Depakine
valproinska kiselina
UPUTSTVO ZA LEK
Kutija sa 4 bočice praška i 4 ampule rastvarača
Proizvođač i adresa:
Proizvođač i adresa: Podnosilac zahteva:
Adresa:
Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.
Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Ovaj lek propisan je Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste znake bolesti kao i Vi.
Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta
Šta je lek Depakine i čemu je namenjen
Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Depakine
Kako se upotrebljava lek Depakine
Moguća neželjena dejstva
Kako čuvati lek Depakine
Dodatne informacije
Ovaj lek se koristi u lečenju različitih vrsta epileptičkih napada, kao zamena za oralni oblik kada ovaj privremeno nije moguće primeniti.
kod bolesti jetre, kao što je hepatitis
kod prethodne lične ili porodične istorije ozbiljnih oboljenja jetre, posebno onih izazvanih lekovima,
kod poznate alergije na valproat, divalproat, valpromid ili neki sastojak ovog leka,
kod hepatičke porfirije (naslednog oboljenja koje je u vezi sa nenormalnom proizvodnjom pigmenata poznatih kao porfirini)
u kombinaciji sa meflokinom (lekom koji se koristi u terapiji malarije) i sa kantarionom (videti deo Primena drugih lekova)
AKO IMATE BILO KAKVU DILEMU, NAJVAŽNIJE JE DA SE OBRATITE LEKARU ILI FARMACEUTU ZA SAVET.
Na početku terapije Vaš lekar će proveriti da li ste u drugom stanju i zatim će Vam, ako je to potrebno, propisati kontraceptivna sredstva (videti deo Primena leka Depakine u periodu trudnoće i dojenja)
Na početku terapije može se povećati učestalost napada ili se mogu pojaviti napadi različitog tipa: u tom slučaju odmah se posavetujte sa Vašim lekarom.
Postoji rizik od lokalizovane nekroze tkiva (odumiranje tkiva). Zbog toga, ovaj lek se može primenjivati isključivo intravenskim putem, nikako intramuskularno.
Veoma je važno da :
ne prekidate terapiju bez prethodnog savetovanja sa lekarom
sledite tačno propisan režim doziranja,
odlazite na redovne kontrole kod svog lekara, koji vas može uputiti da uradite analizu krvi kako bi se procenila funkcija jetre, posebno tokom prvih 6 meseci terapije,
informišite lekara o svim lekovima koje, makar i samo ponekad, uzimate uključujući i one koji se mogu nabaviti bez recepta.
Kod malog broja pacijenata, koji su bili na lečenju antiepilepticima kakav je Depakine uočena je pojava samo- destruktivnih i samoubilačkih misli. Ako imate ovakve misli odmah se obratite Vašem lekaru.
Deca bi trebalo da izbegavaju uzimanje lekova koji sadrže aspirin tokom terapije ovim lekom. Obavestite svog lekara u koliko imate bilo kako oboljenje bubrega.
Ako je potrebno da se podvrgnete operaciji, obavezno obavestite hirurgu i anesteziologu da koristite ovaj lek.
Kako ovaj lek može prouzrokovati povećanje telesne mase, preporučuje se primena određenog dijetetskog režima uz praćenje telesne mase.
Obavestite svog lekara ako koristite ili ste do skoro koristili bilo koji drugi lek, propisan od strane lekara ili kupljen u apoteci bez recepta.
Upotreba meflokina (leka za lečenje malarije) i kantariona (videti deo Lek Depakine ne smete koristiti) je
kontraindikovana tokom terapije ovim lekom.
Treba izbegavati upotrebu lamotrigina (lek za lečenje epilepsije) toom trajanja terapije ovim lekom.
DA BI SE IZBEGLA POJAVA BILO KAKVIH INTERAKCIJA MEĐU RAZLIČITIM LEKOVIMA, UVEK MORATE DA OBAVESTITE SVOG LEKARA ILI FARMACEUTA AKO UZIMATE BILO KOJU DRUGU TERAPIJU.
Nije primenljivo.
Pre nego što počnete uzimati neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.
Upotreba ovog leka nije preporučljiva tokom perioda trudnoće kao ni kod žena koje ne koriste kontraceptivna sredstva a u godinama su u kojima je začeće moguće.
Uzimanje ovog leka tokom trudnoće može prouzrokovati malformacije fetusa, poremećaje zgrušavanja krvi kod novorođenčadi kao i razvojnih poremećaja i autizma kod dece.
Obavestite Vašeg lekara ako planirate trudnoću pre nego što prestanete sa primenom kontracepcije kako biste mu omogućili da prilagodi Vašu terapiju i isplanira poseban režim praćenja Vaše trudnoće.
Takođe, morate odmah da obavestite Vašeg lekara ako saznate da ste trudni.
U svakom slučaju nikada ne smete samovoljno prekinuti terapiju bez odobrenja Vašeg lekara.
Dojenje nije preporučljivo tokom lečenja ovim lekom.
Tokom trudnoće ili dojenja treba uvek da se posavetujete sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre upotrebe bilo kog leka.
Snažan uticaj na psihofizičke sposobnosti; za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje motornim vozilima ni
rad sa mašinama.
Ukoliko lek Depakine inj kod Vas izaziva vrtoglavicu, pospanost ili pad koncentracije, ne treba da upravljate motornim vozilom i/ili upravljate mašinama.
Nema posebnih napomena.
Dozu leka koju treba primeniti, će za Vas individualno odrediti Vaš lekar.
Samo intravenska primena.
Kao uobičajena terapija zamene ( na primer, tokom pripreme za operaciju): natrijum valporat se mora dozirati
intravenskim putem u 0,9 % rastvoru natrijum hlorida na nivou prethodne doze (uobičajena srednja doza je 20 do 30 mg/kg/dan), 4 do 6 sati posle poslednje oralne doze;
ili putem kontinuirane infuzije tokom 24 sata;
ili u podeljen u 4 jednosatne infuzije dnevno.
Uslučajevimakadajeneophodno brzopostićiiodržavatiefektivnuplazmakoncetraciju:
Dati intavensku bolus injekciju od 15 mg/kg tokom 5 minuta; zatim nastaviti sa kontinuiranom infuzijom, pri
brzini protoka od 1mg/kg/sat koja se postepeno podešava da bi se postigli nivoi valproata u krvi od približno 75 mg/l. Tada podesiti brzinu protoka prema progresiji kliničke slike.
Čim se infuzija prekine, nastavak terapije oralnim oblikom obezbeđuje odmah kompenzaciju eliminisanih količina leka. Nastavlja se prema ranijoj šemi doziranja ili se vrši podešavanje.
AKO IMATE BILO KAKVE DILEME, NE OKLEVAJTE DA SE OBRATITE ZA SAVET VAŠEM LEKARU ILI FARMACEUTU.
Učestalost i vreme primene leka će odrediti Vaš lekar.
Ukoliko ste uzeli veću dozu leka Depakine nego što bi trebalo, odmah se obratite lekaru ili urgentnom odeljenju klinike.
Ovaj lek se primenjuje pod nadzorom medicinskog osoblja i nije verovatno da će neka doza biti izostavljena.
Terapija se mora ukidati postepeno; iznenadan prekid terapije (ili značajno smanjenje doze) mogu dovesti do ponovne pojave napada.
KAO I SVI DRUGI LEKOVI, I OVAJ LEK MOŽE KOD NEKIH PACIJENATA IZAZVATI DEJSTVA RAZLIČITIG STEPENA NEPRIJATNOSTI:
Neposredno nakon primene injekcije može se javiti osećaj mučnine ili vrtoglavice, koji prolazi za nekoliko minuta.
Rizik od lokalnog izumiranja tkiva u slučaju ponovljenih injekcija.
Veoma retki slučajevi oštećenja jetre ili pankreasa, koji mogu biti ozbiljni (vidi deo Posebne mere opreza).
Mučnina, povraćanje, bol u trbuhu, diareja (na početku terapije), prolazno opadanje kose, blagi tremor ruku, pospanost: ova dejstva su prolazna, ali ipak mogu zahtevati korekciju doze od strane Vašeg lekara,
Menstrualni poremećaji, povećanje telesne mase,
Poremećaji svesti koji mogu biti izolovani ili udruženi sa ponovljenim učestalim napadima, glavobolja,
Blago krvarenje ( iz nosa, desni, itd). Ovo se mora što pre prijaviti lekaru koji će naložiti da uradite neke analize krvi, jer su prijavljeni neki oblici poremećaja krvne slike,
Abnormalnosti u krvnoj slici: smanjenje broja krvnih pločica (što se ponekad može uočiti po blagom krvarenju iz nosa ili na primer desni), belih krvnih zrnaca (na šta ponekad ukazuje groznica), crvenih krvnih zrnaca (što se može ispoljiti u vidu brzog gubitka daha ili neuobičajenog bledila) ili smanjenje nivoa fibrinogena. Produženje vremena krvarenja, promene u veličini crvenih krvnih zrnaca i povećanje serumskog amonijuma su takođe uočeni. Odmah obavestite Vašeg lekara ako se jave rezultati testova krvi koji odstupaju od normalnih vrednosti.
Smanjeni nivoi natrijuma u krvi ( koji se ponekad mogu ispoljiti u vidu konfuzije),
Retke pojave: tremor, ukošenost u mišićima, grčevi, problemi u izvođenju pojedinih pokreta, nenormalni pokreti,
Teškoće u koordinaciji pokreta,
U veoma retkim slučajevima: kognitivni poremaćaji koji se postepeno razvijaju (problemi poremećaja pamćenja i pažnje, konfuzija, dezorjentacija) i koji zahtevaju medicinsku pažnju,
Izuzetno retko su opisani slučajevi oštećenja bubrega i gubitka sluha,
Enureza (nekontrolisano mokrenje, pogotovo tokom noći) i nemogućnost zadržavanje urina,
Difuzni osip po telu, u izuzetnim slučajevima praćen plikovima uz odvajanje kože, groznicom i erozijama u usnoj duplji i na genitalijama, koji zahteva hitan medicinski tretman,
Veoma retki slučajevi pojave edema (otok stopala ili nogu),
Alergijske reakcije sa groznicom, pogoršanjem opšteg stanja, osipom po koži, oštećenjem jetre ili bubrega, povećanjem broja određenih belih krvnih zrnaca (eozinofila). Ako se bilo koji od ovih znakova javi, odmah obavestite Vašeg lekara,
Iznenadno oticanje lica i vrata prouzrokovano alergijom. Ako se ovi znakovi pojave odmah obavestite Vašeg lekara.
U KOLIKO PRIMETITE BILO KOJE NEŽELJENO ILI NEPRIJATNO DEJSTVO KOJE NIJE POMENUTO U OVOM UPUTSTVU, MOLIMO VAS OBAVESTITE O TOME SVOG LEKARA ILI FARMACEUTA.
Držati lek Depakine van domašaja i pogleda dece!
5 godina.
Lek se ne sme koristiti nakon isteka roka trajanja označenog na spoljašnjem pakovanju.
Prašak i rastvarač pre rekonstituisanja čuvati na temperaturi ispod 30°C. Rekonstituisani rastvor se čuva na temperaturi +25°C tokom najviše 24 sata.
Aktivna supstanca leka je valproinska kiselina
Ostali sastojci leka su: voda za injekcije.
Kutija sa 4 bočice praška i 4 ampule rastvarača. Liofilizat: liofilizirani prašak skoro bele boje
Rastvarač: bistar, bezbojan rastvor
Primarno pakovanje liofilizata je bočica od bezbojnog stakla prve hidrolitičke grupe. Bočica je zatvorena sivim čepom od hlorbutil gume sa aluminijumskim sigurnosnim zatvaračem i „flip of“ kapicom.
Primarno pakovanje rastvarača je ampula od bezbojnog stakla prve hidrolitičke grupe.
sanofi-aventis d.o.o.
Španskih boraca 3/6, 11070 Novi Beograd, Srbija
Glaxo Wellcome Production 1, rue de l’Abbaye
76960 Notre Dame de Bondeville, Francuska Ili
GRUPPO LEPETIT Srl
Localita Valcanello ANAGNI
03012 Italija
Napomena:
Štampano Uputstvo za pacijenta u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoranzapuštanjeuprometupravoteserijelekaokojojseradi ,tj.danavedesamotogproizvođača,aostale
daizostavi.
Novembar 2011
Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.
od 17.01.2012
Epilepsija je neurološko obolenje. Ona se javlja kao rezultat akutne i prolazne abnormalne električne aktivnosti u mozgu koja se manifestuje epileptičnim napadima. Napadi se ponavljaju tokom određenog perioda života pacijenta.
Postoje mnogi oblici ispoljavanja ovih napada i mogu se razvijati na različite načine: ne postoji jedan već više
oblika epilepsije.
Slično, ne postoji samo jedna vrsta terapija, već više mogućih vrsta terapija: lekar će vam propisati terapiju koja vam najbolje odgovara.
Kako bi terapija koju Vam je lekar propisao bila efikasna, neophodno je da pratite preporuku lekara i da poštujete sledeće:
propisanu dnevnu dozu,
vreme uzimanja,
dužinu terapije, koja po pravilu treba da traje duže vreme,
savete u vezi sa načinom života: izbegavanje premaranja usled rada, nedostatak sna i konzumiranje alkohola.
Promene u doziranju i posebno, iznenadni prekid terapije mogu izazvati ponovnu pojavu smetnji.
Ne zaboravite da ponesete lek sa sobom u koliko idete na put.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Sledeće informacije su namenjene isključivo zdravstvenim stručnjacima:
Privremena terapija epilepsije kod odraslih i dece, kao zamena za oralni oblik leka kada se privremeno ne može koristiti oralni oblik.
Uslučajuprostezamene (na primer, kada se planira hirurška intervencija): nakon 4 do 6 sati od poslednje oralne primene leka intravenska primena natrijum valproata u 0,9% rastvoru natrijum-hlorida:
bilo kao neprekidna 24-časovna infuzija,
bilo podeljeno u 4 jednočasovne infuzije na dan, prema prethodnoj dozi (uobičajena prosečna doza od 20 do 30 mg/kg/dan).
U slučaju kada je potrebno brzo postići i održati efikasne koncentracije leka u plazmi: intravenska primena tokom 5 minuta u bolusu od 15 mg/kg; zatim nastaviti sa kontinuiranom infuzijom brzinom od 1 mg/kg/čas koju treba postepeno podešavati kako bi se u krvi dostigla koncetracija valproata od 75 mg/l. Nakon toga, podešavati brzinu infuzije u zavisnosti od razvoja kliničkog stanja.
Vraćanje na oralni oblik leka odmah po prestanku infuzije omogućuje da se obezbedi trenutna kompezacija
izlučenih količina. Nastavlja se prema ranijoj šemi doziranja ili se vrši podešavanje.
- Preosetljivost u anamnezi na valproat, divalproat, valpromid ili na neki od sastojaka leka.
-Akutni hepatitis.
-Hronični hepatitis.
-Slučajevi teškog hepatitisa u ličnoj ili porodičnoj anamnezi, naročito ako je izazvan lekovima.
-Hepatička porfirija.
-Kombinovanje sa meflokinom ili kantarionom (videti deo 4.5).
U retkim slučajevima uvođenje antiepileptika može da bude propraćeno pogoršanjem napada ili pojavom novog tipa napada kod pacijenta, i to nezavisno od spontanih oscilacija koje se zapažaju u nekim oblicima epilepsije.
Što se tiče valproata, reč je pre svega o modifikaciji prateće antiepileptičke terapije ili o farmakokinetičkoj interakciji (videti deo 4.5), o toksičnosti (hepatopatija ili encefalopatija / videti deo 4.4 i 4.8) ili o predoziranosti.
Pošto se ovaj lek metaboliše u valproinsku kiselinu, ne treba ga kombinovati sa drugim lekovima koji podležu istoj tranformaciji da bi izbegli predoziranje valproinskom kiselinom (npr. divalproat, valpromid).
Rizikodnekrozetkiva
Lek se daje isključivo intravenski. Nije dozvoljeno intramuskularno davanje. Oboljenjajetre
Izuzetno su prijavljivani slučajevi oštećenja jetre sa ozbiljnim ili ponekad fatalnim ishodom. Ovom riziku su najviše izložena dojenčad i deca mlađa od 3 godine koja boluju od teške epilepsije, a pre svega od epilepsije
udružene sa cerebralnim lezijama, zaostajanjem u psihičkom razvoju i / ili sa nekom metaboličkom ili degenerativnom bolešću genetskog porekla.
U uzrastu starijem od 3 godine učestalost javljanja se znatno smanjuje i opada sa godinama starosti.
U najvećem broju slučajeva, ovi hepatički napadi su zabeležani u prvih 6 meseci lečenja, najčešće u periodu od druge do dvanaeste sedmice, i uglavnom u toku polivalentne antiepileptičke terapije.
Rana dijagnostika se pre svega zasniva na kliničkom ispitivanju. Posebno treba obratiti pažnju, naročito kod
pacijenata sa rizikom (vidi Uslovi nastajanja), na dva tipa znakova koje mogu prethoditi žutici:
-prvo, opšti nespecifični znaci, koji se uglavno javljaju iznenada, kao što su astenija, anoreksija, klonulost,
pospanost, i koji su ponekad praćeni povraćanjem i bolovima u stomaku;
-drugo, vraćanje epileptičkih napada, mada se terapija ispravno sprovodi.
Preporučuje se da se pacijent ili njegova porodica, ako je reč o detetu, obavesti da pojava ovakve kliničke slike zahteva neodložan odlazak na pregled koji, pored kliničkog stanja, podrazumeva i hitnu biološku kontrolu
funkcija jetre.
U toku prvih 6 meseci lečenja, potrebna je periodična kontrola funkcija jetre.
Od klasičnih ispitivanja, najmerodavniji su testovi koji pokazuju sintezu proteina, a pre svega PT (protrombinsko vreme). Potvrda o abnormalnom niskom protrombinskom vremenu naročito ako je praćena drugim biološkim anomalijama (znatno smanjenje fibrinogena i faktora koagulacije, povećan bilirubin, povećan nivo transminaza – videti deo 4.4), mora dovesti do prekida terapije natrijum-valproatom (a iz predostrožnosti i do prekida terapije derivatitima salicilne kiseline, ako su zajedno propisani, jer koriste isti metabolički put).
Beleže se izuzetni slučajevi pankreatitisa, koji ponekad imaju smrtni ishod. Mogu se sresti bez obzira na godine starosti pacijenta i dužinu terapije, a izgleda da su mala deca posebno izložena tom riziku.
Pankreatitis sa nepovoljnim ishodom se uglavnom sreće kod dece ili pacijenata sa teškim oblikom epilepsije, cerebralnim lezijama, ili u slučaju antiepileptičke politerapije.
Insuficijencija jetre koja prati pankreatitis povećava rizik od smrtnog ishoda.
U slučaju pojave akutnog abdominalnog bola ili gastrointestinalnih znakova kao što su nauzeja, povraćanje i/ili anoreksija, dijagnoza pankreatitisa se mora razmotriti i, kao i kod pacijenata sa povećanim enzimima pankreasa, lečenje treba prekinuti i primeniti potrebne alternativne terapijske mere.
Suicidalne ideacije i ponašanje su zabeleženi kod pacijenata koji se leče antiepilepticima usled različitih indikacija. Meta-analiza podataka iz randomizirane, placebo-kontrolisane studije antiepileptičkih lekova je
takođe pokazala blagi porast rizika od suicidalnih ideja i ponašanja. Uzroci nastanka ovih rizika su nepoznati a dostupni podaci ne dozvoljavaju da se isključi povećan rizik sa valproatom.
Stoga, pacijenti se pažljivo moraju pratiti da bi se uočili bilo koji znaci suicidalnih ideacija i ponašanja, i treba razmotriti adekvatno lečenje.
Istovremena upotreba ovog leka i lamotrigina se ne preporučuje (videti deo 4.5)
Mere opreza kod upotrebe
Izvršiti kontrolu funkcija jetre pre početka lečenja (videti deo 4.3) i periodične kontrole u toku prvih 6 meseci, a naročito kod pacijenata sa rizikom (videti deo 4.4).
Paralelnu primenu sa lekovima koji indukuju napade, ili lekovima koji snižavaju prag napada, treba pažljivo razmotriti zbog ozbiljnosti potencijalnog rizika. Takvi lekovi uključuju, naročito, većinu antidepresiva (imipramini, inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina), neuroleptike (fenotiazini i butirofenoni), meflokin, hlorokin, bupropion, tramadol.
Kontraindikovane kombinacije
+ Meflokin
Kod pacijenata sa epilepsijom, rizik od pojave epileptičnih napada zbog povećanog metabolizma valproinske kiseline i konvulzivnog efekta meflokina.
Rizik od smanjenih koncentracija leka u plazmi i smanjenja efikasnosti antikonvulzanata.
Kombinacije koje se ne preporučuju
+ Lamotrigin
Povećan rizik od ozbiljnih kožnih reakcija (Lyell-ov sindrom).
Osim toga, može se pojaviti povećanje koncetracije lamotrigina u plazmi (natrijum-valproat smanjuje njegov metabolizam preko jetre).
Ako se pokaže da je kombinovanje neophodno, primeniti strogi klinički nadzor.
Kombinacija koje zahtevaju mere opreza pri upotrebi
Rizik od pojave konvulzivnih napada usled smanjene koncentracije valproinske kiseline u plazmi. Klinički nadzor, praćenje koncentracija u krvi i eventualno prilagođavanje doze antikonvulzivnih lekova u toku i nakon prestanka terapije antiinfektivnim lekovima.
Povećanje koncetracije aktivnog metabolita karbamazepina u krvi sa znacima predoziranosti. Osim toga, smanjenje koncetracije valproinske kiseline u krvi zbog povećanja njenog metabolizma preko jetre primenom karbamazepina.
Klinički nadzor, praćenje koncetracije u krvi i prilagođavanje terapijskih doza oba antiepileptika.
Povećanje koncentracije valproinske kiseline u serumu uz opasnost od predoziranja.
Kliničko i laboratorijsko praćenje i moguće prilagođavanje doze tokom lečenja felbamatom i nakon prestanka lečenja.
+ Fenobarbital, (i ekstrapolacijom primidon)
Povećanje koncetracije fenobarbitala u krvi, sa znacima predoziranosti, usled inhibicije metabolizma u jetri, pojavljuje se najčešće kod dece. Osim toga, smanjenje koncetracije valproinske kiseline u krvi zbog povećanja njenog metabolizma preko jetre pod uticajem fenobarbitala.
Kliničko praćenje u toku prvih petnaest dana kombinovane terapije i neposredno smanjenje doza fenobarbitala ukoliko se pojave bilo koji znaci sedacije; Koncentracije u krvi dva antikonvulzivna leka se posebno moraju pratiti.
+ Fenitoin (i ekstrapolacijom fosfenitoin)
Promenljiva koncetracija fenitoina u krvi. Osim toga i rizik od smanjene koncetracije valproinske kiseline u krvi zbog povećanja metabolizma preko jetre usled dejstva fenitoina.
Klinički nadzor, praćenje koncetracije u krvi i eventualno prilagođavanje terapijske doze oba antikonvulzivna leka.
+ Topiramat
Rizik od pojave hiperamonijemije ili encefalopatije, koje se uglavnom pripisuju valproinskoj kiselini kada je
kombinovana sa topiramatom.
Pojačan klinički monitoring na početku terapije i monitoring laboratorijskih parametara kod pojave simptoma koji na ovo neželjeno dejstvo ukazuju.
Rizik od pojave napada usled povećanog metabolizma valproata u jetri pod uticajem rifampicina.
Kliničko i laboratorijsko praćenje i moguće prilagođavanje doze antikonvulzivnih lekova u toku i nakon prestanka terapije.
+Zidovudin
Opasnost od pojave neželjenog dejstva zidovudina, posebno hematološkog dejstva usled smanjenog metabolizma pod uticajem valproinske kiseline.
Regularno kliničko i laboratorijsko praćenje. Treba pratiti broj krvnih ćelija da bi se ispitala anemija tokom prva dva meseca kombinovane terapije.
Kombinacije koje treba uzeti u obzir
+ Nimodipin (oralna primena i, ekstrapolacijom, intravenska primena)
Rizik od povećanje hipotenzionog efekta nimodipina usled povećanja njegove koncetracije u krvi (smanjen metabolizam pod uticajem valproinske kiseline)
Ostali oblici interakcije
Kako valproat ne izaziva indukciju enzima, on ne smanjuje efikasnost estrogen-progesteron hormonskih kontraceptiva.
Imajući u vidu dostupne podatke, upotreba natrijum-valproata se ne preporučuje tokom trudnoće ni kod žena koje su u reproduktivnom dobu koje ne koriste efikasnu kontracepciju.
Opasnost od pojave malformacija izazvanih valproatom je 3-4 puta veća kod žena koje su na terapiji nego što je pronađeno kod opšte populacije kod koje je 3%. Najčešće uočena malformacija je anomalija zatvaranja nervne cevi (oko 2-3%), facijalne malformacije, rascep nepca, kraniostenoza, anomalije srca, renalne i urogenitalne malformacije i deformiteti udova.
Doze veće od 1000 mg/dan i kombinovana upotreba sa drugim antikonvulzivnim lekovima su sigurni faktori rizika za pojavu ovih malformacija.
Aktuelni epidemiološki podaci nisu pokazali da se koeficijent inteligencije smanjio kod dece koja su bila izložena natrijum-valproatu in utero .Ipak, blago smanjenje verbalnih sposobnosti i/ili povećanje broja uputa logopedu ili potreba potpore u vidu lekova opisana kod ove dece. Porast incidence pervazivnih razvojnih poremećaja (poremećaji iz spektra autizma) su takođe prijavljeni kod dece koja su bila izložena natrijum-
valproatu in utero.
Uslučajuplaniranjatrudnoće
U slučaju planiranja trudnoće razmotriće se sve mogućnosti primene druge terapije. Ukoliko se upotreba natrijum-valproata ne može izbeći (nema alternative):
Savetuje se primena minimalne efektivne dnevne doze i poželjna je upotreba oblika leka koji ima produženo oslobađanje, ili ukoliko ovo nije moguće dozu treba podeliti u nekoliko manjih doza da bi se sprečila pojava maksimalnih koncentracija valproinske kiseline u krvi.
Do sada nema dokaza koji bi podržali efikasnost suplementacije folne kiseline kod žena koje su izložene natrijum-valproatu tokom trudnoće. Ipak, zbog povoljnog dejstva u drugim situacijama, preporučuje se suplementacija u dozi od 5 mg/dan, mesec dana pre i dva meseca nakon začeća. Skrining malformacija je identičan bilo da je pacijentkinja uzimala ili nije uzimala folnu kiselinu.
Tokomtrudnoće
U slučaju da apsolutno nema druge opcije osim osim nastaviti lečenje natrijum-valproatom (nema druge alternative) preporučuje se upotreba minimalne efektivne doze i izbegavanje doza većih od 1000 mg/dan ukoliko je moguće.
Screening malformacija biće identičan bilo da je pacijentkinja uzimala ili nije uzimala folnu kiselinu. Preporođaja
Treba uraditi test koagulacije, uključujući i broj trombocita, nivo fibrinogena i vreme koagulacije (aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme: aPTT) kod majki pre porođaja.
Kodnovorođenčadi
Ovaj lek može da budu uzrok hemoragijskog sindroma kod novorođadi koji nije povezan sa deficitom K vitamina.
Normalni testovi hemostaze kod majke ne isključuju mogućnost pojave anomalija hemostaze kod novorođenčeta. Zbog toga analiza krvi novorođenčeta treba da obuhvati bar broj trombocita, nivo fibrinogena i aPTT po rođenju.
Takođe prijavljeni su i slučajevi hipoglikemije kod novorođenčadi tokom prve nedelje života.
Dojenje
Natrijum-valproat slabo prolazi u majčino mleko. Ipak, s obzirom na pitanja koja proizilaze iz podataka vezanih za smanjenje verbalnih sposobnosti kod odojčadi koja su bila izložena leku in utero (videti gore), poželjno je pacijentkinje posavetovati da ne doje.
Lek sa snažnim delovanjem na psihofizičke sposobnosti za vreme terapije zabrana upravljanja motornim vozilom i rukovanje mašinama.
Skreće se pažnja osobama koje upravljaju motornim vozilima ili mašinama na rizik od pospanosti, posebno u slučaju primene više lekova protiv konvulzija ili u slučaju kombinovanja sa više lekova koji mogu da povećaju pospanost.
Teratogeni rizik (videti deo 4.6)
Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema
Zabeleženi su slučajevi dozno zavisne trombocitopenije, generalno sistematski otkriveni i bez bilo kakvih kliničkih posledica.
Kod pacijenata sa asimptomatskom trombocitopenijom, s obzirom na broj trombocita i stepen kontrole
bolesti, jednostavno smanjenje doze leka, u koliko je moguće, dovodi do povlačenja trombocitopenije.
Prijavljivani su slučajevi redukcije nivoa fibrinogena ili produženja vremena krvarenja, generalno bez posledica, uglavnom pri primeni visokih doza. Valproat ima inhibitorni efekat na 2. fazu agregacije trombocita. Još ređe su prijavljivani slučajevi anemije, makrocitoze, leukopenije i, izuzetno, pancitopenije.
Aplazija koštane srži ili aplazija samo crvene loze.
Agranulocitoza.
Poremećaji nervnog sistema
Zabeležena su prolazna i/ili dozno zavisna neželjena dejstva: blagi posturalni tremor i pospanost
Zabeleženi su povremeni slučajevi ataksije
Zabeleženi su retki slučajevi reverzibilnog Parkinsonovog sindroma
Opisani su veoma retki slučajevi kognitivnih poremećaja sa podmuklim i progresivnim početkom koji mogu napredovati do potpune demencije i koji se povlače nekoliko nedelja do nekoliko meseci nakon prestanka terapije
Konfuzija ili konvulzije: kod terapije valproatom zabeleženo je nekoliko slučajeva stupora ili letargija, koji nekada vode do prolazne kome (encefalopatije), bilo izolovane ili udružene sa paradoksalnim porastom napada, koji se povlače nakon prekida terapije ili nakon smanjenja doze. Ova stanja se najčešće pojavljuju tokom terapije pomoću više lekova (posebno sa fenobarbitalom i topiramatom) ili kao posledica naglog povećanja doze valproata.
Često je primećena izolovana i umerena hiperamonijemija bez promena u testovima funkcije jetre, posebno u slučajevima terapije pomoću više lekova što ne bi trebalo da dovede do prekida terapije. Međutim slučajevi hiperamonijemije sa neurološkim simptomima (koji čak mogu napredovati do kome) su takođe zabeleženi i zahtevaju dodatne testove (videti deo 4.4)
Takođe je zabeležena i glavobolja.
Uho i poremećaji na nivou unutrašnjeg uha
Reverzibilni ili nepovratni gubitak sluha je zabeležen u izuzetnim slučajevima.
Gastrointestinalni poremećaji
Kod nekih pacijenata se na početku lečenja mogu javiti digestivne smetnje (nauzeja, povraćanje, bolovi u želucu, dijareja) koje uglavnom nestaju nakon nekoliko dana, bez prekidanja lečenja.
Veoma retki slučajevi pankreatitisa koji zahteva raniji prekid terapije su zabeleženi. Ishod ponekad može biti fatalan (videti deo 4.4)
Poremećaji na nivou bubrega i urinarnog sistema
Oštećenja bubrega su zabeležena u izuzetnim slučajevima
Veoma retki slučajevi enureze i urinarne inkontinencije su zabeleženi
Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva
Prolazni i/ili dozno-zavisni gubitak kose je zabeležen
Reakcije kože kao što je egzantematozni osip su zabeležene. Izuzetni slučajevi Lyell-ovog sindroma, Stevens-Johnson-ovog sindroma i eritema multiforme su takođe zabeleženi.
Poremećaji metabolizma i ishrane
Veoma retki slučajevi hiponatrijemije
Sindrom neadekvatnog lučenja antidiuretskog hormona
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene
Zabeleženi su slučajevi povećanja telesne mase. Povećanje telesne mase je faktor rizika za pojavu sindroma policističnih ovarijuma, telesna masa pacijenata se mora pažljivo pratiti (videti deo 4.4)
Veoma retki slučajevi diskretnih perifernih edema su zabeleženi
Osećaj muke ili vrtoglavica koji spontano nestaju nakon nekoliko minuta, mogu se pojaviti neposredno nakon injekcije
Rizik od pojave lokalne nekroze tkiva kod ponovljenih injekcija
Imunološki poremećaji
Angioedem, DRESS (Drug Rash with Eosinophilia and Systemic Symptoms) sindrom ili sindrom preosetljivosti na lek
Hepatobilijarni poremećaji
Bolesti jetre (videti deo 4.4)
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojke
Amenoreja i neredovne menstruacije su takođe zabeležene
Klinička slika akutne masivne intoksikacije obuhvata uglavnom manje ili više duboku mirnu komu, sa
hipotonijom mišića, smanjenjem refleksa, miozom, smanjenjem respiratorne autonomije i metaboličkom acidozom.
Opisano je nekoliko slučajeva intrakanijalne hipertenzije povezane sa cerebralnim edemom.
Mere koje treba preduzeti u bolničkom okruženju su sledeće: održavanje efikasne diureze, kardiovaskularni nadzor. U veoma teškim slučajevima, primenjuju se eventualno ekstra-renalno prečišćavanje.
Prognoza kod ovakvih intoksinacija je uglavnom povoljna, mada je zabeleženo nekoliko smrtnih slučajeva.
Liofilizat i rastvarač pre rekonstituisanja čuvati na temperaturi ispod 30°C. Rekonstituisani rastvor se čuva na temperaturi +25°C tokom najviše 24 sata.