Metoject


UPUTSTVO ZA LEK


Metoject, rastvorzainjekcijuunapunjenominjekcionomšpricu,10mg/mL Pakovanje:napunjeninjekcionišpric, 1x1mL


Metoject, rastvorzainjekcijuunapunjenominjekcionomšpricu,15mg/1,5mL Pakovanje:napunjen injekcionišpric, 1x1,5mL


Metoject, rastvorzainjekcijuunapunjenominjekcionomšpricu,20mg/2mL Pakovanje:napunjeninjekcionišpric, 1x2mL


Metoject, rastvorzainjekcijuunapunjenominjekcionomšpricu,25mg/2,5mL Pakovanje:napunjeninjekcionišpric, 1x2,5mL


Proizvođač: Medac Gesellschaft für klinische Spezialpräparate mbH


Adresa: Theaterstraße 6, D-22880 Wedel, Nemačka


Podnosilac zahteva: QUATALIA d.o.o.


Adresa: Reljina 4/3, 11 000 Beograd, Srbija


Metoject;

10mg/1mL; 15mg/1,5mL; 20mg/2mL; 25mg/2,5mL; rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu


INN: Metotreksat


Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da koristite ovaj lek.


U ovom uputstvu pročitaćete:

  1. Šta je lek Metoject i čemu je namenjen

  2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Metoject

  3. Kako se upotrebljava lek Metoject

  4. Moguća neželjena dejstva

  5. Kako čuvati lek Metoject

  6. Dodatne informacije


  1. ŠTA JE LEK METOJECT I ČEMU JE NAMENJEN


    Lek Metoject je indikovan za lečenje:

  2. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK METOJECT


    Lek Metoject ne smete koristiti:


  3. KAKO SE UPOTREBLJAVA LEK METOJECT

    Lek Metoject treba da propisuje samo lekar koji je upoznat sa različitim osobinama leka i njegovim

    mehanizmom delovanja. Lek Metoject se primenjuje samo jednom nedeljno.


    Lek Metoject je namenjen za intravensku (u venu), intramuskularnu (u mišić) i supkutanu (pod kožu) primenu. Lek je namenjen za odrasle i decu stariju od 3 godine.

    Upotreba kod dece je ograničena na intramuskularnu i supkutanu primenu zbog ograničenih podataka o intravenskoj primeni.


    Na početku lečenja lekom Metoject injekciju će Vam primeniti zdravstveni radnik. Međutim, Vaš lekar će odrediti da li je za Vas prihvatljivo da sami sebi dajete lek Metoject potkožno (supkutano). U tom slučaju, Vi ćete biti obučeni kako to da radite.

    Ni pod kakvim uslovima nemojte pokušavati da sami sebi date injekciju ako za to prethodno niste bili obučeni.

    Nemojte pokušavati da sami sebi date lek intramuskularno (u mišić) ili intravenski (u venu)! Obratite se svom lekaru ukoliko primetite bilo koje neželjeno dejstvo ili bilo kakve promene na

    mestu primene leka!


    Pogrešno doziranje metotreksata može dovesti do ozbiljnih neželjenih efekata uključujući smrtni ishod!


    Način rukovanja i uklanjanja mora biti u skladu sa lokalnim zahtevima za citostatike. Trudnice koje su bolničko osoblje ne treba da rukuju, ni da primenjuju lek Metoject.


    Potrebno je izbegavati bilo kakav kontakt metotreksata sa kožom i sluzokožom! U slučaju kontaminacije, zahvaćena površina se mora odmah isprati dovoljnom količinom vode.


    Vaš lekar odlučuje o dozi, koja se prilagođava individualno Vama. Preporučuje se da se odredi jedan dan u


    nedelji kao „dan za injekciju“.

    Obično je potrebno 4-8 nedelja pre nego što se pojave prvi efekti lečenja. O trajanju lečenja odlučuje Vaš lekar.


    Ako osetite da je efekat leka Metoject prejak ili preslab, trebalo bi da razgovarate sa svojim lekarom ili farmaceutom.


    Ako ste uzeli više leka Metoject nego što je trebalo


    Ukoliko je Vaš lekar odredio da je za Vas prihvatljivo da sami sebi dajete lek Metoject potkožno (supkutano), pridržavajte se isključivo saveta lekara u vezi sa doziranjem leka!

    Nikako nemojte sami menjati dozu leka!


    Ako Vi (ili neko drugi) uzme više leka nego što bi trebalo, odmah se obratite lekaru ili idite do najbliže bolnice. Obavezno ponesite pakovanje leka sa sobom.


    Ako ste zaboravili da uzmete lek Metoject

    Nikada ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili preskočenu dozu!


    Lek Metoject se primenjuje jednom nedeljno! Preporučuje se da se odredi jedan dan u nedelji kao „dan za injekciju“.


    U slučaju da ste propustili da primenite lek potkožno prema utvrđenom rasporedu, odmah se obratite Vašem lekaru!


    Ako naglo prestanete da uzimate lek Metoject

    Ne bi smeli da menjate ili prekidate terapiju metotreksatom, a da se prethodno niste posavetovali sa lekarom! Ako sumnjate na teške neželjene efekte, odmah se obratite lekaru za savet.


    Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.


  4. MOGUĆA NEŽELJENA DEJSTVA


    Lek Metoject , kao i drugi lekovi, može da ima neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih.


    Učestalost, kao i stepen težine neželjenih dejstava zavisi od doziranja i učestalosti primene. Pošto teška neželjena dejstva mogu da se jave čak i pri malim dozama, važno je da ste pod redovnim nadzorom svog lekara.

    Najvažnija neželjena dejstva su efekti na hematopoezni sistem (sistem koji stvara krv) i gastrointestinalni trakt. Neželjena dejstva su razvrstana prema učestalosti na:

    Veoma česta neželjena dejstva (češće od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek);

    Česta neželjena dejstva (kod 1-10 na 100 pacijenata koji uzimaju lek); Povremena neželjena dejstva (kod 1-10 na 1 000 pacijenata koji uzimaju lek); Retka neželjena dejstva (kod 1-10 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek);

    Veoma retka neželjena dejstva (ređe od 1 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek);


    Mogu da se jave sledeća neželjena dejstva:


    Veoma česta:

  5. KAKO ČUVATI LEK METOJECT


    Čuvati van domašaja i vidokruga dece.


    Rok upotrebe


    2 godine.

    Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju. Rok upotrebe ističe poslednjeg dana navedenog meseca.


    Čuvanje


    Lek čuvati na temperaturi do 25°C u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti. Rastvor je namenjen za jednokratnu primenu. Nakon prve primene ostatak rastvora baciti.

    Neupotrebljeni lek ili otpadni materijal treba odložiti u skladu sa lokalnim zahtevima za odlaganje citotoksičnih lekova.


  6. DODATNE INFORMACIJE


Šta sadrži lek Metoject


Sadržaj aktivne supstance:


1 mL rastvora sadrži 10 mg metotreksata u obliku metotreksat-dinatrijuma.


1 napunjen injekcioni špric od 1 mL sadrži 10 mg metotreksata u obliku metotreksat-dinatrijuma.

1 napunjen injekcioni špric od 1,5 mL sadrži 15 mg metotreksata u obliku metotreksat-dinatrijuma. 1 napunjen injekcioni špric od 2 mL sadrži 20 mg metotreksata u obliku metotreksat-dinatrijuma.

  1. napunjen injekcioni špric od 2,5 mL sadrži 25 mg metotreksata u obliku metotreksat-dinatrijuma.


    Sadržaj pomoćnih supstanci:

    Natrijum-hlorid, natrijum-hidroksid, voda za injekcije.


    Kako izgleda lek Metoject i sadržaj pakovanja


    Izgled:

    Bistar rastvor, žute boje, bez vidljivih mehaničkih onečišćenja.


    Pakovanje:


    Injekcioni graduisani špric od bezbojnog stakla (tip I) sa ili bez adaptera za injekcionu iglu i elastomernim poklopcem za vrh, potisni zatvarač od hlorobutilne gume (tip I) i polistirenski klip insertovan u zatvarač, tako da čini potisni klip šprica.

    Blister sa napunjenim injekcionim špricem sa 1 mL, 1,5 mL, 2 mL ili 2,5 mL rastvora za injekciju, blister sa

    iglom i uputstvo za lek su upakovani u složivu kartonsku kutiju.


    Nosilac dozvole i proizvođač

    Nosilac dozvole za lek: Quatalia d.o.o.,

    Reljina 4/3, 11 000 Beograd, Republika Srbija.


    Proizvodjač: Medac

    Gesellschaft für klinische Spezialpräparate mbH Theaterstraße 6


    22880 Wedel Nemačka


    Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

    Mart, 2013.


    Režim izdavanja leka:


    Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, izuzetno lek se može izdavati i uz recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini recepta.


    Broj i datum dozvole za lek:

    Metoject 10mg/1mL: 515-01-6312-12-001 od 24.04.2013.

    Metoject 15mg/1,5mL: 515-01-6313-12-001 od 24.04.2013.

    Metoject 20mg/2mL: 515-01-6314-12-001 od 24.04.2013

    Metoject 25mg/2,5mL: 515-01-6315-12-001 od 24.04.2013


    Uputstvo za upotrebu, rukovanje i odlaganje:


    Na početku lečenja lekom Metoject injekciju Vam može dati zdravstveni radnik. Međutim, Vaš lekar će odrediti da li je za Vas prihvatljivo da sami sebi dajete lek Metoject potkožno (supkutano). U tom slučaju, Vi ćete biti obučeni kako to da radite. Ni pod kakvim uslovima nemojte pokušavati da sami sebi date injekciju ako za to prethodno niste bili obučeni.


    Nemojte pokušavati da sami sebi date lek intramuskularno (u mišić) ili intravenski (u venu)!


    Obratite se svom lekaru ukoliko primetite bilo koje neželjeno dejstvo ili bilo kakve promene na mestu primene leka!


    Rastvor treba vizuelno pregledati pre upotrebe. Rastvor mora biti bistar i bez vidljivih čestica.

    Način rukovanja i uklanjanja mora biti u skladu sa lokalnim zahtevima za citostatike. Trudnice koje su bolničko osoblje ne treba da rukuju, ni da primenjuju lek Metoject.


    Rastvor je namenjen za jednokratnu primenu. Nakon prve primene ostatak rastvora baciti.


    Neupotrebljeni lek ili otpadni materijal treba odložiti u skladu sa lokalnim zahtevima za odlaganje citotoksičnih lekova.


    Uputstvo za primenu supkutane injekcije (u koracima):


    1. Operite ruke pre nego što počnete da pripremate lek Metoject injekciju. Proverite rok trajanja naznačen na kutiji i uverite se da ste uzeli ispravnu jačinu leka.


    2. Otvorite kutiju gde se nalazi lek Metoject napunjemi injekcioni špric u unutrašnjem plastičnom pakovanju.

      Izvadite Uputstvo za lek i pažljivo ga pročitajte.


    3. Izvadite iz kutije plastično pakovanje koje sadrži špric. Držite plastično pakovanje jednom rukom, a drugom rukom uklonite papir koji ge pokriva. Izvadite špric.


    4. Čvrsto držite glavni deo šprica i uklonite sivi gumeni zapušač sa šprica, vodeći računa da ne dodirnete sterilni otvor šprica.


    5. Odložite špric nazad u sterilno plastično pakovanje i ostavite ga na dohvat ruke. Bistar žuti rastvor neće moći da iscuri.


    6. Otvorite gornji deo pakovanja za iglu. Ne dodirujte okrugli sterilni otvor igle. Da bi ste to izbegli pakovanje za iglu držite za gornji kraj.


    7. Prčvrstite iglu sa njenim zaštitnim poklopcem i pakovanjem za napunjen špric. Čvrsto okrenite iglu. Uklonite pakovanje sa igle i napunjemi špric odložite na pristupačno mesto.


    8. Na slici ispod su označena mesta na stomaku i butinama za moguću primenu injekcije. Izaberite mesto za ubod injekcije i dezinfikujte ga tamponom vate natopljenom u alkohol ili dezinficijens. Pustite da se dezificijens suši 30 do 60 sekundi.


    9. Postavite nokat na braon ivicu igle i uklonite zaštitni poklopac sa igle povlačenjem i okretanjem u isto vreme.

      Ne dodirujte sterilnu iglu. Ukoliko se to dogodi uzmite novu iglu za supkutanu primenu.


    10. Koristeći palac i kažiprst formirati nabor na koži na mestu izabranom za ubod injekcije. Ubrizgati injekciju parvilno u kožu pod uglom od 90°.


    11. Zabodite iglu u popunosti, celom dužinom u kožu. Zatim polako gurnite klip na dole i istisnite sav sadržaj šprica ispod kože.


    12. Pažljivo izvadite iglu i pritisnite mesto ubrizgavanja tamponom. Ne trljajte, jer će to izazvati iritaciju na mestu uboda.


    13. Da biste izbegli povrede, stavite špric i iglu u poseban kontejner za oštre predmete i odložite ga sa kućnim otpadom.


    -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


    SLEDEĆE INFORMACIJE SU NAMENJENE ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:


    Terapijske indikacije


    Metotreksat je indikovan za terapiju:


    Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka


    Pacijentima treba jasno objasniti da terapiju treba primenjivati jednom nedeljno, a ne svakog dana.

    Pacijente na terapiji metotreksatom treba adekvatno kontrolisati, kako bi se znaci mogućih toksičnih efekata ili neželjena dejstva otkrili i procenili sa minimalnim odlaganjima. Stoga terapija metotreksatom treba da bude započeta pod nadzorom lekara, čije znanje i iskustvo uključuje terapiju antimetabolitima. Zbog mogućnosti teških ili čak fatalnih toksičnih reakcija, lekar bi trebalo da detaljno informiše pacijenta o mogućim rizicima i preporučenim merama bezbednosti.


    Ne preporučuje se upotreba metotreksata kod dece uzrasta ispod 3 godine, jer nema dovoljno podataka o efikasnosti i bezbednosti primene leka u ovoj populaciji (videti tačku Doziranje i način primene)


    Preporučeni pregledi i mere bezbednosti:


    Pre početka ili nastavka terapije metotreksatom posle perioda mi rovanja:

    Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom i brojem trombocita, enzimi jetre, bilirubin, serumski albumin, rendgenski pregled grudnog koša i testovi bubrežne funkcije. Ako je klinički indikovano, isključiti tuberkulozu i hepatitis.


    Za vreme terapije (najmanje jednom mesečno za vreme prvih šest meseci i potom svaka tri meseca): Trebalo bi razmotriti mogućnost povećanja učestalosti nadzora pri povećanju doze.


    1. Pregled usta i grla zbog promena na sluzokoži.


    2. Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom i brojem trombocita. Supresija hematopoeze izazvana metotreksatom može nastati naglo i pri prividno bezbednom doziranju. Bilo kakvo značajno smanjenje broja leukocita ili trombocita zahteva momentalno obustavljanje leka i primenu odgovarajuće suportivne terapije. Pacijente treba savetovati da prijave sve znake i simptome koji ukazuju na postojanje infekcije. Kod pacijenata koji istovremeno uzimaju hematotoksične lekove (npr. leflunomid) treba pojačano kontrolisati krvnu sliku i trombocite.


    3. Testovi funkcije jetre: Posebnu pažnju treba obratiti na pojavu hepatotoksičnosti. Sa tretmanom ne bi trebalo započinjati ili ga treba obustaviti ako već postoji ili se tokom terapije javi bilo kakva abnormalnost funkcionalnih testova jetre ili nalaza biopsije jetre. Takve abnormalnosti treba vratiti na normalu unutar dve


      nedelje, posle čega se može nastaviti sa tretmanom, u zavisnosti od procene lekara. Nema dokaza koji podržavaju biopsiju jetre u praćenju hepatotoksičnosti u reumatološkim indikacijama.


      Kod pacijenata sa psorijazom sporna je potreba za biopsijom jetre pre i za vreme terapije. Dalja istraživanja su potrebna da bi se utvrdilo da li hemijski testovi jetre ili propeptid kolagena tipa III mogu da detektuju hepatotoksičnost u dovoljnoj meri. Procena treba da se obavi od slučaja do slučaja i treba da napravi razliku između pacijenata bez faktora rizika i pacijenata sa faktorima rizika, kao što je prethodno preterano konzumiranje alkohola, trajno povišenje enzima jetre, prethodno oboljenje jetre, porodična anamneza urođene bolesti jetre, dijabetes melitus, gojaznost, prethodna značajna ekspozicija hepatotoksičnim lekovima i hemikalijama, i produžena terapija metotreksatom ili kumulativne doze od 1,5 g i više.


      Proveriti enzime jetre u serumu: Privremeno povećanje transaminaza do 2-3 puta iznad gornje granice normalnih nivoa aktivnosti prisutno je kod pacijenata sa učestalošću od 13-20 %. U slučaju trajnog povećanja enzima jetre, treba razmotriti mogućnost smanjenja doze ili prekida terapije.


      Zbog potencijalne toksičnosti za jetru, za vreme terapije metotreksatom ne treba primenjivati druge hepatotoksične lekove, osim ako je to jasno neophodno, a upotrebu alkohola treba izbegavati, ili značajno smanjiti (vidi tačku Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija). Intenzivnije praćenje enzima jetre treba preduzimati kod pacijenata koji istovremeno primaju druge hepatotoksične lekove (npr. leflunomid). Isto bi trebalo imati na umu kod istovremene primene hematotoksičnih lekova (npr. leflunomid).


    4. Bubrežnu funkciju treba kontrolisati testovima bubrežne funkcije i analizom urina (videti tačke Doziranje i način primene i Kontraindikacije).

      Obzirom da se metotreksat eliminiše uglavnom preko bubrega, u slučaju bubrežne insuficijencije, treba

      očekivati povišene serumske koncentracije, koje mogu da imaju za rezultat teška neželjena dejstva.

      U slučajevima kada bubrežna funkcija može biti kompromitovana (npr. kod starijih pacijenata), treba češće sprovoditi kontrole. To se naročito odnosi na situaciju kada se istovremeno primenjuju lekovi koji utiču na eliminaciju metotreksata, izazivaju oštećenje bubrega (npr. nesteroidni antiinflamatorni lekovi) ili koji potencijalno mogu dovesti do poremećaja produkcije krvnih ćelija. Dehidratacija takođe može pojačati toksičnost metotreksata.


    5. Provera respiratornog sistema: Neophodan je oprez u cilju otkrivanja simptoma poremećaja plućne funkcije i, ako je potrebno, funkcionalno testiranje pluća. Svaka afekcija pluća zahteva brzu dijagnostiku i prekid

      primene metotreksata. Plućni simptomi (naročito suvi, neproduktivni kašalj) ili nespecifični pneumonitis koji

      se javljuju za vreme terapije metotreksatom mogu biti indikativni za potencijalno opasne lezije i zahtevaju prekid tretmana i detaljna ispitivanja. Može se javiti akutni ili hronični intersticijalni pneumonitis, često udružen sa eozinofilijom, a prijavljeni su i smrtni slučajevi. Iako klinički varijabilan, tipični simptomi oboljenja pluća izazvanog metotreksatom su groznica, kašalj, dispneja, hipoksemija uz prisustvo infiltrata na rendgenskom snimku grudnog koša i stoga se mora isključiti infekcija. Ova lezija se može javiti pri svim dozama metotreksata.


    6. Metotreksat može, zbog svojih efekata na imuni sistem, poremetiti odgovor na vakcinaciju i uticati na rezultate imunoloških testova. Posebna pažnja je potrebna u prisustvu inaktivnih, hroničnih infekcija (npr. herpes zoster, tuberkuloza, hepatitis B ili C), zbog njihove moguće aktivacije. Ne treba vršiti istovremenu vakcinaciju živim vakcinama.


    Mogu se javiti maligni limfomi kod pacijenata koji primaju male doze metotreksata, i tada se terapija mora obustaviti. Izostanak znakova spontane regresije limfoma zahteva započinjanje citotoksične terapije.


    U retkim slučajevima prijavljena je akutna megaloblastna pancitopenija kod istovremene upotrebe sa antagonistima folata kao što je trimetoprim/sulfametoksazol.


    Dermatitis indukovan radijacijom i opekotine od sunca se mogu ponovno javiti u toku terapije metotreksatom (recall reakcije). Egzacerebracija psorijatičnih lezija se može javiti kod izlaganja UV-radijaciji i istovremene upotrebe metotreksata.


    Eliminacija metotreksata je smanjena kod pacijenata sa trećim prostorom distribucije (ascites, pleuralna efuzija). Kod takvih pacijenata neophodan je posebno pažljiv nadzor u pogledu toksičnosti, i potrebno je smanjiti dozu, ili, u nekim slučajevima, prekinuti primenu metotreksata. Pleuralne efuzije i ascitesi treba da se punktiraju pre početka terapije metotreksatom (videti tačku Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).


    Dijareja i ulcerozni stomatitis se mogu javiti kao toksični efekti i zahtevaju prekid terapije, u suprotnom može se javiti hemoragični enteritis i može nastupiti smrt usled intestinalne perforacije.


    Vitaminski preparati i ostali proizvodi koji sadrže folnu kiselinu, folinsku kiselinu ili njihove derivate mogu da smanje efikasnost metotreksata.


    U terapiji psorijaze, upotrebu metotreksata treba ograničiti za indikaciju teškog oblika psorijaze, koji ne reaguje adekvatno na ostale oblike terapije, ali samo kada se dijagnoza uspostavi pomoću biopsije i/ili konsultacije sa dermatologom.


    Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po dozi, pa se smatra da je suštinski „bez natrijuma“.


    Mora se potvrditi odsustvo trudnoće pre započinjanja primene metotreksata. Metotreksat izaziva embriotoksičnost, abortus i oštećenje fetusa kod ljudi. Za vreme njegove primene, metotreksat utiče na spermatogenezu i oogenezu, što može imati za posledicu smanjenu plodnost. Izgleda da se ovi efekti povlače nakon prekida terapije. Za vreme tretmana i tokom najmanje šest meseci posle prekida terapije metotreksatom i kod muškaraca i kod žena treba primenjivati efikasne mere kontracepcije. Sa pacijentima u reproduktivnoj dobi treba prodiskutovati o mogućim rizicima uticaja na reprodukciju i na odgovarajući način posavetovati njihove partnere (vidi tačku Primena u periodu trudnoće i dojenja).


    Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija


    Alkohol, hepatotoksični lekovi, hematotoksični lekovi

    Mogućnost da metotreksat izazove hepatotoksične efekte povećana je pri redovnom unosu alkohola i pri istovremenoj primeni hepatotoksičnih lekova (vidi Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Pacijente koji istovremeno dobijaju druge hepatotoksične lekove (npr. leflunomid) treba posebno pažljivo nadzirati. Isto bi trebalo uzeti u obzir prilikom istovremene primene hematotoksičnih lekova (npr. leflunomid, azatioprin, retinoidi, sulfasalazin). Incidenca pancitopenije i hepatotoksičnosti može da se poveća kada se leflunomid kombinuje sa metotreksatom.


    Kombinovana terapija metotreksatom i retinoidima kao što su acitretin ili etretinat dovodi do povećanja rizika od hepatotoksičnosti.


    Oralni antibiotici

    Oralni antibiotici, kao što su tetraciklini, hloramfenikol i neapsorbujući antibiotici širokog spektra, mogu uticati na eneterohepatičnu cirkulaciju, tako što inhibišu crevnu floru ili suprimiraju bakterijski metabolizam.


    Antibiotici

    Antibiotici, kao što su penicilini, glikopeptidi, sulfonamidi, ciprofloksacin i cefalotin, mogu, u individualnim slučajevima, smanjiti bubrežni klirens metotreksata, tako da može da se javi povećana serumska koncentracija metotreksata sa istovremenom hematološkom i gastrointestinalnom toksičnošću.


    Lekovi sa visokim koeficijentom vezivanja za proteine plazme


    Metotreksat se vezuje za proteine plazme i drugi lekovi koji se vezuju za proteine plazme ga mogu iz te veze istisnuti, npr. salicilati, hipoglikemici, diuretici, sulfonamidi, difenilhidantoini, tetraciklini, hloramfenikol i para- aminobenzoinska kiselina i kiseli antiinflamatorni agensi, što može dovesti do povećane toksičnosti kada se primenjuju istovremeno.


    Probenecid, slabe organske kiseline, pirazoli i nesteroidni antiinflamatorni lekovi

    Probenecid, slabe organske kiseline, kao što su diuretici Henleove petlje i pirazoli (fenilbutazon) mogu smanjiti eliminaciju metotreksata, pri čemu povišene koncentracije u serumu mogu dovesti do povećane hematotoksičnosti. Postoji takođe mogućnost povećane toksičnosti kada se kombinuju male doze metotreksata i nesteroidnih antiinflamatornih lekova ili salicilata.


    Lekovi koji nepovoljno utiču na koštanu srž

    U slučaju primene lekova koji mogu imati neželjen uticaj na koštanu srž (npr. sulfonamidi, trimetoprim- sulfametokszol, hloramfenikol, pirimetamin), treba obratiti pažnju na mogućnost poremećaja hematopoeze.


    Lekovi koji uzrokuju deficit folata

    Istovremena primena lekova koji dovode do deficita folata (npr. sulfonamidi, trimetoprim-sulfametoksazol) mogu da dovedu do povećane toksičnosti metotreksata. Naročita pažnja je stoga potrebna kod već prisutnog deficita folata.


    Lekovi koji sadrže fol nu kiselinu ili folinsku kiselinu

    Vitaminski preparati i ostali proizvodi koji sadrže folnu kiselinu, folinsku kiselinu ili njihove derivate mogu da smanje efikasnost metotreksata.


    Drugi antireumatični lekovi

    Povećanje toksičnih efekata metotreksata ne bi, generalno, trebalo očekivati kada se Metoject istovremeno primeni sa drugim antireumaticima (npr. preparatima zlata, penicilaminom, hidroksihlorohinom, sulfasalazinom, azatioprinom, ciklosporinom).


    Sulfasalazin

    Iako kombinacija metotreksata i sulfasalazina može izazvati povećanje efikasnosti metotreksata, sa posledičnim porastom neželjenih dejstava koji nastaju usled inhibicije sinteze folne kiseline sulfasalazinom, takva neželjena


    dejstva su primećena u retkim pojedinačnim slučajevima u nekoliko kliničkih ispitivanja..


    Merkaptopurin

    Metotreksat dovodi do povišenja nivoa koncentracije merkaptopurina u plazmi. Stoga kod kombinacije metotreksata i merkaptopurina može biti potrebno podešavanje doziranja.


    Inhibitori protonske pumpe

    Istovremena primena inhibitora protonske pumpe, kao što je omeprazol ili pantoprazol, može dovesti do interakcija: istovremena primena metotreksata i omeprazola dovodila je do odložene bubrežne eliminacije metotreksata. U kombinaciji sa pantoprazolom, u jednom slučaju je primećena inhibicija bubrežne eliminacije metabolita 7-hidroksimetotreksata, sa posledičnom mijalgijom i drhtavicom.


    Teofilin

    Metotreksat može da dovede do smanjenja klirensa teofilina; treba pratiti koncentracije teofilina kada se primenjuje zajedno sa metotreksatom.


    Napici koji sadrže kofein ili teofilin

    Za vreme terapije metotreksatom treba izbegavati prekomerno konzumiranje napitaka koji sadrže kofein ili teofilin (kafa, osvežavajući napici sa kofeinom, crni čaj).


    Primena u periodu trudnoće i dojenja

    Primena u periodu trudnoće


    Metotreksat je kontraindikovan za vreme trudnoće (vidi tačku Kontraindikacije). U studijama na životinjama pokazano je da je metotreksat toksičan za reprodukciju(vidi tačku Pretklinički podaci o bezbednosti leka u Sažetku karakteristika leka). Pokazano je da je metotreksat teratogen za ljude; bilo je prijavljeno da izaziva smrt i/ili kongenitalne anomalije kod fetusa. Ekspozicija ograničenog broja trudnica (42) imala je za posledicu porast incidence (1:14) malformacija (kranijalnih, kardiovaskularnih i malformacija ekstremiteta). Ako se metotreksat obustavi pre začeća, prijavljivane su normalne trudnoće. Žene ne smeju zatrudneti tokom terapije metotreksatom. U slučaju da žena zatrudni za vreme terapije, treba potražiti medicinski savet u vezi sa rizikom od neželjenih dejstava metotreksata na plod. Stoga pacijenti u polno zreloj dobi (žene i muškarci) moraju koristiti efikasnu kontracepciju za vreme terapije metotreksatom i najmanje 6 meseci posle nje (vidi tačku Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).


    Kod žena u reproduktivnom periodu, pre početka terapije metotreksatom mora se isključiti mogućnost da postoji trudnoća korišćenjem određenih mera, npr. test trudnoće.


    Zbog genotoksičnosti metotreksata, sve žene koje žele da zatrudne se savetuju da konsultuju genetsko savetovalište, ako je moguće, pre početka terapije, a muškarcima se savetuje da potraže savet o mogućnosti prezervacije sperme pre početka terapije.


    Primena u periodu dojenja


    Metotreksat se izlučuje mlekom u koncentracijama koje predstavljaju rizik za odojče i stoga dojenje treba prekinuti pre i za vreme primene metotreksata.


    Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama


    Simptomi od strane centralnog nervnog sistema, kao što su umor i vrtoglavica, mogu se javiti tokom terapije. Metoject ima blag do umeren uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i mašinama.


    Neželjena dejstva


    Najčešća neželjena dejstva su supresija hematopoeznog sistema i oštećenje gastrointestinalnog trakta.


    Sledeći termini su upotrebljeni da organizuju neželjena dejstva shodno njihovoj učestalosti:

    veoma česta (≥ 1/10), česta (≥ 1/100, < 1/10), povremena (≥ 1/1000, < 1/100), retka (≥ 1/10000, < 1/1000) i veoma retka (< 1/10000).


    Gastrointestinalni poremećaji:

    Veoma česta: stomatitis, dispepsija, mučnina, gubitak apetita. Česta: oralne ulceracije, dijareja.

    Povremena: faringitis, enteritis, povraćanje.

    Retka: gastrointestinalne ulceracije.

    Veoma retka: hematemeza, hematoreja, toksični megakolon.


    Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva: Česta: egzantem, eritem, pruritus.

    Povremena: fotosenzitivnost, gubitak kose, povećani broj reumatskih nodula, herpes zoster, vaskulitis, herpetiformne erupcije po koži, urtikarija.

    Retka: povećana pigmentacija, akne, ekhimoza.

    Veoma retka: Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza (Lyell-ov sindrom), povećana pigmentacija noktiju, akutna paronihija, furunkuloza, teleangiektazija.


    Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene:

    Retka: alergijske reakcije, anafilaktični šok, alergijski vaskulitis, groznica, konjunktivitis, infekcija, sepsa, poremećaj zarastanja rana, hipogamaglobulinemija.

    Veoma retka: lokalno oštećenje (formiranje sterilnog apscesa, lipodistrofija) mesta primene kod intramuskularne ili subkutane primene.


    Poremećaji metabolizma i ishrane: Povremena: Precipitacija dijabetes melitusa.


    Poremećaji nervnog sistema:

    Česta: glavobolja, umor, pospanost. Povremena: vrtoglavica, konfuzija, depresija.

    Veoma retka: poremećaj vida, bol, mišićna astenija ili parestezija u ekstremitetima, promene čula ukusa (metalni

    ukus), konvulzije, meningizam, paraliza.


    Poremećaji na nivou oka: Retko: vizuelni poremećaji.


    Veoma retko: retinopatija.


    Hepatobilijarni poremećaji (vi deti tačku Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka): Veoma česta: povišene transaminaze.

    Povremena: ciroza, fibroza i masna degeneracija jetre, smanjenje serumskog albumina.

    Retko: akutni hepatitis.

    Veoma retko: insuficijencija jetre.


    Kardiološki poremećaji:

    Retko: perikarditis, perikardijalna efuzija, tamponada perikarda.


    Vaskularni poremećaji:

    Retko: hipotenzija, tromboembolijski događaji.


    Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji:

    Česta: Pneumonija, intersticijalni alveolitis/pneumonitis često udružen sa eozinofilijom. Simptomi koji ukazuju na potencijalno teško oštećenje pluća (intersticijalni pneumonitis) su: suv, neproduktivni kašalj, dispneja i groznica.

    Retka: Fibroza pluća, Pneumocystis carinii pneumonija, dispneja i bronhijalna astma, pleuralna efuzija.


    Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema: Česta: leukopenija, anemija, trombocitopenija. Povremena: pancitopenija.

    Veoma retka: agranulocitoza, teški napadi supresije koštane srži.


    Poremećaji na nivou bubrega i urinarnog sistema:

    Povremena: upale i ulceracije mokraćne bešike, poremećena funkcija bubrega, poremećeno mokrenje. Retka: insuficijencija bubrega, oligurija, anurija, poremećaj elektrolita.


    Poremećaji reproduktivnog sistema i na nivou dojki: Povremena: upale i ulceracije vagine

    Veoma retka: gubitak libida, impotencija, ginekomastija, oligospermija, poremećaj menstruacije, sekrecija iz

    vagine.


    Poremećaji mišićno-skeletnog, vezivnog i koštanog tkiva: Povremena: artralgija, mijalgija, osteoporoza.


    Neoplazme benigne, ma ligne i nespecifične (uključujući ciste i polipe)

    Veoma retka: U pojedinačnim slučajevima prijavljeni su limfomi koji su se povlačili nakon prekida terapije metotreksatom. U nedavnoj studiji nije bilo moguće ustanoviti da li metotreksat povećava incidencu limfoma.


    Izgled i stepen ozbiljnosti neželjenih dejstava zavisi od doze i učestalosti primene. Međutim, kako se teška neželjena dejstva mogu javiti i pri nižim dozama, neophodno je da lekar kontroliše pacijenta redovno i u kratkim intervalima.

    Kada se metotreksat primenjuje intramuskularno, na mestu ubrizgavanja često se može javiti lokalna reakcija

    (npr. osećaj pečenja) ili oštećenje (nastanak sterilnih apscesa, destrukcija masnog tkiva). Subkutana primena


    metotreksata se lokalno dobro podnosi. Primećene su samo blage lokalne reakcije na koži, koje se povlače tokom terapije.


    Predoziranje


    1. Simptomi predoziranja

      Toksičnost metotreksata uglavnom pogađa hematopoezni sistem.


    2. Terapijske mere u slučaju predoziranja

    Kalcijum-folinat je specifični antidot za neutralisanje neželjenih efekata metotreksata.


    U slučaju slučajnog predoziranja, treba dati intramuskularno ili intravenski dozu kalcijum-folinata jednaku ili veću od primenjene doze metotreksata, unutar jednog sata i nastaviti sa primenom metotreksata kada se serumski nivoi metotreksata spuste ispod 10-7 mol/l.


    U slučajevima masivnog predoziranja, hidratacija i alkalizacija urina mogli bi biti neophodni za sprečavanje precipitacije metotreksata i/ili njegovih metabolita u bubrežnim tubulima. Ni hemodijaliza, ni peritonealna dijaliza nisu se pokazale efikasnim u popravljanju eliminacije metotreksata. Efikasan klirens metotreksata opisan je kod akutne, intermitentne hemodijalize uz upotrebu dijalizatora sa brzim protokom.


    Inkompatibilnost


    Kompatibilnost sa drugim parenteralnim lekovima nije proučavana.

    U nedostatku studija kompatibilnosti Metoject, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu se ne sme mešati sa drugim lekovima i treba se primenjivati uvek odvojeno.


    Rok upotrebe


  2. godine.


Posebne mere upozorenja pri čuvanju


Lek čuvati na temperaturi do 25°C u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.


Priroda i sadržaj kontaktne ambalaže


Injekcioni graduisani špric od bezbojnog stakla (tip I) zapremine 1mL, 2,25mL i 3 mL sa ili bez adaptera za injekcionu iglu i elastomernim poklopcem za vrh, potisni zatvarač od hlorobutilne gume (tip I) i polistirenski klip insertovan u zatvarač, tako da čini potisni klip šprica.


Blister sa napunjenim injekcionim špricem sa 1 mL, 1,5 mL, 2 mL ili 2,5 mL rastvora za injekciju, blister sa iglom i uputstvo za lek su upakovani u složivu kartonsku kutiju.


Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka


Način rukovanja i uklanjanja mora biti u skladu sa lokalnim zahtevima za citostatike. Trudnice koje su bolničko osoblje ne treba da rukuju metotreksatom, ni da ga primenjuju.


Metotreksat ne treba da dođe u kontakt sa kožom ili sluzokožom. U slučaju kontaminacije, zahvaćena površina se mora odmah isprati dovoljnom količinom vode.


Rastvor je namenjen za jednokratnu primenu. Nakon prve primene ostatak rastvora baciti.

Neupotrebljeni lek ili otpadni materijal treba odložiti u skladu sa lokalnim zahtevima za odlaganje citotoksičnih lekova.

Početna stranica


A   B   C   D   E   F   G   H   I   J   K   L   M   N   O   P   Q   R   S   T   U   V   W   X   Y   Z