Hypnomidate


UPUTSTVO ZA LEK


Hypnomidate®, rastvor za injekciju, 2 mg/mL Pakovanje: ampula, 5 x 10 mL


Proizvođač: GlaxoSmithKline Manufacturing S.p.A.


Adresa: Strada Provinciale Asolana N. 90, 43056 Torrile (PR), Italija


Podnosilac zahteva: Predstavništvo Janssen-Cilag KFT


Adresa: Omladinskih brigada 88b, Beograd


Zaštićeno ime, jačina, farmaceutski oblik


Hypnomidate®, 2 mg/mL, rastvor za injekciju


etomidat


Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da koristite ovaj lek.


U ovom uputstvu pročitaćete:


  1. Šta je lek Hypnomidate i čemu je namenjen

  2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Hypnomidate

  3. Kako se upotrebljava lek Hypnomidate

  4. Moguća neželjena dejstva leka Hypnomidate

  5. Kako čuvati lek Hypnomidate

  6. Dodatne informacije


  1. ŠTA JE LEK HYPNOMIDATE I ČEMU JE NAMENJEN?

    Lek Hypnomidate sadrži aktivnu supstancu etomidat, koja pripada grupi opštih anestetika.


    Lek Hypnomidate se koristi za uvođenje u opštu anesteziju. Lek je namenjen za kratkotrajne dijagnostičke procedure kada je potreban brz oporavak.

  2. ŠTA MORATE DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK HYPNOMIDATE

    Upozorite lekara ako uzimate druge lekove, imate neku hroničnu bolest, neki poremećaj metabolizma, preosetljivi ste na lekove ili ste imali alergijske reakcije na neke od njih.


    Lek Hypnomidate ne smete koristiti ako:


  3. KAKO SE UPOTREBLJAVA LEK HYPNOMIDATE


    Lek Hypnomidate će Vam dati lekar koji ima iskustva u davanju ove vrste lekova. Proverite sa Vašim lekarom ili medicinskom sestrom ako niste sigurni.

    Kako se lek Hypnomidate upotrebljava


  4. MOGUĆA NEŽELJENA DEJSTVA


    Kao svi lekovi, Hypnomidate može izazvati neželjena dejstva, iako se ona ne moraju ispoljiti kod svih. Neželjena dejstva se uglavnom javljaju tokom sna. Vaš lekar će pratiti moguću pojavu neželjenih dejstava tokom operacije.


    Prijavljena su sledeća neželjena dejstva:


    Veoma često (češće od 1 na 10 pacijenata koji primaju lek):


  5. KAKO ČUVATI LEK HYPNOMIDATE


    Čuvati van domašaja i vidokruga dece.


    Rok upotrebe

    3 godine.


    Čuvanje

    Čuvati na temperaturi do 25 oC.


    Lekove ne treba bacati u kanalizaciju, niti kućni otpad. Pitajte svog farmaceuta kako da uklonite lekove koji Vam više nisu potrebni. Ove mere pomažu očuvanju životne sredine.

    Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.


  6. DODATNE INFORMACIJE

Šta sadrži lek Hypnomidate


Akivna supstanca leka Hypnomidate je etomidat.

1 mL rastvora za injekciju sadrži 2 mg etomidata. Jedna ampula sadrži na 10 mL rastvora za injekciju (20 mg etomidata).


Pomoćne supstance: propilenglikol; voda za injekcije.


Kako izgleda lek i sadržaj pakovanja

Lek Hypnomidate je rastvor za injekciju.

Izgled: bistar, bezbojan rastvor, bez vidljivih čestica.


Unutrašnje pakovanje je ampula od 10 mL (bezbojna ampula od stakla tip I hidrolitičke otpornosti). Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi kartonski uložak sa 5 ampula.


Nosilac dozvole i Proizvođač

Nosilac dozvole:

Predstavništvo Janssen-Cilag KFT Omladinskih brigada 88b, Beograd


Proizvođač:

GlaxoSmithKline Manufacturing S.p.A.

Strada Provinciale Asolana N. 90, 43056 Torrile (PR), Italija


Ovo uputstvo je poslednji put odobreno


Jul 2013.


Režim izdavanja leka:


Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.


Broj i datum dozvole:


    1. od 01.10.2013.


      ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ SLEDEĆE INFORMACIJE SU NAMENJENE ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM RADNICIMA


      Terapijske indikacije


      Hypnomidate je indikovan za uvođenje u opštu anesteziju.


      Hypnomidate je indikovan za kratkotrajne, dijagnostičke procedure kada je potreban brz oporavak.


      Doziranje i način primene


      Ampule leka Hypnomidate sadrže 10 mL rastvora spremnog za upotrebu sa 20 mg etomidata, odnosno 2 mg etomidata po jednom mililitru rastvora. Efektivna hipnotička doza leka Hypnomidate iznosi 0,3 mg/kg telesne mase. Kod odraslih pacijenata jedna ampula je obično dovoljna za san u trajanju od 4-5 minuta. Ova doza može da se prilagodi telesnoj masi.


      Hypnomidate se aplikuje polako, intravenskom injekcijom.

      Hipnoza se može produžiti dodatnom injekcijom leka Hypnomidate. Ne sme se premašiti ukupna količina od 3 ampule (30 mL).

      Pošto etomidat ne poseduje analgetičko dejstvo, preporučuje se da se 1-2 minuta pre injekcije leka Hypnomidate

      aplikuje određena doza odgovarajućeg opioida, npr. 1-2 mL fentanila intravenski. Doza se prilagođava individualnom odgovoru pacijenta i kliničkim efektima.

      Kod starijih pacijenata treba da se daje pojedinačna doza od 0,15-0,2 mg/kg, a doza se zatim prilagođava zavisno efektima (videti deo Posebna upozorenja i mere opreza i deo Farmakokinetički podaci: „Specifične grupe


      pacijenata: Starije osobe“).


      Kod dece mlađe od 15 godina, doza treba da se poveća: ponekad je neophodna dodatna doza koja iznosi do 30% normalne doze za odrasle da bi se postigla ista dubina i trajanje sna kao kod odraslih (videti deo Farmakokinetički podaci: “Specifične podgrupe pacijenata: deca”).

      Kontraindikacije


      Lek Hypnomidate je kontraindikovan kod pacijenata sa poznatom preosetljivošću na etomidat ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u delu Lista pomoćnih supstanci


      Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka


      Upozorenja: Kod pacijenata sa cirozom jetre, ili kod onih pacijenata koji su već primali neroleptike, opioide ili sedative, dozu etomidata treba smanjiti.


      Uvođenje u anesteziju lekom Hypnomidate može biti praćeno blagim i prolaznim padom krvnog pritiska koji nastaje usled pada perifernog otpora (naročito nakon prethodne primene droperidola). Kod pacijenata koji su u lošem stanju i kod kojih hipotenzija može biti naročito opasna, treba primeniti sledeće mere:


      1. Pre uvođenja u anesteziju, treba obezbediti intravenski pristup kako bi se, ukoliko je potrebno, nadoknadio volumen cirkulišuće krvi.

      2. Druge lekove za uvođenje u anesteziju treba izbegavati koliko god je moguće.

      3. Prilikom uvođenja u anesteziju pacijent treba da leži na leđima.

      4. Lek treba ubrizgati sporo (npr. 10 mL u 1 minuti).


Prilikom korišćenja leka Hypnomidate potrebno je uvek imati dostupnu opremu za reanimaciju za slučaj respiratorne depresije i apnee.


Doze etomidata koje se koriste za uvođenje u anesteziju izazivaju pad koncentracije kortizola i aldosterona u plazmi (videti deo Farmakodinamski podaci). Ukoliko postoji zabrinutost za pacijente koji prolaze

stanje ozbiljnog stresa, naročito one sa adrenokortikalnom disfunkcijom, potrebno je razmotriti primenu egzogenog kortizola. U ovakvim situacijama stimulacija nadbubrežne žlezde adrenokortikotropnim hormonom (ACTH) nije od pomoći.


Hypnomidate se treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata sa postojećom kortikoadrenalnom insuficijencijom kao što je kod pacijenata sa sepsom.


Kao direktna posledica primene etomidata kontinuiranom infuzijom ili u ponovljenim dozama može doći do produžene supresije endogenog kortizola i aldosterona. Upotreba leka Hypnomidate za održavanje anestezije se zato treba izbegavati. U ovakvim situacijama stimulacija nadbubrežne žlezde adrenokortikotropnim hormonom (ACTH) nije od pomoći. Ipak, kada se lek Hypnomidate koristi za uvođenje u anesteziju, post-operativni porast


kortizola u serumu koji je primećen nakon indukcije tiopentinom, bio je odložen za oko 3-6 sati.


Mogu se javiti spontani pokreti jedne ili više grupa mišića, naročito kada nije data premedikacija. Ovi pokreti su posledica subkortikalne dezinhibicije. Mogu se sprečiti intravenskim davanjem malih doza fentanila sa droperidolom ili diazepamom, datim 1-2 minuta pre uvođenja u anesteziju sa lekom Hypnomidate.


Mioklonus i bol na mestu davanja injekcije, uključujući venski bol, zapažen je tokom primene leka Hypnomidate, naročito ukoliko se daje u malu venu. Bol se može izbeći intravenskom primenom odgovarajućeg opioida, npr. malih doza fentanila, 1 do 2 minuta pre indukcije.


Hypnomidate treba oprezno koristiti kod starih pacijenata pošto postoji mogućnost smanjenja udarnog volumena, što je opisano pri dozama većim od preporučenih (videti odeljak Doziranje i način primene deo Farmakokinetički podaci: Specifične grupe pacijenata: Starije osobe).


Mogu se javiti konvulzije kod pacijenata koji nisu primili premedikaciju.


Mere predostrožnosti: Injekciju leka Hypnomidate treba davati sporo (npr 10 mL u toku 30-60 sekundi). Lek Hypnomidate sadrži propilenglikol koji može uzrokovati alkoholu-slične simptome.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija


Neuroleptični lekovi, opioidi, sedativi i alkohol mogu da pojačaju hipnotički efekat leka Hypnomidate.

Uvođenje u anesteziju sa etomidatom može biti udruženo sa blagom i prolaznom redukcijom periferne rezistencije što može pojačati dejstvo drugih lekova koji snižavaju krvni pritisk.


Lek Hypnomidate je farmakološki kompatibilan sa mišićnim relaksanskima, lekovima za premedikaciju i inhalacionim anesteticima u trenutnoj kliničkoj praksi.


Efekat drugih lekova na etomidat


Primećeno je da istovremena primena etomidata i alfentanila smanjuje poluvreme eliminacije etomidata na otprilike 29 minuta. Potreban je oprez prilikom istovremene primene ova dva leka jer se koncentracija etomidata može spustiti ispod koncentracije potrebne za hipnotički efekat leka.


Ukupan klirens plazme i volumen distribucije etomidata je smanjen za faktor 2 do 3, bez promene u poluvremenu eliminacije kada se primenjuje sa IV fentanilom. Kada se etomidat primenjuje zajedno sa IV fentanilom, mozda će biti potrebno smanjenje doze.


Efekat etomidata na druge lekove


Primena etomidata zajedno sa ketaminom ne utiče značajno na koncentraciju ketamina i njegovog glavnog


metabolita norketamina u plazmi, niti na njihove farmakokinetičke parametre.


Primena u periodu trudnoće i dojenja


Lek Hypnomidate nema primarno dejstvo na fertilitet, ni primarno embriotoksično ili teratogeno dejstvo. Kod pacova je opisano smanjeno preživljavanje u dozama koje su toksične za majku.

Bezbednost upotrebe leka Hypnomidate u trudnoći nije ustanovljena kod ljudi. Kao i kod ostalih lekova,

potrebno je ustanoviti da li potencijalna korist za majku prevazilazi rizik za fetus, pre nego što se lek Hypnomidate primeni u trudnoći.

Lek Hypnomidate može da prođe kroz placentu u toku akušerske anestezije. Apgar skor novorođenčadi čije su majke primile etomidat odgovara onom kod novorođenčadi rođenih nakon primene drugih hipnotika. Prolazni pad nivoa kortizola, u trajanju od oko 6 sati zapažen je kod neonatusa čije su majke primile lek Hypnomidate. Ipak, ove smanjene vrednosti su bile u normalnom rasponu.


Dojenje:

Nije poznato da li se ovaj lek izlučuje u majčinom mleku. Ipak, potreban je oprez ako se lek Hypnomidate primenjuje kod majki koje doje.


Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama


Etomidat ima veliki uticaj na sposobnost upravljanja motornim vozilom i rukovanje mašinama. Ne preporučuje se rukovanje potencijalno opasnim mašinama ili upravljanje vozilom prvih 24 sata nakon primene leka. Vraćanje u stanje normalne budnosti može varirati u zavisnosti od trajanja operacije, ukupne doze primenjenog etomidata i drugih lekova koji su istovremeno primenjeni. Odluka o dozvoli upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama mora biti doneta od strane postanesteziološkog tima.

Neželjena dejstva


Podaci iz kliničke studije


Bezbednost primene leka Hypnomidate je ispitivana u 812 pacijenata koji su učestvovali u 4 otvorena klinička ispitivanja kada se lek Hypnomidate koristio kao indukcija za opštu anesteziju. Ovi ispitanici su dobili bar jednu dozu leka Hypnomidate i dobijeni podaci su uključeni u ispitivanja. Na osnovu ukupnih podataka o bezbednosti u kliničkim ispitivanjima, najčešće prijavljena neželjena dejstva (> 5%) su bila diskinezija (10,3%) i bol u veni (7,6%).


Uključujući gore navedena neželjena dejstva, sledeća tabela prikazuje neželjena dejstva koja su prijavljena nakon primene leka Hypnomidate bilo u kliničkim ispitivanjima, ili u postmarketinškom periodu.


Učestalost je prikazana prema sledećoj konvenciji: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno


(≥1/1,000 do <1/100), retko (≥1/10,000 do <1/1,000), veoma retko (<1/10,000); nepoznata (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka iz kliničkih ispitivanja).


Klasa sistema organa

Neželjena dejstva

Kategorija učestalosti

Veoma često

(≥1/10)

Često

(≥1/100 do <1/10)

Povremeno

(≥1/1,000 do <1/100)


Nepoznata

Imunološki poremećaji

Preosetljivost (kao

što je anafilaktički šok, anafilaktička reakcija, anafilaktoidna reakcija)

Endokrinološki poremećaji

Adrenalna

insuficijencija

Poremećaji nervnog sistema

Diskinezija

Mioklonus

Hipertonija, nevoljne

mišićne kontrakcije, nistagmus

Konvulzije

(uključujući Grand mal konvulzije)

Kardiološki

Bradikardija,

Srčani zastoj,

poremećaji

ekstrasistole,

kompletni

ventrikularne

atrioventrikularni

ekstrasistole

blok

Vaskularni poremećaji

Bol u veni,

hipotenzija

Flebitis, hipertenzija

Šok, tromboflebitis

(uključujući superficijalni tromboflebitis i duboku vensku trombozu)

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Apnea,

hiperventilacija, stridor

Hipoventilacija,

štucanje, kašalj

Respiratorna

depresija, bronhospazam (uključujući fatalni ishod)

Gastrointestinalni poremećaji

Povraćanje, mučnina

Salivarna

hipersekrecija

Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva

Osip

Eritem

Stevens-Johnson

sindrom, urtikarija

Poremećaji mišićno-skeletnog, vezivnog i

Rigidnost mišića

Trizmus


koštanog tkiva

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Bol na mestu primene

Povrede, trovanja i proceduralne komplikacije

Komplikacije

anestezije, produžen oporavak od anestezije, neadekvatna analgezija, proceduralna nauzeja

Predoziranje


Simptomi

Predoziranje etomidatom dovodi do produžene anestezije sa mogućnošću javljanja respiratorne depresije pa čak i respiratornog aresta, kada je asistirana ventilacija obavezna. Zapažena je i hipotenzija. Predoziranje može da smanji kortikalnu sekreciju. Ovo može biti povezano sa dezorijentacijom i usporenim buđenjem.

Terapija

Preporučuju se suporativne mere i opservacija. Dodatno, može biti neophodno primeniti 50-100 mg hidrokortizona (ne ACTH) zbog depresije sekrecije kortizola.


Farmakodinamski podaci


Farmakoterapijska grupa: Anestetici; ostali opšti anestetici


ATC kod: N01AX07


Etomidat je hipnotik kratkog dejstva za intravensku primenu u anesteziji. Kod odraslih doza od 0,2-0,3 mg/kg telesne mase (približno 1 ampula od 10 mL leka Hypnomidate) indukuje san u roku od 10 sekundi, koji traje 5 minuta (ili duže kod pacijenata koji su primili premedikaciju sedativima).

Hipnotički nivo etomidata u mozgu ima antikonvulzivna svojstva i štiti moždano tkivo od oštećenja usled hipoksije. Međutim lek nema analgetsko dejstvo, što onemogućava njegovu upotrebu kao monoanestetika. Etomidat se brzo hidrolizuje, uglavnom u jetri. Oporavak je zbog toga brz i retko kad praćen pospanošću i vrtoglavicom. Etomidat ima minimalno dejstvo na srčane i cirkulatorne funkcije. Ne oslobađa histamin i ne menja funkciju jetre.


Adrenalna supresija

Etomidat, primenjen za uvođenje u anesteziju, snižava koncentraciju kortizola i aldosterona u plazmi. Supresija lučenja traje 6-8 sati, a njihove koncentracije se normalizuju nakon 24 sata. Etomidat specifično i reverzibilno inhibira 11-beta-hidroksilaciju u toku sinteze hormona kore nadbubrežne žlezde.


Farmakokinetički podaci


Osobine u plazmi:

Nakon intravenske primene, vremenski ciklus etomidata u plazmi se može opisati pomoću trodelnog modela, koji obuhvata procese: distribucije, metabolizma i eliminacije.


Distribucija

Oko 76,5% etomidata se vezuje za proteine plazme. Brzo se distribuira iz plazme u mozak i druga tkiva. Volumen distribucije iznosi oko 4,5 L/kg.


Metabolizam i eliminacija

Etomidat se metaboliše se u jetri. Posle 24 sata, 75% primenjene doze etomidata se eliminiše urinom, uglavnom u obliku metabolita. Samo 2% etomidata se izlučuje urinom nepromenjeno. Poluvreme eliminacije iznosi 3 do 5 sati i odražava sporu raspodelu etomidata u perifernim tkivima.


Odnos koncentracije i efekta

Minimalna koncentracija u plazmi koja izaziva hipnotički efekat iznosi oko 0,3 mikrograma/mL.


Specifične podgrupe pacijenata:

Deca: U studiji sprovedenoj na 12 dece (uzrasta 7-13 godina, telesne mase 22-48 kg), inicijalni volumen distribucije, prilagođen telesnoj masi, bio je 2,4 puta viši kod dece nego kod odraslih (0,66 vs 0,27/kg). Klirens leka je za 58 % viši kod dece nego kod odraslih. Ovi podaci ukazuju na potrebu za većim dozama kod dece u poređenju sa odraslima.


Oštećenje jetre: Primećeno je da je poluvreme eliminacije produženo u grupi pacijenata sa cirozom jetre koji su dobili etomidat u kombinaciji sa fentanilom. Kod ovih pacijenata treba razmotriti smanjenje brzine ubrizgavanja leka.


Stariji: Klirens etomidata je smanjen u populaciji starijih (>65 godina starosti) u poređenju sa mlađim pacijentima. Prve koncentracije u plazmi su više kod starijih nego kod mlađih pacijenata, zbog manjeg inicijalnog volumena distribucije. Stoga, trebalo bi da doze leka kod starijih pacijenata budu manje.


Predklinički podaci o bezbednosti leka


Etomidat je opsežno ispitivan u serijama pretkliničkih studija o bezbednosti primene leka. Ispitivani su: pojedinačna toksična doza; ponavljanje toksičnih doza u trajanju do 8 nedelja; fertilitet i generalno, uticaj na reproduktivni sistem; teratogenost i embriotoksičnost, i štetnost u perinatalnom i postnatalnom periodu. Mutagenost je ispitivana u većem broju in vitro istraživanja i/ili studijama o mutaciji gena.


Akutne letalne doze (LD50) kod miševa su bile oko 19 mg/kg što je otprilike 63 puta veća doza od efektivne hipnotičke doze kod ljudi (EHHD). Uopšte, hipnoza je nastajala momentalno kod svih životinja pri svim testiranim dozama. Kada se letalna doza poredi sa klinički efektivnom hipnotičkom dozom od 0,3 mg/kg, dolazi


se do zaključka da etomidat ima širok terapijski indeks. U studijama gde su ponavljane toksične doze intravenski, pokazano je da je dozno zavisna ataksija i/ili hipnoza u izvesnoj vezi sa smanjenim unosom hrane i smanjenjem telesne mase. Određen stepen smrtnosti je zapažen pri višim dozama (5 mg/kg ili 17x efektivna hipnotička doza kod ljudi (EHHD)). Gubitak telesne mase je reverzibilan, već u toku perioda oporavka.


U studijama koje su ispitivale fertilitet, pokazano je da nema efekata na fertilitet niti na parametre trudnoće, kao i da nema znakova embriotoksičnosti ili teratogenosti. U standardnim studijama o embriotoksičnosti i teratogenosti, zabeležen je izvestan stepen mortaliteta i to u grupama koje su primale veće doze (5 mg/kg ili 17xEHHD), ipak embriotoksični i teratogeni efekti nisu dokazani na testiranom materijalu. Primena etomidata u toku peri- i post-natalnog perioda, u grupi koja je dobijala više doze, ukazala je na izvesan dozno zavisan mortalitet i pojavu toksičnosti kod majke, i u vezi sa tim, umereno smanjenje preživljavanja potomstva. Nije bilo neželjenih efekata u vezi sa trajanjem trudnoće, brojem mladunčadi iz jedne trudnoće, telesnom masom na rođenju, ili povećenjem telesne mase, a nisu zapaženi ni defekti kod potomstva. Istraživanja genske toksičnosti nisu pokazala mutageni potencijal leka. Ispitivanja reakcija na mestu primene leka su pokazala da lek ne izaziva intravensku iritaciju a da prilikom primene subplantarno može doći do pojave umerenog i reverzibilnog otoka na mestu primene.


Ukratko, ispitivanja primene toksične doze, jednom ili ponavljano, ispitivanja uticaja na reproduktivni sistem i ispitivanja mutagenosti ukazuju da su toksične pojave u animalnim modelima povezane sa visokim toksičnim dozama koje su daleko više od kliničkog spektra doza, i da su od manjeg značaja u odnosu na farmakološku aktivnost leka. Stoga, zaključak je da rezultati pretkliničkih ispitivanja idu u prilog bezbedne primene etomidata.


Lista pomoćnih supstanci


Pomoćne supstance u rastvoru za injekcije su:


Inkompatibilnost


Rastvor za injekcije se ne sme mešati sa drugim preparatima.


Rok upotrebe


3 godine.


Posebne mere upozorenja pri čuvanju


Čuvati na temperaturi do 25C. Čuvati van domašaja dece.


Priroda i sadržaj kontaktne ambalaže


Unutrašnje pakovanje je ampula od 10 mL (bezbojna ampula od stakla tip I hidrolitičke otpornosti). Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi kartonski uložak sa 5 ampula.


Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka


Uputstvo za upotrebu/rukovanje:

  1. Držite ampulu između palca i kažiprsta, ostavljajući slobodan vrh ampule.


  2. Drugom rukom, pridržavajte vrh ampule tako što kažiprstom pritiskate vrat ampule, a palcem obojenu tačku paralelno sa identifikacionim obojenim prstenovima.


  3. Držeći palac na tački, oštro prelomite vrh ampule dok čvrsto držite drugi kraj ampule u ruci.

Početna stranica


A   B   C   D   E   F   G   H   I   J   K   L   M   N   O   P   Q   R   S   T   U   V   W   X   Y   Z