Herceptin


UPUTSTVOZA LEK


Herceptin®, rastvor za injekciju, 600 mg/5 mL, Pakovanje: bočica staklena, 1 x 5 mL


Proizvođač: F.Hoffmann-La Roche Ltd


Adresa: Grenzacherstrasse 124, Bazel, Švajcarska

Podnosilac zahteva: Roche d.o.o.

Adresa: Milutina Milankovića 11a, 11070 Novi Beograd, Srbija


Zaštićeno ime, jačina, farmaceutski oblik

Herceptin®, 600 mg/5 mL, rastvor za injekciju


INN trastuzumab


Za lekove koji se izdaju samo uz lekarski recept


Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da koristite ovaj lek.


U ovom uputstvu pročitaćete:


  1. Šta je lek Herceptin i čemu je namenjen

  2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Herceptin

  3. Kako se upotrebljava lek Herceptin

  4. Moguća neželjena dejstva

  5. Kako čuvati lek Herceptin

  6. Dodatne informacije


  1. ŠTA JE LEK HERCEPTIN I ČEMU JE NAMENjEN


    Lek Herceptin sadrži aktivnu supstancu trastuzumab, što je humanizovano monoklonsko antitelo.

    Monoklonska antitela se vezuju za specificne proteine ili antigene. Trastuzumab se selektivno vezuje za antigen koji se naziva receptor 2 humanog epidermalnog faktora rasta (HER2). HER2 se nalazi u velikim količinama na površini nekih ćelija raka, gde stimuliše njihov rast. Kada se Herceptin veže za HER2, on zaustavlja rast takvih ćelija i uzrokuje njihovu smrt.


    Vaš lekar može da Vam propiše lek Herceptin za lečenje raka dojke ukoliko:

  2. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK HERCEPTIN


    Lek Herceptin ne smete koristiti:


  3. KAKO SE UPOTREBLJAVA LEK HERCEPTIN


    Pre početka terapije, Vaš lekar će odrediti zastupljenost HER2 u Vašem tumoru. Lekom Herceptin će biti lečeni samo pacijenti sa velikom zastupljenošću HER2. Herceptin bi trebalo da primenjuje samo lekar ili medicinska sestra.


    Postoje dva različita oblika (formulacije) leka Herceptin:

  4. MOGUĆA NEŽELjENA DEJSTVA


    Kao i svi lekovi, Herceptin može uzrokovati neželjena dejstva, iako se ona ne javljaju kod svih pacijenata. Neka od tih neželjenih dejstava mogu biti ozbiljna i zahtevati hospitalizaciju.


    Tokom primene infuzije Herceptina, mogu se razviti neželjene reakcije kao što su drhtavica, povišena telesna temperatura i drugi simptomi slični gripu. Oni se javljaju veoma često (mogu se javiti kod više od 1 na 10 osoba). U druge reakcije na infuziju spadaju: osećaj mučnine, povraćanje, bol, povećana mišićna tenzija, podrhtavanje mišića, glavobolja, vrtoglavica, disajne tegobe (uključujući i zviždanje u grudima), povišen ili snižen krvni pritisak, poremećaji srčanog ritma (lupanje srca, nepravilan ili ubrzan rad srca), oticanje lica i usana, ospa i umor. Neki od ovih simptoma mogu biti ozbiljni, i neki pacijenti su preminuli (videti deo 2. “Kada dobijate lek Herceptin, posebno vodite računa”).


    Za vreme primene leka i najmanje 6 sati nakon početka prve primene kao i 2 sata nakon početka sledećih primena bićete pod nadzorom zdravstvenog radnika.


    Srčani problemi ponekad mogu da se jave u toku terapije i povremeno po završetku terapije i mogu biti ozbiljni. Oni obuhvataju slabljenje srčanog mišića koje može da dovede do srčane slabosti, upale srčane maramice (npr. otečena, crvena, vrela i bolna) i poremećaja srčanog ritma. To može da dovede do simptoma kao što su:

  5. KAKO ČUVATI LEK HERCEPTIN


    Lek čuvati van vidokruga i domašaja dece.

    Nijedan lek nemojte odlagati u otpadne vode ili kućni otpad. Pitajte svog lekara kako da odložite lekove koje više ne koristite. Ove mere pomoći će u zaštiti životne okoline.


    Rok upotrebe


    18 meseci.


    Ne koristite ovaj lek posle isteka roka upotrebe navedenog na bočici i kutiji iza oznake „Rok upotrebe“. Rok upotrebe odnosi se na poslednji dan navedenog meseca.


    Kada se bočica otvori, rastvor treba odmah da se upotrebi.


    Nemojte koristiti ovaj lek ako primetite prisustvo suspendovanih čestica ili promenu boje pre primene.


    Čuvanje


    Čuvati lek u frižideru (2°C – 8°C). Ne sme se zamrzavati. Bočicu čuvati u spoljašnjem pakovanju radi zaštite od svetlosti.


  6. DODATNE INFORMACIJE


Šta sadrži lek Herceptin



Kako izgleda lek Herceptin i sadržaj pakovanja

Herceptin, rastvor za injekciju je bezbojan do žućkast, bistar do opalescentan rastvor.


Unutrašnje pakovanje leka Herceptin, rastvor za injekciju je staklena bočica sa sigurnosnim zatvaračem od butil gume koja sadrži 5 mL rastvora (600 mg trastuzumaba).

Spoljnje pakovanje je kartonska kutija koja sadrži jednu bočicu.


Nosilac dozvole i Proizvođač Nosilac dozvole:

Roche d.o.o.

Milutina Milankovića 11a Novi Beograd

Srbija


Proizvođač:

F. Hoffmann-La Roche, Ltd.

Grenzacherstrasse 124 Bazel

Švajcarska


Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart 2014.


Režim izdavanja leka:


Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.


Broj i datum dozvole:

515-01-06473-13-001 od 26.05.2014.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ SLEDEĆE INFORMACIJE SU NAMENJENE ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM RADNICIMA


Terapijske indikacije


Karcinom dojke


Metastatski karcinom dojke


Herceptin je indikovan za lečenje odraslih pacijenata sa HER2 pozitivnim metastatskim karcinomom dojke:



Herceptin treba davati samo onim pacijentima s metatstatskim ili ranim karcinomom dojke čiji tumor ima povećanu ekspresiju HER2 ili HER2 gensku amplifikaciju utvrđenu preciznom i validiranom metodom (videti delove Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka).


Doziranje i način primene


Pre početka lečenja lekom Herceptin obavezno je testiranje HER2 (videti delove Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka). Lečenje lekom Herceptin može započeti samo lekar koji ima iskustva u primeni citotoksične hemioterapije (videti deo Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka) i treba da ga primenjuje samo zdravstveni radnik.


Važno je proveriti oznake proizvoda kako bi se utvrdilo da pacijent prima ispravnu formulaciju (intravenska ili supkutana fiksna doza), kao što je propisano. Supkutana formulacija leka Herceptin nije predviđena za intravensku primenu i treba da se primenjuje samo putem supkutanog ubrizgavanja.

Trenutne informacije o prelasku sa jedne formulacije na drugu su ograničene.


Doziranje


Preporučena doza za supkutanu formulaciju je 600 mg/5 mL bez obzira na telesnu masu pacijenta. Nije potrebna inicijalna udarna doza. Preporučena doza primenjuje se supkutano u toku 2-5 minuta na svake tri sedmice.


U pivotalnom kliničkom ispitivanju (BO22227) supkutana formulacija leka Herceptin primenjena je u sklopu neoadjuvantnog/adjuvantnog lečenja kod pacijenata sa ranim karcinomom dojke. Preoperativni hemioterapijski režim sastojao se od docetaksela (75 mg/m²) praćenog sa FEC (5-fluorouracil, epirubicin i ciklofosfamid) u strandardnoj dozi.


Za hemioterapijsko kombinovano doziranje videti deo Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka.


Trajanje lečenja

Pacijenti sa metastatskim karcinomom dojke treba da se leče lekom Heceptin do progresije bolesti. Pacijenti sa ranim karcinomom dojke treba da se leče lekom Herceptin godinu dana ili do povratka bolesti, šta god prvo nastupi.


Smanjenje doze

U toku kliničkih ispitivanja doza leka Herceptin nije bila smanjivana. Lečenje može da se nastavi u toku perioda reverzibilne mijelosupresije izazvane hemioterapijom, ali pacijenti u tom periodu moraju pažljivo da se nadziru radi blagovremenog uočavanja komplikacija neutropenije. Za informacije o smanjenju ili odgađanju doze paklitaksela, docetaksela ili inhibitora aromataze pogledati Sažetak karakteristika leka za ove lekove.


Ako ejekciona frakcija leve komore (LVEF) opadne za 10 istisnih jedinica (EF) ispod početne vrednosti i na manje od 50%, treba obustaviti primenu leka Herceptin i ponoviti procenu LVEF u roku od približno 3 sedmice. Ako se LVEF ne poboljša ili se dodatno smanji, ili dođe do simptomatske kongestivne srčane insuficijencije (CHF), treba ozbiljno razmotriti prekid terapije lekom Herceptin, osim ako se ne proceni da korist primene prevazilazi mogući rizik. Sve takve pacijente treba uputiti na kardiološki pregled i pratiti.


Propuštene doze

Ako pacijent propusti dozu supkutane formulacije leka Herceptin, preporučuje se da sledeću dozu od 600 mg (tj. propuštenu dozu) primi što je pre moguće. Pauza između primanja supkutane formulacije leka Herceptin ne treba da bude kraća od tri sedmice.


Posebne populacije

Nisu sprovedena detaljna farmakokinetička ispitivanja kod starijih pacijenata niti kod pacijenata sa narušenom funkcijom bubrega ili jetre. Ali, farmakokinetičkom populacijskom analizom nije dokazano da starosno doba i smanjena funkcija bubrega utiču na raspoloživost trastuzumaba.


Pedijatrijska populacija

Ne postoji relevantna upotreba leka Herceptin kod pedijatrijske populacije. Način primene

Doza od 600 mg treba da se primeni kao supkutana injekcija u trajanju od samo 2-5 minuta. Injekcija treba da se daje naizmenično u levo i desno bedro. Nova injekcija treba da se da najmanje 2,5 cm od starog mesta i nikada u oblasti gde je koža crvena, pomodrela, meka ili čvrsta. U toku lečenja supkutanom formulacijom leka Herceptin, injekcije drugih lekova koji se primenjuju supkutano treba po mogućstvu davati na drugim mestima. Pacijente treba nadzirati šest sati nakon prve injekcije i dva sata nakon narednih injekcija zbog znakova ili simptoma reakcija povezanih sa primenom (videti delove Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Neželjena dejstva).


Za uputstva u vezi sa upotrebom i postupanjem sa supkutanom formulacijom leka Herceptin pogledati deo

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka.


Kontraindikacije

terapija kiseonikom.


Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

U cilju poboljšanja sledljivosti bioloških lekova, zaštićeni naziv primenjenog proizvoda treba jasno da se zabeleži (ili navede) u dokumentaciji pacijenta.


Testiranje HER2 mora da se sprovede u specijalizovanoj laboratoriji koja može da obezbedi odgovarajuću proveru valjanosti (validaciju) postupaka testiranja (videti deo Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka).


Trenutno nema dostupnih podataka dobijenih kliničkim ispitivanjima o ponovnom lečenju lekom Herceptin pacijenata koji su već bili lečeni lekom Herceptin u sklopu adjuvantnog lečenja.


Srčana disfunkcija


Opšta zapažanja


Kod pacijenata lečenih lekom Herceptin postoji povećan rizik od nastanka kongestivne srčane insuficijencije (prema klasifikaciji udruženja New York Heart Association [NYHA] klasa II-IV) ili asimptomatske srčane disfunkcije. To je primećeno kod pacijenata koji su primali samo Herceptin ili Herceptin u kombinaciji sa paklitakselom ili docetakselom, naročito posle hemioterapije koja je sadržavala antracikline (doksorubicin ili epirubicin). Takve srčane disfunkcije mogu biti umerene do teške i mogu uzrokovati smrt (videti deo Neželjena dejstva). Osim toga, potreban je oprez kod lečenja pacijenata sa povećanim rizikom za pojavu srčanih bolesti kao što su hipertenzija, dokazana bolest koronarnih arterija, kongestivna srčana insuficijencija, LVEF <55%, starija životna dob.


Pre lečenja lekom Herceptin, svi pacijenti moraju da prođu osnovni klinički pregled srca koji uključuje uzimanje anamneze, fizički pregled i EKG, ehokardiogram, i/ili radionuklidnu ventrikulografiju (MUGA) ili magnetnu rezonancu, a naročito oni pacijenti koji su prethodno primali antracikline i ciklofosfamide (AC). Praćenje može da pomogne prepoznavanju pacijenata kod kojih se razvijaju srčane tegobe. Kardiološki pregled, obavljen u sklopu početnog pregleda, treba ponavljati svaka 3 meseca u toku lečenja i svakih 6 meseci i posle prestanka lečenja dok ne prođe 24 meseca od poslednjeg primanja leka Herceptin.

Pre donošenja odluke o lečenju lekom Herceptin treba napraviti pažljivu procenu koristi i rizika.


Pošto prosečno vreme poluraspada trastuzumaba iznosi približno 28-38 dana, trastuzumab može da cirkuliše do 27 sedmica nakon prestanka lečenja lekom Herceptin. Kod pacijenata koji primaju antracikline nakon prestanka primene leka Herceptin postoji povećan rizik od srčanih tegoba. Ako je moguće, lekari treba da izbegavaju lečenje zasnovano na atraciklinu u periodu do 27 sedmica nakon prestanka primene leka Herceptin. Ako se antraciklini koriste, srčane funkcije kod pacijenta moraju se pažljivo pratiti.


Kod bolesnika kod kojih posle početnog pregleda postoje sumnje na kardiovaskularne bolesti treba razmotriti formalnu kardiološku procenu. Kod svih pacijenata treba pratiti srčane funkcije u toku lečenja (npr. svakih 12 sedmica). Praćenje može da pomogne prepoznavanju pacijenata kod kojih se razvijaju srčane tegobe. Za pacijente kod kojih se javi asimptomatska srčana disfunkcija mogu biti korisni češći pregledi (npr. svakih 6 do 8 sedmica). Ako se kod pacijenta primeti kontinuirano smanjenje funkcije leve komore, ali i dalje asimptomatsko, lekar bi trebalo da razmotri prekid terapije lekom Herceptin ukoliko se ne primećuje nikakva klinička korist od nje.


Sigurnost nastavka ili ponovne primene leka Herceptin kod pacijenata koji su imali srčane tegobe nije prospektivno istražena. Ako LVEF opadne za 10 istisnih jedinica ispod početne vrednosti i na manje od 50%, treba obustaviti terapiju i ponoviti procenu LVEF u roku od približno 3 sedmice. Ako se LVEF ne poboljša ili se dodatno smanji, ili dođe do simptomatske kongestivne srčane insuficijencije, treba ozbiljno razmotriti prekid terapije lekom Herceptin, osim ako se ne proceni da koristi primene prevazilaze mogući rizik. Sve takve pacijente treba uputiti na kardiološki pregled i pratiti.


Ako se u toku lečenja lekom Herceptin pojavi simptomatska srčana disfunkcija, moraju se primeniti standardni lekovi koji se propisuju u tu svrhu. Kod najvećeg broja pacijenata kod kojih se razvije srčana disfunkcija ili asimptomatska srčana disfunkcija u pivotalnim kliničkim ispitivanjima došlo je do poboljšanja nakon primene standardnog lečenja srčane disfunkcije koje čine inhibitor angiotenzin konvertirajućeg enzima (ACE) ili blokator angiotenzin receptora (ARB) i beta blokator. Većina pacijenata sa simptomima srčanih tegoba i dokazom kliničke koristi od lečenja lekom Herceptin nastavila je terapiju bez pojave dodatnih kliničkih srčanih reakcija.


Metastatski karcinom dojke


Herceptin i antraciklini ne treba da se daju istovremeno u kombinaciji u sklopu lečenja metastatskog karcinoma dojke.


Kod pacijenata sa metastatskim karcinomom dojke koji su prethodno primili antracikline takođe postoji rizik od razvijanja srčanih tegoba prilikom primene terapije lekom Herceptin, iako je taj rizik manji od rizika kod istovremene upotrebe leka Herceptin i antraciklina.


Rani karcinom dojke


Kod pacijenata sa ranim karcinomom dojke, kardiološki pregled, obavljen u sklopu početnog pregleda, treba


ponavljati svaka 3 meseca u toku lečenja i svakih 6 meseci i posle prestanka lečenja dok ne prođe 24 meseca od poslednjeg primanja leka Herceptin. Kod pacijenata koji primaju hemioterapiju koja sadrži antracikline, preporučuje se dodatno praćenje koje treba da se obavlja jednom godišnje do isteka 5 godina od poslednje primene leka Herceptin, ili duže ako se primeti kontinuirano smanjenje LVEF.


Pacijenti sa istorijom infarkta miokarda, anginom pektoris koja zahteva medicinsko lečenje, istorijom ili postojećom kongestivnom srčanom insuficijencijom (NYHA II-IV), LVEF < 55%, drugom kardiomiopatijom, srčanom aritmijom koja zahteva medicinsko lečenje, kliničkom ozbiljnom srčanom valvularnom bolešću, loše kontrolisanom hipertenzijom (hipertenzija kontrolisana standardnim medicinskim lečenjem je prihvatljiva), i hemodinamski značajnom perikardijalnom efuzijom bili su isključeni iz pivotalnih ispitivanja sa lekom Herceptin za adjuvantno i neoadjuvantno lečenje ranog karcinoma dojke i zato se ova terapija ne može preporučiti kod takvih pacijenata.


Adjuvantno lečenje


Herceptin i antracikline ne treba primenjivati istovremeno u adjuvantnom lečenju.


Kod pacijenata sa ranim karcinomom dojke zabeležena je povećana incidenca simptomatskih i asimptomatskih kardioloških događaja kada je Herceptin (intravenska formulacija) primenjen posle hemioterapije koja uključuje atracikline u poređenju sa režimom bez antraciklina sa docetakselom i karboplatinom, a bila je još izraženija kada je Herceptin (intravenska formulacija) primenjen istovremeno sa taksanom nego kada je primenjen posle taksana. Bez obzira na režim koji se koristio, većina simptomatskih srčanih događanja pokazala se u toku prvih 18 meseci. U jednom od 3 sprovedena pivotalna ispitivanja u kojima je bilo raspoloživo srednje vreme praćenja od 5,5 godina (BCIRG006), zabeleženo je kontinualno povećanje u kumulativnoj stopi simptomatskih srčanih ili LVEF reakcija (do 2.37 %) kod pacijenata koji su primali Herceptin istovremeno sa taksanom posle terapije antraciklinom, u odnosu na približno 1% u dve komparativne grupe ispitanika (antraciklin sa ciklofosfamidom posle čega sledi taksan, i taksan, karboplatin i Herceptin).


Faktori rizika za srčane reakcije identifikovani u četiri velika adjuvantna ispitivanja obuhvatili su stariju životnu dob (> 50 godina), nizak LVEF (<55%) na početku lečenja, pre ili posle uvođenja terapije sa paklitakselom, smanjenje LVEF za 10-15 jedinica, i prethodnu ili istovremenu upotrebu antihipertenziva. Kod pacijenata koji su primali Herceptin posle završene adjuvantne hemioterapije, rizik od srčane disfunkcije bio je povezan sa većom kumulativnom dozom antraciklina primljenom pre početka terapije sa lekom Herceptin i indeksom telesne mase

(ITM) >25 kg/m2.


Neoadjuvantno-adjuvantno lečenje


Kod pacijenata sa ranim karcinomom dojke koji su kandidati za neoadjuvantno-adjuvantno lečenje, Herceptin treba da se primenjuje istovremeno sa antraciklinima samo kod pacijenata koji nikada ranije nisu primali hemioterapiju i samo u režimima sa niskim dozama antraciklina, odnosno sa maksimalnim kumulativnim dozama doksorubicina od 180 mg/m2 ili epirubicina od 360 mg/m2.


Ako su pacijenti bili lečeni istovremno u punom ciklusu sa niskodoznim antraciklinima i lekom Herceptin u sklopu neoadjuvantnog lečenja, posle operacije ne treba primenjivati dodatnu citotoksičnu hemioterapiju. U ostalim situacijama, odluka o potrebi primene dodatne citotoksične hemioterapije donosi se na osnovu individualnih faktora.


Iskustvo istovremene primene trastuzumaba sa režimima niskih doza antraciklina trenutno je ograničeno na dva


klinička ispitivanja. Herceptin je bio primenjen istovremeno sa neoadjuvantnom hemioterapijom koja je obuhvatala tri do četiri ciklusa antraciklina (kumulativna doza doksorubicina od 180 mg/m2 ili epirubicina od 300 mg/m2). Incidencija simptomatske srčane disfunkcije bila je niska u grupama ispitanika koji su primali Herceptin (do 1.7 %).


Kliničko iskustvo ograničeno je za pacijente iznad 65 godina starosti. Reakcije vezane za primenu

Poznato je da se kod upotrebe supkutane formulacije leka Herceptin javljaju reakcije vezane za primenu. Za smanjenje rizika od takvih reakcija može se primeniti premedikacija.


Premda u kliničkim ispitivanjima sa supkutanom formulacijom leka Herceptin nisu zabeležene ozbiljne reakcije vezane za primenu, uključujući dispneju, hipotenziju, zviždanje, bronhospazam, tahikardiju, smanjenu zasićenost kiseonikom i respiratorni distres, treba biti oprezan pošto su one povezane sa intravenskom formulacijom. Zbog moguće pojave tih reakcija pacijenti treba da se prate šest sati posle prve injekcije i dva sata posle narednih injekcija. Mogu se lečiti analgetikom/antipiretikom kao što je meperidin ili paracetamol, ili antihistaminikom kao što je difenhidramin. Ozbiljne reakcije na intravensku primenu leka Herceptin uspešno su lečene suportivnom terapijom kao na primer kiseonikom, beta-agonistima i kortikosteroidima. U retkim slučajevima su te reakcije bile povezane s kliničkim tokom koji je imao smrtni ishod. Pacijenti koji u mirovanju imaju dispneju uzrokovanu komplikacijama uznapredovale maligne bolesti i prateće bolesti mogu biti izloženi povećanom riziku od reakcija vezanih za primenu sa smrtnim ishodom. Prema tome, ti pacijenti ne smeju da se leče lekom Herceptin (videti deo Kontraindikacije).


Plućni događaji

Preporučuje se oprez pri upotrebi supkutane formulacije leka Herceptin pošto su ozbiljne plućne reakcije zabeležene pri upotrebi intravenske formulacije nakon stavljanja leka u promet (videti deo Neželjena dejstva). Te reakcije su ponekad imale smrtan ishod i mogu se javiti kao deo reakcije na infuziju ili sa odloženim dejstvom. Osim toga, zabeleženi su slučajevi intersticijalne bolesti pluća uključujući plućne infiltrate, akutni respiratorni distres

sindrom, pneumoniju, pneumonitis, pleuralni izliv, respiratorni distres, akutni plućni edem i respiratornu insuficijenciju. Faktori rizika povezani sa intersticijalnom bolešću pluća uključuju prethodnu ili istovremenu terapiju sa drugim antineoplastičnim terapijama za koje se zna da su povezane sa tim, kao što su terapije taksanom, gemcitabinom, vinorelbinom i zračenjem. Pacijenti koji imaju dispneju u mirovanju zbog komplikacija uznapredovale maligne bolesti i pratećih bolesti, mogu biti izloženi povećanom riziku od plućnih reakcija. Prema tome, ti pacijenti ne smeju da se se leče lekom Herceptin (videti deo Kontraindikacije). Oprez je potreban i u slučaju pneumonitisa, naročito kod pacijenata koji se istovremeno leče taksanima.


Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Nisu sprovedena formalna ispitivanja interakcija sa drugim lekovima. Na osnovu rezultata populacione farmakokinetičke analize, u kliničkim ispitivanjima nisu primećene klinički značajne interakcije sa lekovima koji se uzimaju istovremeno (HO407g, HO551g, HO649g, i HO648g).


Uticaj trastuzumaba na farmakokinetiku drugih antineoplastičnih agensa


Farmakokinetički podaci iz kliničkog ispitivanja BO15935 i M77004 na ženama sa HER2 pozitivnim metastatskim karcinomom ukazuju da izloženost paklitakselu i doksorubicinu (i njihovim glavnim metabolitima


6-α hidroksil-paklitakselu, POH, i doksorubicinolu, DOL) nije promenjena u prisustvu trastuzumaba (udarna doza 8 mg/kg ili 4 mg/kg i.v. posle koje sledi 6 mg/kg svake tri sedmice ili 2 mg/kg i.v. jednom sedmično). Međutim, trastuzumab može da podigne celokupnu izloženost jednog metabolita doksorubicina, (7-deoksi-13 dihidro-doksorubicinona, D7D). Biološka aktivnost D7D i klinički uticaj podizanja nivoa ovog metabolita nije poznat.

Podaci iz kliničkog ispitivanja JP16003 s jednom grupom ispitanika, u kojoj su japanske pacijentkinje sa

metastatskim karcinomom dojke pozitivne na HER2 primale trastuzumab (udarna doza 4 mg/kg i.v. i 2 mg/kg

i.v. jednom sedmično) i docetaksel (60 mg/m2 i.v.) ukazuju da istovremena primena trastuzumaba ne utiče na farmakokinetiku jednokratne doze docetaksela. Kliničko ispitivanje JP19959 bilo je podstudija BO18255

(ToGA) sprovedenog u japanskim bolnicama na muškim i ženskim pacijentima sa uznapredovalim karcinomom želuca radi ispitivanja farmakokinetike kapecitabina i cisplatina kada se primenjuju sa trastuzumabom ili bez njega. Rezultati ove male podstudije pokazali su da istovremena upotreba cisplatina ili istovremena upotreba cisplatina sa trastuzumabom ne utiče na izloženost biološki aktivnim metabolitima (npr. 5-FU) kapecitabina. Međutim, koncentracije samog kapecitabina u kombinaciji sa trastuzumabom bile su veće, a prosečno vreme poluraspada duže. Podaci su takođe pokazali da istovremena upotreba kapecitabina ili istovremena upotreba kapecitabina sa trastuzumabom ne utiče na farmakokinetiku cisplatina.


Uticaj antineoplastičnih agensa na farmakinetiku trastuzumaba


Poređenjem simuliranih serumskih koncentracija trastuzumaba posle monoterapije sa trastuzumabom (udarna doza 4 mg/kg; 2 mg/kg jednom sedmično, i.v.) i primećenih serumskih koncentracija kod japanskih pacijentkinja sa metastatskim karcinomom dojke pozitivnih na HER2 (kliničko ispitivanje JP16003) nije bilo dokaza o farmakokinetičkom uticaju istovremene primene docetaksela na farmakokinetiku trastuzumaba.

Poređenje farmakokinetičkih rezultata iz dva klinička ispitivanja faza II (BO15935 i M77004) i jednog kliničkog ispitivanja faza III (H0648g) u kojima su pacijenti istovremeno lečeni sa lekom Herceptin i paklitakselom i dva klinička ispitivanja faza II u kojima je Herceptin bio primenjen kao monoterapija (W016229 i MO16982) na ženama sa metastatskim karcinomom dojke pozitivnih na HER2 pokazuje da se pojedinačne i prosečne najniže serumske koncentracije razlikuju u okviru ispitivanja i među njima ali da istovremena primena paklitaksela nema očiglednog uticaja na farmakokinetiku trastuzumaba.


Pokazalo se da istovremena primena anastrozola ne utiče na farmakokinetiku trastuzumaba.


Primena u periodu trudnoće i dojenja


Žene u reproduktivnom životnom dobu/ Zaštita od trudnoće

Žene u reproduktivnom dobu treba savetovati da koriste efikasnu zaštitu od trudnoće u toku lečenja lekom Herceptin i još najmanje 7 meseci posle završetka terapije.


Trudnoća

Klinička ispitivanja uticaja na reprodukciju sprovedena su na majmunima Cynomolgus s dozama leka Herceptin do 25 puta većim od sedmične doze održavanja kod ljudi od 2 mg/kg intravenske formulacije leka Herceptin i nisu otkrila dokaze o štetnom uticaju na plodnost ili opasnosti za plod. Primećen je prolaz trastuzumaba kroz posteljicu za vreme ranog (20-50 dan gestacije) i kasnog (120-150 dan gestacije) razvoja ploda. Nije poznato da li Herceptin može da utiče na sposobnost reprodukcije. Budući da rezultati ispitivanja na životinjama ne mogu uvek da se pouzdano prenesu na ljude, primenu leka Herceptin u trudnoći treba izbegavati, osim ukoliko potencijalna korist za majku prevazilazi potencijalni rizik za plod.


Posle stavljanja leka u promet, kod trudnica koje su primale Herceptin zabeleženi su slučajevi prekida rasta i/ili funkcije bubrega kod ploda povezanih sa smanjenom količinom plodove vode (oligohidroamnion), od kojih su neki bili povezani sa smrtnom hipoplazijom pluća kod ploda. Žene koje ostanu u drugom stanju treba upozoriti na mogućnost oštećenja ploda. Ako se trudnica leči lekom Herceptin, poželjno je da je pažljivo prati multidisciplinarni tim lekara.


Dojenje

Ispitivanja sprovedena na majmunima Cynomolgus u periodu dojenja, kojima su davane doze leka Herceptin 25 puta veće od sedmičnih doza održavanja kod ljudi od 2 mg/kg, pokazala su da se trastuzumab izlučuje u mleku. Prisustvo trastuzumaba u serumu novorođenog majmuna nije bilo povezano ni sa kakvim štetnim učinkom na rast i razvoj od rođenja do prvog meseca života. Nije poznato da li se trastuzumab izlučuje u majčino mleko kod ljudi. Budući da se humani IgG1 izlučuje u majčino mleko kod ljudi, a nije poznat mogući štetni učinak na dete, žene ne bi trebalo da doje u toku lečenja lekom Herceptin i sedam meseci nakon primanja poslednje doze.


Plodnost

Nema raspoložovih podataka o uticaju na plodnost.


Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama

Herceptin nema nikakav ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima ili rada na mašinama. Međutim, pacijente kod kojih su se razvili simptomi izazvani reakcijom na primenu (videti deo Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka) treba upozoriti da ne upravljaju vozilima i mašinama dok se simptomi ne povuku.


Neželjena dejstva

Sažetak bezbednosnog profila


Među najozbiljnijim i/ili najčešćim neželjenim događajima zabeleženim kod primene leka Herceptin (intravenske i supkutane formulacije) do danas ubrajaju se srčana disfunkcija, reakcije vezane za primenu, hematološka toksičnost (naročito neutropenija), infekcije i neželjene plućne reakcije.


Bezbednosni profil supkutane formulacije leka Herceptin (ocenjen kod 298 odnosno 297 pacijenata lečenih intravenskim odnosno supkutanim formulacijama) iz pivotalnog ispitivanja ranog karcinoma dojke bio je u potpunosti sličan poznatom bezbednosnom profilu intravenske formulacije.


Ozbiljni neželjeni događaji (definisani prema Opštim terminološkim kriterijumima za neželjene događaje Nacionalnog Instituta za karcinom / National Cancer Institute Common Terminology Criteria for Adverse Events [NCI CTCAE stepen ≥3] verzija 3.0) ravnomerno su podeljena između formulacija leka Herceptin

  1. % prema 53.5 % u odnosu intravenske formulacije prema supkutanoj formulaciji).


    Neki neželjeni događaji/reakcije zabeleženi su u većoj učestalosti kod supkutane formulacije:

U ovom delu, korišćene su sledeće kategorije učestalosti: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 to <1/10), manje često (≥1/1,000 to <1/100), retko (≥1/10,000 to <1/1,000), veoma retko (<1/10,000), nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Unutar svake pojedinačne grupe učestalosti, neželjene reakcije navedene su prema opadajućem redosledu ozbiljnosti.


U Tabeli 1 navedena su neželjena dejstva koja su zabeležena u vezi sa primenom intravenskog leka Herceptin samog ili u kombinaciji sa hemioterapijom u pivotalnim kliničkim ispitivanjima i posle stavljanja leka u promet.


Sva navedena neželjena dejstva zasnivaju se na najvišem procentu primećenom kod pivotalnih kliničkih ispitivanja.


Tabela 1: Neželjena dejstva zabeležena sa intravenskom monoterapijom lekom Herceptin ili u kombinaciji sa hemioterapijom u pivotalnim kliničkim ispitivanjima (N = 8386) i posle stavljanja leka u promet.


Klasa sistema organa

Neželjena reakcija

Učestalost

Infekcije i infestacije

+Upala pluća

Često

Neutropenijska sepsa

Često

Cistitis

Često

Herpes zoster

Često

Infekcija

Često

Influenca

Često

Nazofaringitis

Često

Sinusitis

Često

Infekcija kože

Često

Rinitis

Često

Infekcija gornjeg respiratornog trakta

Često

Infekcija urinarnog trakta

Često

Crveni vetar

Često


Celulitis

Često

Sepsa

Povremeno

Benigne, maligne i

nespecifične neoplazme (uključujući ciste i polipe)

Progresija maligne neoplazme

Nije poznata

Progresija neoplazme

Nije poznata

Poremećaji na nivou krvi i

limfnog sistema

Febrilna neutropenija

Veoma često

Anemija

Veoma često

Neutropenija

Veoma često

Smanjen broj belih krvnih zrnaca/leukopenija

Veoma često

Trombocitopenija

Često

Hipoprotrombinemija

Nije poznata

Imunološki poremećaji

Hipersenzitivnost

Često

+Anafilaktička reakcija

Nije poznata

+Anafilaktički šok

Nije poznata

Poremećaji metabolizma i

ishrane

Smanjenje telesne mase/Gubitak telesne

mase

Često

Anoreksija

Često

Hiperkaliemija

Nije poznata

Psihijatrijski poremećaji

Anksioznost

Često

Depresija

Često

Nesanica

Često

Poremećeno razmišljanje

Često

Poremećaji nervnog sistema

1Tremor

Veoma često

Vrtoglavica

Veoma često

Glavobolja

Veoma često

Periferna neuropatija

Često

Parestezija

Često

Hipertonija

Često

Somnolencija

Često

Disgeuzija

Često

Ataksija

Često

Pareza

Retko

Moždani edem

Nije poznata

Poremećaji na nivou oka

Konjunktivitis

Veoma često

Povećano izlučivanje suza

Veoma često

Suve oči

Često

Edem papile očnog živca

Nije poznata

Retinalno krvarenje

Nije poznata

Poremećaji na nivou uha i

centra za ravnotežu

Gluvoća

Povremeno

Kardiološki poremećaji

1 Smanjenje krvnog pritiska

Veoma često

1 Povećanje krvnog pritiska

Veoma često

1 Nepravilni otkucaji srca

Veoma često

1 Palpitacije

Veoma često

1 Srčani flater

Veoma često

Smanjena istisna frakcija*

Veoma često


+Srčana insuficijencija (kongestivna)

Često

+1Supraventrikularna tahiaritmija

Često

Kardiomiopatija

Često

Perikardijalni izliv

Povremeno

Kardiogeni šok

Nije poznata

Perikarditis

Nije poznata

Bradikardija

Nije poznata

Galopni ritam

Nije poznata

Vaskularni poremećaji

Navale vrućine

Veoma često

+1 Hipotenzija

Česta

Vazodilatacija

Česta

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

+1Zviždanje

Veoma česta

+Dispneja

Veoma česta

Kašalj

Veoma česta

Epistaksa

Veoma česta

Rinoreja

Veoma česta

Astma

Česta

Poremećaj rada pluća

Česta

Faringitis

Česta

+Pleuralni izliv

Povremena

Pneumonitis

Retka

+Plućna fibroza

Nije poznata

+Respiratorni distres

Nije poznata

+Respiratorna insuficijencija

Nije poznata

+Plućni infiltrati

Nije poznata

+Akutni plućni edem

Nije poznata

+Akutni respiratorni distres sindrom

Nije poznata

+Bronhospazam

Nije poznata

+Hipoksija

Nije poznata

+Smanjena zasićenost kiseonikom

Nije poznata

Edem grla

Nije poznata

Ortopneja

Nije poznata

Plućni edem

Nije poznata

Gastrointestinalni poremećaji

Dijareja

Veoma česta

Povraćanje

Veoma česta

Mučnina

Veoma česta

1 Oticanje usne

Veoma česta

Bol u stomaku

Veoma česta

Dispepsija

Veoma česta

Konstipacija

Veoma česta

Pankreatitis

Česta

Hemoroidi

Česta

Suva usta

Česta

Hepatobilijarni poremećaji

Hepatocelularno oštećenje

Česta


Hepatitis

Česta

Osetljivost jetre na dodir

Česta

Žutica

Retka

Insuficijencija jetre

Nije poznata

Poremećaji na nivou kože i

potkožnog tkiva

Eritem

Veoma česta

Osip

Veoma česta

1 Otečeno lice

Veoma česta

Alopecija

Veoma česta

Akne

Česta

Suva koža

Česta

Ekhimoza

Česta

Hiperhidroza

Česta

Makulopapularni osip

Česta

Oboljenje noktiju

Česta

Pruritus

Česta

Onihoklaza

Česta

Dermatitis

Česta

Urtikarija

Povremeno

Angioedem

Nije poznata

Poremećaji mišićno-skeletnog,

vezivnog i koštanog tkiva

Artralgija

Veoma česta

1Napetost mišića

Veoma česta

Mialgija

Veoma česta

Artritis

Česta

Bol u leđima

Česta

Bol u kostima

Česta

Mišićni grčevi

Česta

Bol u vratu

Česta

Bol u ekstremitetima

Česta

Poremećaji na nivou bubrega i

urinarnog sistema

Poremećaj funkcije bubrega

Česta

Membranski glomerulonefritis

Nije poznata

Glomerulonefropatija

Nije poznata

Bubrežna insuficijencija

Nije poznata

Trudnoća, puerperijum i

perinatalna stanja

Oligohidroamnion

Nije poznata

Poremećaji reproduktivnog

sistema i na nivou dojki

Zapaljenje dojke/mastitis

Česta

Opšti poremećaji i reakcije na

mestu primene

Astenija

Veoma česta

Bol u grudima

Veoma česta

Jeza

Veoma česta

Umor

Veoma česta

Simptomi nalik influenci

Veoma česta

Reakcija povezana sa infuzijom

Veoma česta

Bol

Veoma česta

Pireksija

Veoma česta

Upala sluznice

Veoma česta


Periferni edem

Česta

Malaksalost

Česta

Edem

Česta

Česta

Povrede i trovanja i

proceduralne komplikacije

Kontuzija

Česta

+ označava neželjene reakcije koje su prijavljene u vezi sa smrtnim ishodom.

1 označava neželjene reakcije koje su u većini prijavljene u vezi sa reakcijama povezanima sa primenom. Za njih ne postoje

konkretne procentne vrednosti.

* Primećeno u kombinovanoj terapiji posle antraciklina i u kombinaciji sa taksanima


Opis izabranih neželjenih reakcija


Srčana insuficijencija

Kongestivna srčana insuficijencija (NYHA II-IV) je česta neželjena reakcija na Herceptin. Povezuje se sa smrtnim ishodom. Kod pacijenata koji su lečeni lekom Herceptin primećeni su znaci i simptomi srčane insuficijencije kao što su dispneja, ortopneja, povećan kašalj, plućni edem, S3 galop, ili smanjena istisna frakcija komore (videti deo Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).


U 3 pivotalna klinička ispitivanja s intravenskim lekom Herceptin u adjuvantnoj terapiji ranog karcinoma dojke, incidencija stepena 3/4 srčane disfunkcije (specifično simptomatska kongestivna srčana insuficijencija) bila je slična kod pacijenata koji su primali samo hemioterapiju (tj. koji nisu primali Herceptin) i kod pacijenata koji su primali Herceptin posle taksana (0.3-0.4 %). Stopa je bila viša kod pacijenata koji su primali Herceptin istovremeno sa taksanom (2.0 %). U sklopu neoadjuvantne terapije, iskustvo s istovremenom primenom leka Herceptin i režima koji sadrže niske doze antraciklina je ograničeno (videti deo Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).


Kada je Herceptin primenjen po okončanju adjuvantne hemioterapije, srčana insuficijencija NYHA klase III-IV utvrđena je kod 0.6% pacijenata u jednogodišnjem rukavcu, nakon medijane praćenja od 12 meseci. Nakon medijane praćenja od 8 godina incidencija teške kongestivne srčane insuficijencije (NYHA III i IV) nakon 1 godine terapije trastuzumabom (kombinovana analiza dva rukavca tretmana lekom Herceptin) bila je 0.89%, a stopa blage simptomatske i asimptomatske disfunkcije leve komore 6.35%.

Reverzibilnost teške kongestivne srčane insuficijencije (definisana kao niz od najmanje dve uzastopne vrednosti LVEF ≥50% nakon događaja) bila je evidentirana za 70% pacijenata koji su lečeni lekom Herceptin. Reverzibilnost blage simptomatske i asimptomatske disfunkcije leve komore ustanovljena je kod 83.1% pacijenata lečenih lekom Herceptin. Približno 10% srčanih ishoda javilo se nakon okončanja terapije lekom Herceptin.


U pivotalnim metastatskim ispitivanjima s intravenskim lekom Herceptin, incidencija srčane disfunkcije varirala je između 9 % i 12 % kada je bio kombinovan sa paklitakselom u poređenju sa 1 % – 4 % kada je paklitaksel bio primenjen samostalno. U monoterapiji, stopa je bila 6 % – 9 %. Najviša stopa srčane disfunkcije primećena je kod pacijenata koji su primali Herceptin istovremeno sa antraciklinom/ciklofosfamidom (27 %), znatno viša nego za antraciklin/ciklofosfamid kada se primenjuju samostalno (7 % – 10 %). U sledećem ispitivanju sa prospektivnim praćenjem srčane funkcije, incidencija simptomatske kongestivne srčane insuficijencije bila je 2.2% kod pacijenata koji su primali Herceptin i docetaksel, u poređenju sa 0% kod pacijenata koji su primali samo docetaksel. Većina pacijenata (79%) kod kojih se razvila srčana disfunkcija u ovim ispitivanjima osetili su poboljšanje posle primanja standardne terapije za kongestivnu srčanu insuficijenciju.


Reakcije vezane za primenu/reakcije preosetljivost


U kliničkim ispitivanjima sa lekom Herceptin primećene su reakcije vezane za primenu/reakcije preosetljivosti kao što su jeza i/ili groznica, dispneja, hipotenzija, zviždanje, brohospazam, tahikardija, smanjenja zasićenost kiseonikom, respiratorni distres, osip, mučnina, povraćanje i glavobolja (videti deo Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Stopa reakcija svih stepena vezanih za primenu varirala je među studijama u zavisnosti od indikacije, metode prikupljana podataka i da li je trastuzumab primenjen istovremeno sa hemioterapijom ili kao monoterapija.


Anafilaktoidne reakcije primećene su u izolovanim slučajevima.


Hematološka toksičnost


Febrilna neutropenija pojavljivala se veoma često. Među čestim neželjenim reakcijama bile su anemija, leukopenija, trombocitopenija i neutropenija. Učestalost hipoprotrombinemije nije poznata. Rizik od neutropenije može blago da se poveća kada se trastuzumab primenjuje sa docetakselom posle terapije antraciklinima.


Plućni događaji


Ozbiljne plućne neželjene reakcije javljaju se pri upotrebi leka Herceptin i povezane su sa smrtnim ishodom. Među njima se nalaze ali se ne ograničavaju na plućne infiltrate, akutni respiratorni distres sindrom, upala pluća, pneumonitis, pleuralni izliv, respiratorni distres, akutni plućni edem i respiratorna insuficijencija (videti deo Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).


Opis izabranih neželjenih reakcija sa supkutanom formulacijom


Reakcije vezane za primenu


U pivotalnom ispitivanju, stopa reakcija svih stepena vezanih za primenu bila je 37.2 % kod primene intravenske formulacije leka Herceptin i 47.8 % kod primene supkutane formulacije leka Herceptin; teške reakcije 3 stepena zabeležene su kod 2.0 % odnosno 1.7% pacijenata; nisu zabeležene teške reakcije 4 ili 5 stepena. Sve teške reakcije vezane za primenu supkutane formulacije leka Herceptin javljale su se prilikom istovremene primene sa hemioterapijom. Najčešća teška reakcija bila je preosetljivost na lek.


Među sistemskim reakcijama su preosetljivost, hipotenzija, tahikardija, kašalj i dispneja. Među lokalnim reakcijama nalaze se eritema, svrab, edem i osip na mestima davanja injekcije.


Infekcije


Stopa teških infekcija (NCI CTCAE stepen ≥3) bila je 5.0 % prema 7.1 %, u odnosu između grupe ispitanika koji su primali intravensku formulaciju leka Herceptin i grupe ispitanika koji su primali supkutanu formulaciju leka Herceptin.


Stopa teških infekcija (od kojih je većina identifikovana zbog hospitalizacije ili produžetka postojeće hospitalizacije) bila je 4.4% u grupi ispitanika koji su primali intravensku formulaciju leka Herceptin i 8.1% u grupi ispitanika koji su primali supkutanu formulaciju leka Herceptin. Razlika između formulacija uglavnom je primećena u toku faze adjuvantne terapije (monoterapija) i prevashodno je bila posledica infekcija rane, ali i


raznih drugih infekcija kao što su infekcije respiratornog trakta, akutni pijelonefritis i sepsa. One su nestale u proseku za 13 dana u grupi ispitanika koji su primali intravensku terapiju lekom Herceptin i u proseku za 17 dana u grupi ispitanika koji su primali supkutanu terapiju lekom Herceptin.


Hipertenzivne reakcije


U pivotalnom kliničkom ispitivanju BO22227 više nego dvostruko pacijenata prijavilo je sve stepene hipertenzije kod primene supkutane formulacije leka Herceptin (4.7 % prema 9.8 % kod primene intravenske odnosno supkutane formulacije), sa većom srazmerom pacijenata sa teškim reakcijama (NCI CTCAE stepen ≥3)

<1 % prema 2.0 % za intravensku odnosno supkutanu formulaciju. Svi pacijenti, osim jednog, koji su prijavili tešku hipertenziju imali su istoriju hipertenzije pre nego što su ušli u kliničko ispitivanje. Neke od teških reakcija javile su se na dan primanja injekcije.


Imunogenost


U sklopu neoadjuvantne-adjuvantne terapije, 7.1% pacijenata lečenih intravenskom formulacijom leka Herceptin i 14.6% pacijenata lečenih supkutanom formulacijom leka Herceptin razvili su antitela protiv trastuzumaba (nezavisno od prisustva antitela pre početka terapije). 15.3% pacijenata lečenih supkutanom formulacijom leka Herceptin razvilo je antitela protiv pomoćne supstance, hijaluronidaze (rHuPH20). Nije poznat klinički značaj ovih antitela. Međutim, ova antitela nisu negativno uticala na farmakokinetiku, efikasnost (utvrđena patološkim kompletnim odgovorom [pCR]) i bezbednost intravenske formulacije leka Herceptin i supkutane formulacije leka Herceptin.


Podaci o merama za smanjenje rizika u saglasnosti sa Planom upravljanja rizikom EU prikazani su u Delu 4.4.


Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):


Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.govrs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs


Predoziranje


Pojedinačne doze do 960 mg supkutane formulacije leka Herceptin primenjivane su, a da nije bilo zabeleženih neželjenih reakcija.


Lista pomoćnih supstanci


Rekombinantna humana hijaluronidaza (rHuPH20); L-histidin;

L-histidin hidrohlorid, monohidrat; Alfa, alfa-trehaloza, dihidrat;

L-metionin;

Polisorbat 20; Voda za injekcije.


Inkompatibilnost


Supkutana formulacija leka Herceptin je rastvor spreman za upotrebu koji ne treba da se meša ili rastvara sa drugim proizvodima.


Rok upotrebe

18 meseci.


Kada se jednom prebaci iz bočice u špric, lek je fizički i hemijski stabilan 48 sati na temperaturi od

2°C do 8°C i još 6 sati posle toga na sobnoj temperaturi (max. 30°C) na prigušenoj dnevnoj svetlosti. Pošto Herceptin ne sadrži nikakve antimikrobne konzervanse, s mikrobiološke tačke gledišta, lek bi trebalo da se upotrebi odmah.

Posebne mere upozorenja pri čuvanju


Čuvati u frižideru (2C – 8C). Ne sme se zamrzavati.

Bočicu čuvati u spoljašnjem pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Kada se supkutana formulacija leka Herceptin jednom izvadi iz frižidera mora da se primeni u roku od 6 sati i ne sme da se drži na temperaturi iznad 30°C.


Za uslove čuvanja otvorenog leka, videti delove Rok upotrebe i Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka.


Priroda i sadržaj kontaktne ambalaže


Unutrašnje pakovanje predstavlja jedna prozirna bočica od 6 mL (staklo tipa I) sa butil gumenim zatvaračem presvučenim filmom od fluorisane smole sa sadržajem od 5 mL rastvora (600 mg trastuzumaba).

Spoljnje pakovanje je kartonska kutija koja sadrži jednu bočicu.


Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka


Pre primene leka, Herceptin treba prekontrolisati na prisustvo suspendovanih čestica ili promenu boje. Herceptin, rastvor za injekciju je namenjen za jednokratnu upotrebu.


Pošto Herceptin ne sadrži nikakve antimikrobne konzervanse, sa mikrobiološke tačke gledišta, lek bi trebalo da se upotrebi odmah. Ako se ne upotrebi odmah, priprema treba da se obavi u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima. Posle prebacivanja rastvora u špric, preporučuje se da se igla za prebacivanje zameni poklopcem za špric da bi se izbeglo sušenje rastvora u igli i da se ne bi ugrozio kvalitet leka. Na špric se mora staviti hipodermalna igla neposredno pre primene leka i volumen podesiti na 5 mL.


Ostatak neupotrebljenog leka ili otpadni materijal koji ostane nakon primene leka treba odložiti u skladu sa važećim propisima.

Početna stranica


A   B   C   D   E   F   G   H   I   J   K   L   M   N   O   P   Q   R   S   T   U   V   W   X   Y   Z