Humira


UPUTSTVO ZA LEK


Humira®, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu, 40 mg/0,8 mL Pakovanje: napunjeninjekcioni špric,2x0,8mL

Ime leka, oblik, jačina i pakovanje


Proizvođač: AbbVie Biotechnology GmbH


Adresa: Max-Planck-Ring 2, D - 65205 Wiesbaden, Nemačka


Podnosilac zahteva: Predstavništvo Abbott Laboratories S.A.


Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 115D, Novi Beograd


Humira®, 40 mg/0,8 mL, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu adalimumab


Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da koristite ovaj lek.

U ovom uputstvu pročitaćete:


  1. Šta je lek Humira i čemu je namenjen

  2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Humira

  3. Kako se upotrebljava lek Humira

  4. Moguća neželjena dejstva

  5. Kako čuvati lek Humira

  6. Dodatne informacije


  1. ŠTA JE LEK HUMIRA I ČEMU JE NAMENJEN


    Lek Humira sadrži aktivnu supstancu adalimumab, koja ima selektivno imunosupresivno dejstvo. Humira je namenjena za lečenje reumatoidnog artritisa, poliartikularnog juvenilnog idiopatskog artritisa,

    ankilozirajućeg spondilitisa, aksijalnog spondiloartritisa bez radiografskog dokaza AS, psorijaznog artritisa, psorijaze, Crohn-ove bolesti i ulceroznog kolitisa. Ovaj lek smanjuje zapaljenski proces kod navedenih bolesti. Aktivna supstanca, adalimumab, je humano monoklonsko antitelo dobijeno iz kulture ćelija. Monoklonska antitela su proteini koji prepoznaju i vezuju se za druge specijalne proteine. Adalimumab se vezuje za specifične proteine (faktor nekroze tumora ili TNFα), koji su prisutni u povišenom nivou u zapaljenskim bolestima kao što su reumatoidni artritis, poliartikularni juvenilni idiopatski artritis, ankilozirajući spondilitis, aksijalni spondiloartritis bez radiografskog dokaza AS, psorijazni artritis, psorijaza, Crohn-ova bolest i ulcerozni kolitis.


    Reumatoidni artritis


    Humira se koristi za lečenje reumatoidnog artritisa kod odraslih. Reumatoidni artritis je zapaljensko oboljenje zglobova. Ukoliko imate umereni do teški oblik aktivnog reumatoidnog artritisa možete prvo primiti druge lekove koji modifikuju tok bolesti, kao što je metotreksat. Ukoliko ne reagujete dovoljno dobro na ovakve lekove, biće Vam propisan lek Humira za lečenje reumatoidnog artritisa.

    Humira se može koristiti i za lečenje teškog, aktivnog i progresivnog reumatoidnog artritisa bez prethodne

    primene metotreksata.

    Pokazano je da Humira usporava oštećenje hrskavice i kostiju zglobova izazvano bolešću i da poboljšava fizičku funkciju.

    Obično se Humira upotrebljava uz metotreksat. Ukoliko Vaš lekar proceni da je metotreksat nepodesan, možete

    primati samo lek Humira. Poliartikularni juvenilni idiopatski artritis

    Humira se koristi za lečenje poliartikularnog juvenilnog idiopatskog artritisa kod dece i adolescenata između 2 i 17 godina. Poliartikularni juvenilni idiopatski artritis je zapaljensko oboljenje koje zahvata jedan ili više zglobova, a javlja se obično kod dece mlađe od 16 godina. Možete prvo primiti druge lekove koji modifikuju tok bolesti, kao što je metotreksat. Ukoliko ne reagujete dovoljno dobro na ovakve lekove, biće Vam propisan lek Humira za lečenje poliartikularnog juvenilnog idiopatskog artritisa.


    Ankilozirajući spondilitis i aksijalni spondiloartritis bez radiografskog dokaza AS


    Humira se koristi za lečenje ankilozirajućeg spondilitisa i aksijalnog spondiloartritisa bez radiografskog dokaza AS kod odraslih. Ankilozirajući spondilitis i aksijalni spondiloartritis bez radiografskog dokaza AS su zapaljenska oboljenja kičme. Ukoliko bolujete od ankilozirajućeg spondilitisa ili aksijalnog spondiloartritisa bez radiografskog dokaza AS, prvo ćete dobiti druge lekove. Ukoliko ne reagujete dobro na ove lekove biće Vam propisan lek Humira da bi se smanjili znaci i simptomi Vaše bolesti.


    Psorijazni artritis


    Humira se koristi za lečenje psorijaznog artritisa kod odraslih. Psorijazni artritis je zapaljenje zglobova udruženo sa psorijazom. Pokazano je da Humira usporava oštećenje hrskavice i kostiju zglobova izazvano bolešću i da poboljšava fizičku funkciju.


    Psorijaza


    Humira se koristi za lečenje psorijaze kod odraslih. Psorijaza je zapaljenska bolest kože. Ukoliko imate plak- psorijazu umerenog do teškog oblika, lekar će Vam prvo dati druge lekove ili npr. fototerapiju. Ako nije postignut efekat sa ovom terapijom, lekar će Vam propisati lek Humira u cilju smanjenja znakova i simptoma psorijaze.


    Crohn-ova bolest kod dece i odraslih


    Humira se koristi za lečenje Crohn-ove bolesti kod odraslih i dece od 6 do 17 godina. Crohn-ova bolest je zapaljensko oboljenje digestivnog trakta. Ukoliko bolujete od Crohn-ove bolesti prvo ćete dobiti druge lekove. Ukoliko ti lekovi ne dovedu do željenog kliničkog odgovora, biće Vam propisan lek Humira kako bi se smanjili simptomi i znaci bolesti.


    Ulcerozni kolitis


    Humira se koristi za lečenje ulceroznog kolitisa kod odraslih. Ulcerozni kolitis je zapaljensko oboljenje creva. Ukoliko bolujete od ulceroznog kolitisa prvo ćete dobiti druge lekove. Ukoliko ti lekovi ne dovedu do željenog kliničkog odgovora, biće Vam propisan lek Humira kako bi se smanjili simptomi i znaci bolesti.


  2. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK HUMIRA


    Lek Humira ne smete koristiti:



    Primena drugih lekova

    Recite svom lekaru ili farmaceutu ukoliko ste nedavno uzimali ili trenutno primenjujete neki drugi lek. Humira se može koristiti sa metotreksatom ili nekim drugim antireumatskim lekovima koji modifikuju tok

    bolesti (sulfasalazin, hidroksihlorohin, leflunomid i injekcije preparata zlata), steroidima ili lekovima protiv bolova uključujući nesteroidne lekove protiv zapaljenja.

    Ne treba da uzimate lek Humira sa lekovima koji sadrže aktivnu supstancu anakinru ili abatacept. Ukoliko imate pitanja, obratite se Vašem lekaru.


    Uzimanje leka Humira sa hranom ili pićima


    Kako se lek primenjuje supkutano, konzumacija hrane i pića ne bi trebalo da ima uticaja na dejstvo leka Humira.

    Primena leka Humira u periodu trudnoće i dojenja Trudnoća

    Uticaj leka Humira na trudnice nije poznat, pa se stoga upotreba leka Humira kod trudnica ne preporučuje.

    Savetuje se da izbegavate trudnoću i morate uzimati odgovarajuću kontracepciju dok koristite lek Humira, i još najmanje 5 meseci nakon poslednjeg tretmana lekom Humira. Ukoliko zatrudnite, posavetujte se sa lekarom. Dojenje

    Nije poznato da li adalimumab prelazi u mleko dojilja.

    Ukoliko ste dojilja, treba da prekinete dojenje dok se lečite lekom Humira i još najmanje 5 meseci nakon poslednjeg tretmana lekom Humira. Ukoliko ste primali lek Humira tokom trudnoće, Vaše dete može biti pod većim rizikom od razvoja infekcije tokom približno 5 meseci nakon što ste primili poslednju dozu leka Humira tokom trudnoće. Veoma je važno da informišete lekara Vašeg deteta i druge zdravstvene radnike da ste primali lek Humira tokom trudnoće, kako bi doneli odluku da li Vaše dete sme da primi bilo koju vakcinu (videti „Kada uzimate lek Humira, posebno vodite računa).


    Uticaj leka Humira na upravljanje motornim vozilima i rukovanje mašinama


    Humira može blago uticati na sposobnost upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama. Vrtoglavica i smetnje u vidu se mogu javiti tokom primene leka Humira.


    Važne informacije o nekim sastojcima leka Humira


    Ovaj proizvod sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po dozi tj. suštinski je bez natrijuma.


  3. KAKO SE UPOTREBLJAVA LEK HUMIRA


    Uvek upotrebljavajte lek Humira onako kako Vam je lekar objasnio. Ukoliko niste sigurni, potrebno je da proverite način upotrebe sa Vašim lekarom ili farmaceutom.


    Odrasli sa reumatoidnim artritisom, psorijazni artritisom, ankiloznim spondilitisom ili aksijalnim spondiloartritisom bez radiografskog dokaza ankiloznog spondilitisa:


    Humira se primenjuje injekcijom ispod kože (supkutana primena). Uobičajena doza za odrasle sa reumatoidnim artritisom, ankilozirajućim spondilitisom, aksijalnim spondiloartritisom bez radiografskog dokaza AS, i sa psorijaznim artritisom iznosi 40 mg adalimumaba svake druge nedelje kao pojedinačna doza.


    Kod reumatoidnog artritisa primena metotreksata se nastavlja dok koristite lek Humira. Ukoliko Vaš lekar odluči da je metotreksat nepodesan, može Vam dati samo lek Humira.


    Ukoliko bolujete od reumatoidnog artritisa i ne primate metotreksat zajedno sa lekom Humira, lekar može odlučiti da Vam propiše 40 mg adalimumaba svake nedelje.


    Deca sa poliartikularnim juvenilnim idiopatskim artritisom:


    Uobičajena doza leka Humira za pacijente sa poliartikularnim juvenilnim idiopatskim artritisom, uzrasta 2 do 12 godina, zavisi od telesne mase i visine Vašeg deteta.


    Uobičajena doza leka Humira za pacijente sa poliartikularnim juvenilnim idiopatskim artritisom, uzrasta 13 do 17 godina, iznosi 40 mg adalimumaba svake druge nedelje.


    Odrasli sa psorijazom:


    Uobičajena doza za odrasle osobe sa psorijazom je inicijalna doza od 80 mg, a zatim 40 mg svake druge nedelje sa početkom nedelju dana posle inicijalne doze. Potrebno je da nastavite sa primenom leka Humira onoliko dugo koliko Vam je preporučio lekar.


    Odrasli i deca sa Crohn-ovom bolešću:


    Deca i adolescenti telesne mase manje od 40 kg

    Uobičajen način doziranja je 40 mg u početku a zatim nakon dve nedelje 20mg. Ukoliko se zahteva brži odgovor lekar vam može propisati i početnu dozu od 80 mg (kao 2 injekcije u jednom danu) a nakon dve nedelje 40 mg. Tako je uobičajena doza 20 mg svake druge nedelje. U zavisnosti od vašeg odgovora lekar može povećati učestalost doziranja na 20 mg svake nedelje.


    Deca i odrasli telesne mase 40 kg i više

    Uobičajena terapijska doza za Crohn-ovu bolest iznosi 80 mg adalimumaba u nultoj nedelji, praćeno sa 40 mg adalimumaba svake druge nedelje počevši od druge nedelje. U slučajevima kad je potrebno brže delovanje leka, lekar Vam može propisati dozu od 160 mg adalimumaba u nultoj nedelji (4 injekcije u jednom danu ili 2 injekcije u dva uzastopna dana), praćenu sa dozom od 80 mg adalimumaba posle dve nedelje (nedelja 2), nakon čega sledi 40 mg adalimumaba svake druge nedelje. Zavisno od Vašeg odgovora, lekar Vam može povećati dozu na 40 mg jednom nedeljno. Za pacijente kojima treba primeniti dozu manju od 40 mg leka Humira, ampule od 40mg su takođe dostupne.


    Odrasli sa ulcerativnim kolitisom:

    Uobičajena terapijska doza za ulcerozni kolitis iznosi 160 mg adalimumaba u nultoj nedelji (4 injekcije u jednom danu ili 2 injekcije u dva uzastopna dana), praćena sa dozom od 80 mg adalimumaba posle dve nedelje (nedelja 2), nakon čega sledi 40 mg adalimumaba svake druge nedelje. Zavisno od Vašeg odgovora na terapiju, lekar Vam može povećati dozu na 40 mg svake nedelje.


    Instrukcije za pripremu i davanje injekcije leka Humira:


    Humira se primenjuje kao supkutana (potkožna) injekcija.

    Sledeće instrukcije objašnjavaju kako se ubrizgava Humira. Molimo Vas da pažljivo pročitate instrukcije i da ih pratite korak po korak. Vaš lekar ili medicinski radnik će Vas obučiti u tehnici kako da sami sebi date injekciju. Nemojte sebi davati injekciju ukoliko niste sigurni da ste razumeli kako da pripremite i primenite injekciju. Nakon odgovarajuće obuke injekciju možete dati sebi sami, ili Vam je može dati neka druga osoba, na primer član porodice ili prijatelj.


    Sadržaj injekcije se sme mešati u istom špricu ili bočici sa nekim drugim lekom.


    1. Priprema


      • Temeljno operite ruke

      • Sledeće stvari položite na čistu površinu

        • Jedan napunjeni injekcioni špric leka Humira

        • Jedan alkoholni tupfer


      • Pogledajte datum isteka roka upotrebe na špricu. Ne smete koristiti proizvod nakon isteka naznačenog roka upotrebe.


    2. Izbor i priprema mesta za primenu injekcije


      • Izaberite mesto na butini ili stomaku


      • Svaka sledeća injekcija treba da se primeni bar 3 cm od mesta prethodne primene injekcije.

      • Nemojte ubrizgavati sadržaj u predeo gde je koža crvena, ima modricu ili je tvrda. To može značiti da tu postoji infekcija.

      • Kružnim pokretima obrišite mesto primene injekcije priloženim alkoholnim tupferom.

      • Nemojte ponovo dodirivati mesto primene injekcije pre ubrizgavanja.


    3. Ubrizgavanje leka Humira


      • NEMOJTE protresati špric.

      • Skinite poklopac sa igle šprica, budite pažljivi i ne dodirujte iglu, ne dozvolite da iglom dotaknete bilo kakvu površinu.

      • Jednom rukom nežno uhvatite očišćeno područje kože i čvrsto ga držite.


      • Drugom rukom pridržite špric pod uglom od 45 stepeni u odnosu na kožu sa užlebljenom stranom nagore.

      • Jednim brzim, kratim pokretom gurnite iglu celom dužinom pod kožu.

      • Pustite kožu koju ste držali prvom rukom.

      • Gurnite klip da ubrizgate rastvor - potrebno je od 2 do 5 sekundi da bi se špric ispraznio.

      • Kada je špric ispražnjen izvadite iglu iz kože pazeći da igla ostane pod istim uglom pod kojim je i ubačena.

      • Upotrebite palac ili parče gaze, primenite pritisak na mesto injekcije tokom 10 minuta. Može se javiti malo krvarenje. Nemojte brisati mesto primene injekcije. Ukoliko želite možete staviti flaster.


    4. Odlaganje upotrebljenog materijala


      • Upotrebljavajte špric leka Humira samo jedan put. Nikada nemojte ponovo pokrivati iglu.


      • Nakon ubrizgavanja leka Humira odmah bacite špric u posebnu posudu za odlaganje, kako Vam je pokazao Vaš lekar, medicinska sestra ili farmaceut.

      • Čuvajte posudu za odlaganje van domašaja dece.


    Ako ste uzeli više leka Humira nego što je trebalo


    Ukoliko ste uzeli veću dozu leka Humira nego što bi trebalo, odmah razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom! Uvek ponesite kartonsku kutiju leka (spoljnje pakovanje leka), čak i ako je prazna.


    Ako ste zaboravili da uzmete lek Humira

    Nikada ne uzimajte duplu dozu leka da biste nadoknadili propuštenu dozu!


    Ako ste zaboravili da date sebi injekciju leka Humira, primenite sledeću dozu leka Humira čim se setite. Narednu dozu primenite prema ranijem planu doziranja.


    Ako imate bilo kakvih pitanja u vezi primene leka Humira, obratite se Vašem lekaru i farmaceutu.


    Ako prestanete sa primenom leka Humira

    Vaš lekar će odlučiti o prekidu terapije lekom Humira. Simptomi bolesti se mogu vratiti usled naglog prekida

    terapije.


  4. MOGUĆA NEŽELJENA DEJSTVA


    Kao i svi drugi lekovi i Humira može imati neželjena dejstva, iako se ona ne moraju ispoljiti kod svih. Većina neželjenih dejstava su blaga do umerena. Međutim, neka mogu biti ozbiljna i zahtevati lečenje. Neželjena dejstva se mogu javiti i do 4 meseca nakon primene poslednje doze.


    Odmah obavestite Vašeg lekara ukoliko primetite:

  5. KAKO ČUVATI LEK HUMIRA

    Rok upotrebe

    2 godine.


    Lek koristiti do datuma isteka roka upotrebe utisnutog na pakovanju, gde su navedeni mesec i godina do kojeg je moguće korišćenje leka. Datum isteka roka upotrebe je poslednji dan u navedenom mesecu.


    Čuvanje


    Držati lek van domašaja dece!

    Čuvati lek u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

    Lek čuvati u originalnom pakovanju na temperaturi od 2-8°C (u frižideru). Ne sme se zamrzavati.


    Kada je to potrebno (npr. kada putujete), jedan injekcioni špric možete čuvati na sobnoj temperaturi (do 25 °C) najviše 14 dana, zaštićeno od svetlosti. Kada se izvadi iz frižidera radi čuvanja na sobnoj temperaturi, lek se mora upotrebiti u roku od 14 dana, a u suprotnom se mora uništiti, čak iako se vrati u frižider. Potrebno je da označite datum kada ste špric izvadili iz frižidera, kao i datum kada špric treba uništiti ukoliko nije upotrebljen u roku od 14 dana.


    Ne bacajte lekove u kanalizaciju. Pitajte farmaceuta ili lekara kako da odbacite upotrebljeni lek. Ove mere pomažu održavanju životne sredine.

    Neupotrebljeni proizvod se uništava u skladu sa važećim propisima.

  6. DODATNE INFORMACIJE


Šta sadrži lek Humira


Aktivna supstanca leka Humira je adalimumab.

Injekcioni špric napunjen vodenim rastvorom, bez prisustva mehaničkih onečišćenja.

Pomoćne supstance su: manitol; limunska kiselina, monohidrat; natrijum-citrat; natrijum-dihirogenfosfat, dihidrat; dinatrijum-fosfat, dihidrat; natrijum-hlorid; polisorbat 80; natrijum-hidoksid; voda za injekcije.


Kako izgleda lek Humira i sadržaj pakovanja


Lek Humira je rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu (staklo tip I).

Napunjeni injekcioni špric sadrži 40 mg adalimumaba rastvorenog u 0,8 mL sterilnog rastvora.


Napunjeni špric je upakovan u blister, u kome se, pored šprica nalazi papirna vrećica u kojoj je tupfer natopljen alkoholom.

U pakovanju se nalaze 2 takva blistera, odnosno 2 napunjena šprica sa 2 alkoholna tupfera.


Nosilac dozvole i Proizvođač


Nosilac dozvole:

Predstavništvo Abbott Laboratories S.A. Bulevar Mihajla Pupina 115D, Novi Beograd


Proizvođač:

AbbVie Biotechnology GmbH

Max-Planck-Ring 2, D - 65205 Wiesbaden, Nemačka


Ovo uputstvo je poslednji put odobreno


Septembar 2013.


Režim izdavanja leka:


Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi; izuzetno, lek se može izdavati i uz recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini recepta.


Broj i datum dozvole:


515-01-02199-13-001 od 09.10.2013.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ SLEDEĆE INFORMACIJE SU NAMENJENE ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM RADNICIMA

Terapijske indikacije


Reumatoidni artritis


Humira je, u kombinaciji sa metotreksatom, indikovana za:


Humira se može primeniti kao monoterapija u slučajevima kada pacijenti ne podnose metotreksat ili kada se kontinuiranom primenom metotreksata ne postiže zadovoljavajući terapijski odgovor.


Dokazano je da Humira u kombinaciji sa metotreksatom smanjuje brzinu progresije oštećenja zglobova, što je radiološki potvrđeno, i da poboljšava fizičku funkciju.


Poliartikularni juvenilni idiopatski artritis


Humira je, u kombinaciji sa metotreksatom, indikovana za terapiju aktivnog poliartikularnog juvenilnog idiopatskog artritisa, kod dece i adolescenata od 2 do 17 godina, kod kojih odgovor na jedan ili više modifikujućih antireumatskih lekova (DMARDs), nije bio zadovoljavajući. Humira se može primeniti kao monoterapija u slučajevima kada pacijenti ne podnose metotreksat ili kada se kontinuiranom primenom metotreksata ne postiže zadovoljavajući terapijski odgovor (videti Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka). Nije proučavana upotreba leka Humira kod dece mlađe od 2 godine.


Aksijalni spondiloartritis


Ankilozirajući spondilitis (AS)


Humira je indikovana za lečenje teškog aktivnog ankilozirajućeg spondilitisa odraslih osoba kod kojih nije postignut zadovoljavajući odgovor na konvencionalnu terapiju.


Aksijalni spondiloartritis bez radiografskog dokaza AS


Humira je indikovana za lečenje teškog oblika aksijalnog spondiloartritisa bez radiografskog dokaza AS, kada su prisutni objektivni znaci inflamacije, povišeni CRP i/ili MRI, kod odraslih osoba kod kojih nije postignut zadovoljavajući odgovor terapijom nesteroidnim antiinflamatornim lekovima ili kod kojih postoji nepodnošljivost na pomenutu konvencionalnu terapiju.


Psorijazni artritis


Humira je indikovana za lečenje aktivnog i progresivnog psorijaznog artritisa odraslih osoba kod kojih prethodna terapija antireumatskim modifikujućim lekovima nije dala zadovoljavajući odgovor. Pokazano je da kod pacijenata sa poliartikularnim simetričnim podtipovima bolesti (videti Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka) Humira redukuje stepen progresije oštećenja perifernih zglobova, što je potvrđeno rentgenografski, i da poboljšava fizičku funkciju.


Psorijaza


Humira je indikovana za terapiju umerene do teške hronične plak-psorijaze kod odraslih pacijenata koji prethodno ili nisu odgovorili na terapiju ili su imali kontraindikacije ili nisu podnosili drugu sistemsku terapiju, uključujući ciklosporin, metotreksat ili PUVA.


Crohn-ova bolest


Humira je indikovana za lečenje umerenog do teškog oblika aktivne Crohn-ove bolesti, kod bolesnika kod kojih prethodno lečenje kortikosteroidima i/ili imunosupresivima nije dalo zadovoljavajući odgovor, ili kod kojih postoji nepodnošljivost ili kontraindikacije na pomenutu konvencionalnu terapiju.


Pedijatrijski oblik Crohn-ove bolesti


Humira je indikovana za lečenje teškog oblika aktivne Crohn-ove bolesti kod pedijatrijskih pacijenata (starosti od 6 do 17 godina), kod kojih nije postignut zadovoljavajući odgovor konvencionalnom terapijom, uključujući prvenstveno nutricionu terapiju, kortikosteroid i imunomodulator, ili kod pacijenata kod kojih postoji


nepodnošljivost ili kontraindikacija za primenu pomenute konvencionalne terapije. Ulcerozni kolitis

Humira je indikovana za lečenje umerenog do teškog oblika aktivnog ulceroznog kolitisa kod odraslih pacijenata, kod kojih nije postignut zadovoljavajući odgovor na konvencionalnu terapiju, uključujući kortikosteroide i 6-merkaptopurin (6-MP) ili azatioprin (AZA), ili kod kojih postoji nepodnošljivost ili kontraindikacije na pomenutu konvencionalnu terapiju.


Doziranje i način primene


Lečenje lekom Humira treba da započne i sprovodi lekar specijalista koji ima iskustva u dijagnostici i lečenju stanja za koje je Humira indikovana. Pacijentima koji se leče lekom Humira potrebno je dati posebnu bolesničku karticu.

Nakon odgovarujuće obuke o načinu davanja injekcije, pacijenti mogu sami sebi davati lek Humira, ukoliko

njihov lekar odluči da je to podesno, i uz odgovarajuće medicinsko praćenje.


U toku terapije lekom Humira, ostalu prateću terapiju (npr. kortikosteroidi i/ili imunomodulatorni agensi) treba prilagoditi.


Odrasli


Reumatodni artritis


Preporučena doza leka Humira za odrasle pacijente sa reumatoidnim artritisom je 40 mg adalimumaba svake druge nedelje, kao jednokratna supkutana injekcija. Za vreme lečenja lekom Humira treba nastaviti primenu metotreksata.


Glukokortikoidi, salicilati, nesteroidni antiinflamatorni lekovi ili analgetici mogu se i dalje primenjivati za vreme lečenja lekom Humira. O primeni leka Humira istoveremeno sa drugim antireumatskim modifikujućim

lekovima, a nisu metotreksat, videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka.


Za neke pacijente kod kojih je tokom primene leka Humira kao monoterapije dolazilo do slabljenja odgovora na lek Humira može biti korisno povećati intenzitet doze primenom leka Humira 40 mg jednom nedeljno.


Prekid terapije


Može se dogoditi da je potrebno da se prekine terapija, na primer pre hirurškog zahvata ili u slučaju ozbiljne intervencije. Pri ponovnom uvođenju leka Humira nakon prekida terapije tokom 70 dana ili duže dolazi do istovetnog kliničkog odgovora i sličnog bezbednosnog profila kao i pre prekida terapije.


Ankilozirajući spondilitis, aksijalni spondiloartritis bez radiografskog dokaza AS i psorijazni artritis


Preporučena doza leka Humira za odrasle pacijente sa ankilozirajućim spondilitisom, aksijalnim spondiloartritisom bez radiografskog dokaza AS i pacijente sa psorijaznim artritisom je 40 mg adalimumaba


svake druge nedelje, datog kao jednokratna supkutana injekcija.


Za sve gore navedene indikacije dostupni podaci sugerišu da se klinički odgovor obično postiže u toku 12- nedeljnog lečenja. Nastavak lečenja treba pažljivo razmotriti kod onih pacijenata koji nisu odgovorili na terapiju u ovom vremenskom periodu.


Psorijaza


Preporučeno doziranje leka Humira za odrasle pacijente je: inicijalna doza od 80 mg supkutano, a zatim 40 mg supkutano svake druge nedelje, s tim što se prva doza od 40 mg daje nedelju dana posle inicijalne doze. Produženje terapije duže od 16 nedelja treba brižljivo razmotriti kod pacijenata koji ne postignu odgovor unutar 16 nedelja.


Crohn-ova bolest


Preporučena indukciona doza leka Humira kod odraslih bolesnika sa umerenim do teškim oblikom Crohn-ove bolesti je 80 mg na početku lečenja (označenom- nedelja 0), a zatim posle dve nedelje doza 40 mg (nedelja 2). U slučaju da postoji potreba za bržim terapijskim odgovorom, lečenje se može započeti dozom od 160 mg u

nedelji 0 (ova doza se može dati kao četiri injekcije u jednom danu ili kao dve injekcije dnevno tokom dva

uzastopna dana), a zatim posle 2 nedelje (nedelja 2) dati dozu od 80 mg. Pri tome treba imati u vidu veći rizik od pojave neželjenih efekata u toku indukcionog lečenja.

Posle indukcione terapije, preporučena doza za terapiju održavanja je 40 mg svake druge nedelje kao supkutana injekcija. Ukoliko je bolesnik prestao uzimati lek Humira, a znaci i simptomi bolesti su se ponovo vratili, Humira se opet može primeniti. Postoji malo podataka o ponovnoj primeni leka Humira ako je prekid terapije trajao duže od 8 nedelja.


U toku terapije održavanja doza kortikosteroida se može smanjiti u skladu sa vodičima kliničke prakse.


Kod bolesnika kod kojih dođe do slabljenja kliničkog odgovora na terapiju, klinički odgovor se može poboljšati povećanjem učestalosti doziranja primenom leka Humira 40 mg jednom nedeljno.


Kod nekih bolesnika koji ne reaguju na terapiju do 4. nedelje, terapijski odgovor se može postići produženjem terapije održavanja do 12. nedelje. Nastavak terapije trebalo bi pažljivo razmotriti kod pacijenata koji nisu odgovorili na terapiju u okviru ovog perioda.


Ulcerozni kolitis


Preporučena indukciona doza leka Humira kod odraslih bolesnika sa umerenim do teškim ulceroznim kolitisom je 160 mg na početku lečenja - nedelja 0 (ova doza se može dati kao četiri injekcije u jednom danu ili kao dve injekcije dnevno tokom dva uzastopna dana), a zatim posle dve nedelje doza 80 mg (nedelja 2).

Posle indukcione terapije, preporučena doza za terapiju održavanja je 40 mg svake druge nedelje kao supkutana

injekcija.


U toku terapije održavanja doza kortikosteroida se može smanjiti u skladu sa vodičima kliničke prakse.


Kod bolesnika kod kojih dođe do slabljenja kliničkog odgovora na terapiju, klinički odgovor se može poboljšati povećanjem učestalosti doziranja primenom leka Humira 40 mg jednom nedeljno.


Klinički odgovor se obično postiže tokom 2-8 nedelja terapije. U slučaju da nakon ovog perioda nema kliničkog odgovora, korist daljeg produženja terapije treba pažljivo razmotriti.


Stariji pacijenti


Nije potrebno prilagođavanje doze. Oslabljena funkcija jetre i/ili bubrega

Humira nije ispitivana kod ove populacije pacijenata. Zato se ne mogu dati preporuke za doziranje.


Pedijatrijska populacija


Poliartikularni juvenilni idiopatski artritis


Poliartikularni juvenilni idiopatski artritis, pacijenti starosti od 2 do 12 godina

Preporučena doza leka Humira kod pacijenata sa poliartikularnim juvenilnim idiopatskim artritisom starosti od 2 do 12 godina je 24 mg/m2 površine tela, do maksimalne pojedinačne doze od 20 mg adalimumaba (kod pacijenata starosti 2 - < 4 godine) i do maksimalne pojedinačne doze od 40 mg adalimumaba (kod pacijenata

starosti 4-12 godina), koja se primenjuje svake druge nedelje kao pojedinačna supkutana injekcija. Zapremina injekcije se određuje na osnovu telesne mase i visine pacijenta (Tabela 1).


Tabela 1. Doza leka Humira u mililitrima (mL) zavisno od telesne visine i mase kod dece sa poliartikularnim idiopatskim juvenilnim artritisom


Visina

(cm)

Ukupna telesna masa (kg)

10

15

20

25

30

35

40

45

50

55

60

65

70

80

0,2

0,3

0,3

0,3

90

0,2

0,3

0,3

0,4

0,4

0,4

100

0,3

0,3

0,3

0,4

0,4

0,4

0,5

0,5

110

0,3

0,3

0,4

0,4

0,4

0,5

0,5

0,5

0,5

0,6

0,6

120

0,3

0,4

0,4

0,4

0,5

0,5

0,5

0,6

0,6

0,6

0,6

0,7

0,7

130

0,4

0,4

0,5

0,5

0,5

0,6

0,6

0,6

0,6

0,7

0,7

0,7

140

0,4

0,4

0,5

0,5

0,6

0,6

0,6

0,7

0,7

0,7

0,7

0.8*

150

0,5

0,5

0,6

0,6

0,6

0,7

0,7

0,7

0,7

0.8*

0.8*

160

0,5

0,5

0,6

0,6

0,7

0,7

0,7

0.8*

0.8*

0.8*

0.8*

170

0,6

0,6

0,6

0,7

0,7

0.8*

0.8*

0.8*

0.8*

0.8*

180

0,6

0,7

0,7

0.8*

0.8*

0.8*

0.8*

0.8*

0.8*

*Maksimalna pojedinačna doza je 40 mg (0,8 mL)


Poliartikularni juvenilni idiopatski artritis, pacijenti starosti od 13 do 17 godina

Za adolescente od 13-17 godina starosti, doza od 40 mg se primenjuje svake druge nedelje nezavisno od površine tela.


Raspoloživi podaci pokazuju da se klinički odgovor obično postiže tokom 12 nedelja lečenja. Nastavak terapije treba pažljivo razmotriti ukoliko pacijent ne odgovori u ovom vremenskom periodu.


Nema podataka o primeni leka Humira kod dece starosti ispod 2 godine.


Pedijatrijski oblik psorijaze


Bezbednost i efikasnost primene leka Humira kod dece starosti od 4 – 17 godina nije ustanovljena. Nema dostupnih podataka. Nema relevantnih podataka o primeni leka Humira kod dece mlađe od 4 godine u ovoj indikaciji.


Pedijatrijski oblik Crohn-ove bolesti


Pedijatrijski pacijenti telesne mase ma nj e od 40 kg:


Preporučena doza leka Humira kod pedijatrijskih pacijenata sa teškim oblikom Crohn-ove bolesti je 40 mg na početku lečenja (označenom - nedelja 0), a zatim posle dve nedelje doza 20 mg (nedelja 2).

U slučaju da postoji potreba za bržim terapijskim odgovorom, lečenje se može započeti dozom od 80 mg u

nedelji 0 (ova doza se može dati kao dve injekcije u jednom danu), a zatim posle 2 nedelje (nedelja 2) može se dati doza od 40 mg, pri čemu treba imati u vidu veći rizik od pojave neželjenih efekata u slučaju primene veće doze u toku indukcionog lečenja.


Posle indukcione terapije, preporučena doza za terapiju održavanja je 20 mg svake druge nedelje kao supkutana injekcija. Za neke pacijente kod kojih je tokom primene leka Humira dolazilo do slabljenja odgovora, može biti korisno povećati intenzitet doze primenom 20 mg leka Humira jednom nedeljno.


Pedijatrijski pacijenti telesne mase 40 kg i više:


Preporučena doza leka Humira kod pedijatrijskih pacijenata sa teškim oblikom Crohn-ove bolesti je 80 mg na početku lečenja (označenom - nedelja 0), a zatim posle dve nedelje doza 40 mg (nedelja 2).

U slučaju da postoji potreba za bržim terapijskim odgovorom, lečenje se može započeti dozom od 160 mg u nedelji 0 (ova doza se može dati kao dve injekcije u jednom danu ili kao dve injekcije dnevno tokom dva uzastopna dana), a zatim posle 2 nedelje (nedelja 2) dati dozu od 80 mg, pri čemu treba imati u vidu veći rizik od pojave neželjenih efekata u slučaju primene veće doze u toku indukcionog lečenja.


Posle indukcione terapije, preporučena doza za terapiju održavanja je 40 mg svake druge nedelje kao supkutana injekcija. Za neke pacijente kod kojih tokom primene leka Humira dolazilo do slabljenja odgovora na lek Humira, može biti korisno povećati intenzitet doze primenom leka Humira 40 mg jednom nedeljno.


U slučaju da posle 12 nedelja nema kliničkog odgovora, korist daljeg produženja terapije treba pažljivo razmotriti.


Nema relevantnih podataka o korišćenju leka Humira kod dece ispod 6 godina u ovoj indikaciji.


Pedijatrijski ulcerozni kolitis


Bezbednost i efikasnost primene leka Humira kod dece uzrasta od 4 – 17 godina nije ustanovljena. Nema dostupnih podataka. Nema relevantnih podataka o primeni leka Humira kod dece mlađe od 4 godine, u ovoj indikaciji.


Psorijazni artritis i aksijalni spondiloartritis uključujući ankilozirajući spondilitis


Primena leka Humira kod pedijatrijskih pacijenata, u indikacijama ankolozirajući spondilitis i psorijazni artritis, nije relevantna.


Način primene


Lek Humira se primenjuje u vidu supkutane injekcije. Detaljne insturkcije za primenu leka nalaze se u uputstvu za lek.

Bočica od 40mg za pedijatrijsku primenu dostupna je za pacijente kojima treba primeniti dozu manju od 40mg.


Kontraindikacije

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili neki od ekscipijenasa navedenih u delu Kontraindikacije. Aktivna tuberkuloza ili druge teške infekcije kao što su sepsa i oportunističke infekcije (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Umerena do teška srčana insuficijencija (NYHA klasa III/IV) (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka


Infekcije


Pacijenti koji primaju TNF-antagoniste podložniji su razvoju ozbiljnih infekcija. Oštećena funkcija pluća može povećati rizik od razvoja infekcija. Pre, za vreme i nakon lečenja lekom Humira pacijenti moraju biti brižljivo praćeni zbog moguće pojave infekcija, uključujući tuberkulozu. Zbog toga što eliminacija adalimumaba može trajati i do četiri meseca, potrebno je nastaviti praćenje i u ovom periodu.


Lečenje lekom Humira ne treba započinjati kod pacijenata sa aktivnim infekcijama uključujući hronične ili lokalizovane infekcije sve dok te infekcije ne budu pod kontrolom. Kod pacijenata koji su bili izloženi tuberkulozi i kod pacijenata koji su putovali u visokorizične oblasti za pojavu tuberkuloze ili endemskih mikoza, kao što je histoplazmoza, kokcidioidomikoza ili blastomikoza, odnos koristi i rizika treba razmotriti pre započinjanja terapije (videti Ostale oportunističke infekcije).


Potrebno je brižljivo pratiti i kompletno dijagnostički evaluirati pacijente koji razviju novu infekciju u toku lečenja lekom Humira. Ukoliko kod pacijenta dođe do razvoja nove teške infekcije ili sepse, potrebno je prekinuti primenu leka Humira i započeti odgovarajuću antimikrobnu ili antigljivičnu terapiju, sve dok ta infekcija ne bude pod kontrolom. Potrebno je da lekar bude na oprezu kada razmatra upotrebu leka Humira kod pacijenata sa rekurentnim infekcijama u istoriji bolesti ili kod pacijenata koji imaju oboljenje koje može predisponirati nastanak infekcija, uključujući i istovremenu primenu imunosupresiva.


Teške infekcije:


Kod pacijenata koji su primali lek Humira prijavljene su teške infekcije, uključujući sepsu, usled bakterijskih, mikobakterijskih, invazivnih fungalnih, parazitarnih, virusnih i drugih oportunističkih infekcija, kao što su listerioza, legioneloza i pneumocistitis. Druge ozbiljne infekcije uočene u kliničkim studijama uključuju pneumoniju, pijelonefritis, septički artritis i septikemija. Prijavljeni su i slučajevi hospitalizacije i fatalni ishod povezani sa infekcijama.


Tuberkuloza:


Kod bolesnika lečenih lekom Humira prijavljeni su slučajevi tuberkuloze, uključujući i reaktivaciju i novu pojavu tuberkuloze. Prijave uključuju slučajeve pulmonarne i ekstrapulmonarne, tj. diseminovane tuberkuloze.


Pre započinjanja lečenja lekom Humira potrebno je svakog pacijenta ispitati u smislu postojanja eventualne aktivne i neaktivne (latentne) tuberkulozne infekcije. Ovo ispitivanje treba da uključi detaljnu medicinsku istoriju sa ličnom anamnezom o tuberkulozi ili mogućoj prethodnoj izloženosti pacijentima sa aktivnom tuberkulozom i prethodnoj i/ili trenutnoj imunosupresivnoj terapiji. Potrebno je svim pacijentima uraditi odgovarajuće skrining testove, npr. kožne tuberkulinske probe i rentgenski snimak grudnog koša (u skladu sa lokalnim preporukama). Preporučuje se beleženje rezultata ovih testova u knjižicu bolesnika. Lekar koji

propisuje lek Humira treba imati na umu rizik od lažno negativnih rezultata tuberkulinskih kožnih proba naročito

kod pacijenata koji su jako bolesni ili imunološki kompromitovani.


Ukoliko se postavi dijagnoza aktivne tuberkuloze, terapija lekom Humira se ne sme započeti (videti

Kontraindikacije).


U svim slučajevima opisanim u nastavku, potrebno je veoma pažljivo razmotriti odnos koristi i rizika od primene terapije.

Ako postoji sumnja na latentnu tuberkulozu, treba konsultovati lekara koji ima iskustvo u lečenju tuberkuloze. Ako je postavljena dijagnoza latentne tuberkuloze, potrebno je započeti odgovarajuću terapiju anti-

tuberkuloznom profilaktičkom terapijom, pre započinjanja terapije lekom Humira, u skladu sa lokalnim

preporukama.


Primenu anti-tuberkulozne profilaktičke terapije, takođe, treba razmotriti pre početka primene leka Humira kod pacijenata koji imaju nekoliko faktora rizika ili imaju značajne faktore rizika za tuberkulozu, a negativan test na tuberkulozu, kao i kod pacijenata koji su u prošlosti imali latentnu ili aktivnu tuberkulozu, a kod kojih ne može biti utvrđeno da su sproveli adekvatnu anti-tuberkuloznu terapiju.


Uprkos primenjenoj profilaktičkoj terapiji tuberkuloze, javili su se slučajevi reaktivacije tuberkuloze kod pacijenata lečenih lekom Humira. Neki pacijenti koji su prethodno uspešno lečeni od aktivne tuberkuloze razvili su ponovo tuberkulozu dok su bili na terapiji lekom Humira.


Potrebno je informisati pacijente da odmah potraže medicinsku pomoć ukoliko se za vreme ili nakon lečenja lekom Humira jave znaci ili simptomi (npr. perzistentan kašalj, naglo mršavljenje/gubitak telesne mase, subfebrilna temperatura, mlitavost) koji ukazuju na tuberkuloznu infekciju.


Ostale oportunističke infekcije:


Prilikom primene leka Humira, bilo je izveštaja o oportunističkim infekcijama, uključujući invazivne gljivične infekcije. Budući da ove infekcije nisu uvek bile prepoznate kod pacijenata koji su bili na terapiji TNF- blokatorima, dolazilo je do kašnjenja u primeni odgovarajuće terapije, što je ponekad dovodilo do smrtnog ishoda.


Ako se kod pacijenta pojave znaci i simptomi, kao što su groznica, malaksalost, gubitak telesne mase, znojenje, kašalj, dispneja, i/ili plućni infiltrati ili druge teške sistemske bolesti sa ili bez istovremene pojave šoka, treba posumnjati na invazivnu gljivičnu infekciju, a primenu leka Humira treba odmah prekinuti. Dijagnoza i primena


empirijske antifungalne terapije kod ovih pacijenata mora biti urađena u konsultaciji sa lekarom sa iskustvom u lečenju invazivnih fungalnih infekcija.


Reaktiva cija hepatitisa B


Kod bolesnika koji su uzimali antagoniste TNF-a, uključujući i lek Humira, može doći do pojave reaktivacije hepatitisa B, ukoliko su bili hronični nosioci virusa. Neki slučajevi su imali fatalan ishod. Pre početka terapije lekom Humira potrebno je pacijente testirati, kako bi se isključilo postojanje HBV infekcije. Ukoliko ispitivanje pokaže pozitivan test na HBV infekciju, preporučuje se konsultacija sa lekarom specijalistom u lečenju HBV infekcije.


Nosioci virusa hepatitisa B kod kojih je neophodna primena leka Humira moraju biti brižljivo kontrolisani tokom celog trajanja terapije i nekoliko meseci nakon prekida terapije. Ne postoje podaci o primeni antivirusne terapije u kombinaciji sa anti-TNF terapijom u cilju prevencije HBV reaktivacije. Kod bolesnika kod kojih se javi reaktivacija HBV infekcije treba prekinuti sa primenom leka Humira i započeti efikasnu antivirusnu terapiju uz odgovarajuću suportivnu terapiju.


Neurološke pojave


Antagonisti TNF-a, uključujući i lek Humira, u retkim slučajevima udruženi su sa pojavom novih ili egzacerbacijom kliničkih simptoma i/ili radiografskim dokazima demijelinizirajućih bolesti centralnog nervnog sistema, uključujući multiplu sklerozu i optički neuritis, i perifernih demijelizirajućih bolesti, uključujući Guillain –Barre sindrom. Potrebno je da lekari budu na oprezu kada razmatraju upotrebu leka Humira kod pacijenata sa već postojećim ili skoro dobijenim demilijenizirajućim oboljenjem centralnog ili perifernog nervnog sistema.


Alergijske reakcije


U toku kliničkih istraživanja ozbiljne alergijske neželjene reakcije pri supkutanoj primeni leka Humira bile su retke. Alergijske reakcije blažeg oblika udružene sa upotrebom leka Humira su bile povremene učestalosti tokom kliničkih istraživanja. U postmarktinškim istraživanjima, zabeležene su ozbiljne alergijske reakcije,

uključujući anafilaksu, nakon primene leka Humira. Ukoliko dođe do pojave anafilaktičke reakcije ili neke druge ozbiljne alergijske reakcije, potrebno je odmah zaustaviti primenu leka Humira i započeti odgovarajuću terapiju.


Imunosupresija


U studiji na 64 pacijenta sa reumatoidnim artritisom na terapiji lekom Humira, nije bilo pojave smanjenja reakcija preosetljivosti kasnog tipa, sniženja nivoa imunoglobulina ili promene broja efektornih T i B ćelija, NK- ćelija, monocita/makrofaga i neutrofila.


Maligne i limfoproliferativne bolesti


U kontrolisanim kliničkim istraživanjima sa TNF-antagonistima, više slučajeva maligniteta, uključujući limfome, je primećeno među pacijentima koji su primali TNF antagoniste nego kod pacijenata iz kontrolne grupe. Učestalost maligniteta je bila retka. U postmarketinškom praćenju, prijavljeni su slučajevi leukemije kod


pacijenata koji su lečeni TNF antagonistima. Postoji povećan rizik za nastanak limfoma i leukemije kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom koji dugo boluju od visoko aktivne, inflamatorne bolesti što dodatno komplikuje procenu rizika. Sa trenutnim saznanjima ne možemo isključiti mogući rizik za razvoj limfoma, leukemije ili drugih maligniteta kod pacijenata lečenih antagonistom TNF-a.


Maligniteti, neki sa smrtnim ishodom, prijavljeni su kod dece, adolescenata i mlađih odraslih osoba (starosti do 22 godine) koji su bili na terapiji TNF-blokatorima (terapija je bila započeta u starosnoj dobi ≤ 18 godina), uključujući i postmarketinško praćenje. Približno pola slučajeva su bili limfomi. Drugi slučajevi su predstavljali varijetete različitih maligniteta i uključivali su retke malignitete koji su obično povezani sa imunosupresijom. Ne može se isključiti rizik od razvoja maligniteta kod dece i adolescenata lečenih antagonistima TNF-a.


Kod pacijenata lečenih adalimumabom je u postmarketinškom praćenju retko primećivan hepatosplenični T- ćelijski limfom. Ovaj tip T-ćelijskog limfoma ima jako agresivan tok bolesti i obično je fatalan. Pojedini od hepatospleničnih T-ćelijskih limfoma javili su se kod mlađih odraslih pacijenata koji su tokom lečenja lekom Humira bili istovremeno na terapiji azatioprinom ili 6-merkaptopurinom, koji su korišćeni za terapiju inflamatornih bolesti creva. Potencijalni rizik od istovremene primene azatioprina ili 6-merkaptopurina i leka Humira treba pažljivo razmotriti. Ne može se isključiti rizik od nastanka hepatospleničnog T-ćelijskog limfoma kod pacijenata lečenih lekom Humira (videti Neželjena dejstva).


Do sada nisu sprovođene studije koje bi uključile pacijente sa malignitetom u istoriji bolesti niti studije u kojima bi se nastavilo lečenje pacijenata koji su razvili malignitet dok su primali lek Humira. Dodatne mere opreza treba preduzeti kada se razmatra lečenje ovakvih pacijenata lekom Humira (videti Neželjena dejstva).


Sve pacijente, a naročito one sa medicinskom istorijom ekstenzivne imunosupresivne terapije ili pacijente sa psorijazom koji su lečeni PUVA terapijom, treba pregledati na prisustvo nemelanomskog karcinoma kože pre i tokom terapije lekom Humira. Takođe su prijavljeni slučajevi melanoma i karcinoma Merkelovih ćelija kod pacijenata lečenih antagonistima TNF, uključujući adalimumab (videti odeljak Neželjena dejstva).


U eksploratornoj kliničkoj studiji koja je ispitivala primenu drugog anti-TNF leka, infliksimaba, kod pacijenata sa umerenom do teškom hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (COPD), zabeležena je pojava maligniteta, naročito pluća ili glave i vrata, kod pacijenata lečenih infliksimabom u poređenju sa kontrolnim pacijentima. Anamnestički podaci pokazuju da su svi pacijenti bili teški pušači. Prema tome, potreban je oprez kada se koristi bilo koji TNF-antagonist kod pacijenata sa COPD, kao i kod pacijenata sa povećanim rizikom od pojave maligniteta zbog istorije teškog pušenja.


Nije poznato da li terapija adalimumabom povećava rizik od razvoja displazije ili karcinoma kolona. Svi pacijenti oboleli od ulceroznog kolitisa sa povećanim rizikom od razvoja displazije ili karcinoma kolona (npr. pacijenti sa dugogodišnjim ulceroznim kolitisom ili primarnim sklerozirajućim holangitisom) ili pacijenti koji su prethodno bili oboleli od displazije ili karcinoma kolona, treba da budu testirani u propisanim intervalima, pre započinjanja i tokom lečenja. Ovo testiranje treba da uključi kolonoskopiju i biopsiju, prema lokalnim preporukama.


Hemat ol oške reakcije


Prijavljeni su retki slučajevi pancitopenije, uključujući aplastičnu anemiju, vezno za upotrebu lekova koji blokiraju TNF. Neželjeni efekti hematološkog sistema, uključujući medicinski značajnu citopeniju (npr. trombocitopenija, leukopenija) su prijavljivani pri upotrebi leka Humira. Potrebno je posavetovati sve pacijente koji se leče lekom Humira da potraže neodložnu medicinsku pomoć ukoliko razviju znake i simptome koji


ukazuju na poremećaj u broju ćelija krvi - diskraziju (npr. dugotrajna temperatura, pojava modrica, krvarenje, bledilo). Prekid terapije lekom Humira treba razmotriti kod onih pacijenata kod kojih se utvrde značajne hematološke abnormalnosti.


Vakcinacije


U studiji na 226 odraslih pacijenata sa reumatoidnim artritisom sličan odgovor antitela na 23-valentnu pneumokoknu vakcinu i trivalentnu vakcinu protiv influence je zabeležen kod pacijenata lečenih adalimumabom ili placebom. Ne postoje podaci o sekundarnoj transmisiji živim vakcinama kod bolesnika lečenih lekom Humira.


Preporučuje se da pedijatrijski pacijenti, ukoliko je to moguće, prime sve potrebne vakcine u skladu sa kalendarom obaveznih vakcinacija pre početka terapije lekom Humira.


Bolesnici koji primaju lek Humira mogu primiti vakcine, ali ne žive. Primena živih vakcina kod dece koja su bila izložena adalimumabu in utero nije preporučena 5 meseci nakon poslednje doze adalimumaba koju je majka primila tokom trudnoće.


Kongestivna srčana insuficijencija


U kliničkom ispitivanju sa drugim antagonistom TNF-a primećeno je pogoršanje kongestivne srčane insuficijencije i povećanje smrtnosti usled kongestivne srčane insuficijencije. Slučajevi pogoršanja kongestivne srčane insuficijencije su takođe zabeleženi kod pacijenata koji su primali lek Humira. Potrebna je obazriva primena leka Humira kod pacijenata sa blagom srčanom insuficijencijom (NYHA klasa I/II). Humira je kontraindikovana kod umerene do teške srčane insuficijencije (videti Kontraindikacije). Lečenje lekom Humira se mora prekinuti kod pacijenata koji razviju nove ili pogoršaju simptome kongestivne srčane insuficijencije.


Autoimuni procesi


Lečenje lekom Humira može dovesti do stvaranja autoimunih antitela. Nije poznat uticaj dugotrajnog lečenja lekom Humira na razvoj autoimunih bolesti. Ukoliko bolesnik nakon primene leka Humira razvije simptome koji ukazuju na sindrom sličan lupusu i ima pozitivna anti-DNK antitela, potrebno je prekinuti terapiju (videti Neželjena dejstva).


Istovremena primena bioloških DMARD ili TNF-antagonista


U kliničkim studijama su pri istovremenoj upotrebi anakinre i drugog antagoniste TNF-a, etanercepta, primećene ozbiljne infekcije, a da nije bilo dodatne kliničke koristi u poređenju sa monoterapijom etanerceptom. Usled prirode neželjenih dejstava primećenih pri kombinaciji etanercepta i anakinre, slične toksičnosti mogu nastati i kada se kombinuju anakinra i drugi antagonisti TNF-a. Iz tih razloga ne preporučuje se kombinacija adalimumaba i anakinre (Videti Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).


Istovremena upotreba adalimumaba sa drugim biološkim DMARD (anakinra, abatacept) ili drugim antagonistom TNF-a se ne preporučuje, usled povećanog rizika od nastanka infekcija, uključujući i ozbiljne infekcije, i drugih potencijalnih farmakoloških interakcija (videti deo Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).


Hirurške intervencije


Ograničeno je iskustvo o bezbednosti hirurških intervencija kod pacijenata na terapiji lekom Humira. Potrebno je uzeti u obzir dug poluživot adalimumaba pre nego što se planira hirurška intervencija. Pacijenta koji je na

terapiji lekom Humira a potrebno ga je operisati, treba pažljivo pratiti zbog infekcija i preuzeti odgovarajuće mere. Ograničeni su podaci o bezbednosti pacijenata koji se podvgnu artroplastici dok su na terapiji lekom Humira.


Opstrukcija tankog creva


U Crohn-ovoj bolesti na odsustvo odgovora na terapiju može ukazati prisustvo fiksiranih fibroznih striktura koje mogu zahtevati hirurški tretman. Dostupni podaci pokazuju da Humira ne izaziva i ne pogoršava ove strikture.


Primena kod starijih pacijenata


Učestalost ozbiljnih infekcija kod pacijenata starijih od 65 godina koji su primali lek Humira (3,5%), bila je veća nego kod pacijenata mlađih od 65 godina (1,5%). Neki od prijavljenih slučajeva su imali fatalan ishod. Prilikom lečenja starijih pacijenata, posebnu pažnju treba obratiti na povećan rizik od nastanka infekcija.


Pedijatrijska populacija


Videti pod ‘Vakcinacije’.


Ovaj proizvod sadrži manje od 1 mmola natrijuma (23 mg) po dozi tj. suštinski je bez natrijuma.


Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija


Humira je ispitivana kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom, poliartikularnim juvenilnim idiopatskim artritisom i psorijaznim artritisom, koji su uzimali lek Humira kao monoterapiju i kod pacijenata koji su je uzimali istovremeno sa metotreksatom. Stvaranje antitela je bilo niže kada je Humira davana zajedno sa metotreksatom u poređenju sa monoterapijom. Primena leka Humira bez metotreksata rezultirala je povišenim stvaranjem antitela i povećanim klirensom i smanjenom efikasnošću adalimumaba (videti Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka).


Kombinacija leka Humira i anakinre se ne preporučuje (videti u odeljku Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka ″ Istovremena primena bioloških DMARD ili TNF-antagonista″).


Kombinacija leka Humira i abatacepta se ne preporučuje (videti u odeljku Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka″ Istovremena primena bioloških DMARD ili TNF-antagonista″).


Primena u periodu trudnoće i dojenja


Trudnoća


Klinički podaci vezani za upotrebu leka Humira kod trudnica su ograničeni.

Studije toksičnosti koje su rađene u razvojnoj fazi leka na majmunima nisu ukazale na toksičnost za majku, embriotoksičnost ili teratogenost. Pretklinički podaci o postnatalnoj toksičnosti adalimumaba nisu dostupni (videti Pretklinički podaci o bezbednosti leka u Sažetku karakteristika leka).


Zbog inhibicije TNFα, adalimumab primenjen tokom trudnoće mogao bi uticati na normalan imuni odgovor novorođenčeta. Ne preporučuje se primena adalimumaba tokom trudnoće. Ženama koje se nalaze u reproduktivnom periodu savetuje se da koriste odgovarajuću kontraceptivnu zaštitu da bi izbegle trudnoću i da nastave sa zaštitom najmanje još pet meseci nakon poslednje terapije lekom Humira.


Adalimumab može preći putem placente u serum dece čije su majke primale adalimumab tokom trudnoće.

Zbog toga, ova deca mogu imati povećan rizik od infekcija. Kod dece koja su bila izložena adalimumabu in

utero nije preporučena primena živih vakcina 5 meseci nakon poslednje doze adalimumaba koju je majka primila tokom trudnoće.


Dojenje


Ne zna se da li se adalimumab izlučuje mlekom dojilja ili se resorbuje u sistemsku cirkulaciju nakon unosa. Ipak, zbog činjenice da se humani imunoglobulini izlučuju mlekom, žene ne smeju dojiti dete bar pet meseci nakon poslednje doze leka Humira.


Fertilitet


Pretklinički podaci o uticaju adalimumaba na fertilitet nisu dostupni.

Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama


Humira može blago uticati na sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama. Vrtoglavica i smetnje u vidu se mogu javiti tokom primene leka Humira (videti Neželjena dejstva).


Neželjena dejstva


Humira je ispitivana na 8152 pacijenta u kontrolisanim i otvorenim studijama u trajanju do 60 meseci ili više. Ove studije su uključile pacijente koji kraće ili duže vreme boluju od reumatoidnog artritisa, poliartikularnog juvenilnog idiopatskog artritisa, kao i pacijente sa ankilozirajućim spondilitisom, aksijalnim spondiloartritisom bez radiografskog dokaza AS, psorijaznim artritisom, Crohn-ovom bolešću, ulceroznim kolitisom i psorijazom. Podaci u Tabeli 2 su bazirani na pivotalnim kontrolisanim studijama na 5312 pacijenata koji su primali lek Humira i 3133 pacijenata koji su primali placebo ili aktivni komparator za vreme kontrolnog perioda i spontanog prijavljivanja.

Odnos pacijenata koji su prekinuli lečenje zbog pojave neželjenih dejstava za vreme dvostruko-slepog, kontrolisanog dela pivotalnih studija iznosio je 5,7% za pacijente koji su uzimali lek Humira i 6,2% za pacijente kontrolne grupe.


Kratak pregled bezbedonosnog profila


Najčešće prijavljena neželjena dejstva su infekcije (nazofaringitis, infekcije gornjeg dela respiratornog trakta i sinuzitis), reakcije na mestu primene injekcije (eritem, svrab, hemoragija, bol ili otok), glavobolja i mišićno- skeletni bol.


Tokom primene leka Humira prijavljena su ozbiljna neželjena dejstva. Antagonisti TNF-a, kao što je Humira, utiču na imuni sistem i njihova primena može uticati na odbranu organizma od infekcija i karcinoma.

Fatalne i po život opasne infekcije (uključujući sepsu, oportunističke infekcije i tuberkulozu), HBV reaktivacija i


različiti maligniteti (uključujući leukemiju, limfom i HSTCL) prijavljeni su tokom primene leka Humira.


Takođe su prijavljene ozbiljne hematološke, neurološke i autoimune reakcije koje uključuju retke izveštaje o pancitopeniji, aplastičnoj anemiji, demilijenizirajućim oboljenjima centralnog ili perifernog nervnog sistema, i izveštaje o lupusu, stanjima povezanim sa lupusom i Stevens-Johnson-ov sindrom.


Pedijatrijska populacija


Neželjena dejstva kod dece


Uopšteno, neželjena dejstva kod dece su po učestalosti i tipu bila slična neželjenim dejstvima zabeleženim kod odraslih.


Sledeća lista neželjenih dejstava bazirana je na iskustvu iz kliničkih studija i na postmarketinškom iskustvu, a neželjena dejstva su prikazana po sistemima organa i učestalosti (veoma često ≥1/10; često ≥1/100 do <1/10; povremeno ≥1/1 000 do <1/100, retko ≥1/10 000 do <1/1 000, veoma retko <10 000 i nepoznato – učestalost ne može biti procenjena iz dostupnih podataka) u Tabeli 2. Unutar svake grupe za određenu učestalost, neželjeni efekti su navedeni prema opadajućoj ozbiljnosti. Obuhvaćena su neželjena dejstva koja su se najčešće javljala prilikom terapije različitih indikacija. Zvezdica (*) se pojavljuje u koloni ‘Sistem organa’ ukoliko se dodatne

informacije nalaze u odeljcima Kontraindikacije, Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i

Neželjena dejstva.


Tabela 2

Neželjena dejstva u kliničkim studijama


Sistem organa

Učestalost

Neželjeno dejstvo

Infekcije i infestacije*

Veoma često

respiratorne infekcije (uključujući infekcije donjeg i

gornjeg resiratornog trakta, pneumoniju, sinuzitis, faringitis, nazofaringitis i pneumoniju uzrokovanu herpes virusom)

Često

sistemske infekcije (uključujući sepsu, kandidijazu i

influencu), intestinalne infekcije (uključujući virusni gastroenteritis), infekcije kože i mekih tkiva (uključujući paronihiju, celulitis, impetigo, nekrotizirajući fasciitis i herpes zoster),

infekcije uha,

oralne infekcije (uključujući herpes simplex, oralni herpes i infekcije zuba),

infekcije reproduktivnog trakta (uključujući

vulvovaginalne mikotične infekcije),

infekcije urinarnog trakta (uključujući pijelonefritis), gljivične infekcije,

infekcije zglobova

Povremeno

neurološke infekcije (uključujući virusni meningitis),

oportunističke infekcije i tuberkuloza (uključujući kokcidiomikozu, histoplazmozu i infekcije izazvane


mikobakterijum avum), bakterijske infekcije, infekcije oka, divertikulitis1)


Benigne, maligne i

neodređene neoplazme (uključujući ciste i polipe)*

Često

karcinom kože izuzimajući melanom (uključujući

karcinom bazalnih ćelija i karcinom skvamoznih ćelija), benigne neoplazme

Povremeno

limfom**,

tumori solidnih organa (uključujući tumore dojke, pluća i štitne žlezde),

melanom**

Retko

leukemija1)

Nepoznato

hepatosplenični T-ćelijski limfom1),

karcinom Merkelovih ćelija (neuroendokrini karcinom kože) 1)

Poremećaji na nivou krvi i

limfnog sistema*

Veoma često

leukopenija (uključujući neutropeniju i agranulocitozu),

anemija

Često

leukocitoza,

trombocitopenija

Povremeno

idiopatska trombocitopenijska purpura

Retko

pancitopenija

Imunološki poremećaji *

Često

hipersenzitivnost,

alergije (uključujući sezonsku alergiju)

Povremeno

sarkoidoza1)

Retko

anafilaksa1)

Poremećaji metabolizma i

ishrane

Veoma često

hiperlipidemija

Često

hipokalijemija,

hiperurikemija,

poremećaj koncentracije natrijuma u krvi, hipokalcijemija,

hiperglikemija, hipofosfatemija, dehidratacija

Psihijatrijski poremećaji

Često

poremećaji raspoloženja (uključujući depresiju),

anksioznost, nesanica

Poremećaji nervnog

sistema*

Veoma često

glavobolja

Često

parestezije (uključujući hipoestezije),

migrena,

pritisak na koren nerva

Povremeno

moždani udar1),

tremor, neuropatija

Retko

multipla skleroza,

demijelinizirajući poremećaj (npr. optički neuritis,


Gullian-Barre-ov sindrom) 1)

Poremećaji na nivou oka

Često

poremećaj vida,

konjuktivitis, blefaritis, otok oka

Povremeno

diplopija

Poremećaji na nivou uha i

centra za ravnotežu

Često

vrtoglavica

Povremeno

gubitak sluha,

tinitus

Kardiološki poremećaji*

Često

tahikardija

Povremeno

infarkt miokarda1),

aritmija,

kongestivna srčana insuficijencija

Retko

srčani zastoj

Vaskularni poremećaji

Često

hipertenzija,

crvenilo lica, hematom

Povremeno

aortna aneurizma,

vaskularna okluzija, tromboflebitis

Respiratorni, torakalni i

medijastinalni poremećaji*

Često

astma,

dispnea, kašalj

Povremeno

plućna embolija1),

intersticijalna bolest pluća, hronična opstruktivna bolest pluća, pneumonitis,

pleuralni izliv1)

Retko

plućna fibroza1)

Gastrointestinalni

poremećaji

Veoma često

abdominalni bol,

mučnina i povraćanje

Često

GI hemoragija,

dispepsija, gastroezofagealni refluks, sicca sindrom

Povremeno

pankreatitis,

disfagija, edem lica

Retko

intestinalna perforacija1)

Hepatobilijarni poremećaji*

Veoma često

povećani enzimi jetre

Povremeno

holecistitis i holelitijaza, hepatička steatoza, povećan bilirubin u krvi

Retko

hepatitis,

reaktivacija hepatitisa B1), autoimuni hepatitis1)

Nepoznato

insuficijencija jetre1)

Poremećaji na nivou kože i

Veoma često

osip (uključujući eksfolijativni osip)


potkožnog tkiva

Često

pogoršanje i nova pojava psorijaze (uključujući palmoplantar -pustularnu psorijazu)1), urtikarija,

povećano stvaranje modrica (uključujući purpuru), dermatitis (uključujući ekcem),

lomljenje noktiju,

hiperhidroza, alopecija1), pruritis

Povremeno

noćno znojenje,

ožiljci

Retko

eritema multiforme1),

Stiven-Johnson-ov sindrom1), angioedem1),

kožni vaskulitis1)

Poremećaji mišićno- skeletnog, vezivnog i

koštanog tkiva

Veoma često

mišićnoskeletni bol

Često

spazmi mišića (uključujući povećanje koncentracije

kreatin fosfokinaze u krvi)

Povremeno

rabdomioliza,

sistemski lupus eritematozus

Retko

sindrom sličan lupus-u 1)

Poremećaji na nivou

bubrega i urinarnog sistema

Često

oslabljena funkcija bubrega,

hematurija

Povremeno

nokturija

Poremećaji reproduktivnog

sistema i na nivou dojki

Povremeno

erektilna disfunkcija

Opšti poremećaji i reakcije

na mestu primene*

Veoma često

reakcije na mestu primene (uključujući eritem na mestu

primene)

Često

bol u grudima,

edem, pireksija1)

Povremeno

inflamacija

Laboratorijske analize*

Često

poremećaji koagulacije i krvarenja (uključujući

produženo aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme),

pozitivan test na autoantitela (uključujući pozitivna anti- DNK antitela),

povećanje koncentracije laktat dehidrogenaze u krvi

Povrede i trovanje*

Često

otežano zarastanje rana


* dodatne informacije se nalaze u daljem tekstu, u odeljcima Kontraindikacije, Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Neželjena dejstva

** uključujući otvorene produžene studije

1) uključujući spontane izveštaje


Reakcije na mestu primanja injekcije


U pivotalnim kontrolisanim studijama 13,6% pacijena lečenih lekom Humira razvilo je reakcije na mestu

primene injekcije (eritem i/ili svrab, krvarenje, bol ili otok) u pređenju sa 7,6% pacijenata koji su primali placebo ili aktivnu kontrolu. Reakcije na mestu primene injekcije nisu bile povod za isključenje medicinskog proizvoda.


Infekcije


U pivotalnim kontrolisanim studijama, stopa infekcija je bila 1,51 po pacijent-godini kod pacijenata lečenih lekom Humira i 1,44 po pacijent-godini kod pacijenata koji su primali placebo ili aktivnu kontrolu. Najčešće infekcije su bile nazofaringitis, infekcije gornjeg respiratornog trakta i urinarne infekcije. Nakon saniranja infekcije većina pacijenata je nastavila lečenje lekom Humira.

Incidenca težih infekcija je bila 0,04 po pacijent-godini kod pacijenata lečenih lekom Humira i 0,03 po pacijent-

godini kod pacijenata koji su primali placebo ili aktivnu kontrolu.

U kontrolisanim, otvorenim studijama sa lekom Humira, ozbiljne infekcije (uključujući fatalne infekcije, koje su se retko javljale) su prijavljivane, uključujući izveštaje o tuberkolozi (uključujući milijarnu i ekstra-pulmonarnu lokalizaciju) i invazivne oportunističke infekcije (npr. diseminovana ili ekstrapulmonarna histoplazmoza, blastomikoza, kokcidioidomikoza, pneumocystis, kandidijaza, aspergiloza i listerioza). Većina slučajeva tuberkoloze se javila u prvih osam meseci od započete terapije i može predstavljati aktiviranje latentne bolesti.


Maligne i limfoproliferativne bolesti


U studiji sa lekom Humira kod 203 pacijenta uzrasta od 2 do 17 godina, sa juvenilnim idiopatskim artritisom, nisu prijavljivani maligniteti tokom 605,3 pacijent-godina. Takođe, nisu prijavljivani maligniteti u studiji sa 192 pedijatrijska pacijenta sa Crohn-ovom bolešću, tokom 258,9 pacijent-godina.

U pivotalnim kontrolisanim studijama koje su trajale bar 12 nedelja kod pacijenata sa umerenim do teškim aktivnim reumatoidnim artritisom, ankilozirajućim spondilitisom, aksijalnim spondiloartritisom bez radiografskog dokaza AS, psorijaznim artritisom, psorijazom, Crohn-ovom bolešću i ulceroznim kolitisom, saopštena je pojava malignih bolesti, isključujući limfome i nemelanomski karcinom kože, u učestalosti (interval pouzdanosti 95%) od 6,8 (4,3; 10,8) na 1000 pacijent-godina terapije među 4622 pacijenta lečena lekom Humira, odnosno 5,9 (2,9;11,8) na 1000 pacijent-godina u 2828 bolesnika iz kontrolne grupe (medijana trajanja terapije

je bila 5,1 meseci kod bolesnika koji su primali lek Humira i 4,0 meseci u kontrolnoj grupi). Učestalost (interval

pouzdanosti 95%) nemelanomskog karcinoma kože je bila 9,8 (6,7; 14,4) na 1000 pacijent-godina među pacijentima lečenim lekom Humira i 4,4 (2,0; 9,8) na 1000 pacijent-godina među kontrolnim pacijentima. Od ovih karcinoma kože, karcinom skvamoznih ćelija je bio prisutan u učestalosti (interval pouzdanosti 95%) od 2,6 (1,3; 5,5) na 1000 pacijent-godina kod pacijenata lečenih lekom Humira i kod 0,7 (0,1; 5,2) na 1000 pacijent-

godina kod kontrolnih pacijenata. Učestalost (interval pouzdanosti 95%) limfoma je bila 0,8 (0,2; 3,0) na 1000 pacijent-godina među pacijentima lečenim lekom Humira i 1,5 (0,4; 5,9) na 1000 pacijent-godina među kontrolnim pacijentima.


Analizom zbirnih rezultata ovih studija i tekućih i završenih produženih studija otvorenog tipa prosečnog trajanja 3,3 godina na 5611 pacijenata i preko 23551 pacijent-godina terapije, zabeležena stopa malignih bolesti, isključujući limfome i nemelanomski karcinom kože, je približno 8,5 na 1000 pacijent-godina terapije. Zabeležena stopa nemelanomskih karcinoma kože je približno 10,4 na 1000 pacijent-godina terapije, a limfoma 1,3 na 1000 pacijent-godina terapije.


U postmarketinškim iskustvima od januara 2003. godine do decembra 2010. godine, prevashodno kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom, saopštavana stopa maligniteta, isključujući limfome i nemelanomski karcinom kože, je oko 2,7 na 1000 pacijent-godina. Stopa nemelanomskih karcinoma kože i limfoma bila je 0,2 i 0,3 na 1000 pacijent-godina terapije, respektivno (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).


Retki postmarketinški slučajevi hepatospleničnog T-ćelijskog limfoma su prijavljivani kod pacijenata lečinih adalimumabom (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).


Autoantitela


U studijama I-V reumatoidnog artritisa u više navrata su uzimani uzorci krvi za testiranje autoantitela. U ovim studijama, 11,9% pacijenata lečenih lekom Humira i 8,1% pacijenata koji su primali placebo ili aktivnu kontrolu, koji su imali negativna anti-nuklearna antitela na početku, u 24. nedelji pokazali su pozitivan titar. Dva pacijenta od 3441 lečenih lekom Humira u svim studijama sa reumatoidnim artritisom i psorijaznim artritisom razvili su kliničke znake koji ukazuju na novonastali sindrom sličan lupusu. Stanje pacijenata se poboljšalo nakon prekida terapije. Nijedan pacijent nije razvio lupusni nefritis ili simptome centralnog nervnog sistema.


Hepatobilijarni događaji


U kontrolisanim ispitivanjima faze 3 u kojima su učestvovali bolesnici sa reumatoidnim artritisom i psorijaznim artritisom, tokom kontrolisanog perioda trajanja ispitivanja od 4 do 104 nedelje, povišenje nivoa ALT ≥ 3 x ULN (upper limit of normal, gornja granica) javilo se kod 3,7% pacijenata koji su primali lek Humira i kod 1,6% pacijenata koji su primali placebo.


U kontrolisanim ispitivanjima faze 3 kod pacijenata sa plak psorijazom, tokom kontrolisanog perioda trajanja ispitivanja od 12 do 24 nedelje, povišenje nivoa ALT ≥ 3 x ULN (upper limit of normal, gornja granica) javilo se kod 1,8% pacijenata koji su primali lek Humira i kod 1,8% pacijenata koji su primali placebo.

U studiji u JIA, nekoliko povišenja transaminaza su bila neznatna i slična kod pacijenata koji su primali placebo

ili adalimumab i uglavnom su se javljala u kombinaciji sa metotreksatom.


U kontrolisanim ispitivanjima faze 3 u kojima su učestvovali pacijenti sa Crohn-ovom bolešću i ulceroznim kolitisom, tokom kontrolisanog perioda trajanja ispitivanja od 4 do 52 nedelje, povišenje nivoa ALT ≥ 3 x ULN (upper limit of normal, gornja granica) javilo se kod 0,9% pacijenata koji su primali lek Humira i kod 0,9% pacijenata koji su primali placebo.


U svim ispitivanjima, u svim indikacijama, pacijenti sa povišenim nivoima ALT su bili asimptomatični i u većini slučajeva povišen nivo je bio prolazan i rešio se tokom samog lečenja. Međutim, postoje veoma retki postmarketinški izveštaji insuficijencije jetre, kao i manje ozbiljnih reakcija koje mogu prethoditi otkazivanju funkcije jetre (hepatitis, uključujući autoimuni hepatitis), kod pacijenata koji su primali adalimumab.


Istovremena primena sa azatioprinom ili 6-merkaptopurinom


U ispitivanjima kod odraslih pacijenata sa Crohn-ovom bolešću, uočena je veća incidenca malignih i ozbiljnih neželjenih dejstava povezanih sa infekcijama prilikom istovremene upotrebe leka Humira i azatioprina/6- merkaptopurina u poređenju sa monoterapijom lekom Humira.


Predoziranje


Tokom kliničkih studija nije zapažena toksičnost koja bi ograničavala dozu. Najveća procenjena doza je bila multipla intravenska doza od 10 mg/kg, što je približno 15 puta veće od preporučene doze.


Lista pomoćnih supstanci


manitol;

limunska kiselina, monohidrat; natrijum-citrat;

natrijum-dihirogenfosfat, dihidrat; dinatrijum-fosfat, dihidrat; natrijum-hlorid;

polisorbat 80; natrijum-hidoksid; voda za injekcije.


Inkompatibilnost


Usled nedostatka studija kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim proizvodima


Rok upotrebe


2 godine


Posebne mere upozorenja pri čuvanju

Lek čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti, na temperaturi od 2-8°C (u frižideru). Ne sme se zamrzavati.

Humira, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu, može se čuvati van frižidera, na temperaturi do 25°C tokom 14 dana, zaštićenim od svetlosti. Ukoliko se tokom 14 dana ne upotrebi, napunjeni špric se mora uništiti.


Priroda i sadržaj kontaktne ambalaže


Rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu (staklo tip I), sa gumenim delom klipa šprica od brombutil gume, iglom i poklopcem igle od termoplastičnog elastomera, sa 0,8 mL sterilnog rastvora za jednokratnu upotrebu.

Napunjeni špric je upakovan u blister, u kome se, pored šprica nalazi papirna vrećica u kojoj je tupfer natopljen

alkoholom.

U pakovanju se nalaze 2 takva blistera, odnosno 2 napunjena šprica sa 2 alkoholna tupfera.


Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka


Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Početna stranica


A   B   C   D   E   F   G   H   I   J   K   L   M   N   O   P   Q   R   S   T   U   V   W   X   Y   Z