Mycamine


UPUTSTVO ZA LEK


Mycamine®; 50 mg; prašak za rastvor za infuziju

Pakovanje: bočica staklena, 1x50mg

Mycamine®; 100 mg; prašak za rastvor za infuziju

Pakovanje: bočica staklena, 1x100mg


Proizvođač: Astellas Ireland Co., LTD


Adresa: Kerry Plant, Killorglin Co. Kerry, Irska


Podnosilac zahteva: Pedstavništvo Astellas Pharma Beograd

Adresa: Strahinjića Bana 39, 11 000 Beograd


Mycamine®; 50 mg; prašak za rastvor za infuziju Mycamine®; 100 mg; prašak za rastvor za infuziju INN: mikafungin


Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da koristite ovaj lek.


U ovom uputstvu pročitaćete:


  1. Šta je lek Mycamine i čemu je namenjen

  2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Mycamine

  3. Kako se upotrebljava lek Mycamine

  4. Moguća neželjena dejstva

  5. Kako čuvati lek Mycamine

  6. Dodatne informacije


  1. ŠTA JE LEK MYCAMINE I ČEMU JE NAMENjEN


    Lek Mycamine sadrži aktivnu supstancu mikafungin. Lek Mycamine se naziva antimikotik jer se primenjuje za lečenje infekcija prouzrokovanih gljivicama.

    Mycamine se primenjuje za lečenje gljivičnih infekcija prouzrokovanih ćelijama gljivice ili plesni koja se

    zove Candida. Mycamine je delotvoran u lečenju sistemskih infekcija (infekcija koje su prodrle u organizam). Lek Mycamine učestvuje u proizvodnji delova ćelijskog zida gljivice. Gljivici je potreban neoštećen ćelijski zid za dalji život i rast. Mycamine prouzrokuje oštećenja u ćelijskom zidu gljivice, zbog čega gljivica ne može da živi i raste.


    Vaš lekar će Vam propisati Mycamine u sledećim okolnostima kada drugi odgovarajući antimikotici nisu dostupni (videti odeljak 2):


    koja može prodreti u organizam.


  2. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK MYCAMINE


    Lek Mycamine ne smete koristiti:


    Primena drugih lekova


    Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako uzimate ili ste nedavno uzimali neke lekove, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez recepta.


    Naročito je važno da obavestite svog lekara ako uzimate amfotericin B dezoksikolat ili itrakonazol (antimikotici), sirolimus (imunosupresiv) ili nifedipin (antagonist kalcijuma). Vaš lekar može odlučiti da prilagodi doze ovih lekova.


    Uzimanje leka Mycamine sa hranom ili pićima


    Budući da se lek Mycamine primenjuje intravenski (u venu), nisu potrebna ograničenja pri uzimanju hrane ili pića.


    Primena leka Mycamine u periodu trudnoće i dojenja


    Obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego uzmete bilo koji lek.

    Mycamine se ne sme primenjivati tokom trudnoće osim kada je to neophodno. Ne smete dojiti ako uzimate lek Mycamine.


    Uticaj leka Mycamine na upravljanje motornim vozilima i rukovanje mašinama


    Nema podataka o uticaju leka Mycamine na sposobnost upravljanja motornim vozilima i rukovanaje mašinama. Obavestite svog lekara ako osetite neka neželjena dejstva zbog kojih biste mogli imati probleme kod upravljanja vozilima i rukovanja mašinama


  3. KAKO SE UPOTREBLJAVA LEK MYCAMINE


    Lek Mycamine mora pripremiti i primeniti lekar ili drugi zdravstveni radnik. Mycamine treba primeniti jednom u toku dana, sporom intravenskom infuzijom (u venu). Vaš lekar će odrediti koliko ćete leka Mycamine dobiti svaki dan.


    Primena kod odraslih, adolescenata u uzrastu od 16 ili više godina i starijih osoba


  4. MOGUĆA NEŽELJENA DEJSTVA


    Kao i svi drugi lekovi, i ovaj lek može prouzrokovati neželjena dejstva, iako se ona neće pojaviti kod svakoga.


    Ako dobijete alergijsku reakciju ili tešku kožnu reakciju (npr. stvaranje plikova i ljuštenje kože), odmah obavestite svog lekara ili medicinsku sestru.

    Mycamine može prouzrokovati sledeća neželjena dejstva: Česta (mogu se javiti kod najviše 1 od 10 bolesnika)

    - mučnina, povraćanje, proliv, bol u trbuhu


    - povišena temperatura

    zovu eozinofili, snižen albumin u krvi (hipoalbuminemija)

    - snižena vrednost natrijuma u krvi (hiponatremija), povišena vrednost kalijuma u krvi (hiperkalemija), snižena vrednost fosfata u krvi (hipofosfatemija), anoreksija (poremećaj ishrane)


    Ako primetite bilo koje neželjeno dejstvo, obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta, uključujući i neželjena dejstva koja nisu navedena u ovom uputstvu.


  5. KAKO ČUVATI LEK MYCAMINE


    Čuvati van domašaja i vidokruga dece.


    Rok upotrebe

    Neotvorena bočica: 3 godine


    Mycamine se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju. Rok upotrebe odnosi se na poslednji dan navedenog meseca


    Uslovi čuvanja

    Neotvorena bočica ne zahteva posebne uslove čuvanja.


    Koncentrat rastvoren za primenu i razblaženi rastvor za infuziju treba odmah da se primeni

    zato što ne sadrže konzervanse koji bi sprečili zagađenje bakterijama. Samo obučeni zdravstveni radnik koji je propisno pročitao celo uputstvo može pripremiti ovaj lek za davanje pacijentu.


    Nemojte primeniti razblaženi rastvor za infuziju ako je zamućen ili sadrži talog.


    Radi zaštite od svetlosti, bocu/kesu za infuziju koja sadrži rastvor za infuziju treba ubaciti u neprozirnu kesu koja se može zatvoriti.


    Bočica je namenjena samo za jednokratnu primenu. Zato, odmah bacite pripremljeni koncentrat koji nije primenjen.


    Nemojte lekove bacati u kanalizaciju ili kućni otpad. Pitajte svog farmaceuta kako da uklonite lekove koje više ne koristite. Ove mere će pomoći u očuvanju životne sredine.


  6. DODATNE INFORMACIJE


Šta sadrži lek Mycamine

- Aktivna supstanca je mikafungin (u obliku mikafungin-natrijuma).

1 bočica sadrži 50 mg ili 100 mg mikafungina (u obliku mikafungin-natrijuma).


Pri donošenju odluke o primeni leka Mycamine treba uzeti u obzir mogući rizik za razvoj tumora jetre (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Iz tog razloga lek Mycamine treba primenjivati samo ukoliko drugi antimikotici nisu odgovarajući.


Doziranje i način primene


Potrebno je razmotriti zvanične/nacionalne smernice o pravilnoj primeni antimikotika. Primenu leka Mycamine treba da započne lekar sa iskustvom u lečenju gljivičnih infekcija.

Pre početka lečenja treba uzeti uzorke za kultivaciju kulture gljivica i obaviti druga bitna laboratorijska ispitivanja (uključujući histopatologiju) kako bi se izolovali i utvrdili uzročnici. Primena leka se može započeti pre nego što se dobiju rezultati kultivisanih kultura i drugih laboratorijskih ispitivanja. Međutim, nakon dobijanja rezultata, lečenje gljivične infekcije treba uskladiti prema dobijenim rezultatima.


Doziranje

Doziranje leka Mycamine zavisi od telesne mase pacijenta, kako je prikazano u sledećoj tabeli.


Primena kod odraslih, adolescenata ≥16 godina i starijih osoba


Indikacija

Telesna masa > 40 kg

Telesna masa ≤ 40 kg

Lečenje invazivne kandidijaze

100 mg dnevno*

2 mg/kg dnevno*

Lečenje ezofagealne kandidijaze

150 mg dnevno

3 mg/kg dnevno

Profilaksa infekcije Candidom

50 mg dnevno

1 mg/kg dnevno

*Ako odgovor pacijenata na primenjeno lečenje nije odgovarajući, npr. kultura je i dalje pozitivna ili ako se

kliničko stanje pacijenta ne poboljšava, doza se može povećati na 200 mg dnevno kod pacijenata telesne mase

> 40 kg ili 4 mg/kg dnevno kod pacijenata telesne mase ≤ 40 kg.


Trajanje terapije

Invazivna kandidijaza: Infekcije Candidom treba lečiti najmanje 14 dana. Lečenje antimikoticima treba nastaviti najmanje nedelju dana nakon što se uzastopno dobiju dve negativne hemokulture i nakon nestanka kliničkih znakova i simptoma infekcije.


Ezofagealna kandidijaza: Za lečenje ezofagealne kandidijaze, lek Mycamine treba primenjivati još najmanje jednu nedelju nakon nestanka kliničkih znakova i simptoma.


Profilaksa infekcija Candidom: Za profilaksu infekcije Candidom, lek Mycamine treba primenjivati još najmanje jednu nedelju nakon oporavka neutrofila.


Primena kod dece (uključujući novorođenčad) i adolescenata uzrasta <16 godina


Indikacija

Telesna masa > 40 kg

Telesna masa≤ 40 kg

Lečenje invazivne kandidijaze

100 mg dnevno*

2 mg/kg dnevno*

Profilaksa infekcije Candidom

50 mg dnevno

1 mg/kg dnevno

*Ako odgovor pacijenata na primenjeno lečenje nije odgovarajući, npr. kultura je i dalje pozitivna ili ako se

kliničko stanje pacijenata ne poboljšava, doza se može povisiti na 200 mg dnevno kod pacijenata telesne mase

> 40 kg ili 4 mg/kg dnevno kod pacijenata telesne mase ≤ 40 kg.


Trajanje lečenja

Invazivna kandidijaza. Infekcije Candidom treba lečiti najmanje 14 dana. Lečenje antimikoticima treba da se nastavi još najmanje jednu nedelju nakon što se uzastopno dobiju dve negativne hemokulture i nakon nestanka kliničkih znakova i simptoma infekcije.


Profilaksa infekcija Candidom: Za profilaksu infekcije Candidom, lek Mycamine treba primenjivati još najmanje jednu nedelju nakon oporavka neutrofila. Iskustvo sa lekom Mycamine kod pacijenata mlađih od 2 godine je ograničeno.


Pol/rasa

Nije potrebno prilagođavanje doze prema polu ili rasi (videti odeljak Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).


Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka). Trenutno nema dovoljno podataka o primeni leka Mycamine kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre i njegova primena se ne preporučuje kod ovih pacijenata (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).


Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).


Način primene

Nakon rastvaranja i razblaživanja, rastvor treba primeniti intravenskom infuzijom u trajanju od približno 1 sat. Brže infuzije mogu dovesti do učestalijeg ispoljavanja reakcija sa oslobađanjem histamina kao medijatora. Uputstvo o rastvaranju videti u odeljku Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka.


Kontraindikacije


Preosetljivost na aktivnu supstancu, na druge ehinokandine ili na neku od pomoćnih supstanci koje ulaze u sastav leka, navedenih u odeljku Lista pomoćnih supstanci.

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka Dejstvo na jetru:

Kod pacova je, nakon lečenja od 3 meseca ili duže, primećen razvoj žarišta izmenjenih

hepatocita i hepatocelularnih tumora. Pretpostavljeni prag za razvoj tumora kod pacova se nalazi otprilike u opsegu kliničke izloženosti leku. Ne može se isključiti važnost ovog nalaza za primenu leka kod pacijenata u svrhu lečenja. Tokom lečenja mikafunginom potrebno je pažljivo pratiti funkciju jetre. Da bi se smanjio rizik od adaptivne regeneracije i posledično mogućeg nastanka tumora jetre, preporučuje se


rano prekidanje terapije ako su vrednosti ALT/AST značajno i neprekidno povišene. Terapiju mikafunginom treba sprovesti na osnovu pažljive procene odnosa rizika i koristi, naročito kod pacijenata sa teškim poremećajem funkcije jetre ili hroničnim oboljenjima jetre za koja je poznato da predstavljaju preneoplastično stanje, kao što su uznapredovala fibroza jetre, ciroza, virusni hepatitis, neonatalna bolest jetre ili urođeni enzimski poremećaji, ili istovremena primena lekova koji imaju hepatotoksična i/ili genotoksična svojstva.


Primena mikafungina je bila udružena sa značajnim oštećenjem funkcije jetre (povišene vrednosti ALT-a, AST-a ili ukupnog bilirubina > 3 puta iznad gornje granice normalnih vrednosti) kod zdravih dobrovoljaca i kod pacijenata. Kod nekih pacijenata su zabeleženi teži poremećaji funkcije jetre, hepatitis ili insuficijencija jetre uključujući slučajeve sa smrtnim ishodom. Pedijatrijski pacijenti uzrasta do 1 godine mogu biti skloniji oštećenju jetre (videti odeljak Neželjena dejstva).


Anafilaktičke reakcije

Tokom primene mikafungina mogu nastati anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije, uključujući i šok. Ukoliko se pojave ove reakcije, infuziju mikafungina treba prekinuti i primeniti odgovarajuće lečenje.


Kožne reakcije

Zabeležene su eksfolijativne kožne reakcije, kao što su Stevens-Johnson-ov sindrom i toksična epidermalna nekroliza. Ako se kod pacijenata razvije osip, potrebno je pažljivo nadgledati pacijenta i prekinuti primenu mikafungina u slučaju napredovanja lezija.


Hemoliza

Kod pacijenata lečenih mikafunginom su zabeleženi retki slučajevi hemolize, uključujući i akutnu intravaskularnu hemolizu ili hemolitičku anemiju. Pacijente kod kojih se jave klinički ili laboratorijski znaci hemolize, tokom primene mikafungina, treba pažljivo pratiti zbog mogućeg pogoršanja ovih stanja i treba proceniti odnos rizika i koristi za nastavak lečenja mikafunginom.


Dejstvo na bubrege

Mikafungin može prouzrokovati probleme sa bubrezima, bubrežnu insuficijenciju i poremećene rezultate funkcije bubrega. Pacijente treba pažljivo nadgledati zbog mogućeg pogoršanja funkcije bubrega.


Interakcije s drugim lekovima

Mikafungin i amfotericin B dezoksikolat se smeju istovremeno primenjivati samo ukoliko je jasno dokazana korist primene lekova u odnosu na rizike, a istovremeno treba pažljivo pratiti toksičnost amfotericin B dezoksikolata (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).


Pacijente koji primaju sirolimus, nifedipin ili itrakonazol u kombinaciji sa lekom Mycamine treba pratiti zbog toksičnosti sirolimusa, nifedipina ili itrakonazola i ako je potrebno smanjiti dozu sirolimusa, nifedipina ili itrakonazola (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).


Pedijatrijska populacija

Učestalost pojave nekih neželjenih reakcija je bila veća kod pedijatrijskih pacijenata nego kod odraslih pacijenata (videti odeljak Neželjena dejstva).


Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija


Mikafungin ima niski potencijal interakcije sa drugim lekovima koji se metabolišu putem CYP3A.


Sprovedena su ispitivanja interakcije lekova kod zdravih ispitanika kako bi se procenila mogućnost interakcija mikafungina i mikofenolat mofetila, ciklosporina, takrolimusa, prednizolona, sirolimusa, nifedipina, flukonazola, ritonavira, rifampicina, itrakonazola, vorikonazola i amfotericina B. Nisu dokazane promene farmakokinetike mikafungina u ovim ispitivanjima. Kod istovremene primene ovih lekova nisu potrebna prilagođavanja doze mikafungina. Izloženost (AUC) itrakonazolu, sirolimusu i nifedipinu bila je blago povećana u prisustvu mikafungina (22%, 21% odnosno 18%).


Istovremena primena mikafungina sa amfotericin B dezoksikolatom bila je povezana sa povećanjem izloženosti amfotericin B dezoksikolatu za 30%. S obzirom da ovo može biti od kliničkog značaja, ovi se lekovi smeju primjenjivati istovremeno samo kad korist primene leka jasno premašuje rizike primene leka, uz pažljivo nadgledanje toksičnosti amfotericin B dezoksikolata (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).


Pacijente koji primaju sirolimus, nifedipin ili itrakonazol u kombinaciji sa lekom Mycamine treba nadgledati zbog toksičnosti sirolimusa, nifedipina ili itrakonazola i ukoliko je potrebno, sniziti doze sirolimusa, nifedipina ili itrakonazola (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).


Primena u periodu trudnoće i dojenja


Trudnoća

Nema podataka o primeni mikafungina kod trudnica. Prilikom ispitivanja na životinjama, mikafungin je prolazio placentu i primećena je reproduktivna toksičnost (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka u Sažetku karakteristika leka). Mogući rizik za ljude nije poznat.

Lek Mycamine se ne sme primjenjivati tokom trudnoće, osim kada postoji jasna potreba za terapijom.


Dojenje

Nije poznato da li se mikafungin izlučuje u majčino mleko kod ljudi. Ispitivanja na životinjama su pokazala da se mikafungin izlučuje u mleko ženki tokom laktacije. Odluku o nastavku ili prekidu dojenja odnosno nastavku ili prekidu terapije lekom Mycamine treba doneti uzimajući u obzir koristi dojenja za dete i koristi terapije lekom Mycamine za majku.


Plodnost

Prilikom ispitivanja na životinjama primećena je testikularna toksičnost (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka u Sažetku karakteristika leka). Mikafungin može delovati na plodnost kod muškaraca.


Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama


Nisu sprovedena ispitivanja uticaja leka na sposobnost upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama. Međutim, mogu nastati neželjene reakcije koje mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama (videti odeljak Neželjena dejstva).


Neželjena dejstva


Sažetak bezbednosnog profila

Bezbedonosni profil mikafungina je zasnovan na 3028 pacijenata koji su bili lečeni mikafunginom u kliničkim ispitivanjima: 2002 pacijenta sa infekcijom Candidom (uključujući kandidemiju, invazivnu kandidijazu i ezofagealnu kandidijazu), 375 pacijenata sa invazivnom aspergilozom (primarno refraktorne infekcije) i 651 pacijent lečen zbog profilakse sistemskih gljivičnih infekcija.


Pacijenti lečeni mikafunginom u kliničkim ispitivanjima predstavljaju populaciju kritičnih pacijenata koje je bilo potrebno lečiti sa više lekova uključujući antineoplastičnu hemoterapiju, jake sistemske imunosupresive i antibiotike širokog spektra. Ovi pacijenti su imali vrlo različite, kompleksne, osnovne bolesti, kao što su hematološke maligne bolesti i HIV-infekcija ili su bili primaoci transplantata i/ili su bili lečeni na intenzivnoj nezi. Pacijenti kod kojih je mikafungin primenjen kao profilaksa, bili su na transplantaciji hematopoetskih matičnih ćelija i kod njih je postojao visoki rizik od gljivičnih infekcija.


Ukupno je 32,2% pacijenata imalo neželjene reakcije na lek. Najčešće prijavljene neželjene reakcije su bile mučnina (2,8%), povišena vrednost alkalne fosfataza u krvi (2,7%), flebitis (2,5%, primarno kod pacijenata zaraženih HIV-om, sa zahvaćenim perifernim venama), povraćanje (2,5%) i povišena vrednost aspartat aminotransferaze (2,3%). Nisu primećene klinički značajne razlike prilikom analize bezbednosnih podataka kod različitih polova i rasa.


Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

U sledećoj tabeli su navedene neželjene reakcije prema klasifikaciji sistema organa i MedDRA preporučenoj terminologiji. Unutar svake grupe prema učestalosti, neželjene reakcije su navedene prema opadajućoj ozbiljnosti.


Sistem organa

Česte

≥ 1/100 do < 1/10

Povremene

≥ 1/1 000 do

< 1/100

Retke

≥ 1/10 000

do < 1/1 000

Nepoznate (učestalost se ne može proceniti iz dostupnih podataka)


Poremećaji na

novou krvi i limfnog

sistema

leukopenija,

neutropenija, anemija

pancitopenija,

trombocitopenija, eozinofilija, hipoalbuminemija

hemolitička

anemija, hemoliza (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka)

diseminovana

intravaskularna koagulacija

Imunološki

poremećaji

anafilaktička /

anafilaktoidna reakcija (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka), preosetljivost

Endokrinološki

poremećaji

hiperhidroza

Poremećaji

metabolizma i ishrane

hipokalemija,

hipomagnezemija, hipokalcemija

hiponatremija,

hiperkalemija, hipofosfatemija, anoreksija

Psihijatrijski

poremećaji

nesanica,

anksioznost, konfuznost

Poremećaji

nervnog sistema

glavobolja

somnolencija,

tremor, vrtoglavica, disgeuzija

Kardiološki

poremećaji

tahikardija,

palpitacije, bradikardija

Vaskularni

poremećaji

flebitis

hipotenzija,

hipertenzija, crvenilo uz osećaj vrućine

šok

Respiratorni, torakalni, i medijastinalni poremećaji

dispneja

Gastrointestina

lni poremećaji

mučnina, povraćanje,

proliv, abdominalni bolovi

dispepsija,

konstipacija


Hepatobilijarni

poremećaji

povišena alkalna

fosfataza u krvi, povišena aspartat aminotransferaza, povišena alanin aminotransferaza, povišen bilirubin u krvi (uključujući hiperbilirubinemiju), poremećaj nalaza ispitivanja funkcije jetre

Insuficijencija jetre

(videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka), povišena gama-glutamil transferaza, žutica, holestaza, hepatomegalija, hepatitis

hepatocelularno

oštećenje uključujući smrtne slučajeve (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka)

Poremećaji na

nivou kože i potkožnog

tkiva

osip

urtikarija, svrab,

eritem

toksične kožne

erupcije, multiformni eritem, Stevens- Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza (videti odeljak Posebna upozorenja i

mere opreza pri upotrebi leka)

Poremećaji na

nivou bubrega i urinarnog sistema

povišen kreatinin u

krvi, povišena urea u krvi, pogoršanje renalne insuficijencije

oštećenje

funkcije bubrega (vidjeti

odeljak Posebna

upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka), akutna renalna insuficijencija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

povišena temperatura, rigor

tromboza na mestu primene injekcije, upala na mestu primene infuzije, bol na mestu primene injekcije, periferni edemi

Laboratorijski nalazi

povišena laktat dehidrogenaza u

krvi


Opis odabranih neželjenih reakcija


Mogući simptomi slični alergiji

U kliničkim ispitivanjima su zabeleženi simptomi poput osipa i rigora. Većinom su bili blagog do umerenog intenziteta i nisu ograničavali primenu leka. Ozbiljne reakcije (npr. anafilaktoidna reakcija 0,2%, 6/3028) bile su povremeno zabeležene tokom terapije mikafunginom i samo su zabeležene kod pacijenata sa ozbiljnim osnovnim bolestima (npr., uznapredovali AIDS, maligne bolesti) koje su zahtevale istovremeno lečenje većim brojem lekova.


Neželjene reakcije koje su se ispoljile na jetri

Ukupna incidenca neželjenih reakcija koje su se ispoljile na jetri kod pacijenata lečenih mikafunginom u kliničkim ispitivanjima iznosila je 8,6% (260/3028). Neželjene reakcije su uglavnom bile blage i umerene. Najčešće reakcije bile su povišenje AP (2,7%), AST (2,3%), ALT (2,0%), bilirubina u krvi (1,6%) i poremećaj nalaza ispitivanja funkcije jetre (1,5%). Kod malog broja pacijenata je (1,1%; 0,4% ozbiljne) prekinuta terapija zbog neželjenog događaja. Slučajevi ozbiljnog poremećaja funkcije jetre su bili povremeni (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).


Reakcije na mestu primene injekcije

Ni jedna neželjena reakcija na mestu primene injekcije nije ograničavala primenu leka.


Pedijatrijska populacija

Incidenca nekih neželjenih reakcija (navedenih u tabeli ispod) bila je veća kod pedijatrijskih pacijenata nego kod odraslih pacijenata. Osim toga, povišenje ALT, AST i AP se javljalo oko dva puta češće kod pedijatrijskih pacijenata u uzrastu do 1 godine nego kod starijih pedijatrijskih pacijenata (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Mogući razlog ovih razlika su različite osnovne bolesti kod odraslih ili starijih pedijatrijskih pacijenata, posmatrane u kliničkim ispitivanjima. Na početku ispitivanja, broj pedijatrijskih pacijenata sa neutropenijom bio je nekoliko puta veći nego broj kod odraslih pacijenata (40,2% kod dece i 7,3% kod odraslih), kao i broj pacijenata na alogenoj transplantaciji matičnih ćelija hematopoeze (29,4% odnosno 13,4%) i sa hematološkom malignom bolešću (29,1% odnosno 8,7%).


Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema

često trombocitopenija


Kardiološki poremećaji

često tahikardija


Vaskularni poremećaji

često hipertenzija, hipotenzija


Hepatobilijarni poremećaji

često hiperbilirubinemija, hepatomegalija


Poremećaji na nivou bubrega i urinarnog sistema

često Akutna insuficijencija bubrega, povišena urea u krvi


Predoziranje


U kliničkim ispitivanjima kod odraslih pacijenata primenjene su ponovljene dnevne doze do 8 mg/kg (maksimalna ukupna doza 896 mg) bez zabeležene toksičnosti koja limitira dozu. Zabeležen je jedan slučaj primene pogrešne doze od 7,8 mg/kg na dan tokom 7 dana kod novorođenčeta. Nisu bile primećene neželjene reakcije povezane sa ovako visokom dozom.

Nema iskustava sa predoziranjem mikafunginom. U slučaju predoziranja potrebno je primeniti opšte mere i simptomatsko lečenje. Mikafungin je velikim delom vezan za proteine plazme i ne može se ukloniti dijalizom.


Lista pomoćnih supstanci

Laktoza, monohidrat

limunska kiselina, bezvodna (za podešavanje pH) natrijum-hidroksid (za podešavanje pH).


Inkompatibilnost

Lek se ne sme mešati niti primenjivati u infuziji zajedno sa drugim lekovima osim sa onim navedenim u odeljku Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka.


Rok upotrebe

Neotvorena bočica: 3 godine. Rastvoreni koncentrat u bočici:

Dokazana je hemijska i fizička stabilnost nakon rekonstitucije do 48 sati, na temperaturi od 25°C, nakon

rastvaranja rastvorom za infuziju natrijum hlorida od 9 mg/mL (0,9%) ili rastvorom za infuziju glukoze od 50 mg/mL (5%).


Razblažen rastvor za infuziju:

Dokazana je hemijska i fizička stabilnost razblaženog infuzionog rastvora 96 sati, na temperaturi od 25°C, zaštićeno od svetlosti, nakon razblaživanja rastvorom za infuziju natrijum hlorida od 9 mg/mL (0,9%) ili rastvorom za infuziju glukoze od 50 mg/mL (5%).


Lek Mycamine ne sadrži konzervanse. Sa mikrobiološkog stanovišta, rastvoreni i razblaženi rastvor treba odmah primeniti. Ako se ne primeni odmah, vreme i uslovi čuvanja pripremljenog leka odgovornost su korisnika i ne treba da iznose više od 24 sata na temperaturi od 2 do 8°C, osim kad su rastvaranje i razblaživanje sprovedeni u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.


Posebne mere upozorenja pri čuvanju


Neot vorene bočice:

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.


Uslove čuvanja nakon rastvaranja i razblaživanja leka, videti u odeljku Rok upotrebe.


Priroda i sadržaj kontaktne ambalaže

Bočica od 10 mL napravljena od stakla tipa I sa izobutilen-izoprenskim (PTFE laminiranim) gumenim zatvaračem i aluminijumskom kapicom sa flip-off poklopcem. Bočica je umotana filmom za zaštitu od UV-zračenja.

Isporučuje se u pakovanju koje sadrži 1 staklenu bočicu.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka

Neiskorišćeni lek ili otpadni materijal treba uništiti u skladu sa važećim propisima.

Lek Mycamine se ne sme mešati niti primenjivati u infuziji zajedno sa drugim lekovima osim lekova navedenih u daljem tekstu, u uputstvu za primenu. Primenom sterilne tehnike na sobnoj temperaturi, Mycamine se rastvara i razblažuje na sledeći način:


  1. Plastični poklopac se mora ukloniti sa bočice, a čep dezinfikovati alkoholom.

  2. 5 mL rastvora za infuziju natrijum hlorida od 9 mg/mL (0,9%) ili rastvora za infuziju glukoze od 50 mg/mL (5%) (koji se uzmu iz boce/kese za infuziju od 100 mL) treba pod aseptičnim uslovima i sporo ubrizgati u svaku bočicu niz unutrašnju stranu zida bočice. Iako će koncentrat zapeniti, potrebno je učiniti sve da količina stvorene pene bude što manja. Mora se rastvoriti dovoljan broj bočica leka Mycamine kako bi se dobila potrebna doza u mg (videti tabelu ispod).

  3. Bočicu treba nežno okretati. NE TRESTI BOČICU. Prašak će se potpuno rastvoriti. Koncentrat treba odmah primeniti. Bočica je namenjena isključivo za jednokratnu primenu. Zato odmah bacite rastvoreni koncentrat koji nije primenjen.

  4. Sav rastvoreni koncentrat treba izvući iz pojedinačne bočice i ubaciti u bocu/kesu za infuziju iz koje je prvobitno uzet rastvor. Razblaženi rastvor za infuziju treba odmah primeniti. Dokazana hemijska i fizička stabilnost razblaženog infuzionog rastvora je 96 sati na temperaturi od 25°C kad je zaštićen od svetlosti i razblažen na način kako je prethodno opisano u uputstvu.

  5. Bocu/kesu za infuziju treba nežno okrenuti tako da se razblaženi rastvor rasprši, ali se NE SME mućkati da se ne stvori pena. Rastvor nemojte primeniti ako je zamućen ili se stvorio talog.

  6. Bocu/kesu za infuziju koja sadrži razblaženi rastvor za infuziju treba staviti u neprozirnu kesu koja se može zatvoriti radi zaštite od svetlosti.


Priprema rastvora za infuziju


Doza (mg)

Bočica leka Mycamine koji će se primeniti (mg/bočica)

Zapremina rastvora natrijum hlorida (0,9%) ili

glukoze (5%) koji treba dodati po bočici

Zapremina (koncentracija) rastvorenog praška

Standardna infuzija (dodato do 100 mL) Konačna koncentracija

50

1 x 50

5 mL

približno

5 mL (10 mg/mL)

0,5 mg/mL

100

1 x 100

5 mL

približno

5 mL (20 mg/mL)

1,0 mg/mL

150

1 x 100 + 1 x 50

5 mL

približno 10 mL

1,5 mg/mL


200

2 x 100

5 mL

približno 10 mL

2,0 mg/mL


Nakon rastvaranja i razblaživanja, rastvor treba primeniti intravenskom infuzijom u trajanju od približno 1 sat.

Početna stranica


A   B   C   D   E   F   G   H   I   J   K   L   M   N   O   P   Q   R   S   T   U   V   W   X   Y   Z