koncentracija temsirolimusa od 10 mg/mL pre dodavanja u rastvor za infuziju natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%) (videti uputstva za pripremu rastvora na kraju uputstva).


    Za lečenje karcinoma bubrega, preporučena dnevna doza iznosi 25 mg koja se daje infuzijom (u vidu kapanja) tokom 30-60 minuta jednom nedeljno.


    Za lečenje limfoma mantl ćelija, preporučena doza iznosi 175 mg koja se daje infuzijom (u vidu kapanja) tokom 30-60 minuta jednom nedeljno tokom 3 nedelje, a zatim doza od 75 mg jednom nedeljno koja se daje infuzijom (u vidu kapanja) tokom 30-60 minuta.


    Lečenje ovim lekom treba nastaviti sve do trenutka kada više ne bude koristi od terapije ili kada se pojave neprihvatljive neželjene reakcije.


    Ako ste uzeli više leka Torisel nego što je trebalo


    Pošto ovaj lek pripremaju i daju zdravstveni radnici, mala je verovatnoća da ćete primiti veću dozu leka ili propustiti dozu.

    Ako imate dodatna pitanja, posavetujte se sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom.


    Ako ste zaboravili da uzmete lek Torisel


    Ukoliko mislite da ste propustili dozu, obratite se lekaru.


    Ako naglo prestanete da uzimate lek Torisel


    Nije primenljivo.


  4. MOGUĆA NEŽELJENA DEJSTVA


    Kao i svi lekovi, i ovaj lek može da izazove neželjena dejstva, iako se ona ne javljaju kod svih pacijenata. Neželjena dejstva mogu biti izraženija pri primeni većih doza od 175 mg nedeljno tokom početnog lečenja limfoma mantl ćelija.

    Najvažnija neželjena dejstva za vreme terapije lekom Torisel prikazana su ispod. Ukoliko Vam se jave neke od njih, odmah potražite medicinsku pomoć.


    Alergijske reakcije

    Odmah se obratite lekaru ili medicinskoj sestri ukoliko osetite simptome angioedema, kao što su oticanje lica, jezika ili grla, ili teško dišete.


    Ukoliko Vam se jave neki od navedenih simptoma za vreme primene leka Torisel, Vaš lekar ili medicinska sestra će obustaviti primenu ovog leka.


    Krvarenje u mozgu

    Odmah treba da potražite medicinsku pomoć ukoliko se osećate konfuzno, umorno, teško pričate ili gutate ili ako su Vam zenice različite veličine. Ovo mogu biti simptomi krvarenja u mozgu.


    Pucanje zida creva, perforacije ili rupe

    Odmah treba da potražite medicinsku pomoć ukoliko imate akutni bol u stomaku, visoku telesnu temperaturu, mučninu i povraćanje, krv u stolici. Ovo mogu biti simptomi perforacije u crevima.


    Slabost (insuficijencija) bubrega

    Odmah treba da potražite medicinsku pomoć ukoliko Vam se javi oticanje celog tela, kratak dah, zamor. Ovo mogu biti simptomi iznenadnog slabljenja funkcije bubrega.


    Plućna embolija

    Odmah treba da potražite medicinsku pomoć ukoliko Vam se javi kratak dah, bol u grudima, iskašljavanje krvi,

    ubrzan rad srca, mučnina, nesvestica, znojenje, zviždanje, i lepljiva i plavkasta koža. Ovo mogu biti simptomi krvnog ugruška u plućima.


    Takođe odmah treba da potražite savet lekara:


    Ostala neželjena dejstva leka Torisel:


    Veoma česta neželjena dejstva (mogu se javiti kod više od 1 od 10 pacijenata koji primaju lek):


    Osećaj opšte slabosti, jeza, oticanje usled zadržavanja tečnosti, bolovi (uključujući bolove u trbuhu, leđima, grudima i zglobovima), osećaj mučnine (mučnina i povraćanje), proliv, zatvor, glavobolja, groznica, bol u grlu, bol ili upala usta i/ili digestivnog trakta, kašalj, zapaljenje pluća, krvarenje iz nosa, ospe, svrab, suva koža, smanjen apetit, kratak dah, nizak nivo kalijuma u krvi (koji može izazvati slabost u mišićima), smanjen broj crvenih krvnih zrnaca, smanjen broj belih krvnih zrnaca, što je udruženo sa povećanim rizikom od infekcije, visok nivo šećera u krvi, visok nivo holesterola i triglicerida u krvi, apsces, infekcije (uključujući infekcije oka, grip, virusne infekcije, bronhitis), poremećaj funkcije bubrega (uključujući i bubrežnu insuficijenciju), testovi krvi koji pokazuju promene u načinu rada bubrega, promene čula ukusa, otežano uspavljivanje, nizak nivo krvnih pločica što može da izazove krvarenje i stvaranje modrica.


    Česta neželjena dejstva (mogu se javiti kod manje od 1 od 10 pacijenata koji primaju lek) su:


    Curenje iz nosa, crvenilo i oticanje desni, bol u ustima (uključujući i bolove u grlu), nadimanje u stomaku, bol u grlu, visok krvni pritisak, crvenilo i oticanje tkiva oko očiju uključujući poremećaj suzenja očiju, gubitak čula ukusa, crvenilo i oticanje folikula na koži, alergijske reakcije, ozbiljno ljuštenje kože, pojačano zgrušavanje krvi (uključujući trombozu vena), nizak nivo kalcijuma i fosfata u krvi, infekcije gornjih disajnih puteva, zapaljenje pluća, tečnost u grudnoj šupljini, infekcije krvi, dehidracija, uznemirenost, depresija, utrnulost i peckanje kože, vrtoglavica, krvarenje (usana, u ustima, želucu i crevima), zapaljenje sluzokože želuca, problemi sa gutanjem, krvarenje kože (stvaranje modrica), tačkasto krvarenje, poremećaj noktiju, akne, gljivične infekcije, gljivične infekcije kože, infekcije mokraćnih organa, zapaljenje mokraćne bešike, testovi krvi koji pokazuju promene u načinu rada jetre, visok nivo masnoća u krvi isključujući trigliceride, dijabetes, bol u mišićima.


    Povremena neželjena dejstva (mogu se javiti kod manje od 1 od 100 pacijenata koji primaju lek):


    Perikardijalna efuzija (tečnost oko srca koja može zahtevati drenažu i može uticati na pumpanje krvi).


    Krvarenje u mozgu kod pacijenata sa tumorom mozga ili kod onih koji uzimaju lekove protiv zgrušavanja krvi, krvarenje u oku.

    Plućna embolija, perforacija creva, problemi sa zarastanjem rana nakon operacije, zapaljenje ili otok glasnih

    žica, pospanost.


    Neželjena dejstva čija učestalost nije utvrđena su:


    Oticanje lica, usana, jezika i grla, koje može da izazove teškoće pri disanju.


    Ozbiljne reakcije na nivou kože ili sluzokože koje uključuju bolne plikove i povišenu temperaturu (Stevens- Johnson-ov sindrom).


    Neobjašnjiv mišićni bol, bol ili nelagodnost prilikom dodira ili slabost mogu ukazivati na oštećenje mišića (rabdomioliza).


    Ukoliko Vam se jave bilo koja neželjena dejstva, ili ako primetite bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, obratite se lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.


  5. KAKO ČUVATI LEK TORISEL


    Čuvanje

    Čuvati lek Torisel van domašaja i vidokruga dece! Čuvati u frižideru (2C-8C) (koncentrat i rastvarač).

    Ne zamrzavati.

    Čuvati bočice u originalnoj ambalaži radi zaštite od svetlosti.


    Nakon prvog razblaženja Torisel 30 mg koncentrata sa 1,8 mL rastvarača izvučenog iz bočice za Torisel rastvarač, lek se može čuvati 24 sata na temperaturi do 25C i zaštićen od svetlosti pre daljeg razblaživanja.


    Nakon daljeg razblaženja rasvora koncentrata i rastvarača sa rastvorom za infuziju natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%), rastvor se se može čuvati 6 sati na temperaturi do 25C i zaštićen od svetlosti.


    Rok upotrebe


    Tri (3) godine.


    Lek se ne sme upotrebljavati posle isteka roka upotrebe označenog na bočici i kartonskoj kutiji. Prva dva broja označavaju mesec, a sledeća četiri broja označavaju godinu. Rok upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.


  6. DODATNE INFORMACIJE


Šta sadrži lek Torisel


Aktivna supstanca je temsirolimus.


Jedna bočica Torisel koncentrata sadrži 30 mg temsirolimusa.


Nakon prvog razblaženja Torisel 30 mg koncentrata sa 1,8 mL rastvarača, koncentracija temsirolimusa je 10 mg/mL.


Sadržaj pomoćnih supstanci: Torisel koncentrat:

etanol, bezvodni; dl-alfa-tokoferol (E307); propilenglikol; limunska kiselina, bezvodna (E330).

Rastvarač za Torisel:

polisorbat 80 (E 443); makrogol 400; etanol, bezvodni.


Kako izgleda lek Torisel i sadržaj pakovanja


Torisel je koncentrat za infuziju koji u pakovanju sadrži i rastvarač. Koncentrat je bistar, bezbojan ili svetlo žut rastvor.

Rastvarač je bistar ili blago zamućen, svetlo-žut ili žut rastvor. Rastvori su bez vidljivih onečišćenja.


U složivoj kartonskoj kutiji sa Uputstvom za lek nalazi se jedna bočica od 1,2 mL koncentrata i jedna bočica od 2,2 mL rastvarača.


Nosilac dozvole i Proizvođač


Nosilac dozvole: Pfizer H.C.P. Corporation Predstavništvo, Trešnjinog cveta 1/VI, 11070 Novi Beograd, Srbija


Proizvođač: Wyeth Lederle S r.l., Via Franco Gorgone, Zona Industriale, Catania, Italija


Ovo uputstvo je poslednji put odobreno


Maj, 2013.


Režim izdavanja leka:


Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.


Broj i datum dozvole:


515-01-9306-12-001 od 19.07.2013.


---------------------------------------------------------------------

-------------------------------------------------

SLEDEĆE INFORMACIJE SU NAMENJENE ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM RADNICIMA:


Terapijske indikacije


Karcinom renalnih ćelija

Torisel je indikovan za terapiju prve linije kod pacijenata sa uznapredovalim karcinomom renalnih ćelija (renal cell carcinoma – RCC), koji imaju bar tri od šest prognostičkih faktora rizika (videti odeljak Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka).


Limfom mantl ćelija

Torisel je indikovan za terapiju odraslih pacijenata sa relapsirajućim i/ili refraktornim limfomom mantl ćelija (mantle cell lymphoma – MCL) (videti odeljak Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka).


Doziranje i način primene


Lek Torisel treba primenjivati pod nadzorom lekara koji ima iskustva u primeni antineoplastičnih lekova.


Bočica Torisel koncentrata prvo mora biti razblažena sa 1,8 mL rastvarača koji treba izvući iz bočice Torisel rastvarača da bi se dobila koncentracija temsirolimusa od 10 mg/mL. Izvući potrebnu količinu rastvora temsirolimusa (10 mg/mL) i ubrizgati brzo u rastvor za infuziju natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%).


Uputstvo za pripremu rastvora kako bi se osiguralo tačno doziranje videti u odeljku Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka.


Doziranje


Pacijentima treba dati 25 do 50 mg difenilhidramina (ili sličnog antihistaminika) intravenski 30 minuta pre početka primene doze temsirolimusa (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).


Terapiju lekom Torisel treba nastaviti sve do trenutka kada pacijent više nema koristi od terapije ili kada se pojavi neprihvatljiva toksičnost.


Karcinom renalnih ćelija


Preporučena doza temsirolimusa kod uznapredovalog karcinoma renalnih ćelija je 25 mg jednom nedeljno koja se primenjuje intravenskom infuzijom u trajanju 30 do 60 minuta (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka, za uputstvo za razblaživanje, primenu leka i mere uništenja).


Radi kontrolisanja mogućih neželjenih reakcija potrebno je privremeno prekinuti terapiju i/ili smanjiti dozu temsirolimusa. Ukoliko nije moguće kontrolisati neželjene reakcije odlaganjem doze, doza se može smanjiti za 5 mg nedeljno.


Limfom mantl ćelija


Preporučena doza leka Torisel kod limfoma mantl ćelija je 175 mg jednom nedeljno koja se primenjuje infuzijom u trajanju od 30 do 60 minuta tokom 3 nedelje, a zatim 75 mg jednom nedeljno koja se primenjuje infuzijom u trajanju od 30 do 60 minuta. Početna doza od 175 mg povezana je sa značajnom učestalošću neželjenih događaja i kod većine pacijenata zahteva smanjenje/odlaganje doza. Doprinos početne doze od 175 mg terapijskoj efikasnosti za sada nije poznat.


Radi kontrolisanja mogućih neželjenih reakcija potrebno je privremeno prekinuti terapiju i/ili smanjiti dozu temsirolimusa prema smernicama u sledećim tabelama. Ukoliko suspektna reakcija nije kontrolisana odlaganjem doze i/ili optimalnom medicinskom terapijom, onda dozu temsirolimusa treba smanjiti prema tabeli za smanjenje doza.

Nivoi smanjenja doza


Nivo smanjenja doze

Početna doza 175 mg

Doza održavanjaa 75 mg

-1

75 mg

50 mg

-2

50 mg

25 mg

a U kliničkim ispitivanjima sa MCL, dozvoljena su do dva nivoa smanjenja doza po pacijentu.


Modifikacija doza temsirolimusa na osnovu nedeljnih vrednosti ANC i broja trombocita


ANC

Trombociti

Doza temsirolimusa

≥1,0 x 109/L

≥50 x 109/L

100 % planirane doze

<1,0 x 109/L

<50 x 109/L

održavanjea

a Nakon oporavka do ANC ≥1.0 x 109/L (1000 ćelija/mm3) i trombocita do ≥ 50 x 109/L (50.000 ćelija/mm3), dozu treba modifikovati do sledećeg nižeg doznog nivoa prema gornjoj tabeli. Ukoliko pacijent ne može da održi ANC >1.0 x 109/L i trombocite > 50 x 109/L na novom nivou smanjenja doze, treba dati sledeću nižu dozu kada se broj krvnih ćelija vrati na

normalne vrednosti.

Skraćenica ANC (absolute neutrophil count) = apsolutan broj neutrofila.


Populacija starijih pacijenata


Nije potrebno prilagođavanje doze.


Pacijenti sa poremećajima bubrega


Nije potrebno prilagođavanje doza temsirolimusa kod pacijenata sa poremećajem bubrežne funkcije. Temsirolimus treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa ozbiljnim poremećajem bubrežne funkcije (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka)


Pacijenti sa poremećajima jetre


Temsirolimus treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa poremećajem funkcije jetre (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).


Ne preporučuje se prilagođavanje doze temsirolimusa kod pacijenata sa uznapredovalim karcinomom renalnih ćelija (RCC) i blagim do umerenim poremećajem funkcije jetre. Kod pacijenata sa RCC i ozbiljnim poremećajem funkcije jetre, preporučena doza za pacijente koji imaju osnovne vrednosti trombocita ≥ 100 x 109/L iznosi 10 mg

i.v. jednom nedeljno primenjeno infuzijom u trajanju od 30-60 minuta (videti odeljak Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).


Pedijatrijska populacija


Upotreba temsirolimusa kod pedijatrijske populacije u lečenju karcinoma renalnih ćelija i lečenja limfoma mantl ćelija nije relevantna.


Na osnovu dostupnih podataka temsirolimus ne bi trebalo koristiti za lečenje neuroblastoma, rabdomiosarkoma ili visokomalignih glioma kod pedijatrijske populacije zbog pitanja efikasnosti (videti odeljak Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka).


Način primene


Torisel se mora primeniti putem intravenske (i.v.) infuzije. Za uputstva o razblaživanju i pripremi leka pre primene videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka


Karcinom renalnih ćelija


Preporučena doza leka Torisel kod uznapredovalog karcinoma renalnih ćelija je 25 mg jednom nedeljno koja se primenjuje intravenskom infuzijom u trajanju 30 do 60 minuta (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka, za uputstvo za razblaživanje, primenu leka i mere uništenja).


Limfom mantl ćelija


Preporučena doza leka Torisel kod limfoma mantl ćelija je 175 mg jednom nedeljno koja se primenjuje infuzijom u trajanju od 30 do 60 minuta tokom 3 nedelje, a zatim 75 mg jednom nedeljno koja se primenjuje infuzijom u trajanju od 30 do 60 minuta (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka, za uputstvo za razblaživanje, primenu leka i mere uništenja).


Kontraindikacije


Preosetljivost na temsirolimus i njegove metabolite (uključujući sirolimus), polisorbat 80 ili bilo koju od pomoćnih supstanci leka Torisel navedenih u odeljku Lista ekscipijenasa.


Ne preporučuje se primena temsirolimusa kod pacijenata sa limfomom mantl ćelija sa umerenim ili ozbiljnim poremećajem funkcije jetre (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka


Učestalost i ozbiljnost neželjenih događaja su dozno zavisne. Pacijente koji primaju početnu dozu od 175 mg nedeljno za lečenje MCL treba pažljivo pratiti kako bi se donela odluka o smanjenju/odlaganju doze.


Pedijatrijska populacija


Ne preporučuje se primena temsirolimisa kod pedijatrijskih pacijenata (videti odeljke Doziranje i način primene, Neželjena dejstva kao i Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka).


Populacija starijih pacijenata


Na osnovu rezultata faze 3 studije karcinoma renalnih ćelija, kod starijih pacijenata (≥ 65 godina) češće dolazi do pojave određenih neželjenih reakcija, uključujući edem, dijareju i pneumoniju. Na osnovu rezultata faze 3 studije limfoma mantl ćelija, kod starijih pacijenata (≥ 65 godina) češće dolazi do pojave određenih neželjenih reakcija, uključujući pleuralnu efuziju, anksioznost, depresiju, nesanicu, dispneju, leukopeniju, limfopeniju, mijalgiju, artralgiju, gubitak ukusa, vrtoglavicu, infekcije gornjeg respiratornog trakta, mukozitis i rinitis.


Pacijenti sa poremećajima bubrega


Temsirolimus se izlučuje putem bubrega u neznatnim količinama; studije kod pacijenata sa različitim poremećajima funkcije bubrega nisu izvođene (videti odeljke Doziranje i način primene i Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka). Primena leka Torisel kod pacijenata na hemodijalizi nije proučavana.


Insuficijencija bubrega


Insuficijencija bubrega (uključujući i onu sa smrtnim ishodom) je zabeležena kod pacijenata koji su primali Torisel za lečenje uznapredovalog karcinoma renalnih ćelija i/ili kod onih koji su ranije imali bubrežnu insuficijenciju (videti odeljak Neželjena dejstva).


Pacijenti sa poremećajima funkcije jetre


Potreban je oprez prilikom lečenja pacijenata sa poremećajima funkcije jetre.

Temsirolimus se eliminiše prvenstveno putem jetre. Na osnovu rezultata otvorene studije faze I sa povećanjem doza kod 110 pacijenata sa uznapredovalim malignitetima i normalnom ili poremećenom funkcijom jetre, koncentracije temsirolimusa i njegovog metabolita sirolimusa bile su povećane kod pacijenata sa povišenim nivoima AST ili bilirubina. Preporučuje se procena nivoa AST i bilirubina pre započinjanja terapije temsirolimusom i periodično nakon toga.

Povećan broj fatalnih događaja je primećen kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije jetre. Fatalni događaji uključivali su one koji su posledica progresije bolesti; međutim, ne može se isključiti uzročno- posledična veza.


Na osnovu studije faze I ne preporučuje se prilagođavanje doze temsirolimusa kod pacijenata koji imaju osnovne vrednosti trombocita ≥100x109/L sa uznapredovalim karcinomom renalnih ćelija (RCC) i blagim do umerenim poremećajem funkcije jetre (ukupni bilirubin do 3 puta veći od gornje normalne granice (upper limit of normal

[ULN] bez poremećaja AST, ili definisano kao klasa A ili B Child-Pugh). Kod pacijenata sa RCC i ozbiljnim poremećajem funkcije jetre (ukupni bilirubin >3 puta ULN bez poremećaja AST, ili definisano kao klasa C Child- Pugh), preporučena doza za pacijente koji imaju osnovne vrednosti trombocita ≥ 100 x 109/L iznosi 10 mg i.v. jednom nedeljno primenjeno infuzijom u trajanju od 30-60 minuta (videti odeljak Doziranje i način primene).


Intracerebralno krvarenje


Pacijenti sa tumorima centralnog nervnog sistema (CNS) (primarni tumori CNS-a ili metastaze) i/ili primaju antikoagulantnu terapiju mogu imati povećan rizik nastanka intracerebralnog krvarenja (uključujući i ona sa smrtnim ishodom) tokom terapije temsirolimusom.


Trombocitopenija i neutropenija


Trombocitopenija i/ili neutropenija 3. i 4. stepena su primećene u kliničkim studijama MCL (videti odeljak Neželjena dejstva). Kod pacijenata koji primaju temsirolimus i kod kojih se razvije trombocitopenija može biti povećan rizik od krvarenja, uključujući epistaksu (videti odeljak Neželjena dejstva). Pacijenti sa bazalnom neutropenijom koji primaju temsirolimus mogu biti izloženi povećanom riziku od razvoja febrilne neutropenije.


Infekcije


Kod pacijenata koji primaju Torisel može doći do pojave imunosupresije i treba ih pažljivo pratiti zbog moguće pojave infekcija, uključujući oportunističke infekcije. Među pacijentima koji su primali doze od 175 mg jednom nedeljno za lečenje MCL, infekcije, (uključujući infekcije 3. i 4. stepena) su bile značajno povećane u poređenju sa nižim dozama i konvencionalnom hemioterapijom.


Katarakta


Pojava katarakte je primećena kod nekih pacijenata koji su primali kombinaciju lekova temsirolimus i interferon-. Reakcije preosetljivosti/reakcije u vezi sa primenom infuzije

Reakcije preosetljivosti/reakcije u vezi sa primenom infuzije (uključujući neke reakcije opasne po život i retke reakcije koje mogu imati smrtni ishod), koje uključuju, ali nisu ograničene samo na, crvenilo, bol u grudima, dispneju, hipotenziju, apneju, gubitak svesti, preosetljivost i anafilaksu, povezane su sa intravenskom primenom temsirolimusa (videti deo Neželjena dejstva). Mogu se javiti veoma rano, kod prve infuzije, ali se takođe mogu javiti kod narednih infuzija. Pacijente treba pratiti što ranije tokom infuzije, a odgovarajuće suportivne mere treba da budu na raspolaganju. Infuziju temsirolimusa treba prekinuti kod svih pacijenata sa ozbiljnim infuzionim reakcijama i primeniti odgovarajuću terapiju. Treba uraditi procenu koristi i rizika pre nastavka terapije temsirolimusom kod pacijenta sa ozbiljnim reakcijama i reakcijama koje su opasne po život.


Ako se kod pacijenta javi reakcija preosetljivosti tokom infuzije leka Torisel, uprkos premedikaciji, treba prekinuti infuziju i posmatrati pacijenta najmanje 30 do 60 minuta (u zavisnosti od ozbiljnosti reakcije). Ako lekar tako odluči, terapija se može nastaviti nakon primene antagonista H1-receptora (difenhidramin ili slični antihistaminik),


i antagonista H2-receptora (20 mg famotidina intravenski ili 50 mg ranitidina intravenski) oko 30 minuta pre ponovnog davanja Torisel infuzije. Može se razmotriti primena kortikosteroida; ipak, efikasnost kortikosteroidne terapije u ovim okolnostima nije utvrđena. Infuziju onda treba dati sporije (do 60 minuta), međutim infuzija treba da bude primenjena najkasnije 6 sati od kada je Torisel dodat u rastvor za infuziju natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%).


S obzirom da se primena H1 antihistaminika preporučuje pre početka primene intravenske infuzije temsirolimusa, treba biti posebno oprezan kod pacijenata koji su preosetljivi na antihistaminike ili kod pacijenata koji iz nekih drugih medicinskih razloga ne mogu da prime antihistaminike.


Reakcije preosetljivosti, uključujući anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije, angioedem, eksfolijativni dermatitis i alergijski vaskulitis su udruženi sa oralnom primenom sirolimusa.


Hiperglikemija/netolerancija na glukozu/dijabetes melitus


Pacijente treba upozoriti da tokom terapije lekom Torisel može doći do povećanja nivoa glukoze u krvi kod dijabetičara kao i kod pacijenata koji nemaju dijabetes. U kliničkim ispitivanjima RCC, u fazi 3 kliničkih studija karcinoma renalnih ćelija, 26% pacijenata je prijavilo hiperglikemiju kao neželjenu reakciju. U kliničkim ispitivanjima MCL, u fazi 3 kliničkih studija limfoma mantl ćelija, 11 % pacijenata je prijavilo hiperglikemiju kao neželjenu reakciju. To može dovesti do potrebe za povećanjem doze insulina ili za započinjanje terapije insulinom ili nekim hipoglikemikom. Treba savetovati pacijente da prijave prekomernu žeđ ili često ili pojačano mokrenje.


Intersticijalna bolest pluća


Postoje slučajevi nespecifičnog intersticijalnog pneumonitisa, uključujući i one sa smrtnim ishodom, kod pacijenata koji su primali Torisel intravenski jednom nedeljno. Neki pacijenti nisu imali ili su imali minimalne simptome pa je pneumonitis otkriven kompjuterskom tomografijom ili radiografijom grudnog koša. Ostali pacijenti su imali simptome kao što su dispneja, kašalj i groznica. Kod nekih pacijenata je bilo potrebno prekinuti terapiju lekom Torisel ili započeti terapiju kortikosteroidima i/ili antibioticima, dok su neki pacijenti nastavili lečenje bez dodatnih intervencija. Preporučuje se izvođenje osnovne radiografske procene pacijenta pomoću kompjuterske tomografije pluća ili radiografije grudnog koša pre započinjanja terapije lekom Torisel. Mogu se razmotriti naredne periodične procene. Preporučuje se pažljivo praćenje pacijenata zbog pojave kliničkih respiratornih simptoma i savetovanje pacijenata da odmah prijave svaki novi simptom ili pogoršanje respiratornih simptoma. Ukoliko se razviju klinički značajni respiratorni simptomi, treba razmotriti prekid terapije lekom Torisel sve do oporavka i poboljšanja radiografskih nalaza u vezi sa pneumonitisom. Može se razmotriti empirijski terapija kortikosteroidima i/ili antibioticima.


Hiperlipemija


Primena leka Torisel je udružena sa povećanim nivoima triglicerida i holesterola u serumu. U kliničkom ispitivanju RCC faze 1, hiperlipemija je prijavljena kao neželjena reakcija kod 27% pacijenata. U kliničkom ispitivanju MCL, hiperlipemija je prijavljena kao neželjena reakcija kod 9,3 % pacijenata. To može da dovede do započinjanja ili povećanja doze lekova za sniženje nivoa lipida. Koncentracije holesterola i triglicerida u serumu treba obavezno ispitivati pre i tokom terapije lekom Torisel.


Komplikacije pri zarastanju rana


Primena leka Torisel je udružena sa poremećajem zarastanja rana, pa stoga treba oprezno primenjivati lek Torisel u pre- i postoperativnom periodu.


Istovremena primena temsirolimusa i sunitiniba


Istovremena primena temsirolimusa i sunitiniba dovodi do toksičnosti koja ograničava dozu. Toksičnost koja ograničava dozu (eritematozni makulopapularni osip stepena 3/4, giht/celulitis koji zahtevaju hospitalizaciju) je primećena kod dva od tri pacijenta na terapiji u prvoj kohortnoj studiji faze 1 pri intravenskim dozama temsirolimusa od 15 mg nedeljno i oralnim dozama sunitiniba od 25 mg dnevno (od 1. do 28. dana, a zatim pauza od 2 nedelje) (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).


Istovremena primena sa inhibitorima angiotenzin konvertujićeg enzima (ACE)


Reakcije karakteristične za angioneurotski edem (uključujući odložene reakcije koje se javljaju dva meseca od započinjanja terapije) su primećene kod nekih pacijenata koji su istovremeno primali temsirolimus i ACE inhibitore (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).


Lekovi koji indukuju metabolizam CYP3A


Lekovi kao što su karbamazepin, fenobarbital, fenitoin, rifampicin, i kantarion su jaki induktori CYP3A4/5 i mogu smanjiti koncentraciju aktivnih supstanci, temsirolimusa i njegovog metabolita sirolimusa. Stoga, kod pacijenata sa karcinomom renalnih ćelija, treba izbegavati kontinuiranu primenu dužu od 5-7 dana lekova koji mogu da indukuju CYP3A4/5. Kod pacijenata sa limfomom mantl ćelija, treba izbegavati istovremenu primenu sa induktorima CYP3A4/5 usled visokih doza temsirolimusa (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).


Lekovi koji inhibiraju metabolizam CYP3A


Lekovi kao što su inhibitori proteaze (nelfinavir, ritonavir), antimikotici (npr. itrakonazol, ketokonazol, vorikonazol), i nefazodon su jaki inhibitori CYP3A4 i mogu da povećaju koncentracije aktivnih supstanci u krvi, temsirolimusa i njegovog metabolita sirolimusa. Iz tog razloga treba izbegavati istovremenu primenu sa lekovima koji snažno inhibiraju CYP3A4. Istovremena primena sa lekovima koji su umereni inhibitori CYP3A4 (npr. aprepitant, eritromicin, flukonazol, verapamil, sok od grejpfruta) treba da se izvodi sa oprezom samo kod pacijenata koji primaju doze od 25 mg i treba da se izbegava kod pacijenata koji primaju doze temsirolimusa veće od 25 mg (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija). Treba razmotriti alternativnu terapiju lekovima koji ne inhibiraju CYP3A4 (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija 5).


Vakcinacija


Imunosupresivi mogu uticati na odgovor organizma na vakcinaciju. Za vreme terapije lekom Torisel, vakcinacija može biti manje efikasna. Primenu živih vakcina treba izbegavati tokom terapije lekom Torisel. Primeri živih vakcina su: protiv morbila (malih boginja), zauški, rubeole, oralna vakcina protiv poliomielitisa, BCG, žute groznice, varičele i TY21 tifoidne vakcine.


Pomoćne supstance


Nakon prvog razblaženja Torisel 30 mg koncentrata sa 1,8 mL izvučenog rastvarača, rastvor koncentrata i


rastvarača sadrži 35 % zapremine etanola (alkohol); tj. do 0,693 g po dozi od 25 mg leka Torisel, što je ekvivalentno 17,6 mL piva, ili 7,3 mL vina po dozi. Pacijenti koji primaju veće doze od 175 mg leka Torisel za početnu terapiju MCL, mogu primiti do 4,85 g etanola (ekvivalentno 123 mL piva, 51 mL vina po dozi).


Lek je štetan za osobe koje pate od alkoholizma.


Ovo treba uzeti u obzir kod trudnica i dojilja, dece i rizičnih grupa kao što su pacijenti sa poremećajima jetre ili epilepsijom. Količina alkohola u ovom leku može da izmeni efekte drugih lekova. Količina alkohola u ovom leku može da umanji sposobnost upravljanja motornim vozilom ili rukovanja mašinama (videti odeljak Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama).


Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija


Studije koje ispituju interakcije su izvođene samo na odraslima. Istovremena primena temsirolimusa i sunitiniba

Istovremena primena temsirolimusa i sunitiniba dovodi do toksičnosti koja ograničava dozu. Toksičnost koja ograničava dozu (eritematozni makulopapularni osip stepena 3/4, giht/celulitis koji zahtevaju hospitalizaciju) je primećena kod dva od tri pacijenta na terapiji u prvoj kohortnoj studiji faze 1 pri intravenskim dozama temsirolimusa od 15 mg nedeljno i oralnim dozama sunitiniba od 25 mg dnevno (od 1. do 28. dana, a zatim pauza od 2 nedelje) (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).


Istovremena primena sa inhibitorima angiotenzin konvertujićeg enzima (ACE)


Reakcije karakteristične za angioneurotski edem (uključujući odložene reakcije koje se javljaju dva meseca od započinjanja terapije) su primećene kod nekih pacijenata koji su istovremeno primali temsirolimus i ACE inhibitore (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).


Lekovi koji indukuju metabolizam CYP3A


Istovremena primena temsirolimusa sa rifampicinom, jakim induktorom CYP3A4/5, nije značajno uticala na maksimalnu koncentraciju (Cmax) temsirolimusa i PIK (površinu ispod krive) posle intravenske primene, ali je smanjila Cmax za 65% i PIK za 56% sirolimusa u poređenju sa primenom samog temsirolimusa. Iz tog razloga, treba izbegavati istovremenu primenu sa lekovima koji indukuju CYP3A4/5 (karbamazepin, fenobarbiton, fenitoin, rifampicin, i kantarion) (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).


Lekovi koji inhibiraju metabolizam CYP3A


Istovremena primena 5 mg temsirolimusa sa ketokonazolom, jakim inhibitorom CYP3A4, nije značajno uticala na Cmax i PIK temsirolimusa; međutim, vrednost PIK-a sirolimusa je uvećana 3,1 put, a vrednost PIK-a (temsirolimus

+ sirolimus) je uvećana 2,3 puta u odnosu na vrednost kada je primenjen samo temsirolimus. Uticaj na

koncentracije slobodnog (nevezanog) sirolimusa nije utvrđen, ali se očekuje da je veći od uticaja na ukupne koncentracije u krvi usled saturacionog vezivanja za eritrocite. Uticaj može biti izraženiji pri dozi od 25 mg. Stoga, supstance koje su jaki inhibitori CYP3A4 (npr., nelfinavir, ritonavir, itrakonazol, ketokonazol, vorikonazol, nefazodon) povećavaju koncentracije sirolimusa u krvi. Treba izbegavati istovremenu primenu leka Torisel sa ovim lekovima (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).


Istovremena primena sa lekovima koji su umereni inhibitori CYP3A4 (npr. diltiazem, verapamil, klaritromicin, eritromicin, aprepitant, amjodaron) treba da se izvodi sa oprezom samo kod pacijenata koji primaju doze od 25 mg i treba da se izbegava kod pacijenata koji primaju doze temsirolimusa veće od 25 mg.


Interakcije sa lekovima koji se metabolišu putem CYP2D6 ili CYP 3A4


Kod 23 zdrave osobe, koncentracija desipramina, CYP2D6 supstrata, je ostala nepromenjena kada je primenjen istovremeno sa 25 mg temsirolimusa. Ne očekuju se klinički značajne promene prilikom istovremene primene temsirolimusa sa lekovima koji se metabolišu putem CYP2D6 kod pacijenata sa karcinomom renalnih ćelija. Kod pacijenata sa limfomom mantl ćelija nije ispitivan uticaj doze temsirolimusa od 175 mg ili 75 mg na supstrate CYP2D6 ili 3A4. Ipak, na osnovu in vitro ispitivanja na mikrozomima humane jetre, koncentracije u plazmi nakon primene doze od 175 mg temsirolimusa mogu da dovedu do inhibicije CYP3A4/5 i CYP2D6 (videti odeljak Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka). Stoga, potreban je oprez tokom istovremene primene temsirolimusa u dozi od 175 mg sa lekovima koji se metabolišu posredstvom CYP3A4/5 ili CYP2D6 i koji imaju mali terapijski indeks.


Interakcije sa lekovima koji su supstrati P-glikoproteina


U in vitro studiji, temsirolimus je inhibirao transport supstrata P-glikoproteina (P-gp) sa vrednošću IC50 od 2µM. In vivo, u kliničkoj studiji koja ispituje interakcije lekova, efekat inhibicije P-gp nije proučavan, mada su poslednji preliminarni podaci faze 1 kliničke studije, koja je ispitivala interakcije prilikom istovremene primene 25 mg lenalidomida i 20 mg temsirolimusa, bili u skladu sa rezultatima in vitro studije i ukazali na povećan rizik od neželjenih događaja. Stoga, kada se temsirolimus primenjuje istovremeno sa lekovima koji su supstrati P-gp (npr. digoksin, vinkristin, kolhicin, dabigatran, lenalidomid i paklitaksel) potrebno je pažljivo praćenje usled mogućih neželjenih događaja u vezi sa istovremeno primenjenim lekovima.


Amfifilni lekovi


Temsirolimus je udružen sa fosfolipidozom kod pacova. Fosfolipidoza nije primećena kod miševa i majmuna koji su primali temsirolimus, niti je zabeležena kod ljudi lečenih ovim lekom. Iako je pokazano da kod pacijenata koji primaju temsirolimus nema rizika od pojave fosfolipidoze, istovremena primena temsirolimusa i drugih amfifilnih lekova kao što je amiodaron ili statini može dovesti do povećanog rizika nastanka amfifilne pulmonalne toksičnosti.


Primena u periodu fertiliteta, trudnoće i dojenja


Žene u reproduktivnom periodu/Kontracepcija kod muškaraca i žena

Usled nepoznatog rizika od potencijalne izloženosti leku tokom rane trudnoće, žene u reproduktivnom periodu treba savetovati da izbegavaju trudnoću tokom terapije lekom Torisel.


Muškarci i njihove partnerke u reproduktivnom periodu treba da koriste medicinski prihvatljivu kontracepciju tokom primene leka Torisel (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka u Sažetku karakteristika leka).


Trudnoća


Ne postoje adekvatni podaci o primeni temsirolimusa u trudnoći. Rezultati studija kod životinja su pokazali


reproduktivnu toksičnost. U reproduktivnim studijama kod životinja, temsirolimus je izazvao embrio/fetotoksičnost koja se manifestovala u vidu mortaliteta i smanjenja težine fetusa (sa udruženim odlaganjem skeletne osifikacije) kod pacova i zečeva. Teratogeni efekti (omfalokela) su primećeni kod zečeva (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka u Sažetku karakteristika leka).


Potencijalni rizici upotrebe leka kod ljudi nisu poznati. Torisel se ne sme koristiti tokom trudnoće, osim ako je rizik za embrion opravdan očekivanom koristi za majku.


Dojenje


Nije poznato da li se temsirolimus izlučuje u majčino mleko. Izlučivanje temsirolimusa u mleko nije proučavano kod životinja. Međutim sirolimus, glavni metabolit temsirolimusa se izlučuje u mleko pacova u laktaciji. Pošto kod odojčadi može doći do pojave neželjenih reakcija pod uticajem temsirolimusa, dojenje treba obustaviti tokom trajanja terapije.


Fertilitet


Kod mužjaka pacova je došlo do smanjenja fertiliteta i delimično reverzibilnog smanjenja broja spermatozoida (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka u Sažetku karakteristika leka).


Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama


Nisu izvođene studije o uticaju temsirolimusa na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama.


Kod pacijenata koji primaju veće doze od 175 mg intravenski leka Torisel u terapiji MCL, količina etanola u ovom leku može da umanji sposobnost upravljanja motornim vozilom ili rukovanja mašinama (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).


Neželjena dejstva


Sažetak profila bezbednosti


Najozbiljnije reakcije primećene prilikom primene leka Torisel u kliničkom ispitivanju su reakcije preosetljivosti/reakcije u vezi sa primenom infuzije (uključujući neke reakcije opasne po život i retke reakcije koje mogu imati smrtni ishod), hiperglikemija/netolerancija na glukozu, infekcije, intersticijalna bolest pluća (pneumonitis), hiperlipemija, intracerebralno krvarenje, renalna insuficijencija, perforacija creva, komplikacije pri zarastanju rana, trombocitopenija, neutropenija (uključujući febrilnu neutropeniju), plućna embolija.


Neželjene reakcije (svi gradusi) koje su se u kliničkoj studiji za registraciju leka javile kod najmanje 20% pacijenata sa karcinomom renalnih ćelija i limfomom mantl ćelija, uključuju anemiju, mučninu, osip (uključujući osip, osip sa svrabom, osip sa makulopapulama, osip sa pustulama), smanjenje apetita, edem, asteniju, umor, trombocitopeniju, dijareju, pireksiju, epistaksu, inflamaciju mukoze, stomatitis, povraćanje, hiperglikemiju, hiperholesterolemiju, poremećaj čula ukusa, svrab, kašalj, infekcije, pneumoniju, dispneju.


Katarakta je primećena kod nekih pacijenata koji su primali kombinaciju temsirolimusa i interferona-α.


Na osnovu rezultata ove studije faze 3, stariji pacijenti su skloniji određenim neželjenim reakcijama, uključujući edem lica, pneumoniju, pleuralnu efuziju, anksioznost, depresiju, nesanicu, dispneju, leukopeniju, limfopeniju, mijalgiju, artralgiju, gubitak čula ukusa, vrtoglavicu, infekciju gornjih respiratornih puteva, mukozitis i rinitis.


Ozbiljne neželjene reakcije, koje su primećene u kliničkoj studiji primene temsirolimusa kod uznapredovalog karcinoma renalnih ćelija, ali ne i u kliničkoj studiji primene temsirolimusa kod limfoma mantl ćelija, uključuju: anafilaksu, poremećaj kod zarastanja rana, insuficijenciju bubrega sa smrtnim ishodom i plućnu emboliju.


Ozbiljne neželjene reakcije, koje su primećene u kliničkoj studiji primene temsirolimusa kod limfoma mantl ćelija, ali ne i u kliničkoj studiji primene temsirolimusa kod uznapredovalog karcinoma renalnih ćelija, uključuju: trombocitopeniju i neutropeniju (uključujući febrilnu neutropeniju).


Videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka za dodatne informacije o ozbiljnim neželjenim reakcijama, uključujući odgovarajuće mere koje treba preduzeti ako se ove reakcije jave.


Neželjene reakcije nakon doze od 175 mg leka Torisel nedeljno kod MCL, na primer infekcije 3. i 4. stepena ili trombocitopenija, javljaju se sa većom učestalošću od onih koje su primećene kod primene doze od 75 mg leka Torisel nedeljno ili kod konvencionalne hemioterapije.


Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjene reakcije koje su prijavljene kod pacijenata sa karcinomom renalnih ćelija i limfoma mantl ćelija u fazi 3 kliničke studije prikazane su ispod (Tabela 1), u odnosu na sistem organa, učestalost i stepen ozbiljnosti (NCI- CTCAE). U okviru svake grupe učestalosti, neželjene reakcije su predstavljene prema opadajućoj ozbiljnosti.


Neželjene reakcije su podeljene u sledeće kategorije: Veoma česte (1/10)

Česte (1/100 do <1/10)

Povremene (1/1000 do <1/100)


Tabela 1:

Neželjene reakcije u kliničkom ispitivanju RCC (studija 3066K1-304) i MCL (studija 3066K1-305)


Klasa sistema organa


Učestalost


Neželjene reakcije

Svi stepeni n (%)

Stepeni 3 i 4

n (%)

Infekcije i infestacije

Veoma česte

Bakterijske i virusne infekcije

(uključujući infekciju, virusnu infekciju, celulitis, herpes zoster, oralni herpes, grip, herpes simplex, herpes zoster ophtalmic, herpes virus infekcija, bakterijska infekcija, bronhitis*, apsces, infekcija rana, postoperativna infekcija rana)

91 (28,3)

18 (5,6)

Pneumonija (uključujući intersticijalnu

pneumoniju)

35 (10,9)

16 (5,0)

Česte

Sepsa* (uključujući septički šok)

5 (1,5)

5 (1,5)


Kandidijaza (uključujući oralnu i analnu kandidijazu) i gljivične infekcije/gljivične infekcije kože

16 (5,0)

0 (0)

Infekcije urinarnog trakta (uključujući

cistitis)

29 (9,0)

6 (1,9)

Infekcije gornjih respiratornih puteva

26 (8,1)

0 (0)

Faringitis**

6 (1,9)

0 (0)

Sinuzitis

10 (3,1)

0 (0)

Rinitis

7 (2,2)

0 (0)

Folikulitis

4 (1,2)

0 (0)

Povremene

Laringitis

1 (0,3)

0 (0)

Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema

Veoma česte

Neutropenija

46 (14,3)

30 (9,3)

Trombocitopenija***

97 (30,2)

56 (17,4)

Anemija

132 (41,1)

48 (15)

Česte

Leukopenija***

29 (9,0)

10 (3,1)

Limfopenija

25 (7,8)

16 (5,0)

Poremećaji imunog sistema

Česte

Alergijske reakcije /reakcije

preosetljivosti na lek

24 (7,5)

1 (0,3)

Poremećaji metabolizma i ishrane

Veoma česte

Hiperglikemija

63 (19,6)

31 (9,7)

Hiperholesterolemija

60 (18,79)

1 (0,3)

Hipertrigliceridemija

56 (17,4)

8 (2,5)

Smanjen apetit

107 (33,3)

9 (2,8)

Hipokalijemija

44 (13,7)

13 (4,0)

Česte

Dijabetes melitus

10 (3,1)

2 (0,6)

Dehidracija

17 (5,3)

8 (2,5)

Hipokalcijemija

21 (6,5)

5 (1,6)

Hipofosfatemija

26 (8,1)

14 (4,4)

Hiperlipemija

4 (1,2)

0 (0)

Psihijatrijski poremećaji

Veoma česte

Nesanica

45 (14)

1 (0,3)

Česte

Depresija

16 (5,0)

0 (0)

Anksioznost

28 (8,7)

0 (0)

Poremećaji nervnog sistema

Veoma česte

Poremećaj čula ukusa

55 (17,1)

0 (0)

Glavobolja

55 (17,1)

2 (0,6)

Česte

Vrtoglavica

30 (9,3)

1 (0,3)

Parestezija

21 (6,5)

1 (0,3)

Gubitak čula ukusa

6 (1,9)

0 (0)

Povremene

Intracerebralno krvarenje

1 (0,3)

1 (0,3)

Somnolencija

8 (2,5)

1 (0,3)

Poremećaji na nivou oka

Česte

Konjunktivitis (uključujući konjunktivitis,

poremećaje lakrimacije)

16 (6,0)

1 (0,3)

Povremene

Hemoragija oka

3 (0,9)

0 (0)

Kardiološki poremećaji

Povremene

Perikardijalna efuzija

3 (0,9)

1 (0,3)

Vaskularni poremećaji

Česte

Venska tromboembolija (uključujući

trombozu dubokih vena, trombozu vena)

7 (2,2)

4 (1,2)

Tromboflebitis

4 (1,2)

0 (0)


Hipertenzija

20 (6,2)

3 (0,9)

Respiratorni, torakalni i

medijastinalni poremećaji

Veoma česte

Dispneja

79 (24,6)

27 (8,4)

Epistaksa***

69 (21,5)

1 (0,3)

Kašalj

93 (29)

3 (0,9)

Česte

Pneumonitisa

7 (2,2)

2 (0,6)

Intersticijelna bolest pluća

6 (1,9)

3 (0,9)

Pleuralna efuzija

19 (5,9)

9 (2,8)

Povremene

Plućna embolijab

2 (0,6)

1 (0,3)

Gastrointestinalni poremećaji

Veoma česte

Mučnina

109 (34,0)

5 (1,6)

Dijareja

109 (34,0)

16 (5,0)

Stomatitis

67 (20,9)

3 (0,9)

Povraćanje

57 (17,8)

4 (1,2)

Konstipacija

56 (17,4)

0 (0)

Abdominalni bol

56 (17,4)

10 (3,1)

Česte

Gastrointestinalno krvarenje (uključujući

analno, rektalno, hemoroidalno krvarenje, krvarenje usana, usta, desni)

16 (5,0)

4 (1,2)

Gastritis***

7 (2,1)

2 (0,6)

Disfagija

13 (4,0)

0 (0)

Abdominalna distenzija

14 (4,4)

1 (0,3)

Aftozni stomatitis

15 (4,7)

1 (0,3)

Bol u ustima

9 (2,8)

1 (0,3)

Gingivitis

6 (1,9)

0 (0)

Povremene

Perforacije creva/dvanaestopalačnog

creva

2(0,6)

1(0,3)

Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva

Veoma česte

Osip (uključujući osip, osip sa svrabom,

osip sa makulopapulama, osip celog tela, makularni osip, osip sa pustulama)

138 (43,0)

16 (5,0)

Pruritus (uključujući pruritus celog tela)

69 (21,5)

4 (1,2)

Suva koža

32 (10,0)

1 (0,3)

Česte

Dermatitis

6 (1,9)

0 (0)

Eksfolijativni osip

5 (1,6)

0 (0)

Akne

15 (4,7)

0 (0)

Poremećaji noktiju

24 (8,1)

0 (0)

Ekhimoze****

5 (1,6)

0 (0)

Petehije

4 (1,2)

0 (0)

Poremećaji mišićno-skeletnog, vezivnog i

koštanog tkiva

Veoma česte

Artralgija

50 (15,6)

2 (0,6)

Bol u leđima

53 (16,5)

8 (2,5)

Česte

Mijalgija

19 (5,9)

0 (0)

Poremećaji na nivou bubrega i urinarnog sistema

Česte

Renalna insuficijencijac

5 (1,6)

0 (0)

Opšti poremećaji i reakcije na mestu

Veoma česte

Umor

133 (41,4)

31 (9,7)


primene

Edem (uključujući edem celog tela, edem lica, periferni edem, skrotalni edem, genitalni edem)

122 (38,0)

11 (3,4)

Astenija

67 (20,9)

16 (5,0)

Mukozitis

66 (20,6)

7 (2,2)

Pireksija

91 (28,3)

5 (1,6)

Bol

36 (11,2)

7 (2,2)

Jeza

32 (10,0)

1 (0,3)

Bolovi u grudima

32 (10,0)

1 (0,3)

Povremene

Otežano zarastanje rana

2 (0,6)

0 (0)

Laboratorijska ispitivanja

Veoma česte

Povećan nivo kreatinina u krvi

35 (10,9)

4 (1,2)

Česte

Povećan nivo aspartat aminotransferaze

27 (8,4)

5 (1,6)

Česte

Povećan nivo alanin aminotransferaze

17 (5,3)

2 (0,6)


a, b, c: uključujući slučajeve sa smrtnim ishodom

* Po NCI-CTC većina reakcija 3. stepena, kao i reakcije iznad primećene u kliničkoj studiji temsirolimusa kod limfoma mantl

ćelija

** Po NCI-CTC sve reakcije 3. stepena, kao i reakcije iznad primećene u kliničkoj studiji temsirolimusa kod limfoma mantl ćelija

*** Većina reakcija po NCI-CTC svih stepena primećena u kliničkoj studiji temsirolimusa kod limfoma mantl ćelija

**** Sve reakcije po NCI-CTC 1. i 2. stepena primećene u kliničkoj studiji temsirolimusa kod limfoma mantl ćelija


Neželjene reakcije koje su prijavljene u postmarketinškom praćenju prikazane su ispod (Tabela 2), u odnosu na klasu sistema organa i učestalost.


Tabela 2: neželjene reakcije koje su prijavljene u postmarketinškom praćenju

Klasa sistema organa

Učestalost

Neželjene reakcije

Poremećaji imunog sistema

Nepoznate*

Reakcije tipa angioneurotskog

edema

Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva

Nepoznate

Stevens-Johnson-ov sindrom

Poremećaji mišićno-skeletnog, vezivnog i koštanog tkiva

Nepoznate

Rabdomioliza


Rastvor izmešati okretanjem kese ili boce, ali ne jako da se ne bi stvorila pena.


Dobijeni rastvor u infuzionoj kesi ili u boci treba pregledati vizuelno da se proveri da li ima mehaničkih onečišćenja i da se proveri obojenost rastvora pre primene leka. Rastvor leka Torisel sa rastvorom za infuziju natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%), treba zaštiti od prekomerne sobne svetlosti i sunčeve svetlosti.


Primena



Mere uništavanja leka


Neupotrebljeni lek i ostaci leka se uništavaju u skladu sa važećim propisima.

Početna stranica


A   B   C   D   E   F   G   H   I   J   K   L   M   N   O   P   Q   R   S   T   U   V   W   X   Y   Z