CYTOSAR


UPUTSTVO ZA LEK


CYTOSAR®, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju, 100 mg/5ml

Pakovanje: 1 bočica praška (1 x 100 mg) + 1 ampula rastvarača (1 x 5 ml)


CYTOSAR®, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju, 500 mg/10ml

Pakovanje: 1 bočica praška (1 x 500 mg) + 1 ampula rastvarača (1 x 10 ml)


Proizvođač: Actavis Italy S.p.A.


Adresa: Viale Pasteur 10, Nerviano, Italija


Podnosilac zahteva: Yusafarm d.o.o.


Adresa: Trešnjinog cveta 1/VI, 11 070 Novi Beograd, Srbija


CYTOSAR®, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju, 100 mg/5ml CYTOSAR®, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju, 500 mg/10ml citarabin


Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da koristite ovaj lek.


U ovom uputstvu pročitaćete:

  1. Šta je lek CYTOSAR i čemu je namenjen

  2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek CYTOSAR

  3. Kako se upotrebljava lek CYTOSAR

  4. Moguća neželjena dejstva

  5. Kako čuvati lek CYTOSAR

  6. Dodatne informacije


  1. ŠTA JE LEK CYTOSAR I ČEMU JE NAMENJEN


    Lek CYTOSAR sadrži citarabin kao aktivnu supstancu i koristi se kod odraslih i dece. Pripada grupi antikancerskih lekova i primarno se koristi za lečenje akutne nelimfocitne leukemije (to je maligno oboljenje krvi kod koga dolazi do povećanog stvaranja belih krvnih zrnaca). Koristi se za lečenje i drugih tipova leukemije, kao što je akutna limfocitna i hronična mijelocitna leukemija (blastna faza). Pokazao se korisnim u lečenju ne-Hočkinovog limfoma kod dece, a primenjuje se i intratekalno za profilaksu i lečenje meningealne leukemije. Može da se koristi sam ili u kombinaciji sa drugim lekovima protiv raka, ali se najbolji rezultati obično postižu kombinovanom terapijom.


    Lek CYTOSAR se koristi za indukciju i održavanje remisije kod leukemije.


    Indukcija remisije podrazumeva intenzivno lečenje leukemije u cilju uvođenja bolesti u stanje mirovanja. Lek deluje tako što normalizuje broj ćelija u krvi, čime se poboljšava zdravstveno stanje. Ovaj stadijum mirovanja bolesti se naziva remisija.


    Održavanje remisije podrazumeva manje intenzivnu terapiju u cilju održavanja postignutog stanja što duže. Manje doze citarabina se koriste da bi se leukemija držala pod kontrolom i sprečilo ponovo rasplamsavanje bolesti.


  2. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK CYTOSAR


    Lek CYTOSAR ne smete primiti ako ste:


  3. KAKO SE UPOTREBLJAVA LEK CYTOSAR


    Informacije za pacijenta


    CYTOSAR nije aktivan ako se daje oralno. Lek CYTOSAR se može davati intravenskom infuzijom ili


    intravenskom injekcijom, a takođe i subkutano (ubrizgavanjem u potkožno tkivo) ili intratekalno (direktno u tečnost oko kičmene moždine). Doza i način primene određuju se u zavisnosti od protokola koji se koristi, kao i površine Vašeg tela i sprovode se pod kontrolom ordinirajućeg lekara. Vaša telesna masa i visina se koriste za izračunavanje površine tela.


    Za vreme lečenja potrebna je redovna kontrola Vašeg zdravstvenog stanja, uključujući i pregled krvne slike i drugih laboratorijskih analiza iz krvi. Vaš lekar će odlučiti koliko često će se sprovoditi ove redovne kontrole, a one podrazumevaju:


  4. MOGUĆA NEŽELJENA DEJSTVA


    Kao i svi citotoksični lekovi, lek CYTOSAR izaziva pojavu neželjenih efekata, koji mogu da variraju od pacijenta do pacijenta.


    Recite odmah Vašem lekaru ili medicinskoj sestri ako imate neki od dole pomenutih simptoma, nakon što ste primili lek.


  5. KAKO ČUVATI LEK CYTOSAR


    Rok upotrebe


    Pet (5) godina.


    Čuvanje


    Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.


    Rok upotrebe nakon rekonstitucije: upotrebiti odmah. Ne upotrebljavati lek ako rastvor nije bistar.


    Dokazana je fizička i hemijska stabilnost rekonstituisanog rastvora sa 0,9% rastvorom benzilalkohola u vodi za injekcije. Sa mikrobiološke tačke gledišta rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, a ono ne bi smelo da bude duže od 24 sata na temperaturi do 30 ºC, odnosno 4 dana na temperaturi od 2 ºC do 8 ºC, osim ako se rekonstitucija ne izvrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.


    Čuvati van domašaja dece! Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.


  6. DODATNE INFORMACIJE


Šta sadrži lek CYTOSAR

Aktivna supstanca: citarabin. CYTOSAR,prašakirastvaračzarastvorzainjekciju,100 mg/5ml:

Jedna bočica sadrži 100 mg citarabina.

Jedna ampula sa 5 ml rastvarača sadrži 45 mg benzilalkohola u 5 ml vode za injekcije.


CYTOSAR, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju, 500 mg/10ml: Jedna bočica sadrži 500 mg citarabina.

Jedna ampula sa 10 ml rastvarača sadrži 90 mg benzilalkohola u 10 ml vode za injekcije.

Pomoćne supstance: CYTOSAR,prašakirastvaračzarastvorzainjekciju,100 mg/5ml:

Prašak: hlorovodonična kiselina, koncentrovana (sredstvo za podešavanje pH); natrijum-hidroksid (sredstvo za podešavanje pH).


Rastvarač: benzilalkohol (9 mg/ml) kao konzervans; voda za injekcije.


CYTOSAR, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju, 500 mg/10ml:

Prašak: hlorovodonična kiselina, koncentrovana (sredstvo za podešavanje pH); natrijum-hidroksid (sredstvo za podešavanje pH).

Rastvarač: benzilalkohol (9 mg/ml) kao konzervans; voda za injekcije.


Kako izgleda lek CYTOSAR i sadržaj pakovanja


Prašak: beli ili skoro beli liofilizat.

Rastvarač (0,9% rastvor benzilalkohola): bistar, bezbojan rastvor. CYTOSAR, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju, 1 x 100 mg + 1 x 5 ml

Prašak: bočica od bezbojnog stakla tip I, zapremine 10 ml; zatvarač od brombutil gume; aluminijumska kapica i flip-off poklopac od polipropilena.


Rastvarač: ampula od bezbojnog stakla tip I, zapremine 5 ml. CYTOSAR, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju, 1 x 500 mg + 1 x 10ml

Prašak: bočica od bezbojnog stakla tip I, zapremine 15 ml; zatvarač od brombutil gume; aluminijumska kapica i flip-off poklopac od polipropilena.


Rastvarač: ampula od bezbojnog stakla tip I, zapremine 10 ml


Nosilac dozvole i Proizvođač


Nosilac dozvole: Yusafarm d.o.o., Trešnjinog cveta 1/VI, 11 070 Novi Beograd, Srbija


Proizvođač: Actavis Italy S.p.A., Viale Pasteur 10, Nerviano , Italija


Ovo uputstvo je poslednji put odobreno


Novembar 2012.


Režim izdavanja leka:


Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.


Broj i datum dozvole:


CYTOSAR, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju, 100 mg/5ml: 515-01-3696-12-001 od 28.01.2013. CYTOSAR, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju, 500 mg/10ml: 515-01-3697-12-001 od 28.01.2013.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ SLEDEĆE INFORMACIJE SU NAMENJENE ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA


  1. Terapijske indikacije


    Lek CYTOSAR (citarabin) je indikovan primarno za indukciju i održavanje remisije kod akutne nelimfocitne leukemije kod odraslih i kod dece. Pokazano je i da je koristan za lečenje drugih tipova leukemije, kao što je akutna limfocitna leukemija i hronična mijelocitna leukemija (blastna faza). Lek može da se koristi sam ili u kombinaciji sa drugim antineoplastičnim lekovima; najbolji rezultati se obično dobijaju sa kombinovanom terapijom. Remisije koje se indukuju lekom CYTOSAR, a koje nisu praćene terapijom održavanja, bile su kratke.


    Lek CYTOSAR je korišćen eksperimentalno u nizu neoplastičnih bolesti. Po pravilu, kod pacijenata sa solidnim tumorima nije ispoljen dobar terapijski efekat.


    Deca sa ne-Hočkinovim limfomom imala su koristi od kombinovanog medikamentoznog programa (LSA2L2) koji uključuje lek CYTOSAR.


    Sam lek CYTOSAR ili u kombinaciji sa drugim lekovima (metotreksat, hidrokortizon-natrijum-sukcinat) koristi se intratekalno za profilaksu i lečenje meningealne leukemije.


  2. Doziranje i način primene


    Lek CYTOSAR nije aktivan ako se daje oralno. Doza i način primene menjaju se u zavisnosti od protokola koji se koristi. Lek CYTOSAR se može davati intravenskom infuzijom ili intravenskom injekcijom, subkutano (s.c.) ili intratekalno. Kod nekih pacijenata, dolazilo je do tromboflebitisa na mestu intravenske infuzije ili injekcije, a u retkim slučajevima pacijenti su prijavljivali bol i zapaljenje na mestu subkutane injekcije. Međutim, u većini slučajeva, lek se dobro podnosio.


    Pacijenti mogu da podnesu veće ukupne doze kada lek primaju putem brze intravenske injekcije u poređenju sa sporom infuzijom. Ova pojava je povezana sa brzom inaktivacijom leka i kratkotrajnim izlaganjem osetljivih normalnih i neoplastičnih ćelija značajnim koncentracijama leka posle brze injekcije. Izgleda da i normalne i neoplastične ćelije reaguju na manje ili više sličan način na različite načine davanja pa je sa kliničkog stanovišta teško ustanoviti prednost navedenih procedura.


    Ako se primenjuje terapija visokim dozama citarabina, ne treba koristiti rastvarač koji sadrži benzilalkohol (videti odeljak 4).


    Konvencionalne doze: U indukcionoj terapiji akutne nelimfocitne leukemije, uobičajena doza citarabina u kombinaciji sa drugim antikancerskim lekovima je 100 mg/m2/dan u kontinuiranoj i.v. infuziji (od prvog do sedmog dana) ili 100 mg/m2 i.v. na svakih 12 sati (od prvog do sedmog dana).


    Visoke doze: 2-3 g/m2 kao i.v. infuzija u toku 1-3 sata, na svakih 12 sati, u periodu od 2-6 dana, sa ili bez dodatnih hemioterapeutskih agenasa.


    Subkutane doze: 20- 100 mg/m2 , u zavisnosti od indikacije i protokola koji se koristi.


    Potrebno je konsultovati relevantnu literaturu u pogledu važećih preporuka za primenu ove terapije kod leukemije, kao i kod ne-Hočkinovog limfoma kod dece.


    Intratekalna upotreba kod meningealne leukemije


    Za intratekalnu primenu citarabina, ne sme se koristiti rastvarač koji sadrži benzilalkohol (videti odeljak 4).


    Lek CYTOSAR je korišćen intratekalno u akutnoj leukemiji u rasponu doza od 5 mg/m2 do 75 mg/m2 površine tela. Učestalost davanja kreće se od jednom dnevno tokom 4 dana do jednom svakog četvrtog dana. Najčešće korišćena doza bila je 30 mg/m2 svakog četvrtog dana sve do normalizacije nalaza u

    cerebrospinalnoj tečnosti, posle čega je sledio još jedan dodatni tretman. Režim doziranja obično zavisi od vrste i težine manifestacija centralnog nervnog sistema kao i odgovora na prethodnu terapiju.


    Lek CYTOSAR je korišćen intratekalno sa hidrokortizon-natrijum-sukcinatom i metotreksatom, kao profilaksa kod novo dijagnostikovane akutne limfocitne leukemije u dece, kao i za lečenje meningealne leukemije. Objavljeno je da je profilaktička primena ove terapije sprečavala razvoj kasnih malignih komplikacija CNS-a i davala ukupne stope izlečenja i preživljavanja slične onima kod pacijenata koji su lečeni zračenjem CNS-a i intratekalnom primenom metotreksata za početnu profilaksu CNS-a. Doza leka

    CYTOSAR bila je 30 mg/m2, hidrokortizon-natrijum-sukcinata 15 mg/m2, i metotreksata 15 mg/m2. Lekari treba da budu upoznati s ovim činjenicama pre uvođenja ovog režima terapije.


    Profilaktička primena trostruke terapije po uspešnom lečenju akutne meningealne epizode može biti korisna. Lekari treba da se dobro upoznaju sa novijom literaturom pre nego što se opredele za uvođenje ovakvog programa.


    Kada se daje intratekalno lek CYTOSAR može da dovede do sistemske toksičnosti, pa je stoga neophodno brižljivo praćenje hematopoetskog sistema. Može biti neophodna modifikacija antileukemijske terapije. Značajni toksični efekti se retki (videti odeljak 4 i 8). Kada se citarabin primenjuje i intratekalno i intravenski u periodu od nekoliko dana, postoji povećan rizik od pojave toksičnosti porekla kičmene moždine; međutim kada se radi o teškim bolestima koje ugrožavaju život, odluku o istovremenoj intratekalnoj i intravenskoj primeni citrabina donosi ordinirajući lekar. Može se desiti da fokalne leukemične promene u CNS-u ne reaguju na intratekalnu primenu leka CYTOSAR, pa je onda bolje primeniti radioterapiju.


    Citarabin je kompatibilan sa sledećim lekovima, u određenim koncentracijama: u 5% vodenom rastvoru glukoze u trajanju od 8 sati: citarabin 0,8 mg/ml i natrijum-cefalotin 1,0 mg/ml; citarabin 0,4 mg/ml i prednizolon-natrijum-fosfat 0,2 mg/ml; citarabin 16 mikrograma/ml i vinkristin-sulfat 4 mikrograma/ml. Citarabin je takođe fizički kompatibilan sa metotreksatom.


    Upotreba kod dece


    Slično kao i kod odraslih.


  3. Kontraindikacije


    Lek CYTOSAR je kontraindikovan kod pacijenata koji su preosetljivi na ovaj lek.


    Lek CYTOSAR je kontraindikovan kod pacijenata sa leukopenijom, trombocitopenijom i/ili eritrocitopenijom nemaligne etiologije.


    Lek CYTOSAR se ne sme koristiti za vreme trudnoće i tokom dojenja.


  4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka


    CYTOSAR 100mg i 500mg: prašak i rastvarač za rastvor za injekciju sadrže benzilalkohol. Iz tog razloga zabranjeno je davanje prevremeno rođenim bebama ili novorođenčadi. Može izazvati toksične ili anafilaktičke reakcije kod dece do 3 godine starosti.


    Opšte


    Samo lekari koji imaju iskustva u hemioterapiji malignih oboljenja treba da propisuju lek CYTOSAR.


    Za indukcionu terapiju, pacijente treba lečiti u ustanovi koja ima laboratoriju i neophodne uslove koji su dovoljni za praćenje podnošljivosti na lek, i zaštitu i održavanje pacijenata koji su ugroženi toksičnošću leka. Glavni toksični efekat leka CYTOSAR jeste supresija kostne srži sa leukopenijom, trombocitopenijom i anemijom. Manje ozbiljna toksičnost uključuje mučninu, povraćanje, dijareju i bol u stomaku, ulceracije u ustima i poremećaj funkcije jetre.


    Lekar mora da proceni moguće koristi za pacijenta u odnosu na poznata toksična dejstva kada donosi odluku da li da propiše lek CYTOSAR. Pre donošenja konačne odluke o započinjanju terapije, nadležni lekar treba da bude upoznat sa sledećim tekstom.


    Hematološki efekti


    CYTOSAR (citarabin) je snažni supresor kostne srži; težina supresije zavisi od primenjene doze i načina primene. Terapiju treba započeti sa oprezom kod pacijenata kod kojih je supresija kostne srži već izazvana drugim lekovima. Pacijenti koji primaju ovaj lek, moraju biti pod pažljivim medicinskim nadzorom i, tokom indukcione terapije, treba da im se svakodnevno kontrolišu broj lekukocita i trombocita. Ispitivanja kostne srži treba raditi često posle eliminacije blasta iz periferne krvi.


    Treba razmotriti modifikaciju ili ukidanje terapije kada se zbog depresije kostne srži, uzrokavane lekom, broj trombocita smanji na ispod 50000 ili broj polimorfonuklearnih granulocita na ispod 1000/m3. Broj formiranih elemanata u perifernoj krvi može nastaviti da pada nakon obustavljanja terapije lekom i dostiže najniže vrednosti 12 do 24 dana nakon prestanka primene leka. Ako je indikovano, terapiju treba ponovo započeti kada se pojave nesumnjivi znaci oporavka kostne srži. Potrebno je obezbediti uslove za zbrinjavanje pacijenata sa komplikacijama supresije kostne srži, koje nekada mogu biti fatalne (infekcije koje su posledica granulocitopenije ili oslabljenog imunološkog statusa pacijenta, kao i hemoragije usled trombocitopenije).


    Zabeležena je pojava anafilaktičke reakcije tokom primene leka CYTOSAR, koja je dovela do akutnog zastoja rada srca i pluća i iziskivala mere reanimacije. Ovo se dogodilo neposredno po intravenskom davanju leka CYTOSAR.


    Režimi sa visokim dozama


    Posle primene visokih doza leka CYTOSAR (2-3 g/m2) zabeležene su teške, i u nekim slučajevima fatalne toksičnosti porekla centralnog nervnog sistema, gastrointestinalnog trakta i pluća (različite od onih koje se viđaju kada se koriste konvencionalni terapijski protokoli sa lekom CYTOSAR). U ove reakcije spadaju reverzibilna oštećenja rožnjače i hemoragijski konjunktivitis, koji se mogu sprečiti ili smanjiti profilaktičkom primenom lokalnih kortikosteroida u obliku kapi za oči; cerebralna i cerebelarna disfunkcija obično reverzibilne prirode koja uključuje promene ličnosti, pospanost, konvulzije i komu; teške gastrointestinalne ulceracije, uključujući pneumatosis cystoides intestinalis koja dovodi do peritonitisa, sepse i apscesa jetre; plućni edem, oštećenje jetre sa izraženom hiperbilirubinemijom, nekroza creva i nekrotizirajući kolitis.


    Teška i nekad fatalna plućna toksičnost, sindrom respiratorne slabosti odraslih (adult respiratory distress


    syndrome) i edem pluća su se pojavili kod pacijenata koji su bili na režimu visokih doza leka CYTOSAR. Zabeležen je slučaj sindroma iznenadne respiratorne slabosti, koji je brzo progredirao do edema pluća i radiografski izražene kardiomegalije, nakon eksperimentalne terapije visokim dozama leka CYTOSAR kod recidivirajuće leukemije.


    Zabeleženi su slučajevi kardiomiopatije i smrti posle primene eksperimentalnih visokih doza leka CYTOSAR i ciklofosfamida tokom pripreme za transplantaciju kostne srži. Navedene posledice mogu biti u vezi sa terapijskim protokolom.


    Periferne motorne i senzorne neuropatije su se javile kod pacijenata sa akutnom nelimfocitnom leukemijom nakon konsolidacije sa visokim dozama citarabina, daunorubicina i asparaginaze. Pacijente koji se leče visokim dozama citarabina treba pratiti zbog moguće pojave neuropatija; promena doznog režima može biti potrebna da bi se izbegli ireverzibilni neurološki poremećaji.


    Retko su zabeleženi slučajevi osipa po koži, koji dovodi do deskvamacije. Potpuna alopecija je češća posle terapije visokim dozama nego sa standardnim terapijskim protokolima u kojima se daje lek CYTOSAR. Ako se koristi terapija visokim dozama, ne sme se koristiti rastvarač u kome se nalazi benzilalkohol. Benzilalkohol je doveden u vezu sa fatalnim sindromom tzv. “sindroma teškog disanja“ (eng. gasping syndrom) kod nedonoščadi. Ako se lek koristi intratekalno, ne sme se koristiti rastvarač sa benzilalkoholom. U praksi se često za rekonstituciju koristi 0,9% natrijum-hlorid bez konzervansa, a rastvor se ubrizgava neposredno posle pripreme.


    Intravenska primena visokih doza citarabina velikom brzinom često dovodi do mučnine, kao i do povraćanja u periodu od nekoliko sati nakon primene injekcije. Ovi problemi se mogu ublažiti kada se lek daje u obliku infuzije.


    Konvencionalni dozni režimi


    Zabeleženi su slučajevi peritonitisa i guaiac pozitivnog kolitisa sa istovremenom neutropenijom i trombocitopenijom kod pacijenata koji su primali konvencionalne doze citarabina u kombinaciji sa drugim lekovima. Pacijenti su reagovali na medikamentozno lečenje. Zabeleženi su slučajevi progresivne ascendentne paralize koja je progredirala do smrti dece sa aktunom mijelogenom leukemijom, nakon intratekalne i intravenske primene leka CYTOSAR u konvencionalnim dozama sa drugim lekovima.


    Funkcija jetre i/ili bubrega


    Izgleda da jetra čoveka detoksikuje značajne količine primenjene doze leka CYTOSAR. Zbog toga, kod pacijenata sa bubrežnom ili hepatičkom insuficijencijom postoji veća verovatnoća za razvoj CNS toksičnosti posle primene visokih doza leka CYTOSAR. Ovaj lek treba oprezno koristiti uz primenu redukovanih doza kod pacijenata čija je funkcija jetre ili bubrega oslabljena.


    Kod pacijenata koji dobijaju CYTOSAR treba periodično kontrolisati funkcije kostne srži, jetre i bubrega.


    Sindrom tumorske lize


    Kao i drugi citotoksični lekovi, i CYTOSAR može da izazove hiperurikemiju usled brze razgradnje neoplastičnih ćelija. Potrebno je pratiti nivoe mokraćne kiseline u krvi i preduzeti sve suportivne i farmakološke mere kako bi se uočeni problem rešio.


    Prijavljeni su i slučajevi nastanka akutnog pankreatitisa kod pacijenata koji su primali citarabin istovremeno sa drugim lekovima.


    Imunosupresivni efekti/Povećana osetljivost na infekcije


    Primena živih ili živih atenuisanih vakcina, kod pacijenata koji su imunokompromitovani primenom hemoterapeutskih lekova uključujući i citarabin, može dovesti do nastanka ozbiljnih ili smrtonosnih infekcija. Treba izbegavati vakcinaciju živim vakcinama kod pacijenata koji primaju citarabin. Mrtve ili inaktivisane vakcine se mogu primenjivati, međutim odgovor organizma na ove vakcine može biti umanjen kod ovih pacijenata.


  5. Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija


    Digoksin: Kod pacijenata koji su primali beta acetildigoksin i bili na hemioterapijskom protokolu (ciklofosfamid, vinkristin i prednizon) uz CYTOSAR ili prokarbazin ili bez njih, dolazilo je do reverzibilnog smanjenja koncentracija digoksina u plazmi u stanju ravnoteže i do smanjenja bubrežne ekskrecije glikozida. Nije primećeno da dolazi do promene koncentracije digitoksina u stanju ravnoteže. Stoga je indikovano praćenje nivoa digoksina u plazmi kod pacijenata koji primaju slične kombinacije hemioterapijskih agenasa. Kao alternativa, kod ovih pacijenata se može eventualno koristiti digitoksin.


    Gentamicin: U in vitro uslovima pokazano je da citarabin smanjuje osetljivost sojeva K. pneumoniae prema dejstvu gentamicina. Ispitivanje ukazuje da kod pacijenata na terapiji citarabinom koji se leče i gentamicinom zbog infekcije K. pneumoniae odsustvo brzog terapijskog odgovora može da ukaže na potrebu za ponovnom procenom antibakterijske terapije.


    Flurocitozin: U izolovanim slučajevima pokazano je takođe da primena leka CYTOSAR može da umanji kliničku efikasnost terapije 5-fluorocitozinom. Ovo može biti posledica kompetitivne inhibicije njegovog preuzimanja.


    Primena citarabina kod epileptičara može dovesti do smanjenja resorpcije fenitoina.


    Istovremena upotreba citarabina sa klozapinom, može povećati rizik od nastanka agranulocitoze. Fludarabin može dovesti do smanjenja intracelularne koncentracije citotoksičnih lekova.

  6. Primena u periodu trudnoće i dojenja


    Lek CYTOSAR ne treba primenjivati za vreme trudnoće i tokom dojenja (videti odeljak 3.).


  7. Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama


    Uticaj citarabina na sposobnost upravljanja motornim vozilom ili rukovanja mašinama nije sistematski procenjivan.


  8. Neželjena dejstva


    Očekivane reakcije (videti takođe odeljak 4)


    Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema


    Usled supresivnog dejstva citarabina na kostnu srž, može se očekivati pojava anemije, leukopenije, trombocitopenije, megaloblastoze i smanjenog broja retikulocita nakon njegove primene. Težina ovih reakcija zavisi od doze i režima davanja. Mogu se očekivati morfološke promene u ćelijama kostne srži i brisevima periferne krvi.


    Nakon petodnevne konstantne infuzije ili akutnih injekcija od 50 mg/m2 do 600 mg/m2, depresija belih krvnih zrnaca se odigrava u dve faze. Nezavisno od početnog broja, doze ili doznog režima, javlja se početni pad koji počinje u prva 24 sata sa najmanjim brojem od 7. do 9. dana. Ovo je praćeno kratkim porastom sa maksimalnim vrednostima oko dvanaestog dana. Drugi i veći pad dostiže svoj maksimum od 15. do 24. dana. Nakon toga se javlja brzi porast iznad polaznih vrednosti tokom narednih 10 dana. Depresija trombocita se primećuje nakon 5 dana, a maksimalna depresija se javlja između 12. i 15. dana. Nakon toga se u narednih 10 dana javlja brzi porast iznad polaznih vrednosti.


    Infekcije i infestacije


    Virusne, bakterijske, gljivične, parazitske ili saprofitne infekcije, na bilo kom mestu u organizmu mogu biti povezane sa upotrebom citarabina samog ili u kombinaciji sa drugim imunosupresivnim sredstvima nakon imunosupresivnih doza koje utiču na ćelijski ili humoralni imunitet. Ove infekcije mogu biti blage, ali mogu biti i teške i ponekad fatalne.


    Citarabinski sindrom


    Citarabinski sindrom je opisao Castleberry. Karakterišu ga groznica, mialgija, bol u kostima, povremeno bol u grudima, makulopapularni osip, konjunktivitis i slabost. Obično se javlja 6-12 sati nakon primene leka. Pokazano je da su kortikosteroidi od koristi u terapiji i prevenciji ovog sindroma. Ako se simptomi ovog sindroma smatraju izlečivim, treba razmotriti terapiju kortikosteroidima, kao i nastavak terapije citarabinom.


    Ostala neželjena dejstva uključuju:


    Infekcije i infestacije: zapaljenje pluća, sepsa, celulitis na mestu injekcije


    Imunološki poremećaji: anafilaksa, alergijski edem


    Poremećaji metabolizma i ishrane: anoreksija


    Poremećaji nervnog sistema: neurološka toksičnost, neuritis, vrtoglavica, glavobolja


    Poremećaji na nivou oka: konjunktivitis (može se javiti sa osipom)


    Kardiološki poremećaji: perikarditis


    Vaskularni poremećaji: tromboflebitis


    Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji: nedostatak daha, upala grla


    Gastrointestinalni poremećaji: pankreatitis, ezofagealne ulceracije, abdominalni bol, dijareja, ezofagitis, mučnina/povraćanje, oralne i analne inflamacije ili ulceracije


    Hepatobilijarni poremećaji: poremećaj funkcije jetre, žutica


    Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva: ulceracije na koži, alopecija, pojava pega, osip, svrab, urtikarija


    Poremećaji na nivou bubrega i urinarnog sistema: disfunkcija bubrega, retencija urina


    Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene: bol u grudima, groznica, reakcija na mestu injekcije (bol i zapaljenje na mestu subkutane injekcije).


    Terapija visokim dozama (videti takođe odeljak 4)


    Infekcije i infestacije: sepsa, apscesi jetre


    Poremećaji nervnog sistema: koma, cerebralna i cerebelarna disfunkcija uključujući izmenjenu ličnost, pospanost i konvulzije; periferne motorne i senzorne neuropatije.


    Poremećaji na nivou oka: kornealna toksičnost, hemoragični konjunktivitis


    Kardiološki poremećaji: kardiomiopatija sa posledičnom smrću


    Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji: sindrom respiratorne slabosti odraslih, plućni edem


    Gastrointestinalni poremećaji: nekroza creva, nekrotizujući kolitis, gastrointestinalne ulceracije (uključujući

    pneumatosis cystoides intestinalis koji dovodi do peritonitisa)


    Hepatobilijarni poremećaji: oštećenje jetre sa izraženom hiperbilirubinemijom


    Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva: osip na koži koji dovodi do deskvamacije, alopecija


    Difuzni intersticijalni peritonitis bez jasnog uzroka koji može biti povezan sa citarabinom je primećen kod pacijenata lečenih eksperimentalnim srednjim dozama citarabina (1g/m2) sa ili bez drugih hemoterapijskih lekova (meta-AMSA, daunorubicin, VP-16).


    Sindrom iznenadne respiratorne slabosti, koji brzo napreduje do plućnog edema i radiografski izražena kardiomegalija su prijavljeni nakon eksperimentalne terapije visokim dozama citarabina korišćenim u terapiji recidivantne leukemije; prijavljen je fatalni ishod.


    Intratekalna primena


    Najčešće prijavljene reakcije nakon intratekalne primene su mučnina, povraćanje i groznica; ove reakcije su blage i samoograničavajuće. Prijavljena je paraplegija. Prijavljena je nekrotizujuća leukoencefalopatija sa ili bez konvulzija; u nekim slučajevima pacijenti su takođe lečeni intratekalnim metotreksatom i/ili hidrokortizonom, kao i zračenjem centralnog nervnog sistema. Prijavljena je izolovana neurotoksičnost. Slepilo se javilo kod dva pacijenta u remisiji čija se terapija sastojala od kombinacije sistemske hemoterapije, profilaktičkog zračenja centralnog nervnog sistema i intratekalno primenjenog citarabina.


  9. Predoziranje


    Nema antidota koji bi se koristio kod predoziranja lekom CYTOSAR. Doza od 4,5 g/m2 primenjena u intavenskoj infuziji duže od 1 sat, a ponavljana svakih 12 sati nakon 12 doza izaziva povećanu toksičnost i posledično, nastanak ireverzibilnog oštećenja CNS i smrt.


  10. Inkompatibilnost


    CYTOSAR se najčešće koristi u infuziji sa vodom za injekcije, 0,9% rastvorom natrijum-hlorida ili 5% rastvorom glukoze. Rastvori za infuziju moraju da se primene odmah.


    Citarabin se ne sme mešati sa drugim lekovima osim sa onim koji su navedeni u odeljku 2. Kompatibilnost mora biti osigurana pre mešanja sa bilo kojim drugim lekom.


    Poznato je da je citarabin fizički inkompatibilan sa heparinom, insulinom, 5-fluorouracilom, penicilinom kao


    što je oksacilin i pen-G, i metilprednizolon natrijum sukcinatom.


  11. Posebne mere upozorenja pri čuvanju


    Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.


    Rok upotrebe nakon rekonstitucije: upotrebiti odmah. Ne upotrebljavati lek ako rastvor nije bistar.


    Dokazana je fizička i hemijska stabilnost rekonstituisanog rastvora sa 0,9% rastvorom benzilalkohola u vodi za injekcije. Sa mikrobiološke tačke gledišta rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, a ono ne bi smelo da bude duže od 24 sata na temperaturi do 30 ºC, odnosno 4 dana na temperaturi od 2 ºC do 8 ºC, osim ako se rekonstitucija ne izvrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.


  12. Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka


Početna stranica


A   B   C   D   E   F   G   H   I   J   K   L   M   N   O   P   Q   R   S   T   U   V   W   X   Y   Z