Rapifen


UPUTSTVO ZA LEK


§Rapifen®


rastvor za injekciju, 0,5 mg/mL, ukupno 50 kom, 50 x 10 mL


Proizvođač: GlaxoSmithKline Manufacturing S.p.A


Adresa: Strada Provinciale Asolana 90, 43056 Torrile (PR), Italija


Podnosilac zahteva: Predstavništvo Janssen-Cilag KFT


Adresa: Omladinskih brigada 88b, Beograd


Broj rešenja: 515-01-01990-13-001 od 16.10.2013. za lek §Rapifen®, rastvor za injekciju, 0,5mg/mL

1 od 22


§Rapifen® 0,5mg/mL, rastvor za injekciju alfentanil


Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da koristite ovaj lek.


U ovom uputstvu pročitaćete:

  1. Šta je lek Rapifen i čemu je namenjen

  2. Šta treba da znate pre nego što dobijete lek Rapifen

  3. Kako se upotrebljava lek Rapifen

  4. Moguća neželjena dejstva

  5. Kako čuvati lek Rapifen

  6. Dodatne informacije


  1. ŠTA JE LEK RAPIFEN I ČEMU JE NAMENJEN?


    Naziv Vašeg leka je Rapifen, a aktivna supstanca koja ulazi u njegov sastav je alfentanil. Pripada grupi lekova koji se zovu “opioidni anestetici”. Rapifen je jak lek protiv bolova koji deluje kratkotrajno.


    Rapifen se koristi da spreči ili olakša bol tokom različitih tipova operacija. Može se koristiti za:

  2. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO DOBIJETE LEK Rapifen


    Lek Rapifen ne smete koristiti:

  3. KAKO SE UPOTREBLJAVA LEK Rapifen


    Ukoliko mislite da lek RAPIFEN suviše slabo ili jako deluje na Vaš organizam, obratite se lekaru ili farmaceutu.


    Lek Rapifen će Vam dati lekar koji ima iskustva u davanju ove vrste lekova. Proverite sa Vašim lekarom ili sestrom ako niste sigurni.

    Kako se lek Rapifen upotrebljava

  4. MOGUĆA NEŽELJENA DEJSTVA LEKA


    Kao svi lekovi, Rapifen može izazvati neželjena dejstva, iako se ona ne moraju ispoljiti kod svih. Neželjena dejstva se uglavnom javljaju tokom sna. Vaš lekar će pratiti moguću pojavu neželjenih dejstava tokom operacije.


    Veoma često (češće od 1 na 10 pacijenata koji primaju lek):

  5. KAKO ČUVATI LEK Rapifen


    Lek držati van vidokruga i domašaja dece!


    Rapifen treba čuvati u kontrolisanom (obezbeđenom) delu bolničke apoteke. Ovaj lek ne zahteva specijalne uslove čuvanja. Čuvati na temperaturi do 30°C. Rapifen ampule su namenjene isključivo za jednokratnu upotrebu. Neiskorišćeni sadržaj treba uništiti u skladu sa važećim propisima.


    Kada se Rapifen primenjuje, može biti pomešan sa:


  6. DODATNE INFORMACIJE


Šta sadrži lek Rapifen


Aktivna supstanca leka Rapifen je alfentanil -hidrohlorid. Svaki mililitar (mL) sadrži 500 mikrograma alfentanila (u obliku hidrohlorida).

Pomoćne supstance su natrijum hlorid i voda.


Kako izgleda lek Rapifen i sadržaj pakovanja


Izgled: bistar, bezbojan rastvor, bez vidljivih onečišćenja.


Lek Rapifen se pakuje u providnim staklenim ampulama; kutija sa 50 ampula po 10mL (0,5mg/mL)


Noslac dozvole i proizvođač


Nosilac dozvole:

JANSSEN CILAG KFT-PREDSTAVNIŠTVO, Beograd- Novi Beograd, Omladinskih brigada 88b Proizvođač:

GlaxoSmithKline Manufacturing S.p.A., Strada Provinciale Asolana N. 90 (loc San Polo), 43056 Torrile

(PR), Italy




dužeg poluvremena eliminacije leka Rapifen kod ovih grupa pacijenata (u ovom slučaju rastvori mogu biti od pomoći).


Kod pacijenata koji spontano dišu, početna doza koja se daje u bolusu treba da se primeni polako, tako da davanje leka traje oko 30 sekundi (lek se može dati i u nekom od navedenih rastvora).


Nakon intravenske primene, kod odraslih pacijenata koji nisu primili premedikaciju, može se očekivati da će 1 mL leka Rapifen postići maksimalni efekat za 90 sekundi i da će obezbediti analgeziju u trajanju od 5-10 minuta. Periodi bolnijih stimulusa mogu se prevazići primenom malih dodatnih doza leka Rapifen. Za intervencije koje duže traju, neophodna je primena dodatnih doza leka Rapifen.


Kod pacijenata koji su na veštačkoj ventilaciji, poslednju dozu alfentanila ne treba davati u poslednjih 10 minuta hirurške intervencije, da bi se izbegla postoperativna respiratorna depresija nakon završetka hiruske intervencije.


Kod pacijenata koji se podvrgavaju dužim hiruškim intervencijama, a nalaze se na veštačkoj ventilaciji, Rapifen se može davati u infuziji brzinom od 0,5-1 mikrograma/kg/min. Odgovarajuće koncentracije alfentanila u plazmi mogu se postići brzo, jedino ukoliko se pre infuzije primeni i doza leka od 50-100 mikrograma/kg u bolusu ili u brzoj infuziji od 10 min.


Niže doze mogu odgovarati, na primer, gerijatrijskim pacijenatima ili pacijenatima kod kojih se anestezija postiže dodavanjem i drugih sredstava.


Infuziju alfentanila treba prekinuti do 30 minuta pre predviđenog kraja operacije.


Povećanje brzine infuzije može usporiti oporavak pacijenta od anestezije. Ukoliko je u toku perioda bolnih stimulusa neophodno dodavanje anestetika, za to je najbolje koristiti dodatne doze leka Rapifen (1-2 mL) u bolusu ili niske koncentracije isparljivih agenasa u kraćem vremenskom periodu.


Pacijentima sa ozbiljnim opekotinama koji se pripremaju za previjanje i slično, davane su doze od 18-28 mikrograma/kg/min za vremenski period do 30 minuta, bez potrebe za veštačkom ventilacijom. U hirurškim intervencijama na srcu, u kojima je Rapifen korišćen kao jedini anestetik, korišćene su doze u rasponu od 12-50 mg/h.


Pedijatrijski pacijenti


Oprema za veštačku ventilaciju treba biti dostupna za upotrebu kod dece svih uzrasta, čak i za kratke intervencije kod dece koja spontano dišu.


Podaci koji se odnose na upotrebu kod dece, naročito one starosti od 1 meseca do 1 godine, ograničeni su (videti deo 5.2).


Novorođenčad (0-27 dana): Farmakokinetički parametri su veoma promenljivi kod novorođenčadi, naročito kod prevremeno rođenih. Klirens i vezivanje za proteine plazme su niži i mogu biti potrebne niže doze alfentanila. Novorođenčad treba pažljivo pratiti i u zavisnosti od odgovora


titrirati dozu alfentanila.


Odojčad i mala deca (28 dana do 23 meseca): Klirens može biti viši kod odojčadi i male dece u poređenju sa odraslim osobama. Za održavanje analgezije, može biti potrebno povećanje brzine infuzije alfentanila.


Deca (2 do 11 godina): Klirens može biti neznatno viši i može biti potrebno povećanje brzine infuzije.


Adolescenti: Farmakokinetika alfentanila kod adolescenata je slična onoj kod odraslih i nisu potrebne specijalne preporuke pri doziranju.


Preporuke za doziranje kod pedijatrijskih pacijenata


Zbog velike varijabilnosti u odgovoru na alfentanil kod mlađe dece teško je dati preporuke za doziranje u ovoj starosnoj populaciji. Kod starije dece se bolus doza od 10 do 20 mikrograma /kg alfentanila za uvođenje u anesteziju (tj. kao dodatak propofolu ili inhalacionom anestetiku) ili za analgeziju smatra odgovarajućom. Mogu se primeniti dodatne bolus injekcije od 5 do 10 mikrograma/kg alfentanila, u odgovarajućim intervalima.


Za održavanje analgezije tokom hiruške intervencije kod dece, može se primeniti Rapifen u infuziji brzinom od 0,5 do 2 mikrograma/kg/min. Doza mora biti titrirana ka višim ili nižim dozama u zavisnosti od potreba svakog pacijenta. Kada se primenjuje istovremeno sa intravenskim anestetikom, preporučena doza je približno 1 mikrogram/kg/min.


Može postojati veći rizik od nastanka respiratornih komplikacija i ukočenosti mišića kada se alfentanil primenjuje kod novorođenčadi i veoma male dece. Neophodne su predostrožnosti nabrojane u delu 4.4.


    1. Kontraindikacije


      Opstruktivna bolest pluća ili respiratorna depresija, ako pacijenti nisu na veštačkoj ventilaciji. Istovremeno uzimanje inhibitora monominooksidaze ili dve nedelje nakon prestanka uzimanja istih.

      U toku porođaja ili pre presecanja pupčane vrpce tokom carskog reza, zbog mogućeg nastanka respiratorne depresije kod novorođenčeta.


      Pacijenti sa poznatom preosetljivošću na alfentanil i druge morfinomimetike.


    2. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka


      Upozorenja:


      Nakon primene leka Rapifen može doći do pada krvnog pritiska. Ovaj efekat leka može biti mnogo snažniji kod hipovolemičnih pacijenata ili kod pacijenata koji istovremeno dobijaju sedative. Potrebno je preduzeti odgovarajuće mere da bi se održao stabilan krvni pritisak.


      Značajna respiratorna depresija praćena gubitkom svesti će se pojaviti nakon primene leka Rapifen u dozi preko 1 mg i dozno je zavisna. Ovaj i drugi farmakološki efekti leka Rapifen su obično kratkotrajni i mogu se otkloniti primenom specifičnih opioidnih antagonista (na primer, naloksona). Dodatne doze antagonista mogu biti neophodne zbog toga što respiratorna depresija može trajati duže od dužine dejstva opioidnih antagonista.


      Kao i drugi opioidi, alfentanil može izazvati bradikardiju, koja može biti jaka i nagla, ali se može neutralisati primenom atropina. Posebne mere treba preduzeti nakon upotrebe lekova koji mogu oslabiti srce ili povećati vagusni tonus, kao što su anestetici ili beta blokatori, jer oni mogu predisponirati nastanak bradikardije ili hipotenzije. U tom slučaju treba pažljivo pratiti brzinu srčanog rada i krvni pritisak. Ukoliko se javi bradikardija ili pad krvnog pritiska, potrebno je preduzeti odgovarajuće mere.


      Pojava srčanog zastoja nakon bradikardije je do sada prijavljivana veoma retko, i to kod pacijenata koji nisu dobili atropin. Zbog toga se preporučuje da antiholinergički lek bude pripremljen za primenu.


      Mere opreza:


      Kod starih i slabih pacijenata preporučuje se smanjenje doze leka. Kod pacijenata koji boluju od hipotireoidizma, plućnog oboljenja, alkoholizma, oštećenja jetre ili bubrega ili imaju smanjenu respiratornu rezervu, dozu leka treba titrirati oprezno, a može biti neophodno i produženo postoperativno praćenje pacijenta.


      Kod pacijenata koji su na hroničnoj terapiji opioidima ili kod pacijenta za koje u anamnezi postoje podaci o zloupotrebi opioida, može biti potrebna primena veće doze leka.


      Rapifen može tokom indukcije anestezije izazvati rigidnost mišića. Rigidnost, koja može zahvatiti i torakalne mišiće, može se izbeći primenom sledećih mera:


      • sporim intravenskom injekcijom leka (to je obično dovoljno za niže doze);


      • davanjem benzodiazepina u premedikaciji;


      • primenom mišićnih relaksanasa neposredno pre davanja leka Rapifen. Mogu se javiti ne-epileptički (mio-) klonički pokreti.

        Kao i kod drugih jakih opioida duboka analgezija je praćena značajnom respiratornom depresijom, koja može trajati ili se ponovo pojaviti tokom ranog postoperativnog perioda. Pre otpuštanja pacijenta iz intenzivne nege, u postoperativnom periodu, neophodno je pažljivo pratiti pacijente kod


        kojih je primenjena infuzija ili velika doza alfentanila, kako bi bili sigurni da je spontano disanje uspostavljeno i da se održava bez stimulacije. Opremu za reanimaciju i antagoniste narkotika treba uvek imati na raspolaganju. Hiperventilacija tokom anestezije može izmeniti odgovor pacijenta na CO2 i tako uticati na disanje u postoperativnom periodu.


        Kod pacijenata sa povećanim intrakranijalnim pritiskom treba izbegavati brze intravenske injekcije opioida, u bolusu. Kod takvih pacijenata prolazni pad srednjeg arterijskog pritiska je ponekad praćen kratkotrajnim smanjenjem perfuzionog pritiska u mozgu.


        Pedijatrijska populacija


        Može postojati veći rizik od nastanka respiratornih komplikacija kada se alfentanil primenjuje kod novorođenčadi i veoma male dece, nego kada se primenjuje kod starije dece i odraslih. Zbog ovoga, pedijatrijske pacijente treba pažljivo pratiti odmah nakon početka primene alfentanila. Oprema za veštačku ventilaciju mora biti dostupna za upotrebu kod dece svih uzrasta, čak i za kratke intervencije kod dece koja spontano dišu.


        Ukoliko se alfentanil primenjuje kod novorođenčadi i male dece, trebalo bi razmotriti istovremenu primenu miorelaksansa zbog rizika od ukočenosti mišića. Svu decu treba pratiti dovoljno dugo nakon prestanka primene alfentanila kako bi se osigurao povratak spontanog disanja.

        Zbog varijabilne farmakokinetike kod novorođenčadi mogu biti potrebne niže doze alfentanila. Novorođenčad treba pažljivo pratiti i dozu alfentanila titrirati u zavisnosti od odgovora (videti deo 4.2).


        Svaka ampula leka Rapifen (10 mL) sadrži 1.55 mmol natrijuma (35.4 mg). Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.


    3. Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija


      Uicaj leka Rapifen na druge lekove


      U kombinaciji sa alfentanilom, koncentracije propofola u krvi su 17% više nego u odsustvu alfentanila. Istovremena primena alfentanila i propofola može zahtevati niže doze leka Rapifen.


      Uticaj drugih lekova na lek Rapifen


      Alfentanil se u organizmu metaboliše uglavnom preko citohroma P450 3A4. In vitro podaci ukazuju da i drugi snažni inhibitori citohroma P450 3A4 (npr. ketokonazol, itrakonazol, ritonavir) mogu inhibirati metabolizam alfentanila. Na osnovu dostupnih farmakokinetskih podataka, utvrđeno je da se metabolizam alfentanila može inhibirati flukonazolom, eritromicinom, diltiazemom i cimetidinom (poznati inhibitori citohroma P450 3A4). To može povećati rizik od


      produžene ili odložene respiratorne depresije. Istovremena primena takvih lekova sa alfentanilom zahteva poseban nadzor pacijenta; ponekad može biti potrebno smanjiti dozu leka Rapifen.


      Upotreba lekova koji mogu oslabiti srce ili povećati tonus vagusa, kao što su anestetici ili beta blokatori, može predisponirati pojavu bradikardije ili hipotenzije. Bradikardija, a moguće i srčani udar, se mogu pojaviti kada se Rapifen kombinuje sa nevagolitičkim mišićnim relaksansima (miorelaksansima).


      Korišćenje opioida u premedikaciji, barbiturata, benzodiazepina, neuroleptika, halogenih gasova i drugih ne-selektivnih depresora CNS-a može pojačati ili produžiti respiratornu depresiju izazvanu alfentanilom.


      Ako se drugi opijat ili depresor CNS-a koristi zajedno sa alfentanilom, može se očekivati aditivni efekat lekova. Ukoliko su pacijenti primili takve lekove, doze alfentanila treba da budu manje od uobičajenih. S tim u skladu, nakon primene leka Rapifen, doze drugih depresora centralnog nervnog sistema treba smanjiti.


    4. Primena u periodu trudnoće i dojenja


      Mada ni teratogeni ni akutni embriotoksični efekti nisu primećeni u eksperimentima na životinjama, nema dovoljno podataka za procenu rizika kod čoveka. Zato je potrebno razmotriti odnos mogućeg rizika i koristi pre primene ovog leka kod trudnica.


      Ne preporučuje se intravenska primena ovog leka za vreme porođaja (uključujući carski rez), jer alfentanil prolazi kroz placentu, a respiratorni centar fetusa je posebno osetljiv na opioide. Ako se alfentanil ipak primeni, potrebno je da oprema za asistiranu ventilaciju bude dostupna za hitnu primenu, ukoliko bude potrebno. Opioidni antagonist za primenu kod novorođenčeta mora uvek biti dostupan. Poluvreme eliminacije opioidnog antagoniste može biti kraće nego poluvreme eliminacije alfentanila, stoga mora biti razmotrena ponovljena primena opioidnog anatagoniste.


      Alfentanil može dospeti u mleko majke. Zato se ne preporučuje dojenje 24h posle primene alfentanila.


    5. Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama


      Kada je predviđeno rano otpuštanje iz bolnice, pacijenta treba upozoriti da ne upravlja motornim vozilima i da ne rukuje mašinama 24 sata nakon intervencije.


    6. Neželjena dejstva


      Najčešće prijavljivane neželjene reakcije (učestalost ≥10%) su: mučnina i povraćanje. Neželjene reakcije navedene u Tabeli 1 su prijavljivane u toku kliničkih ispitivanja (1157 subjekata) i/ili kao spontane prijave u postmarketinškom periodu.

      Prikazana učestalost prati sledeću konvenciju: Veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1,000 do <1/100), retko (≥1/10,000 do <1/1,000), veoma retko (<1/10,000); i nije poznato (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka iz kliničkih ispitivanja). Neželjene reakcije na lek alfentanil, spontano prijavljene u toku postmarketinškog perioda u svetu, a koje su ispunile granične kriterijume su uključene. Za razliku od kliničkih studija, za spontano prijavljene neželjene reakcije se ne mogu obezbediti precizne učestalosti. Iz tog razloga, učestalost za ove prijave je klasifikovana kao nepoznata.


      Tabela 1

      Neželjene reakcije na lek prijavljene u

      postmarketinškom periodu

      toku kliničkih

      studija i/ili u

      Učestalost

      Sistem organa

      Veoma

      Često

      Povremeno

      Retko

      Nepoznato

      često

      (≥1/100 do

      (≥1/1,000 do

      (≥1/10,000 do

      (≥1/10)

      <1/10)

      <1/100)

      <1/1,000)

      Imunološki

      poremećaji

      Preosetljivost

      (uključujući

      anafilaktičku rekaciju, anafilaktoidnu reakciju i

      urtikariju)

      Psihijatrijski poremećaji

      Euforično raspoloženje

      Agitacija; Plač

      Dezorijentacija


      Poremećaji nervnog sistema

      Poremećaj

      pokreta; Vrtoglavica;

      Sedacija; Diskinezija;

      Glavobolja;

      Somnolencija; Nereaktivnost na

      stimuluse

      Gubitak svesti

      (postoperativni period);

      Konvulzije; Mioklonus

      Poremećaji oka

      Poremećaji

      vida

      Mioza


      Poremećaji srčanog rada i ritma

      Bradikardija;

      Tahikardija;

      Aritmija;

      Smanjeni srčani otkucaji

      Srčani zastoj


      Kardiovaskularni poremećaji, opšti

      Hipotenzija;

      Hipertenzija; Snižen krvni pritisak; Povećan

      Bol u venama


      krvni pritisak


      Respiratorni, torakalni, medijastinalni sistema

      Apnea

      Štucanje;

      Hiperkapnija; Laringospazam; Respiratorna

      depresija (uključujući smrtni ishod)

      Bronhospazam;

      Krvarenje iz nosa

      Zastoj disanja;

      Kašalj


      Poremećaji gastrointestinalnog sistema

      Mučnina ;

      Povraćanje

      Poremećaji na

      nivou kože i potkožnog tkiva

      Alergijski

      dermatitis; Hiperhidroza

      Pruritus

      Eritem; Osip

      Poremećaji

      mišićno-skeletnog vezivnog i

      koštanog tkiva

      Ukočenost

      mišića

      Opšti poremećaji i

      reakcije na mestu primene

      Groznica;

      Bol na mestu primene injekcije; Umor

      Bol

      Povišena

      temperatura

      Povrede, Trovanja

      i Proceduralne komplikacije

      Bol zbog

      same intervencije

      Postoperativna

      uznemirenost; Poremećaj disajnih puteva

      kao komplikacija anestezije; Postoperativna konfuzija

      Neurološki

      poremećaji kao komplikacija anestezije;

      Proceduralne komplikacije; Komplikacija endotrahealne intubacije


      Pedijatrijska populacija


      Očekuje se da učestalost, vrsta i ozbiljnost neželjenih reakcija kod dece bude ista kao kod odraslih, sa izuzetkom sledećeg:


      Blaga do umerena ukočenost mišića je bila često primećena kod novorođenčadi, iako je broj novorođenčadi uključenih u kliničke studije bio mali. Ozbiljna ukočenost i trzaji se mogu javiti manje često i mogu biti praćeni prolaznim poremećajem disanja, naročito pri visokim dozama leka Rapifen ili pri velikoj brzini intravenske injekcije.


    7. Predoziranje



kardiopulmonalnog bajpasa kod pacijenata tokom operacije na otvorenom srcu.


5.2. Farmakokinetički podaci

Alfentanil je sintetski opioid sa farmakološkim efektima µ- agoniste.


Nakon injekcije u bolusu u dozi od 2,4 do 125 mikrograma/kg, koncentracija u plazmi opada trieksponencijalno sa terminalnim poluvremenom eliminacije od oko 90 minuta. Ukupni volumen distribucije varira od 0,4 do 1,0 L/kg, ukazujući na ograničenu distribuciju alfentanila u tkivima. Klirens plazme varira od 3,3 do 8,3 mL/kg/min što pretstavlja oko trećinu protoka plazme kroz jetru, što ukazuje da eliminacija alfentanila ne zavisi od protoka. Budući da samo 0,4% doze biva izlučeno urinom kao neizmenjena aktivna supstanca, eliminacija alfentanila se odvija uglavnom metbolizmom.

Osnovni parametri kod pacijenata podvrgnutih hirurškoj intervenciji su slični istim kod zdravih

dobrovoljaca. Samo u slučaju kada se lek daje kao jedini anestetik u kontinuiranoj infuziji više od oko 5 sati klirens alfentanila se redukuje što rezultuje poluvremenom u plazmi od oko 200 minuta, volumen distribucije se ne menja značajnije.

Vezivanje alfentanila za proteine plazme iznosi 92%, uglavnom zbog jakog vezivanja za alfa 1 kiseli glikoprotein (protein akutne faze). Rapifen se ne vezuje za ćelije krvi. Farmakokinetika je uporediva kod pacova, pasa i čoveka. Poluvreme eliminacije kod starijih je duže nakon intravenske bolus primene.


Specijalne populacije pacijenata

Pedijatrijska populacija pacijenata


Podaci o farmakokinetici kod dece su ograničeni. Vrednosti farmakokinetičkih parametara su prikazane u sledećoj tabeli:


Farmakokinetički parametri alfentanila u pedijatrijskoj populaciji

t1/2β (h)


CL (mL/kg/min)

Vd (L/kg)

Prevremeno rođene bebe (0-27 dana) Gestaciona starost 25-40 nedelja; n=68


0.7-8.8


0.9-8.4


0.3-1.2

Novorođenčad (0-27 dana)

Gestaciona starost 35-41 nedelja, n=18


4.1-5.5


1.7-3.2


0.5-0.8

Odojčad i mala deca

0.9-1.2

7.7-13.1

0.4-1.1



Natrijum hlorid Voda za injekcije


    1. Inkompatibilnost


      Videti odeljak 4.2.


    2. Rok upotrebe


      5 godina.


    3. Posebne mere upozorenja pri čuvanju


      Čuvati na bezbednom mestu. Čuvati na temperaturi do 30°C.


    4. Priroda i sadržaj kontaktne ambalaže


      50 ampula od bezbojnog stakla (Ph.Eur., Tip I), zapremine 10 mL.


    5. Uputstvo za upotrebu/rukovanje


UPUTSTVO ZA RUKOVANJE

UPUTSTVO ZA OTVARANJE (ONE-POINT-CUT) AMPULE

Postaviti telo ampule između palca i kažiprsta, tako da je vrh ampule slobodan, a označena tačka okrenuta ka Vama.


Palcem i kažiprstom druge ruke uhvatite vrh ampule, tako da kažiprst bude postavljen iza vrata ampule, a palac na označenoj tački, paralelno sa identifikacionim prstenovima u boji.

Držeći palac na tački, naglo prelomite vrh ampule, istovremeno držeći čvrsto telo ampule u drugoj ruci.


Početna stranica


A   B   C   D   E   F   G   H   I   J   K   L   M   N   O   P   Q   R   S   T   U   V   W   X   Y   Z