Paclitaxel


UPUTSTVO ZA LEK


Paclitaxel; koncentrat za rastvor za infuziju; 6 mg/mL Pakovanje: bočica staklena, 1 x 5 mL

bočica staklena, 1 x 16,7 mL

bočica staklena, 1 x 25 mL

bočica staklena, 1 x 50 mL

bočica staklena, 1 x 100 mL



Proizvođači:

  1. Fresenius Kabi Oncology Plc.

  2. Fresenius Kabi Deutschland GmBH



Adrese:

  1. Lion Court, Farnham Road, Bordon, Hampshire, GU350NF, Velika Britanija

  2. Else-Kröner-Straße 1, Bad Homburg, Nemačka


    Podnosilac zahteva: Peyton medical d.o.o.

    Adresa: Vojvode Stepe 52, 11 000 Beograd


    Zaštićeno ime, jačina, farmaceutski oblik


    Paclitaxel; 6 mg/mL; koncentrat za rastvor za infuziju


    INN : paklitaksel


    Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da koristite ovaj lek.


U ovom uputstvu pročitaćete:


  1. Šta je lek Paclitaxel i čemu je namenjen

  2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Paclitaxel

  3. Kako se upotrebljava lek Paclitaxel

  4. Moguća neželjena dejstva

  5. Kako čuvati lek Paclitaxel

  6. Dodatne informacije


  1. ŠTA JE LEK PACLITAXEL I ČEMU JE NAMENJEN


    Paklitaksel pripada grupi lekova koji se nazivaju citostaci, koji se koriste za lečenje raka. Lek Paklitaksel može da se koristi za lečenje sledećih vrsta raka:


    Karcinom jajnika: Prva linija hemioterapije karcinoma jajnika, u lečenju kod pacijentkinja sa uznapredovalim karcinomom jajnika ili preostalim tumorom (> 1cm) posle incijalne operacije, u kombinaciji sa cisplatinom.


    Druga linija hemioterapije karcinoma jajnika, u terapiji metastatskog karcinoma jajnika nakon neuspele standardne terapije lekovima koji sadrže platinu.


    Karcinom dojke: Kao dodatna terapija, paklitaksel je indikovan za lečenje pacijentkinja sa nodus – pozitivnim karcinomom dojke nakon prethodne terapije antraciklinom i ciklofosfamidom (AC terapija).


    Prva linija hemioterapije lokalno uznapredovanog ili metastatskog karcinoma dojke, bilo u kombinaciji sa antraciklinom, kod pacijentkina kod kojih je terapija antraciklinom odgovarajuća, ili u kombinaciji sa trastuzumabom, kod pacijentkinja sa prekomernom ekspresijom HER 2 receptora i kod kojih terapija antraciklinima nije odgovarajuća.


    Kao monoterapija, paklitaksel je indikovan za lečenje metastatskog karcinoma dojke kod pacijentkinja kod kojih je standardna terapija antraciklinom bila neuspešna ili kod pacijentkinja koje nisu kandidati za terapiju antraciklinom.


    Uznapredovali nemikrocelularni karcinom pluća (NSCLC): paklitaksel je, u kombinaciji sa cisplatinom, indikovan za lečenje nemikrocelularnog karcinoma pluća (NSCLC) kod pacijenata koji nisu kandidati za potencijalnu hiruršku intervenciju operaciju i/ili terapiju zračenjem.


    Kapošijev sarkom povezan sa sidom: u lečenju pacijenata sa uznapredovalim Kapošijevim sarkomom (KS) povezanim sa sidom kod kojih prethodna terapija lipozomalnim antraciklinom nije bila uspešna. Kapošijev sarkom je tumor koji nastaje zbog razaranja krvnih sudova kože ili unutrašnjih organa i za koji su karakterisične ravne ili uzdignute mrlje na koži, tamno crvene do tamno braon boje. Podaci koji bi podržali lečenje ovog stanja su ograničeni.


    Paklitaksel je lek koji Vam daje lekar ili drugo stručno zdravstveno osoblje.


  2. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK PACLITAXEL

    Lek Paclitaxel ne smete koristiti:


  3. KAKO SE UPOTREBLJAVA LEK PACLITAXEL


Paklitaksel može da se daje samo pod nadzorom lekara specijaliste za ovu vrstu terapije.


Da bi Vam pomogao da izbegnete alergijske reakcije koje se javljaju u toku primanja infuzije, Vaš lekar će Vam dati druge lekove koji se zovu kortikosteroidi (kao što je deksametazon), antihistaminike (kao što je difenhidramin) i H2-blokatore (kao što je cimetidin) pre nego što počnete terapiju paklitakselom.


Doziranje paklitaksela zavisi od stanja koje se leči, Vašeg odgovora na terapiju i drugih lekova koji Vam se daju. Zavisi i od površine Vašeg tela, koja kod odraslih osoba u proseku iznosi 1,6 to 1,9 kvardratnih metara.


Paclitaxel može da se daje sam ili u kombinaciji sa drugim antikancerskim lekovima. Vaš lekar će doneti odluku koju dozu leka treba da dobijete i koliko doza će Vam dati.

Ukoliko primate kombinovanu terapiju paklitaksela i cisplatina, paklitaksel treba primeniti pre cisplatina kako bi se smanjla mogućnost pojave neželjenih dejstava.

Ukoliko primate kombinovanu terapiju paklitaksela i doksorubicina, paklitaksel treba primeniti 24 časa nakon doksorubicina.


Lek Paclitaxel ćete dobiti u vidu infuzije kroz venu. Ukoliko osetite bol na mestu primene infuzije tokom ili kratko nakon tretmana, odmah obavestite Vašeg lekara ili medicinsku sestru. Ovakav bol može da znači da igla nije pravilno postavljena u venu.


Doza leka Paclitaxel koju treba da primite će zavisti od vrste Vaše bolesti, rezultata testova krvi i bilo kojih propratnih efekata koji su se javljali prilikom prethodnih doza. Doza takođe zavisi i od površine Vašeg tela (izražena kao mg/m2) koja se računa preko Vaše visine i težine.


Zavisno od Vaše bolesti, doza je obično između 100 mg/m2 i 220 mg/m2 paklitaksela primenjena tokom 3 ili 24 časa i ponovljena svake dve ili tri nedelje.


Ovaj lek ćete dobiti u zdravstvenoj ustanovi pod nadzorom stručnog medicinskog osoblja, tako da je malo verovatno da ćete dobiti pogrešnu dozu leka. Međutim, ukoliko imate bilo kakve sumnje i nejasnoće u vezi sa primenom ovog leka obavezno se obratite Vašem lekaru.


MOGUĆA NEŽELJENA DEJSTVA


Kao svi lekovi, paklitaksel može izazvati neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih pacijenata.


Ako se kod Vas jave neka od dole navedenih neželjenih dejstava, obavestite odmah lekara, s obzirom da ova neželjena dejstva mogu biti ozbiljna. Možda će Vam biti potrebna hitna medicinska pomoć ili hospitalizacija.


Procena neželjenih efekata zasniva se na sledećoj učestalosti:


Vrlo česta:

više od 1 od 10 lečenih pacijenata

Česta:

1 do 10 od 100 lečenih pacijenata

Povremena:

1 do 10 od 1.000 lečenih pacijenata

Retka:

1 do 10 od 10.000 lečenih pacijenata

Vrlo retka:

manje od 1 od 10.000 lečenih pacijenata, uključujući i zabeležene izolovane

slučajeve


Povremena:


Kako izgleda lek Paclitaxel i sadržaj pakovanja


Koncentrat za rastvor za infuziju

Lek Paclitaxel je bistar, svetlo-žut rastvor.

Lek Paclitaxel je dostupan u staklenim bočicama. Staklene bočice su zatvorene gumenim čepovima obloženim Teflon®-om i aluminijumskim flip-flop poklopcem.


Veličine pakovanja:

-bočica staklena, 1 x 5mL -bočica staklena, 1 x 16,7mL


-bočica staklena, 1 x 25mL

-bočica staklena, 1 x 50mL

-bočica staklena, 1 x 100mL


Nosilac dozvole i Proizvođači


Nosilac dozvole: Peyton medical d.o.o., Vojvode Stepe 52, 11000 Beograd.


Proizvođači:

  1. Fresenius Kabi Oncology Plc., Lion Court, Farnham Road, Bordon, Hampshire, GU350NF, Velika

    Britanija

  2. Fresenius Kabi Deutschland GmBH, Else-Kröner-Straße 1, Bad Homburg, Nemačka


Ovo uputstvo je poslednji put odobreno


Maj 2013.


Režim izdavanja leka:


Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.


Broj i datum dozvole:

Broj i datum rešenja: 515-01-5947-11-001 od 15.07.2013. za lek Paclitaxel; koncentrat za rastvor za infuziju; 6mg/mL; bočica staklena, 1 x 5mL

Broj i datum rešenja: 515-01-5948-11-001 od 15.07.2013. za lek Paclitaxel; koncentrat za rastvor za

infuziju; 6mg/mL; bočica staklena, 1 x 16,7mL

Broj i datum rešenja: 515-01-5951-11-001 od 15.07.2013. za lek Paclitaxel; koncentrat za rastvor za infuziju; 6mg/mL; bočica staklena, 1 x 25mL

Broj i datum rešenja: 515-01-5952-11-001 od 15.07.2013. za lek Paclitaxel; koncentrat za rastvor za

infuziju; 6mg/mL; bočica staklena, 1 x 50mL

Broj rešenja: 515-01-5954-11-001 od 15.07.2013. za lek Paclitaxel; koncentrat za rastvor za infuziju; 6mg/mL; bočica staklena, 1 x 100mL


Sledeće informacije su namenjene isključivo zdravstvenim radnicima:


Terapijske indikacije

Karcinom ovarijuma: U prvoj liniji hemioterapije karcinoma ovarijuma, paklitaksel je indikovan za lečenje pacijentkinja sa uznapredovanim karcinomom ovarijuma ili sa rezidualnim oboljenjem (> 1cm) posle incijalne laparotomije, u kombinaciji sa cisplatinom.

U drugoj liniji hemioterapije karcinoma ovarijuma, paklitaksel je indikovan u terapiji metastatskog

karcinoma ovarijuma nakon neuspele standardne terapije lekovima koji sadrže platinu.

Karcinom dojke: Kao adjuvantna terapija, paklitaksel je indikovan za lečenje pacijentkinja sa nodus – pozitivnim karcinomom dojke nakon prethodne terapije antraciklinom i ciklofosfamidom (AC terapija). Adjuvantno terapija paklitakselom je alternativa produžetku AC terapije.

Paklitaksel je indikovan u prvoj liniji hemioterapije lokalno uznapredovanog ili metastatskog karcinoma dojke, bilo u kombinaciji sa antraciklinom, kod pacijentkina kod kojih je terapija antraciklinom odgovarajuća, ili u kombinaciji sa trastuzumabom, kod pacijentkinja sa prekomernom ekspresijom HER 2 receptora (na osnovu rezultata imunohistohemijske analize 3+) i kod kojih terapija antraciklinima nije odgovarajuća (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Kao monoterapija, paklitaksel je indikovan za lečenje metastatskog karcinoma dojke kod pacijentkinja

kod kojih je standardna terapija antraciklinom bila neuspešna ili kod pacijentkinja koje nisu kandidati za terapiju antraciklinom.

Uznapredovali nemikrocelularni karcinom pluća (NSCLC): paklitaksel je, u kombinaciji sa cisplatinom, indikovan za lečenje nemikrocelularnog karcinoma pluća (NSCLC) kod pacijenata koji nisu kandidati za potencijalnu kurativnu hiruršku intervenciju operaciju i/ili terapiju zračenjem. Kapošijev sarkom povezan sa AIDS-om: paklitaksel je indikovan za lečenje pacijenata sa uznapredovalim Kapošijevim sarkomom (KS) povezanim sa AIDS-om kod kojih prethodna terapija lipozomalnim antraciklinom nije bila uspešna.

Ograničeni podaci o efikasnosti podržavaju ovu indikaciju.


Doziranje i način primene

Pre primene paklitaksela kod svih pacijenata neophodna je premedikacija kortikosteroidima, antihistaminicima i H2 antagonistima i to na sledeći način:

Lek

Doza

Primena pre paklitaksela

Deksametazon

20 mg oralno* ili i.v.

Za oralnu primenu:

približno 12 i 6 sati ili


kod i.v. približno: 30 do 60 min

Difenhidramin**

50 mg i.v.

30 do 60 min

Cimetidin ili

ranitidin

300 mg i.v.

50 mg i.v.

30 do 60 min


* 8 - 20 mg za pacijente sa Kapošijevim sarkomom

** ili ekvivalentni antihistaminik, npr. hlorfeniramin


Paklitaksel treba primeniti kroz „in-line“ filter sa mikroporoznom membranom ≤ 0.22 mikrometara (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka).


Prva linija hemioterapije za lečenje karcinoma ovarijuma: Iako se ispituju i drugi režimi doziranja, preporučuje se kombinovani režim doziranja paklitaksela i cisplatina. Prema trajanju infuzije, preporučuju se dva dozna režima paklitaksela: paklitaksel 175 mg/m2 koji se daje intravenozno u trajanju od 3 sata, nakon čega se daje cisplatin u dozi od 75 mg/m2 i terapija se ponavlja svake treće nedelje, ili paklitaksel od 135 mg/m², koji se daje infuzijom u trajnju od 24 sata, nakon čega se primenje cisplatin u dozi od 75 mg/m², sa pauzom od tri nedelje između ciklusa.


Druga linija hemioterapije karcinoma ovarijuma: Preporučena doza paklitaksela je 175 mg/m² koja se daje u trajanju od 3 sata, sa pauzom od tri nedelje između ciklusa.


Adjuvantna hemioterapija karcinoma dojke: Preporučena doza paklitaksela je 175 mg/m² u obliku 3- časovne infuzije svake treće nedelje tokom četiri ciklusa, nakon AC terapije.


Prva linija hemioterapije karcinoma dojke: Kada se koristi u kombinaciji sa doksorubicinom (50 mg/m²), paklitaksel treba primeniti 24 sata posle doksorubicina. Preporučena doza paklitaksela je 220 mg/m² koja se daje intravenozno u trajanju od 3 sata, sa pauzom između ciklusa terapije od tri sedmice (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).


Kada se primenjuje u kombinaciji sa trastuzumabom, preporučena doza paklitaksela je 175 mg/m² koja se primenjuje intravenozno u trajanju od 3 sata, sa pauzom od tri nedelje između ciklusa. Infuzija paklitaksela može se započeti jedan dan posle prve doze trastuzumaba ili neposredno posle narednih doza trastuzumaba ukoliko je pacijentkinja prethodnu dozu dobro podnela (za detaljne informacije o doziranju leka

trastuzumab, videti Sažetak karakteristika leka Herceptin®).


Druga linija hemioterapije raka dojke: Preporučena doza paklitaksela je 175 mg/m² koja se primenjuje u trajanju od 3 sata, sa pauzom od tri nedelje između ciklusa.


Terapija uzapredovalog nemikrocelularnog karcinoma pluća (NSCLC): Preporučena doza paklitaksela je 175 mg/m² koja se primenjuje u trajanju od 3 sata, nakon čega se primenjuje cisplatin 80 mg/m², sa pauzom od tri nedelje između ciklusa.


Terapija Kapošijevog sarkoma povezanim sa AIDS-om: Preporučena doza paklitaksela je 100 mg/m² koja se primenjuje kao 3-časovna intravenska infuzija svake dve nedelje.


Naredne doze paklitaksela treba da se primenjuju u zavisnosti od individualne tolerancije pacijenta. Ponovna primena paklitaksela se ne preporučuje sve dok broj neutrofila ne bude ≥ 1,5x109/L (≥ 1x109/L kod pacijenata sa Kapošijevim sarkomom) i dok broj trombocita ne bude ≥ 100x109/L (≥ 75x109/L kod pacijenata sa Kapošijevim sarkomom).

Pacijenti koji imaju tešku neutropeniju (broj neutrofila < 0.5x109/L tokom ≥ 7 dana) ili tešku perifernu neuropatiju treba da prime 20% manju dozu u narednim ciklusima terapije (25% za pacijenate sa Kapošijevim sarkomom) (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).


Pedijatrijski pacijenti:

Primena paklitaksela se ne preporučuje kod dece mlađe od 18 godina zbog nedostataka podataka o efikasnosti i bezbednosti.


Pacijenti sa oštećenjem jetre:

Nema adekvatnih podataka o prilagođavanju doze kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem jetre (videti poglavlje Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Paklitaksel ne treba primenjivati kod pacijenata sa teškim oštećenjem jetre.


Renalni poremećaji:

Studije kod pacijenata sa poremećajima u funkciji bubrega nisu sprovedene i ne postoji dovoljno podataka

koji bi dozvolili preporuke u pogledu doziranja.


Način primene : Koncentrat za rastvor za infuziju se mora rastvoriti pre primene (videti poglavlje Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka) i primenjuje se isključivo intravenski.


Kontraindikacije


Paklitaksel je kontraindikovan kod pacijenata koji su preosetljivi na paklitaksel, makrogolglicerolricinoleat (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka) ili na bilo koju pomoćnu supstancu.


Primena paklitaksela je kontraindikovana tokom dojenja (videti odeljak Primena u periodu trudnoće i dojenja).


Ne sme se primenjivati kod pacijenata čiji je broj neutrofila pre početka terapije <1.5 x 109/L (<1 x 109/L kod pacijenata sa Kapošijevim sarkomom) ili čiji je broj trombocita <100 x 109/L (odnosno <75 x 109/L kod pacijenata sa Kapošijevim sarkomom).


Kod pacijenata sa Kapošijevim sarkomom, koji imaju istovremene, teške, nekontrolisane infekcije paklitaksel je takođe kontraindikovan.


Primena paklitaksela je kontraindikovana kod pacijenata sa teškim oštećenjem jetre.


Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka


Paklitaksel treba primenjivati pod nadzorom lekara sa iskustvom u primeni hemioterapeutskih lekova. Pošto se mogu javiti znatne reakcije preosetljivosti na lek, treba da bude dostupna i odgovarajuća oprema.


Zbog moguće ekstravazacije, savetuje se pažljivo praćenje mesta primene infuzije zbog moguće infiltracije tokom davanja leka.


Pacijenti prethodno treba da budu na terapiji kortikosteroidima, antihistaminicima i H2 antagonistima (videti odeljak Doziranje i način primene).


Paklitaksel treba primeniti pre cisplatina kada se koristi u kombinovanoj terapiji (videti odeljak .

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).


Značajne reakcije preosteljivosti na lek (za koje su karakteristične dispneja i hipotenzija koje zahtevaju lečenje, angioedem i generalizovana urtikarija) javile su se kod < 1% pacijenata koji su primali paklitaksel nakon odgovarajuće premedikacije. Do ovih reakcija verovatno je došlo posredstvom histamina. U slučaju teških reakcija preosetljivosti, infuziju paklitaksela treba odmah prekinuti, započeti simptomatsku terapiju, a pacijentu ne treba ponovo davati lek.


Lek paklitaksel sadrži makrogolglicerolricinoleat koji može izazvati ovakve reakcije.


Supresija kostne srži (primarna neutropenija) predstavlja dozno zavisan toksični efekat. Treba često pratiti krvnu sliku pacijenta. Pacijente ne treba ponovo lečiti sve dok se broj neutrofila ne vrati na ≥ 1.5x109/L (≥ 1.0x109/L kod pacijenata sa Kapošijevim sarkomom) i dok se broj trombocita ne vrati na ≥ 100x109/L (≥ 75x109/L kod pacijenata sa Kapošijevim sarkomom). U kliničkim studijama sa pacijentima sa Kapošijevim sarkomom, većina pacijenata je primala faktor stimulacije granulocitne kolonije (G-CSF).


Teški poremećaji u srčanoj provodljivosti zabeleženI su retko kada se paklitaksel primenjuje samostalno. Ukoliko se kod pacijenta razvije značajni poremećaj u sprovodljivosti srca u toku primene paklitaksela, treba primeniti odgovarajuću terapiju i neprekidno pratiti rad srca u toku narednih terapija paklitaksela. U toku primene paklitaksela, uočene su hipotenzija, hipertenzija i bradikardija; pacijenti su često


asimptomatični i generalno ne zahtevaju lečenje. Preporučuje se često praćenje vitalnih znakova, posebno u toku prvog sata primene infuzije.

Teški kardiovaskularni događaji uočeni su češće kod pacijenata sa nemikrocelularnim karcinoma pluća (NSCLC) nego kod pacijentkinja sa rakom dojke ili jajnika. Viđen je samo jedan slučaj otkazivanja srca povezan sa primenom paklitaksela u kliničkoj studiji Kapošijevog sarkoma povezanog sa AIDS-om.


Kada se primenjuje lek paklitaksel u kombinaciji sa doksorubucinom ili trastuzumabom za inicijalno lečenje metastatskog raka dojke, pažnju treba usmeriti na praćenje funkcije srca. Kada su pacijentkinje kandidati za lečenje paklitakselom u ovim kombinacijama, onda treba da budu podvrgnute terapiji koja uključuje procenu osnovne bolesti srca, fizikalni pregled, EKG, ultrazvuk srca (ehokardiogram) i/ili višestruko spregnuto prikupljanje podataka (Multiple Gated Acquisition /MUGA/ scan). Funkciju srca treba dalje pratiti u toku lečenja (npr. svaka tri meseca). Monitoring može pomoći da se indentifikuju pacijentkinje kod kojih se razvila srčana disfunkcija, a lekar koji vrši lečenje treba pažljivo da proceni

kumulativnu dozu (mg/m2) primenjenog antraciklina pri donošenju odluke o tome koliko često će vršiti procenu ventrikularne funkcije. Kada ispitivanja ukažu na pogoršanje funkcije srca, čak i asimptomatsko,

lekar koji vrši lečenje treba pažljivo da proceni kliničke koristi dalje terapije u odnosu na mogućnosti da dođe do oštećenja srca, uključujući i moguće ireverzibilno oštećenje. Ako se primenjuje dalje lečenje, funkciju srca treba često pratiti (npr. u svaka 1-2 ciklusa). Za detaljnije informacije, videti Sažetak karakteristika leka trastuzumab ili doksorubicina.


Iako se periferna neuropatija često javlja, teški simptomi se razvijaju retko. U teškim slučajevima, preporučuje se smanjenje doze za 20% (25% kod pacijenata sa Kapošijevim sarkomom) kod svih narednih ciklusa terapije paklitakselom. Kod pacijenata sa nemikrocelularnim karcinomom pluća (NSCLC) i kod pacijentkinja sa karcinomom ovarijuma koje su lečene prvom linijom hemioterapije, primena paklitaksela u kombinaciji sa cisplatinom češće je dovodila do pojave teške neurotoksičnosti nego primena paklitaksela u monoterapiji. U prvoj liniji hemioterapije kod pacijenata sa karcinomom ovarijuma, primena paklitaksela u 3-časovnoj infuziji u kombinaciji sa cisplatinom, češće je dovodila do pojave teške neurotoksičnosti nego primena kombinacije ciklofosfamida i cisplatina.


Pacijenti sa hepatičnim oštećenjima mogu da budu izloženi većem riziku od toksičnosti, posebno mijelosupresiji stepena III-IV. Nema dokaza da se toksičnost izazvanapaklitakselom povećala kada se lek davao kao 3-časovna infuzija kod pacijenata sa blagom abnormalnom funkcijom jetre. Ne postoje podaci za pacijente sa teškom osnovnim holestazom. Kada se paklitaksel daje kao infuzija koja traje duže, povećana mijelosupresija može da se vidi kod pacijenata sa umerenim do teškim hepatičnim poremećajima. Pacijente treba pažljivo pratiti zbog razvoja teške mijelosupresije (videti odeljak Doziranje i način primene). Ne postoje adekvatni podaci na osnovu kojih bi se preporučile promene u doziranju kod pacijenata sa blagim do umerenim hepatičnim poremećakima. Pacijente sa teškim hepatičnim poremećajima ne treba lečiti paklitakselom.


Treba posebno voditi računa da se izbegne intra-arterijska primena paklitaksela, pošto su u studijama na životinjama koje su ispitivane na lokalnu podnošljivost uočene teške reakcije tkiva posle intra-arterijske aplikacije.


Pseudomembranozni kolitis retko je zabeležen uključujući slučajeve kod pacijenata koji nisu istovremeno bili lečeni antibioticima. Ovu reakciju treba uzeti u obzir kod diferencijalnih dijagnoza teške ili uporne dijareje koja se javlja u toku ili ubrzo posle lečenja paklitakselom.


Paklitaksel u kombinaciji sa radioterapijom pluća, bez obzira na njihov hronološki sled, može doprineti razvoju intersticijalnog pneumonitisa.


U nekoliko eksperimenata je pokazano da je paklitaksel teratogen, embriotoksičan i mutagen. Zbog toga, žene i muškarci u reproduktivnom period, i/ili njihovi partneri treba da koriste mere kontracepcije najmanje 6 meseci posle lečenja paklitakselom (videti odeljak Primena u periodu trudnoće i dojenja). Muškarcima se savetuje da potraže savet od stručnjaka vezano za konzerviranje sperme pre nego što započnu lečenje, zbog mogućeg nastanka ireverzibilnog infertiliteta zbog terapije paklitakselom.


Kod pacijenata sa Kapošijevim sarkomom, teški mukozitis je redak. Ako se jave teške reakcije, dozu paklitaksela treba smanjiti za 25%.


Ovaj lek sadrži 49,7 vol % etanola (alkohola), što je štetno za pacijente koji pate od alkoholizma, i što treba uzeti u obzir prilikom primene ovog leka kod visokorizičnih grupa kao što su pacijenti sa bolestima jetre ili epilepsijom.

Pošto paklitaksel sadrži etanol (393 mg/mL), treba uzeti u obzir moguće efekte na centralni nervni sistem

(CNS), kao i druge efekte.


Ovaj lek sadrži makrogolglicerolricinoleat, što može izazvati teške alergiske reakcije.


Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija


Na klirens leka paklitaksel ne utiče prethodno lečenje cimetidinom.


Cisplatin: Preporučeni režim primene paklitaksela za prvu liniju hemioterapije kod raka jajnika je primena paklitaksela pre cisplatina. Kada se paklitaksel daje pre cisplatina, bezbednosni profil paklitaksela odgovara zabeleženom bezbednosnu profilu kada se lek primenjuje samostalno. Kada je paklitaksel bio primenjen posle cisplatina, pokazalo se da je kod pacijenata došlo do teže mijelosupresije i da se klirens paklitaksela smanjio za približno 20%. Pacijenti koji se leče paklitakselom i cisplatinom mogu biti izloženi većem riziku od otkazivanja rada bubrega u odnosu na primenu samo cisplatina kod


ginekololoških kancera.


Doksorubicin: Pošto se eliminacija doksorubicina i njegovih aktivnih metabolita može smanjiti kada se paklitaksel i doksorubicin daju u kraćem vremenskom razmaku, paklitaksela kod inicijalnog lečenja metastatskog raka dojke treba primeniti 24 sata posle doksorubicina.


Aktivne supstance koje se metabolišu u jetri: Potreban je oprez prilikom istovremene primene lekova koji se metabolišu u jetri, jer ove supstance mogu da inhibiraju metabolizam paklitaksela. Citohrom P450 izoenzimi CYP2C8 i 3A4 katabolišu, delimično, metabolizam paklitaksela. Kliničke studije su pokazale da je metabolizam paklitaksela posredstvom CYP2C8, na 6α-hidroksipaklitaksel, glavni metabolički put kod ljudi. Na osnovu sadašnjih saznanja,

klinički relevantne interakcije između paklitaksela i drugih supstrata CIP2C8 nisu očekivane. Istovremena

primena ketokonazola, poznati potentni inhibitor enzima CYP3A4, ne inhibira eliminaciju paklitaksela kod pacijenata, te se oba leka mogu primenjivati zajedno bez podešavanja doze. Dalji podaci o mogućim interakcijama između paklitaksela i drugih CYP3A4 supstrata/inhibitora su ograničeni. Stoga treba biti oprezan kod primene paklitaksela istovremeno sa lekovima za koje se zna da inhibišu (npr. eritromicin, fluoksetin, gemfibrozil) ili indukuju (npr. rifampicin, karbamazepin, fenitoin, fenobarbital, efavirenz, nevirapin) bilo enzim CYP2C8 ili enzim 3A4.


Studije kod pacijenata sa Kapošijevim sarkomom, koji su primali više lekova istovremeno, sugerišu da je sistemski klirens paklitaksela bio znatno manji u prisustvu nelfinavira i ritonavira, ali ne i u prisustvu indinavira. Nema dovoljno informacija o interakcijama sa drugim proteaznim inhibitorima. Zbog toga paklitaksel treba primenjivati uz oprez kod pacijenata koji istovremeno primaju inhibitore proteaza.

Primena u periodu trudnoće i dojenja Trudnoća


Paklitaksel se pokazao kao embriotoksičan i fetotoksičnost kod zečeva.


Nema podataka o primeni paklitaksela kod trudnica. Ako se primenjuje kod trudnica, paklitaksel kao i ostali citotoksični lekovi može dovesti do oštećenja fetusa i zato ga ne treba primenjivati u trudnoći, osim u onim slučajevima kada se to smatra apsolutno neophodnim.

Ženama treba savetovati da tokom terapije paklitakselom izbegavaju da zatrudne, a ukoliko pacijentkinja zatrudni za vreme terapije paklitakselom treba odmah obavestiti ordinirajućeg lekara (dodatno vidi odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Muškarci i žene koji imaju reproduktivnu sposobnost, kao i njihovi partneri, treba da koriste kontraceptivna sredstva u toku terapije i najmanje 6 meseci nakon terapije paklitakselom.


Dojenje

Nije poznato da li se paklitaksel izlučuje u majčino mleko. Upotreba paklitaksela je kontraindikovana


tokom dojenja. Za vreme terapije lekom paklitaksel, dojenje treba prekinuti (videti odeljak Kontraindikacije).


Fertilitet


Paklitaksel je kod pacova uzrokovao smanjenje fertiliteta.

Muški pacijenti bi trebalo da potraže savet u vezi sa kriokonzervacijom sperme pre započinjanja terapije paklitakselom, zbog mogućnosti da postanu neplodni.


Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama


Ovaj lek sadrži alkohol, što može smanjiti sposobnost upravljanja motornim vozilima i rukovanja mašinama.


Neželjena dejstva


Osim ukoliko drugačije nije navedeno, sledeća razmatranja odnose se na sveukupnu bezbedonosnu bazu podataka za 812 pacijenata sa solidnim tumorom koji su lečeni samo sa paklitakselom u kliničkim studijama. Pošto je populacija obolelih od Kapošijevog sarkoma vrlo specifična, na kraju ovog odeljka predstavljeno je posebno poglavlje koje se zasniva na kliničkim studijama na 107 pacijenata.


Učestalost i težina neželjenih efekata, osim ako drugačije nije navedeno, generalno je slična kod pacijentkinja koje primaju paklitaksel u lečenju karcinoma jajnika, karcinoma dojke ili nemikrocelularnog karcinoma pluća (NSCLC). Starosna dob nije imala jasan uticaj ni na jednu uočenu toksičnost. Najučestalije značajno neželjeno dejstvo bilo je supresija kosne srži. Teška neutropenija (<5*109/L) javila se kod 28% pacijenata, ali nije bila povezana sa febrilnim epizodama. Samo 1% pacijenata imalo je

tešku neutropeniju ≥ 7 dana. Trombocitopenija je zabeležena kod 11% pacijenata. Tri posto pacijenata imalo je najniži broj trombocita < 50*109/L barem jednom u toku studije. Anemija je uočena kod 64% pacijenata, ali se u teškom obliku (Hb < 5 mmol/L) javila samo kod 6% pacijenata. Incidenca i težina anemije su bile u vezi sa početnim vrednostima hemoglobina pre početka studije.


Neurotoksičnost, uglavnom periferna neuropatija, javljala se češće i u težem obliku kod 3-časovne infuzije od 175 mg/m2 (85% neurotoksičnost, 15% teška) nego kod 24-časovne infuzije od 135 mg/m2 (25% periferna neuropatija, 3% teška) kada se paklitaksel primenjivao u kombinaciji sa cisplatinom. Kod pacijenata sa nemikrocelularnim karcinomom pluća (NSCLC) i kod pacijentkinja sa rakom jajnika koji su lečeni paklitakselom u trajanju od 3 sata posle koga je primenjen cisplatin, došlo je do očigledno veće incidence teške neurotoksičnosti. Periferna neuropatija može da se javi posle prvog ciklusa terapije i može


da se pogorša sa povećnjem izloženosti paklitakselu. Pojava periferne neuropatije rezultirala je prekidom primene paklitaksela u nekoliko slučajeva. Senzorni simptomi obično su se poboljšavali ili su bili otklonjeni u roku od nekoliko meseci posle prekida primene paklitaksela. Prethodno postojanje neuropatije koje su bile rezultat prethodnih terapija nisu kontraindikacija za terapiju paklitakselom.


Artralgija ili mijalgija javila se kod 60% pacijenata, a u teškom obliku kod 13% pacijenata.


Teška reakcija preopsetljivosti sa mogućim fatalnim ishodom (koja se definiše kao hipotenzija koja zahteva terapiju, angioedem, respiratorni distres sindrom koji zahteva terapiju bronhodilatatorima ili generalizovana urtikarija) javila se kod dva (< 1%) pacijenta. Tridesetčetiri posto pacijentata (17% u svim ciklusima treapije) imalo je neznatne reakcije preosetljivosti. Ove neznatne reakcije, uglavnom crvenilo i osip, nisu zahtevale terapijsku intervenciju niti su sprečile nastavak terapije paklitakselom.


Reakcije na mestu primene injekcije prilikom intravenozne primene mogu da izazovu lokalizovani edem, bol, eritem i induraciju, a ekstravazacija može povremeno uzrokovati celulitis. Zabeleženo je stvaranje krasta na koži i/ili ljuštenje kože, ponekad povezano sa ekstravazacijom. Može doći i do promene boje kože. Ponovna pojava kožnih reakcija na mestu prethodne ekstravazacije posle primene paklitaksela na različitim mestima, tj. ponovljena reakcija, retko je zabeležena. Lečenje specifično za reakcije na ekstravazaciju za sada nije poznato. U nekim slučajevima se dogodi izbijanje reakcije na mestu uboda injekcije, odnosno na mestu ubrizgavanja ili se reakcija pojavi tokom produžene infuzije, ili se pojava te reakcije odloži za nedelju ili 10 dana.


U daljem tekstu navode se neželjena dejstva bez obzira na težinu povezanu sa primenom samo paklitaksela koji se daje kao tričasovna infuzija u metastatskog terapiji (812 pacijenata iz kliničkih studija) i prema zabeleženom u postmarketiškom praćenju leka*.


Učestalost neželjenih dejstava navedena u daljem tekstu utvrđena je korišćenjem sledećih konvencija:


Vrlo česta (≥ 1/10); česta (≥ 1/100 to < 1/10); povremena (≥ 1/1,000 to < 1/100); retka (≥ 1/10,000 to < 1/1,000); vrlo retka (< 1/10,000).


Infekcije i infestacije:


Vrlo česta : infekcija (uglavnom urinarnog trakta i infekcije gornjeg respiratornog trakta), sa zabeleženim slučajevima fatalnog ishoda

Povremena: septički šok

Retka*: pneumonija, peritonitis, sepsa


Poremećaji krvi i limfnog sistema:


Vrlo česta : mijelosupresija, neutropenija, anemija, trobocitopenija, leukopenija, krvarenje

Retka* : febrilna neutropenija

Vrlo retka*: akutna mijeloidna leukemija, mijelodisplastični sindrom


Imunološki poremećaji:


Vrlo česta : neznatne reakcije preosetljivosti (uglavnom crvenilo i osip)

Povremena: teške reakcije preosetljivosti koje zahtevaju terapiju (npr. hipotenzija, angioneurotski edem, respiratorni distres sindrom, generalizovana urtikarija, drhtavica, bol u leđima, bol u grudima, tahikardija, abdominani bol, bol u ekstremitetima, diaforeza i hipertenzija)

Retka*: anafilaktičke reakcije

Vrlo retka* : anafilatiktički šok


Poremećaji metabolizma i ishrane:


Vrlo retka* : anoreksija

Nepoznata*: sindrom lize tumora


Psihijatrijski poremećaji:


Vrlo retka *: konfuzno stanje


Poremećaji nervnog sistema:


Vrlo česta : neurotoksičnost (uglavnom: periferna neuropatija)

Retka*: motorna neuropatija (sa rezultirajućom neznatnom distalnom slabošću)

Vrlo retka* : autonomna neuropatija (koje je izazvala paraltični ileus i ortostatičnu hipotenziju), Grand mal napadi, konvulzije, encefalopatija, vrtoglavica, glavobolja, ataksija


Poremećaji na nivou oka:


Vrlo retka*: poremećaji optičkog nerva i/ili vida (scintilirajući skotom), posebno kod pacijenata koji su primili doze veće od preporučenih


Poremećaji na nivou uha i centra za ravnotežu:


Vrlo retka* : ototoksičnost, gubitak sluha, tinitus, vertigo


Kardiološki poremećaji:

Česta: bradikardija

Povremena: kardiomiopatija, asimptomatska ventrikularna tahikardija, tahikardija sa bigeminijom, AV blok i sinkopa, infarkt miokarda

Retko: srčana insuficijencija

Vrlo retka* : atrijalna fibrilacija, supraventrikularna tahikardija


Vaskularni poremećaji:


Vrlo česta : hipotenzija

Povremena: hipertenzija, tromboza, tromboflebitis

Vrlo retka *: šok

Nepoznata: flebitis


Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji:


Retka*: dispneja, pleuralna efuzija, intersticijalna pneumonija, fibroza pluća, pulmonarni embolizam, otkazivanje disanja

Vrlo retka* : kašalj


Gastrointestinalni poremećaji:


Vrlo česta : mučnina, povraćanje, dijareja, mukozna inflamacija

Retka*: opstrukcija creva, perforacija creva, ishemični kolitis, pankreatitis

Vrlo retka*: mezenterična tromboza, pseudomembranozni kolitis, esofagitis, konstipacija, ascites, neutropenični kolitis


Hepatobilijarni poremećaji:


Vrlo retka*: hepatična nekroza, hepatična encefalopatija (za obe su zabeleženi slučajevi sa fatalnim ishodom)


Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva:


Vrlo česta : alopecija

Česta: prolazne i blage promene na noktima i koži

Retka*: pruritus, osip, eritem

Vrlo retka* : Steven-Johnson-ov sindrom, epidermalna nekroliza, eritem multiforme,


eksfoliativni dermatitis, urtikarija, oniholiza (pacijenata koji su na terapiji treba da imaju zaštitu od sunca na rukama i stopalima)

Nepoznata: skleroderma


Poremećaji mišićno-skeletnog, vezivnog i koštanog tkiva:


Vrlo česta : artralgija, mialgija

Nepoznata: sistemski lupus eritematozus


Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene:


Česta: reakcije na mestu injekcije (uključuju lokalizovani edem, bol, eritem, induraciju, ekstravazaciju koja može povremeno uzrokovati celulit, fibrozu kože i nekrozu kože)

Retka*: astenija, pireksija, dehidracija, edem, nelagodnost


Laboratorijska ispitivanja:


Česta: ozbiljno povišen nivo aspartat aminotransferaze (AST) (serum glutamat oksaloacetat transaminaze(SGOT)), ozbiljno povišen nivo alkalne fosfataze

Povremena: ozbiljno povišen nivo bilirubina

Retka*: povećanje kreatinina u krvi


Pacijentkinje sa rakom dojke koji su primale paklitaksel u adjuvantnoj terapiji posle AC terapije više su imale neurosenzorsku toksičnost, reakcije preosetljivosti, artralgiju/mialgiju, anemiju, infekciju, visoku temperaturu, mučninu/povraćanje i dijareju od pacijentkinja koje su primale samo AC terapiju. Međutim, učestalost ovih slučajeva odgovarala je primeni terapije samo paklitakselom, kao što je gore zabeleženo.


Kombinovana terapija


Sledeći tekst se odnosi na dva velika ispitivanja prve linije hemioterapije kod karcinoma ovarijuma (paklitaksel + cisplatin: preko 1050 pacijenata); dva klinička ispitivanja faze III prve linije terapije metastatskog karcinoma dojke: u jednom se ispituje kombinovana terapija sa doksorubicinom (paklitaksel

+ doksorubicin: 267 pacijenata), a u drugom kombinovana terapija sa trastuzumabom (planirana analiza podgrupa paklitaksel + trastuzumab: 188 pacijenata) i dva klinička ispitivanja faze III za lečenje uznapredovalog nemikrocelularnog karcinoma pluća (paklitaksel + cisplatin: preko 360 pacijenata).


Kada se daje kao tročasovna infuzija u prvoj liniji hemioterapije raka jajnika, neurotoksičnost, artralgija/mialgija i preosetljivost zabeležene su kao učestalije i teže kod pacijentkinja koje su lečene


paklitakselom posle koje je primenjena terapija cisplatinom nego kod pacijetkinja koje su lečene ciklofosfamidom nakon koje je primenjena terapija cisplatinom. Mijelosupresija je bila manje učestala i teška kada se paklitaksel davao kao tročasovna infuzija nakon koje je primenjena terapija cisplatinom u poređenju sa ciklofosfamidom posle koga je sledila terapija cisplatinom.


Kod prve linije hemioterapije metastatskog karcinoma dojke, neutropenija, anemija, periferna neuropatija, artralgija/mijalgija, astenija, groznica i dijareja su bile češće i teže kada je paklitaksel (220 mg/m2) primenjivan u vidu 3-časovne infuzije 24 sata nakon primene doksorubicina (50 mg/m2) u poređenju sa standardnom FAC terapijom (5-FU 500 mg/m2, doksorubicin 50 mg/m2, ciklofosfamid 500 mg/m2).

Mučnina i povraćanje su se javljali ređe i u lakšem obliku kod terapijskog režima paklitaksel (220 mg/m2)/doksorubicin (50 mg/m2) u poređenju sa standardnom FAC terapijom. Moguće je da je primena kortikosteroida doprinela manjoj učestalosti i manjoj težini mučnine i povraćanja u grupi koja je primala kombinaciju paklitaksel /doksorubicin.


Kada se paklitaksel davao kao 3-časovna infuzija u kombinaciji sa trastuzumabom u prvoj liniji hemioterapije kod pacijentkinja sa metastatskim rakom dojke, sledeći događaji (bez obzira na njihovu povezanost sa paklitakselom ili trastuzumabom) zabeleženi su češće nego kod terapije samo paklitakselom: srčana insuficijencija (8% u odnosu na 1%), infekcije (46% u odnosu na 27%), drhtavica (42% u odnosu na 4%), visoka temperatura (47% u odnosu na 23%), kašalj (42% u odnosu na 22%), osip

(39% u odnosu na 18%), artralgija (37% u odnosu na 21%), tahikardija (12% u odnosu na 4%), dijareja

(45% u odnosu na 30%), hipertonija (11% u odnosu na 3%), krvarenje iz nosa (18% u odnosu na 4%), akne (11% u odnosu na 3%), herpes simpleks (12% u odnosu na 3%), slučajne povrede (13% u odnosu na 3%), insomnija (25% u odnosu na 13%), rinitis (22% u odnosu na 5%), sinusitis (21% u odnosu na 7%) i reakcije na mestu injekcije (7% u odnosu na 1%). Neke razlike u učestalosti mogu biti zbog povećanog broja i trajanja kombinovane terapije paklitakselom/trastuzumabom u odnosu na terapiju samo paklitakselom. Teški oblici zabeleženi su sa sličnom stopom učestalosti kod terapije paklitakselom/trastuzumabom i terapije samo paklitakselom.


Kada se primenjivao doksorubicin u kombinaciji sa paklitakselom kod metastatskog raka dojke, abnormalnosti srčanih kontrakcija (≥ 20% smanjenje ejekcione frakcije leve komore) uočene su kod 15% pacijentkinja u odnosu na 10% pacijentkinja lečenih standradnim FAC režimom. Kongestivna srčana insuficijencija je uočena kod <1% i kod grupe na kombinovanoj terapiji paklitakselom/doksorubicinom i kod grupe na standardoj FAC terapiji. Primena trastuzumaba u kombinaciji sa paklitakselom kod pacijentkinja koje su prethodno lečene antraciklinima dovela je do povećane učestalosti i težih oblika srčane disfunkcije u odnosu na pacijentkinje koje su lečene samo paklitakselom (NYHA klasa I/II 10% u odnosu na 0%; NYHA klasa III/IV 2% u odnosu na 1%), a retko je bila povezana sa smrću (videti Sažetak karakteristika leka trastuzumab). U svim ovim, ali retkim, slučajevima, pacijentkinje su odgovorile na odgovarajuću medicinsku terapiju.


Radijacioni pneumonitis zabeležen je kod pacijentkinja koje su istovremeno primale radioterapiju.


Kapošijev sarkom povezan na AIDS-om


Sa izuzetkom hematoloških i hepatičkih neželjenih dejstava (videti niže), učestalost i težina neželjenih dejstava su generalno slične kod pacijenata sa Kapošijevim sarkomom i pacijenata sa drugim solidnim tumorima, a koji su lečeni monoterapijom paklitaksela. Podaci se baziraju na kliničkoj studiji u koju je bilo uključeno 107 pacijenata.


Poremećaji krvi i limfnog sistema: Supresija kosne srži je bila najveća dozno zavisna toksična reakcija. Neutropenija je bila najznačajnija hematološka toksična reakcija. U toku prvog ciklusa terapije, javila se teška neutropenija (< 0.5*109 ćelija/L) kod 20% pacijenata. U toku celog perioda terapije, uočena je teška neutropenija kod 39% pacijenata. Neutropenija je trajala > 7 dana kod 41% pacijenata i 30-35 dana kod 8% pacijenata. Ona se povukla nakon 35 dana kod svih pacijenata koji su praćeni. Incidenca neutropenije stepena 4 koja je trajala ≥ 7 dana bila je 22%.


Neutropenijska groznica koja je bila povezana sa paklitakselom zabeležena je kod 14% pacijenata i u 1,3% ciklusa terapije. Zabeležene su 3 septičke epizode (2,8%) u toku terapije paklitakselom, povezane sa primenom leka koje su imali fatalan ishod.


Trobocitopenija je uočena kod 50% pacijenata, a kod 9% se javila u teškom obliku (<50*109 ćelija/L). Kod samo 14% pacijenata došlo je do pada broja trombocita na < 75*109 ćelija/L, najmanje jednom u toku terapije. Epizode krvarenja povezane sa paklitakselom zabeležene su kod < 3% pacijenata, ali su hamoragične epizode bile lokalizovane.


Anemija (Hb < 11 g/dL) je uočena kod 61% pacijenata i javila se u teškom obliku (Hb < 8 g/dL) kod 10% pacijenata. Kod 21% pacijenata bila je neophodna transfuzija crvenih krvnih zrnaca.


Hepatobilijarni poremećaji: Među pacijentima (>50% na terapiji proteaznim inhibitorima) sa normalnom funkcijom jetre, 28%, 43% i 44% imalo je povišeni bilirubin, alkalnu fosfatazu, odnosno AST (SGOT). Kod svakog od ovih parametara, do velikog povećanja dašlo je u 1% slučajeva.


Predoziranje


Kod predoziranja paklitakselom nema poznatog antidota.

Pimarne očekivane komplikacije predoziranja bi bile supresija kosne srži, periferna neurotoksičnost i mukozitis. U slučaju predoziranja, pacijente treba pažljivo pratiti. Terapiju treba usmeriti na glavne očekivane neželjene efekte.

Predoziranje kod pedijatrijske populacije može biti povezano sa akutnom toksičnošću koja je izazvana


etanolom.


Inkompatibilnost

Makrogolglicerolricinoleat može izazvati curenje DEHP (di-(2-etilheksil)ftalat) iz kontejnera od plastificiranog polivinil hlorida (PVC), u količini koja se povećava s vremenom i koncetracijom. Shodno tome, priprema, čuvanje i primena razblaženog rastvora leka Paclitaxel 6mg/mL za infuziju treba da se sprovode korišćenjem opreme koja ne sadrži PVC


Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima osim sa lekovima navedenim u odeljku 6.6.


Rok upotrebe

Rok trajanja

Bočica pre otvaranja 2 godine


Nakon otvaranja pre razblaživanja

Hemijska i fizička stabilnost nakon otvaranja bočice dokazana je za period od 28 dana na temperaturi od 25°C nakon nekoliko ulazaka igle i izvlačenja leka iz bočice. Svako drugo vreme i uslovi čuvanja nakon otvaranja bočice, odgovornost su korisnika.


Nakon razblaživanja

Hemijska i fizička stabilnost rastvora koji je pripremljen za infuziju dokazana je za period od 24 sata na temperaturi od 25°C kada se rastvara u 5% rastvoru glukoze, 0,9% rastvoru natrijum hlorida, 5% rastvoru glukoze u Ringerovom rastvoru i rastvoru 5% glukoze /0.9% rastvoru natrijum hlorida.


S mikrobiološkog stanovišta, lek treba upotrebiti odmah. Ako se ne upotrebi odmah nakon otvaranja, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe, odgovornost su korisnika, a normalno ne bi trebalo da bude duže od 24 sata na temperaturi od 2-8°C ako rekonstituisanje/razblaženje nije vršeno u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.


Posle razblaženja, rastvor koristiti za jednokratnu u potrebu.


Posebne mere upozorenja pri čuvanju


Čuvati na temperaturi do 25°C.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.


Za uslove čuvanja razblaženog leka, videti odeljak Rok upotrebe.


Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka


Rukovanje

Kao kod svih antineoplastičnih lekova, sa lekom Paclitaxel 6 mg/mL treba da se rukuje sa oprezom. Razblaživanje treba da vrši pod aseptičnim uslovima obučeno osoblje u za to određenoj prostoriji. Treba koristiti odgovarajuće zaštitne rukavice. Treba preduzeti mere opreza da bi se izbegao kontakt sa kožom i sluzokožom. U slučaju da rastvor dođe u kontakt sa kožom, ugroženo mesto na koži treba odmah temeljno oprati sapunom i isprati vodom. Uočene su sledeće rekacije na koži: peckanje, osećaj pečenja i crvenilo. U slučaju kontakta rastvora sa sluzokožom, ugroženu sluzokožu treba odmah temeljno isprati vodom. Posle udisanja, zabeleženi su dispneja, bol u grudima, osećaj pečenja u grlu i mučnina.


Trudnice ne bi trebalo da rukuju sa lekom Paclitaxel 6 mg/mL (videti odeljak Primena leka Paclitaxel 6 mg/mL u periodu trudnoće i dojenja).


Uređaje za hemodispenziju s iglom (Chemo-Dispensing Pin™) ili slične uređaje sa spajkovima ne treba koristiti jer se zatvarač čepa može slomiti, zbog čega rastvor može postati nesterilan.


Uputstva za i.v. primenu

Pre infuzije, lek Paclitaxel 6 mg/mL mora da se razblaži korišćenjem aseptičnih tehnika u 5% rastvoru glukoze, 0,9% rastvoru natrijum hlorida, 5% rastvoru glukoze u Ringerovom rastvoru, i 5% rastvoru glukoze/0.9% rastvoru natrijum hlorida do konačne koncentracije od 0,3 do 1,2 mg/mL.


Pripremljeni rastvor može biti mutan, što potiče od rastvarača i ne odstranjuje se filtracijom. Lek Paclitaxel 6 mg/mL treba primeniti kroz „in-line“ filter sa mikroporoznom membranom od ≤ 0.22 mikrometara. Nije došlo do značajnijeg gubitka jačine leka nakon simulirane primene rastvora kroz i.v. cevčice koje sadrže „in-line“ filter.


Retko je zabeležena pojava precipitacije u toku infuzije paklitakselom, obično pri kraju 24-časovnog perioda infuzije. Mada razlog ovakvog taloženja nije razjašnjen on je verovatno posledica prezasićenosti razblaženog rastvora. Da bi se smanjio rizik od precipitacije, lek Paclitaxel 6 mg/mL treba upotrebiti odmah nakon razblaživanja, a preterano mešanje, vibracije ili mućkanje treba izbegavati. Set za infuziju treba temeljno isprati pre upotrebe. U toku infuzije, treba redovno kontrolisati izgled rastvora, a infuziju treba prekinuti ukoliko je prisutna precipitacija.


Da bi se na najmanju meru svela izloženost pacijenata DEHP-u koji može da iscuri iz plastificirane PVC vrećice, seta ili drugog instrumenta za infuziju, razlaženi rastvor leka Paclitaxel 6 mg/mL treba čuvati u bočicama koje nisu od PVC-a (staklenim, polipropilenskim) ili plastičnim vrećicama (polipropilenskim, poliolefinskim) i primeniti kroz set za primenu obložen polietilenom. Upotreba filtera (npr. IVEX-2®) koji sadrže kratke ulazne i/ili izlazne plastificirane PVC cevčice nije dovela do značajnijeg curenja DEHP-a.

Pogledati odeljak 6.3. rok upotrebe. Odlaganje

Neupotrebljeni lek ili materijali koji su korišćeni za pripremu, primenu ili koji na drugi način dolaze u

kontakt sa lekom Paclitaxel 6 mg/mL treba da budu odbačeni u skladu savažećim propisima za rukovanje citotoksičnim jedinjenjima.

Početna stranica


A   B   C   D   E   F   G   H   I   J   K   L   M   N   O   P   Q   R   S   T   U   V   W   X   Y   Z