Diprophos


UPUTSTVO ZA LEK


Diprophos®, suspenzija za injekciju, 7mg/ml, ampula, 5x1 ml


Proizvođač: Schering-Plough Labo N.V.


Adresa: Heist-op-den-Berg, Industriepark 30, Belgija


Podnosilac zahteva: Schering-Plough Central East AG – Predstavništvo Beograd


Adresa: Omladinskih brigada 90b, 11 070 Beograd, Srbija


Diprophos®, 7mg/ml, suspenzija za injekciju INN:betametazon


Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da koristite ovaj lek.

U ovom uputstvu pročitaćete:


  1. Šta je lek Diprophos i čemu je namenjen

  2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Diprophos

  3. Kako se upotrebljava lek Diprophos

  4. Moguća neželjena dejstva

  5. Kako čuvati lek Diprophos

  6. Dodatne informacije


  1. ŠTA JE LEK DIPROPHOS I ČEMU JE NAMENJEN


    1. ml suspenzije za injekciju sadrži: 6.43 mg betametazondipropionata (što odgovara 5 mg betametazona) i

      2.63 mg betametazonatrijumfosfata (što odgovara 2 mg betametazona).

      Betametazon pripada grupi kortikosteroida. Ovaj lek kortizonskog tipa doprinosi smanjenju inflamatornih zona u telu. Smanjuje otoke, crvenilo, alergijske reakcije i predstavlja jedan od faktora lečenja različitih poremećaja.


      Diprophos se može koristiti u lečenju oboljenja koja reaguju na lekove kortizonskog tipa; utiče na simptome kao što su otok, crvenilo te smanjuje alergijske reakcije.

      Ovi poremećaji obuhvataju:

      • Poremećaje mišića i skeleta kao što su različiti oblici artritisa, burzitisa, išijasa, lumbaga, bolova u kostima i dubokim tkivima;

      • Alergijska stanja kao što su bronhijalna astma, alergijska kijavica, bronhitis, reakcije na lekove, ubodi

        insekata.

      • Problemi sa kožom kao što su upale, urtikarije, opadanje kose (alopecija), psorijaza, ožiljci, cistične akne.

      • Ostale probleme za koje Vam preporuči Vaš lekar.


  2. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK DIPROPHOS


    Lek Diprophos ne smete koristiti:


    Ukoliko imate neku neobičnu ili alergijsku reakciju (npr. urtikarije, ubrzano disanje ili druge teškoće sa disanjem) na ovaj, ili druge lekove kortizonskog tipa.


    Ne smete koristiti Diprophos ako imate sistemsku infekciju.


    Kod pacijenata sa idiopatskom trombocitopenijom (smanjen broj krvnh pločica nepoznatog uzroka), Diprophos se ne sme primenjivati intramuskularno.


    Ako se bilo šta od gore navedenog može primeniti na Vas, nemojte uzimati ovaj lek. Ako niste sigurni, razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre uzimanja ovog leka.


    Kada uzimate lek Diprophos, posebno vodite računa:



    Ako se bilo šta od nabrojanog odnosi na Vas, ili ako niste sigurni, porazgovarajte sa lekarom ili farmaceutom


    Primena drugih lekova


    Obavestite Vašeg lekara o svim drugim lekovima koje koristite, jer doze nekih od njih moraju da budu prilagođene ukoliko koristite Diprophos. Ovo je posebno važno ukoliko uzimate barbiturate, antibiotike, hormonske lekove, diuretike i lekove za oboljenja srca i krvnih sudova.


    Ne zaboravite da obavestite Vašeg lekara da koristite Diprophos ukoliko treba da izvršite laboratorijske analize.


    Uzimanje leka Diprophos sa hranom ili pićima


    Konzumiranje alkohola značajno utiče na dejstvo leka Diprophos!

    Pacijenti ne bi smeli da uzimaju alkohol istovremeno sa lekom, jer se dejstvo leka time značajno pojačava.

    Ako istovremeno koristite lekove kortizonskog tipa i neke antiinflamatorne lekove, ili alkoholna pića, mogu se javiti gastrointestinalne smetnje.


    Primena leka Diprophos u periodu trudnoće i dojenja


    Bezbednost upotrebe leka Diprophos u toku trudnoće nije potvrđena. Nemojte uzimati lek Diprophos ako ste trudni ili ako dojite, osim ako Vam lekar to ne kaže.


    Uticaj leka Diprophos na upravljanje motornim vozilima i rukovanje mašinama


    Budite oprezni u slučaju upotrebe visokih doza leka Diprophos (rizik od pospanosti, euforije). Budite takođe oprezni u slučaju dugotrajne upotrebe (poremećaji vida).


    Važne informacije o nekim sastojcima leka Diprophos


  3. KAKO SE UPOTREBLJAVA LEK DIPROPHOS

    Lek je namenjen za odrasle.


    Potrebno je da se lek promućka pre upotrebe.


    Diprophos se upotrebljava u vidu injekcije koju obično daje Vaš lekar ili zdravstveni radnik. Vaš lekar će odrediti dozu na osnovu Vaših potreba. Poštujte način upotrebe leka koji je propisao Vaš lekar.


    Način upotrebe: intramuskularno, intraartikularno, periartikularno, intralezijski, intradermalno, intraburzalno ili injekcijom u meko tkivo.


    Diprophos se ne sme koristiti intravenski ili subkutano.


    Ako ste uzeli više leka Diprophos nego što je trebalo


    Injekcije ćete primiti u bolnici, nije verovatno da ćete primiti prenisku ili previsoku dozu. Ako imate bilo kakva pitanja, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.


    Ako ste zaboravili da uzmete lek Diprophos


    Vaš lekar ili medicinska sestra će se pobrinuti da redovno dobijete lek. Nikada se ne sme davati dupla doza da bi se nadoknadila propuštena doza!


    Ako naglo prestanete da uzimate lek Diprophos


    Nakon kontinuirane upotrebe lečenje ne sme biti naglo prekinuto. Dozu treba postepeno da smanjuje Vaš lekar.


  4. MOGUĆA NEŽELJENA DEJSTVA


    Diprophos, kao i svi drugi lekovi, može uzrokovati neželjena dejstva. Neželjena dejstva vezana za upotrebu lekova kortizonskog tipa u koje spada i DIiprophos zavise od doze i perioda u kome se lek koristi.


    Neželjene reakcije koje se mogu javiti, a o kojima treba da obavestite Vašeg lekara su: poremećaj srčanog ritma, retencija vode, variranje arterijskog pritiska, slabost ili bol u mišićima, dekalcifikacija, perutanje kože, crvenilo lica, usporeno zarastanje, alergijske reakcije kože, čir želuca ili drugi gastrointestinalni poremećaji, štucavica, konvulzije, euforija, problemi sa spavanjem, vrtoglavica, glavobolja, promene raspoloženja, problemi sa vidom (uključujući i glaukom), oticanje lica, akne, neregularnost menstrualnog ciklusa. Kontinuirana upotreba kortikoisteroida može uticati na rast dece.


    Ako primetite bilo koje simptome koji bi mogli biti neželjena reakcija na lek Diprophos, a nisu pomenuti u ovom uputstvu, obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta.


  5. KAKO ČUVATI LEK DIPROPHOS


    Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece!


    Rok upotrebe


    1. godine.

    Posle otvaranja: upotrebiti odmah!


    Čuvanje


    Čuvati na temperaturi do 25 oC.

    Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.


  6. DODATNE INFORMACIJE


Šta sadrži lek Diprophos


1 ml suspenzije za injekciju sadrži:


Sadržaj pomoćnih supstanci:

Dinatrijum-fosfat, dihidrat, natrijum-hlorid, dinatrijum-edetat, polisorbat 80, benzilalkohol, Metilparahidroksibenzoat, propil-parahidroksibenzoat, karmeloza-natrijum, makrogoli, voda za injekcije, hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH).


Kako izgleda lek Diprophos i sadržaj pakovanja


Suspenzija za injekciju.

Bistra, bezbojna do svetložuta slaboviskozna tečnost koja sadrži bele do skoro bele čestice koje se lako resuspenduju, bez prisustva mehaničkih onečišćenja.


Gotov proizvod je pakovan u ampule izrađene od stakla hidrolitičke otpornosti tip I. U kartonskoj kutiji se nalazi 5 ampula od 1 ml.


Pre upotrebe promućkati.


Nosilac dozvole i Proizvođač


Nosilac dozvole: Schering-Plough Central East AG – Predstavništvo

Omladinskih brigada 90b, 11070 Beograd, Republika Srbija


Proizvođač: Schering-Plough Labo N.V., Belgija


Ovo uputstvo je poslednji put odobreno


Maj 2011


Režim izdavanja leka:


Lek se može izdavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.


Broj i datum dozvole:

515-01-7052-10-001 od 27.05.2011.


-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sledeće informacije su namenjene isključivo zdravstvenim stručnjacima:


    1. Terapijske indikacije


      Diprophos je indikovan u terapiji različitih akutnih i hroničnih poremećaja koji reaguju na kortikosteroide. Terapija kortikosteroidima predstavlja adjuvantnu terapiju, ali ne i zamenu za konvencionalnu terapiju.


      Intramuskularno


      Diprophos je indikovan u terapiji različitih reumatoloških, dermatoloških, alergijskih oboljenja, poremećaja u sintezi kolagena za koje je poznato da reaguju na kortikosteroide.


      Mišići i skelet (intraartikularno, periartikularno i direktno u meka tkiva)

      Kao adjuvantna terapija sa kratkotrajnom primenom (koja omogućava pacijentu da prevaziđe akutna stanja) kod osteoartritisa, reumatoidnog poliartritisa.


      Intralezijski

      U slučaju dermatoloških oboljenja.


      Lokalna primena na stopala

      Kao adjuvantna terapija sa kratkotrajnom primenom (koja omogućava pacijentu da prevaziđe akutna stanja) kod

      burzitisa, hallux rigidus na malom prstu, sinovijalne ciste, Mortonove metatarzalgije, tendosinovitis, kuboidni periostitis.


      Karakteristična stanja

      Alergijska stanja

      Astma i akutne alergijske reakcije (sezonski i perzistentni alergijski rinitis, teži oblici alergijskog bronhitisa,

      angioneurotski edem, kontaktni dermatitis, ubodi insekata) uključujući reakcije preosetljivosti na lekove.


      Reumatska oboljenja

      Diprophos je indikovan kod reumatskih oboljenja kao što su osteoartritis, reumatoidni poliartritis, burzitis, lumbago, išijas, spondiloza.


      Dermatološka oboljenja

      Indikacije za dermatološku primenu leka Diprophos su atopijski dermatitis, neurodermatitis, urtikarije, lišajevi, lupus eritematozus, alopecija, psorijaza, keloidi, herpetiformni dermatitis, cistične akne.


      Kolagen (poremećaji u sintezi)

      Usled pogoršanja ili kao dodatna terapija u nekim slučajevima lupusa eritematozusa, periarterijskih zadebljanja, sklerodermije i dermatomiozitisa.


      Neoplazme

      U palijativnom tretmanu leukemije i limfoma kod odraslih, kao i u tretmanu akutne leukemije dece.


      Ostala oboljenja

      Urogenitalni sindromi, hemoragični rektokolitis, ileus, poremećaji krvi osetljivi na kortikosteroide, nefritis, nefrotski sindrom.

      Diprophos se može koristiti i u slučaju primarne i sekundarne adrenokortikoidne insuficijencije, ali uz dodavanje mineralokortikoida.


    2. Doziranje i način primene


      Lek je namenjen za odrasle. Promućkati pre upotrebe.

      Doziranje je različito i mora da bude prilagođeno svakom pacijentu u zavisnosti od oboljenja, stanja i reakcije


      pacijenta na terapiju.


      Treba primeniti najmanju moguću dozu u najkraćem mogućem vremenskom periodu.


      Početnu dozu treba primenjivati i prilagoditi sve dok se ne postigne zadovoljavajući efekat. Ukoliko se ni posle razumnog vremenskog perioda ne primeti zadovoljavajuće poboljšanje kliničke slike treba prekinuti sa terapijom lekom Diprophos i izabrati odgovarajuću terapiju kojom će se lečenje nastaviti.


      U slučaju pozitivnih efekata neophodno je odrediti odgovarajuću dozu za održavanje efekta postepenim smanjenjem početne doze u odgovarajućim vremenskim razmacima, sve do postizanja najmanje doze koja daje odgovarajući klinički efekat.

      Diprophos se ne sme koristiti intravenski ili subkutano. Sistemska primena

      Sistemsku primenu treba započeti, u većini slučajeva, injekcijom od 1 do 2 ml, koja se u slučaju potrebe može

      ponoviti. Lek treba primeniti dubokom intramuskularnom injekcijom (IM) u butinu. Doza i učestalost primene zavise od stanja pacijenta i terapijskog efekta. U početku lečenja može se započeti sa 2 ml kod težih oboljenja kao što je lupus eritematozus ili astmatični napad.


      Različita dermatološka oboljenja reaguju veoma dobro na IM injekciju leka Diprophos od 1 ml, koju treba ponoviti u zavisnosti od efekta.


      Kod respiratornih oboljenja ublaženje simptoma se postiže već nekoliko sati nakon primene IM injekcije leka Diprophos. Efikasna kontrola simptoma bronhijalne astme, alergijske kijavice, alergijskog bronhitisa i alergijskog rinitisa postiže se već sa 1 do 2 ml.


      U lečenju burzita izuzetni rezultati se postižu već sa primenom IM injekcije od 1 do 2 ml leka Diprophos, koja se po potrebi može ponoviti.


      Lokalna primena

      Istovremena upotreba lokalnog anestetika je retko potrebna (injekcija je praktično bezbolna). Ukoliko se ipak istovremeno primenjuju, Diprophos se može pomešati (u špricu a NE u bočici) sa lidokain-hidrohloridom 1 do 2%, prokain-hidrohloridom ili sličnim lokalnim anesteticima, koristeći formulacije koje ne sadrže paraben. Treba izbegavati upotrebu anestetika koji sadrže metilparaben, propilparaben, fenol itd. Potrebnu dozu leka Diprophos treba najpre uzeti špricom iz bočice. Nakon toga treba uzeti lokalni anestetik i kratko promućkati sadržaj u špricu.


      U slučaju akutnog burzitisa:

      Injekcija 1 do 2 ml direktno u obolelo mesto smanuje bol i uspostavlja amplitudu pokreta za nekoliko sati.


      U slučaju hroničnog burzitisa :

      Ukoliko se postigne povoljan efekat nakon pojačanog tretmana doza se može smanjiti.


      U slučaju tendinitisa, tendosinovitisa i peritendinitisa

      Akutni: jedna injekcija već može poboljšati stanje pacijenta.

      Hronični: ponavljanje može da bude neophodno u zavisnosti od stanja pacijenta.


      U slučaju reumatoidnog poliartritisa i osteoartritisa:


      Nakon intraartikularne primene 0,5 do 2 ml leka Diprophos, bol i poremećaji vezani za reumatoidni poliartritis i osteoartritis mogu nestati u naredna dva do četiri sata. U većini slučajeva dejstvo leka Diprophos traje četiri ili više nedelja u zavisnosti od stanja pacijenta. Intraartikularnu injekciju leka Diprophos dobro podnose zglobovi i periartikularna tkiva.


      Preporučenedoze :

      Veliki zglobovi (npr. koleno, kuk) : 1 do 2 ml Zglobovi srednje veličine (npr. lakat) : 0,5 do 1 ml Mali zglobovi (npr. ruke) : 0,25 do 0,5 ml


      U slučaju dermatoloških oboljenja

      Dermatološka oboljenja reaguju na intralezijsku primenu leka Diprophos. Reakcija lezija koje nisu direktno

      tretirane izazvana je blagim sistemskim dejstvom leka.

      Primenjuje se 0.2 ml/cm2 leka Diprophos intradermalno (ne subkutano), tuberkulinskim špricem sa iglom veličine 26G. Ukupna količina leka aplikovana na mesto delovanja ne sme da bude veća od 1 ml.


      U slučaju oboljenja stopala koja reaguju na kortikosteroide

      Početak burzitisa se može sprečiti uzastopnom primenom dve injekcije od po 0.25 ml. Kod oboljenja hallux

      rigidus (deformacija fleksibilnosti palca), deformacija malog prsta (iskrivljenost malog prsta prema unutra) i akutnog artritisa stanje se poboljšava brzo. Tuberkulinski špric sa iglom veličine 25G od 1.9 cm koristi se za većinu injekcija u stopalo.


      Preporučene doze za period oko jedne nedelje

      Burzitis 0.25-0.5 ml

      • na kalcifikovanim bodljama: 0.5 ml

      • hallux rigidus: 0.5 ml

      • na malom prstu: 0.5 ml Sinovijalne ciste: 0.25-0.5 ml Mortonove metatarzije: 0.25-0.5 ml Tendosinovit: 0.5 ml

        Kuboidni periostit: 0.5 ml

        Akutni artritis: 0.5 - 1 ml


    3. Kontraindikacije


      Lek Diprophos je kontraindikovan kod pacijenata sa sistemskim infekcijama, kao i kod pacijenata koji su preosetljivi na betametazon ili na druge kortikosteroide, ili na bilo koji sastojak leka. Kod pacijenata sa idiopatskom trombocitopenijom Diprophos se ne sme primenjivati intramuskularno.


    4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka Diprophos se ne sme primenjivati intravenski ili subkutano.


      Obavezna je primena antiseptičnih postupaka.


      Diprophos sadrži dva estra betametazona, od kojih se betametazon dinatrijum fosfat oslobađa brzo nakon


      injekcije. Zbog toga, lekar koji primenjuje lek treba da vodi računa da ta količina rastvorljivog betametazona može da izazove sistemski efekat.


      U slučaju naglog smanjenja ili prekida terapije nakon dugotrajne primene leka ili primene visokih doza u kratkom vremenskom periodu, može doći do razvoja sekundarne adrenokortikalne insuficijencije. Zbog toga je neophodno sprovoditi postepeno smanjivanje doze. Relativna insuficijencija može perzistirati mesecima nakon prekida terapije. Ukoliko se pacijent izloži stresu tokom ovog perioda (infekcije, trauma, hirurške intervencije), potrebno je ponovo uvesti kortikoterapiju ili povećati dozu.


      U kontroli tretiranog stanja treba koristiti najmanju moguću dozu; kada je moguće smanjiti dozu, to treba postići postepeno.


      Smanjenje doze treba vršiti pod lekarskim nadzorom koji može trajati i godinu dana nakon prestanka dugotrajne primene ili velikih doza.


      Simptomi adrenokortikalne insuficijencije su: malaksalost, slabost u mišićima, mentalni poremećaji, letargija, bolovi u mišićima i kostima, deskvamacija kože, dispneja, anoreksija, mučnina, povraćanje, hipoglikemija, hipotenzija, dehidratacija.


      Lečenje adrenokortikalne insuficijencije se sastoji od primene kortikosteroida, mineralokortikosteroida, vode, natrijum hlorida i glukoze.


      Retke anafilaktičke reakcije primećene su kod pacijenata kod kojih su kortikosteroidi primenjeni parenteralno. Zbog toga treba preduzeti mere predostrožnosti pre ovakve aplikacije leka, a posebno kod pacijenata koji su i ranije pokazali alergijske reakcije na neki od sastojaka leka.


      U slučaju dugotrajne kortikoterapije treba razmotriti prelazak sa parenteralne na oralnu primenu, nakon razmatranja potencijalnih prednosti i nedostataka ove promene.


      Prilikom intraartikularne primene neophodno je znati da:

      • Ova vrsta primene može imati lokalne i sistemske efekte.

      • Neophodno je izvršiti analizu svih tečnosti eventualno prisutnih u zglobovima kako bi se isključila svaka

        mogućnost sepse.

      • Treba izbegavati lokalnu aplikaciju u zglobove koji su već inficirani. Postepeno pojačanje bola i lokalnog otoka, dodatano smanjenje pokretljivosti zgloba, groznica i opšta malaksalost mogu ukazivati na septični artritis. Ukoliko se ova dijagnoza potvrdi neophodno je započeti sa odgovarajućom antimikrobnom terapijom. Ne treba aplikovati kortikosteroide u oštećene zglobove, inficirane zone ili intravertebralne prostore.

      • Ponovljena primena u zglobove oštećene osteoartritom može izazvati destrukciju zglobova.

      • Treba izbegavati direktnu aplikaciju kortikosteroida u tetive jer to kasnije može dovesti do njihove rupture.

      • Pacijent treba da povede računa da ne optereti zglob preteranom aktivnošću nakon simptomatskog

      poboljšanja.


      Intramuskularnuaplikacijukortikosteroida treba vršiti duboko u veliki mišić kako bi se izbegla lokalna atrofija tkiva.


      Aplikacijakortikosteroidaumekatkivailiintralezijskaiintraartikularnaprimena mogu izazvati sistemske i


      lokalne efekte.


      Grupe sa posebnim rizikom

      Kod dijabetičara betametazon se može koristiti samo u kratkom periodu i pod lekarskim nadzorom zbog njegovih glukokortikoidnih svojstava (transformacija proteina u glukozu).


      Primećeno je pojačano glukokortikoidno dejstvo kod pacijenata sa hipotireozom ili cirozom.


      Treba izbegavati upotrebu leka Diprophos u slučaju herpes simpleksa oka, a posebnu pažnju treba obratiti na mogućnost perforacije rožnjače.


      Usled primene kortikosteroida može doći do psihotičnih poremećaja. Stanje pacijenata predisponiranih na emocionalnu nestabilnost i psihoze mogu se pogoršati u toku tretmana kortikosteroidima.


      Posebne mere opreza se zahtevaju kod pacijenata koja imaju sledeća stanja: nespecifični ulcerozni kolitis, perforacije, apsces, piogene infekcije, divertikulitis, intestinalne anastomoze, gastroduodenalni ulcer, bubrežnu insuficijenciju, hipertenziju, osteoporozu, mijasteniju gravis, glaukom, akutne psihoze, bakterijske i virusne infekcije, retardaciju rasta, tuberkulozu, Cushing-ov sindrom, dijabetes, insuficijenciju srca, epilepsiju, sklonost ka tromboemboliji i tromboflebitisu, trudnoća.


      Polazeći od činjenice da komplikacije u lečenju kortikosteroidima zavise od doze i dužine lečenja, treba voditi računa o odnosu koristi i rizika od primene leka kod svakog pacijenta.


      Kortikosteroidi mogu sakriti neke simptome infekcije ili otežati njihovo otkrivanje. Kao posledica smanjenja otpornosti može doći do novih infekcija.


      Dugotrajna upotreba može izazvati subkapsularnu posteriornu kataraktu (posebno kod dece) ili glaukom sa mogućim lezijama optičkog nerva, a može pogoršati sekundarne virusne i gljivične infekcije oka. Neophodno je izvršiti redovan oftalmološki pregled posle dugotrajne upotrebe (preko šest nedelja).


      Srednje i visoke doze kortikosteroida mogu izazvati povećanje arterijskog krvnog pritiska, retenciju vode i natrijuma i povećanu ekskreciju kalijuma. Ovi efekti se ređe javljaju kod sintetskih derivata, osim ako se koriste u velikim dozama. Treba predvideti mogućnost suplementacije kalijuma i izbacivanja natrijuma. Svi kortikosteroidi povećavaju ekskreciju kalcijuma.


      Podaci iz literature ukazuju na povezanost upotrebe kortikosteroida i rupture levog ventrikularnog zida posle skorašnjeg infarkta miokarda, pa terapiju kortikosteriodima treba primenjivati kod ovih pacijenata sa velikim oprezom.


      Pacijenti koji su na terapiji kortikosteroidima ne smeju se tretirati:

      • vakcinom protiv variole

      • drugim metodama imunizacije (posebno u slučaju visokih doza) zbog rizika od neuroloških komplikacija i mogućeg nedostatka reakcije antitela.

      Međutim, pacijenti kojima se aplikuju kortikosteroidi kao supstitutivna terapija mogu se imunizovati (npr. Addison-ova bolest).


      Pacijenti, a posebno deca, koja dobijaju imunosupresivnu dozu kortikosteroida, moraju da budu upozoreni da izbegavaju izlaganje varičeli i malim boginjama.


      Kod pacijenata koji boluju od aktivne tuberkuloze kortikoterapiju treba ograničiti na one koje boluju od fluminantne ili diseminovane tuberkuloze kod kojih se kortikosteroidi koriste zajedno sa odgovarajućom antituberkuloznom terapijom.


      Ako se kortikosteroidi koriste kod pacijenata koji boluju od latentne tuberkuloze ili koji reaguju pozitivno na tuberkulin neophodna je stroga kontrola jer mogu izazvati ponovnu aktivaciju bolesti. U slučaju produžene kortikoterapije pacijentima se mora dati odgovarajuća hemioprofilaksa.


      Ukoliko pacijenti koriste rifampicin u okviru hemioprofilaktičkog programa ne treba izgubiti iz vida njegov pojačavajući efekat na metabolički klirens kortikosteroida u jetri; u tom slučaju može biti neophodno prilagoditi dozu kortikosteroida.

      Pošto kortikosteroidi mogu ometati rast novorođenčadi i dece i inhibirati stvaranje endogenih kortikosteroida

      neophodno je pažljivo praćenje rasta i razvoja u slučaju dugotrajne upotrebe. Kortikosteroidi kod nekih pacijenata mogu uticati na broj i pokretljivost spermatozoida.


    5. Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija


      Istovremena primena sa fenobarbitonom, rifampicinom, karbamazepinom, rifabutinom, primidonom, fenitoinom ili efedrinom ubrzava metabolizam kortikosteroida i dovodi do smanjenja terapijskog efekta.

      Ritonavir može usporiti metabolizam betametazona i posledično dovesti do porasta nivoa leka u krvi. Pacijenti koji su na terapiji kortikosteroidima ne smeju se tretirati:

      • vakcinom protiv variole

      • drugim metodama imunizacije (posebno u slučaju visokih doza) zbog rizika od neuroloških komplikacija i mogućeg nedostatka reakcije antitela.

        Međutim, pacijenti kojima se aplikuju kortikosteroidi kao supstitutivna terapija mogu se imunizovati (npr. Addison-ova bolest).


        Istovremena primena sa diureticima kao što su tiazidi može povećati rizik netolerancije glukoze.


        Estrogen i oralni kontraceptivi mogu usporiti metabolizam u jetri nekih kortikosteroida i tako povećati njihov efekat.


        Makrolidni antibiotici mogu uzrokovati značajno smanjenje klirensa kortikosteroida.


        Ketokonazol usporava metabolizam nekih kortikosteroida do 60%, pri čemu povećava rizik nastanka neželjenih efekata kortikosteroida.


        Istovremena primena kortikosteroida i kardiotoničnih glikozida može povećati rizik za nastajanje aritmije ili dovesti do trovanja digitalisom usled hipokalemije. Primećeno je da je kod pacijenata koji koriste kardiotonične glikozide i uzimaju istovremeno diuretike koji izazivaju izbacivanje kalijuma, neophodno prilagoditi dozu kalijuma. Kortikosteroidi mogu ubrzati izlučivanje kalijuma indukovano amfotericinom B. Kod svih pacijenata


        koji istovremeno uzimaju neku od ovih kombinacija lekova neophodna je kontrola elektrolita u serumu, a posebno kalijuma.


        Istovremena upotreba kortikosteroida i antikoagulanasa tipa kumarina može povećati ili smanjiti njihova antikoagulantna dejstva pa je neophodno prilagoditi dozu. Kod pacijenata koji uzimaju antikoagulanse istovremeno sa kortikosteroidima treba voditi računa o mogućnosti izazivanja gastrointestinalnih ulceracija zbog upotrebe kortikosteroida ili rizik od pojave unutrašnjeg krvarenja.


        Kortikosteroidi mogu smanjiti koncentraciju salicilata u krvi. Zbog toga treba smanjiti dozu kortikosteroida ili prekinuti sa terapijom, a kod pacijenata treba proveriti da li je eventualno došlo do intoksikacije salicilatima. Istovremena primena glukokortikosteroida i salicilata može povećati učestalost i težinu gastrointestinalne ulceracije.


        Istovremena primena sa NSAIL ili alkoholom može dovesti do povećanja rizika nastajanja gastrointestinalne ulceracije ili do pogoršanja već postojećeg stanja.


        Kod dijabetičara je neophodno prilagoditi dozu oralnih antidijabetika ili insulina zbog hiperglikemijskog efekta samih glukokortikosteroida.


        Istovremena primena sa somatotropinom može inhibirati dejstvo ovog hormona. Doze betametazona veće od 300-450 mcg (0.3-0.45 mg) po m2 površine tela dnevno treba izbegavati u toku upotrebe somatotropina.


        Uticaj na laboratorijske testove

        Kortikosteroidi mogu uticati na test redukcije NBTU dajući lažno negativan rezultat.

        Ukoliko se pacijent leči kortikosteroidima treba voditi računa o interpretaciji rezultata bioloških testova (testovi na koži, nivo tiroidnih hormona...).


    6. Primena u periodu trudnoće i dojenja


      Zbog nedostatka odgovarajućih ispitivanja teratogenosti kod ljudi glukokortikosteroidi se ne mogu koristiti u toku trudnoće, dojenja i kod žena u reproduktivnoj fazi bez predhodne provere zdravstvenog stanja i procene eventualnih rizika koje ovi lekovi mogu imati na majku, embrion ili fetus.

      I pored toga što je prenatalna kortikoterapija indikovana, neophodno je analizirati odnos koristi i rizika njihove primene i uporediti kliničke prednosti sa neželjenim efektima (posebno inhibiciju rasta i povećan rizik za nastajanje infekcija).

      U nekim slučajevima neophodno je primeniti lečenje kortikosteroidima u toku trudnoće, pa čak i povećati doze

      (npr. u slučaju supstitutivne kortikoterapije).

      Intramuskularna primena betametazona izaziva značajno smanjenje frekvencije disanja fetusa zbog čega lek treba primeniti više od 24 sata pre porođaja (pre 32. nedelje trudnoće).

      Objavljeni podaci ukazuju na to da je profilaktička primena pre 32. nedelje trudnoće još uvek kontroverzna. Zbog toga lekar mora da uporedi prednosti i potencijalne rizike po majku i dete i proceni neophodnost primene terapije kortikosteroidima posle 32. nedelje trudnoće.

      Primena kortikosteroida nije indikovana u lečenju oboljenja hijalinske membrane posle porođaja.

      U slučaju profilaktičkog tretmana oboljenja hijalinske membrane kod fetusa ne treba primenjivati kortikosteroide kod trudnica koje imaju preeklampsiju ili eklampsiju ili pokazuju znake lezija na placenti.

      Deca čije su majke u toku trudnoće uzimale značajne doze kortikosteroida u trudnoći moraju biti pod nadzorom

      zbog nastajanja adrenokortikalne insuficijencije.

      Primena injekcija betametazona kod majki pre porođaja može uzrokovati prolaznu inhibiciju hormona rasta fetusa i vrlo verovatno hormona hipofize koji regulišu produkciju kortikosteroida, a posebno u već formiranim i


      još uvek fetalnim delovima nadbubrega fetusa. Usled toga inhibicija fetusa hidrokortizonom neće uticati na hipofizno-nadbubrežni odgovor na stres nakon porođaja.

      Kortikosteroidi prolaze kroz placentu i prolaze u majčino mleko.

      Pošto kortikosteroidi prolaze kroz placentu, novorođenče i beba rođena od majke koja je primala kortikosteroide u toku većeg dela trudnoće moraju biti podvrgnuti ispitivanju vida kako bi se utvrdila, iako veoma retka, mogućnost pojave kongenitalne katarakte.

      Pošto Diprophos može izazvati neželjene efekte kod dece koja se hrane mlekom majke neophodno je zauzeti stav o prekidu dojenja ili prekidu medikacije uzimajući u obzir značaj terapije za majku.

      Žene koje su primile kortikosteroide u toku trudnoće moraju biti pod nadzorom u toku i nakon kontrakcija i u toku porođaja kako bi se pratila adrenokortikalna insuficijencija izazvana stresom prilikom porođaja.


    7. Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama


      Treba obratiti pažnju na centralne efekte posle primene visokih doza leka Diprophos (euforija, nesanica) i na poremećaje koji mogu da nastanu posle dugotrajne primene.


    8. Neželjena dejstva


      Neželjena dejstva leka Diprophos ista su kao kod drugih kortikosteroida i povezana su sa dozom i dužinom terapije.


      Kao opšta neželjena dejstva kortikosteroida navode se sledeća:


      Poremećaji imunog sistema

      Kortikosteroidi mogu uticati na inhibiciju testova na koži, sakriti simptome infekcija i izazvati latentnu infekciju, ali i smanjiti otpornost na infekcije, a posebno na one izazvane mikobakterijama (tuberkuloza), kandidom i virusima.


      Poremećaji endokrinog sistema

      Simptomi Cushing-ovog sindroma, menstrualni poremećaji, povećana potreba za insulinom i oralnim antidijabeticima kod dijabetičara, inhibicija rasta fetusa ili rasta dece, smanjena tolerancija na ugljene hidrate, znaci latentnog dijabetesa, sekundarna inhibicija hipofize i kore nadbubrega posebno kod stresa (kao što su trauma, hirurška intervencija i bolest), manifestacije latentnog diabetes mellitus.


      Poremećaji metabolizma i ishrane

      Negativna ravnoteža azota zbog degradacije proteina, lipomatoza, povećanje telesne težine.


      Poremećaji na nivou elektrolita

      Retencija natrijuma, gubitak kalijuma, hipokalemična alkaloza, retencija vode, kongestivna insuficijencija srca kod predisponiranih pacijenata.


      Psihijatrijski poremećaji

      Euforija, promene raspoloženja, promene ličnosti i teška depresija, preosetljivost, nesanica, psihotične reakcije posebno kod psihijatrijskih pacijenata, depresija.


      Poremećaji nernog sistema

      Konvulzije, vrtoglavica, glavobolja, povećan intrakranijalni pritisak (pseudotumor cerebri)


      Poremećaji funkcije oka

      Povećan intraokularni pritisak (pseudotumor cerebri, videti poremećaje nervnog sistema), glaukom, posteriorna supkapsularna katarakta, egzoftalmija.


      Kardiovaskularni poremećaji

      Insuficijencija miokarda kao posledica rupture septuma, bradikardija, hipertenzija, pulmonalni edem, sinkopa, tahikardija, tromboembolizam, tromboflebitis, vaskulitis, cirkulatorni kolaps, hipertrofična kardiomiopatija kod prevremeno rođene dece, hipotenzija.


      Gastro-intestinalni poremećaji

      Gastrička ulceracija sa mogućom perforacijom i hemoragijom, akutni pankreatitis, abdominalna distenzija, intestinalne perforacije, ezofagealna ulceracija, mučnina, povraćanje, štucavica.


      Poremećaji kože i subkutanog tkiva

      Atrofija kože, usporeno zarastanje, osetljivost kože, pojava modrica, strije, alergijski dermatitis, angioneurotski edem, eritem lica, pojačana transpiracija i urtikarije.


      Poremećaji mišićno-skeletnog, vezivnog i koštanog tkiva

      Mišićna slabost, gubitak mišićne mase, pogoršanje mijasteničnih simptoma u slučaju mijastenije, osteoporoza sa jakim bolom u kostima i spontane frakture (kompresione frakture kičme), aseptična osteonekroza (glava butne kosti i dugačkih kosti), ruptura tetiva, sternalna miopatija, patološke frakture, nestabilnost zglobova.


      Opšti poremećaji

      Anafilaktičke ili alergijske reakcije, hipotenzija ili reakcije slične šoku.


      Sekundarne reakcije koje se mogu primetiti nakon parenteralne primene kortikosteroida:


      Retko slepilo povezano sa intralezijskom primenom terapije u predelu lica i vrata, hiperpigmentacija i hipopigmentacija, subkutana i kutana atrofija, apsces, pojačanje efekta posle intraartikularne primene, atrofije tipa Charcot.


      Nakon ponovljene intraartikularne primene može doći do lezije zglobova. Postoji rizik od kontaminacije.


    9. Predoziranje



Glukokortikosteroidi imaju lipolitičku aktivnost. Lipoliza se posebno ispoljava na nivou membrane. Oni takođe ispoljavaju efekat lipogeneze koji se manifestuje posebno na nivou glave, vrata i tela. Zajednički efekat se ispoljava i na redistribuciju u lipidne depoe.


Maksimalni farmakološki efekat kortikosteroida ispoljava se posle dostizanja najveće koncentracije u serumu, a većina indirektnih efekata leka ispoljava se nakon direktnog dejstva leka preko modifikacije enzimske aktivnosti.


    1. Farmakokinetički podaci


      Betametazon-natrijum fosfat i betametazondipropionat resorbuju se odmah nakon aplikacije i izazivaju terapijske i druge farmakološke efekte lokalno i sistemski.


      Produžena aktivnost se dobija upotrebom betametazon dipropionata koji je praktično nerastvorna supstanca koja predstavlja depo iz koga se sporije resorbuje i ispoljava duže dejstvo.


      Nivo u krvi

      Intramuskularna primena

      betametazon

      dinatrijum fosfat

      dipropionat




      1 sat posle primene 3 do 5 sati

      24 sata


      36 do 54 sata

      Produžena resorpcija Brz metabolizam Više od 10 dana

      • Najveća koncentracija u plazmi

      • Poluvreme eliminacije

      • Ekskrecija

      • Biološki poluživot


      Kortikosteroidi se vezuju za proteine plazme. Betametazon se uglavnom vezuje za albumine. Kod pacijenata koji imaju oboljenja jetre klirens je usporen.


    2. Pretklinički podaci o bezbednosti leka

Akutna toksičnost

Vrsta životinje Vrsta aplikacije LD50 (mg*/kg)


miš peroralno

intramuskularno

pacov peroralno

intramuskularno

>2000

60,7-94,1

>6240

>100

zamorče peroralno >2000

pas peroralno

intramuskularno

>780

>29,7

kunić intramuskularno 2,5-5,0



5 ampula od 1 ml.


6.6. Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka


Neupotrebljeni lek i ostaci leka se uništavaju u skladu sa važećim propisima.

Početna stranica


A   B   C   D   E   F   G   H   I   J   K   L   M   N   O   P   Q   R   S   T   U   V   W   X   Y   Z