Doxorubicin-Teva


UPUTSTVO ZA LEK


Doxorubicin-Teva, prašak za rastvor za injekcije, 10mg Pakovanje: ukupno 1 kom, bočica, 1 x 10 mg Doxorubicin-Teva, prašak za rastvor za injekcije, 50mg

Pakovanje: ukupno 1 kom, bočica, 1 x 50 mg

Ime leka, oblik, jačina i pakovanje


Proizvođač: PHARMACHEMIE B.V.


Adresa: Swensweg 5, 2031 GA Haarlem, Holandija


Podnosilac zahteva: TEVA Serbia d.o.o.


Adresa: Makenzijeva 24, Beograd


Zaštićeno ime, jačina, farmaceutski oblik

Doxorubicin-Teva, 10mg, prašak za rastvor za injekcije, 1x10mg

Doxorubicin-Teva, 50mg, prašak za rastvor za injekcije, 1x50mg

INN Doksorubicin


Za lekove koji se izdaju samo uz lekarski recept

Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da koristite ovaj lek.

farmaceuta

U ovom uputstvu pročitaćete:


  1. Šta je lek Doxorubicin-Teva i čemu je namenjen

  2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Doxorubicin-Teva

  3. Kako se upotrebljava lek Doxorubicin-Teva

  4. Moguća neželjena dejstva

  5. Kako čuvati lek Doxorubicin-Teva

  6. Dodatne informacije


  1. ŠTA JE LEK DOXORUBICIN -TEVA I ČEMU JE NAMENJEN

    Lek Doxorubicin-Teva je prašak za rastvor za injekciju koji sadrži aktivnu supstancu doksorubicin- hidrohlorid. Pripada grupi lekova koji se nazivaju citotoksični lekovi, koji se primenjuju u

    hemioterapiji. Doksorubicin-Teva deluje tako da ćelije koje aktivno rastu, poput ćelija raka, uspore ili zaustave svoj rast i povećava verovatnoću da te ćelije umru. Ovaj lek pomaže u selektivnom ubijanju

    ćelija raka, a ne normalnog, zdravog tkiva. Može se koristiti kod odraslih osoba i dece.


    Lek Doksorubicin-Teva se koristi u lečenju različitih tipova raka, bilo samostalno ili u kombinaciji sa drugim lekovima. Način na koji se ovaj lek koristi zavisi od vrste raka koji se leči.

    Otkriveno je da je ovaj lek posebno koristan u terapiji raka dojke i pluća. Uz to, ovaj lek se može primenjivati za lečenje raka tkiva koja stvaraju krv, poput malignih limfoma, leukemije i multiplog

    mijeloma.


  2. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK DOXORUBICIN-TEVA


    Lek Doxorubicin-Teva ne smete koristiti:

    Uzimanje leka Doxorubicin -Teva sa hranom ili pićima


    Lek Doksorubicin-Teva se primenjuje intravenski tako da uzimanje hrane i pića nije u direktnoj vezi sa primenom leka.


    Primena leka Doxorubicin -Teva u periodu trudnoće i dojenja Trudnoća

    Lek Doksorubicin-Teva može da ošteti plod tokom trudnoće. Izbegavajte da ostanete trudni dok Vi ili

    Vaš partner primate terapiju lekom Doksorubicin-Teva.

    Ukoliko ste seksualno aktivni preporučuje Vam se upotreba efikasne metode kontracepcije da biste sprečili trudnoću tokom terapije, bilo da ste muškarac ili žena. Lek može prouzrokovati urođene mane i zbog toga je važno da saopštite Vašem lekaru ukoliko mislite da ste trudni.


    Dojenje

    Ne treba da dojite dete dok primate lek Doksorubicin-Teva. Pre nego što počnete terapiju ovim lekom, potrebno je da prestanete da dojite, pošto deo leka može dospeti u Vaše leko i može naškoditi Vašem detetu.


    Pitajte Vašeg lekara ili farmaceuta za savet pre nego što uzmete bilo koji lek.

    Uticaj leka Doxorubicin -Teva na upravljanje motornim vozilima i rukovanje mašinama


    Dejstvo Doksorubicin-Teva na sposobnost upravljanja motornim vozilima i rukovanja mašinama nije sistemski ispitivano.


    Važne informacije o nekim sastojcima leka Doxorubicin-Teva


    Inkompatibilnost

    Doxorubicin ne treba mešati sa heparinom ili sa 5 –fluorouracilom. Treba izbegavati kontakt ovog leka sa aluminijumom.


  3. KAKO SE UPOTREBLJAVA LEK DOXORUBICIN-TEVA

    Ukoliko Vam je propisan lek Doxorubicin-Teva, dobićete ga isključivo od lekara ili medicinskih

    sestara sa iskustvom u davanju hemioterapije.


    Lek Doxorubicin-Teva će Vam biti dat putem infuzije u venu. Doza se određuje uzimajući u obzir Vašu bolest, visinu i telesnu masu.

    Lekar će na osnovu Vaše visine i telesne mase izračunati površinu Vašeg tela, a na osnovu tog podatka će izračunati dozu. Doza se obično izračunava kao "miligrami po kvadratnom metru" – miligram/m2. Vaš lekar će propisati potrebnu količinu leka (dozu) i broj dana terapije u zavisnosti od Vašeg stanja i druge terapije koju možda primate. Mada ponekad jedan ciklus terapije može biti dovoljan, uobičajeno

    je da Vaš lekar preporuči naredne cikluse u razmaku od jedne, tri, četiri nedelje. Možda će biti potrebno nekoliko ciklusa da bi se Vaša bolest stavila pod kontrolu i da biste se Vi bolje osećali.


    Lek Doxorubicin-Teva se takođe može ubrizgati direktno u mokraćnu bešiku da bi se lečio karcinom mokraćne bešike ili da bi se pomoglo sprečavanje njegovog vraćanja posle operativnih zahvata na bešici. Doza zavisi od toga koju vrstu karcinoma mokraćne bešike imate. Kada se ovaj lek ubrizgava direktno u mokraćnu bešiku, uputiće Vas da ne pijete bilo kakvu tečnost tokom 12 sati pre terapije da bi se izbeglo razređivanje leka urinom u Vašoj bešici.


    Redovni pregledi dok ste na terapiji lekom Doksorubicin-Teva kod Vašeg lekara.


    Vaš lekar će redovno vršiti sledeće preglede:

  4. MOGUĆA NEŽELJENA DEJSTVA

    Poput svih lekova, lek Doksorubicin-Teva može uzrokovati neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih.

    Odmah recite Vašem lekaru ukoliko primetite neko od sledećih neželjenih dejstava:

    se to desi.

    - Doksorubicin-Teva, takođe, može prouzrokovati smanjenu aktivnost Vaše kostane srži.

    Vaš lekar će kod Vas ispitivati broj krvnih zrnaca tokom terapije.


    Druga neželjena dejstva koja se mogu javiti su:


    mogu otkriti da su im prestali ciklusi, ali bi oni trebali da se vrate nakon završetka terapije. U nekim slučajevima, može se javiti menopauza.

    povraćanje, iritacije ili krvarenje ucrevima ili proliv. Ukoliko je povraćanje vrlo teško, možete da dobijete druge lekove koji se nazivaju antiemetici da Vam pomognu.


    Ako primetite neko od gore navedenih neželjenih dejstava, ako neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili ukoliko zapazite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom Uputstvu, molimo Vas da to odmah saopštite Vašem lekaru, medicinskoj sestri ili farmaceutu.


  5. KAKO ČUVATI LEK DOXORUBICIN-TEVA


    Čuvati van domašaja i vidokruga dece!


    Rok upotrebe

    Ako se čuva na način kako je u donjem tekstu navedeno, ovaj lek se može upotrebiti do isteka datuma naznačenog na pakovanju.

    Rok upotrebe praška za rastvor za injekciju iznosi 5 godina.

    Nemojte koristiti lek nakon isteka roka upotrebe naznačenog na spoljnjem pakovanju.

    Lek nakon rekonstitucije treba upotrebiti odmah. Hemijska i fizička stabilnost pripremljenog rastvora je potvrđena u toku 7 dana na temperaturi do 25˚C i u toku 14 dana na temperaturi od 2˚C do 8˚C. Sa mikrobiološke tačke gledišta, rekonstituisani lek treba odmah primeniti. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, osim ako se razblaživanje vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

    Rastvori se mogu dalje razblaživati sa 0,9% fiziološkim rastvorom ili sa 5% rastvorom glukoze.

    Čuvanje


    Doxorubicin, prašak za rastvor za injekciju čuvati u originalnom pakovanju, na temperaturi do 25˚C. Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.


  6. DODATNE INFORMACIJE


Šta sadrži lek Doxorubicin-Teva

Lek Doxorubicin-Teva, prašak za rastvor za injekcije, 10mg, 1x10mg, sadrži 10mg doxorubicina u obliku doxorubicin-hidrohlorida, kao i 50mg laktoze.

Lek Doxorubicin-Teva, prašak za rastvor za injekcije, 50mg, 1x50mg, sadrži 50mg doxorubicina u obliku doxorubicin-hidrohlorida, kao i 250mg laktoze.

Kako izgleda lek Doxorubicin-Teva i sadržaj pakovanja


Doksorubicin-Teva, prašak za rastvor za injekciju je sterilan, prašak crvene boje.

1 bezbojna staklena bočica, nominalnog volumena 13.5ml i 61ml, zatvorena gumenim (brombutil)

zatvarač sive boje, preko kojeg se nalazi aluminijumski zatvarač sa crnom plastičnom kapom od polipropilena.


Upozorenje vezano za rukovanje ovim lekom

Treba izbegavati bilo kakav kontakt sa praškom. Tokom pripreme i rekonstitucije treba koristiti isključivo aseptične uslove. Pored toga treba primenjivati odgovarajuće zaštitne mere u koje spada upotreba zaštitnih rukavica, zaštitne maske, naočara i zaštitne odeće. Preporučuje se upotreba kapuljače za vertikalno-laminaran protok vazduha.

Tokom primene obavezno treba nositi zaštitne rukavice. Prilikom uklanjanja otpadnog materijala, treba obavezno imati u vidu citotoksičnu prirodu ove supstance.

Ako Doxorubicin prašak dođe u kontakt sa kožom, sluzokožom ili očima, neophodno je iste odmah, temeljno isprati vodom. Ako je u pitanju koža, onda se radi čišćenja, pored vode može koristiti i

sapun.

Nosilac dozvole i Proizvođač

Nosilac dozvole za lek: Teva Serbia d.o.o. Makenzijeva 24

11000 Beograd

Srbija


Proizvođač: Pharmachemie B.V.

Swensweg 5, 2031 GA Haarlem, Holandija


Režim izdavanja leka:


Lek je namenjen za upotrebu u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.


Broj i datum dozvole:

Doxorubicin-Teva, prašak za rastvor za injekciju, 10mg: Broj rešenja: 1832/2007/12 od 03.09.2007. Doxorubicin-Teva, prašak za rastvor za injekciju, 50mg: Broj rešenja: 1833/2007/12 od 03.09.2007.

Broj i datum dozvole za stavljanje u promet leka Doxorubicin-Teva, prašak za rastvor za infuziju 1 x (10mg): 515-01-3332-12-001 od 20.11.2012.

Broj i datum dozvole za stavljanje u promet leka Doxorubicin-Teva, prašak za rastvor za infuziju 1 x (50mg): 515-01-3333-12-001 od 20.11.2012.


SLEDEĆE INFORMACIJE SU NAMENJENE ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM RADNICIMA


Terapijske indikacije

Doksorubicin je uspešno doveo do regresije širokog spektra neoplastičnih stanja uključujući sledeće:

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka


Opšta upozorenja. Doksorubicin bi trebalo primenjivati samo pod nadzorom kvalifikovanih lekara specijalista sa iskustvom u primeni citotoksičnih lekova.

Pre početka primene doksorubicina pacijent mora da se oporavi od prethodne citotoksične terapije (stomatitis, neutropenija, trombocitopenija) i generalizovane infekcije.

Sistemski klirens doksorubicina je smanjen kod gojaznih pacijenata (tj. >130% idealne telesne mase; videti odelajk 4.2).


Srčanu funkciju: Kardiotoksičnost predstavlja rizik od lečenja antraciklinima koja se može manifestovati ranim (tj. akutnim) ili kasnim (tj. odloženim) događajima.


Rani (akutni) događaj: rana kardiotoksičnost doksorubicina se uglavnom manifestuje sinusnom tahikardijom i/ili nespecifičnim ST-T promenama na EKG-u. Opisana je pojava tahiaritmije, uključujući ekstrasistole i ventrikularne tahikardije, bradikardije, kao i atrioventrikularnog bloka i bloka grane Hisovog snopa. Opisane pojave nisu prediktori kasne kardiotoksičnosti i obično nije potrebno prekinuti terapiju doksorubicinom.


Kasni (odloženi) događaj: kasna kardiotoksičnost se obično javlja kasnije u toku terapije ili u roku od 2-3 meseca posle terapije, ali i još kasnije mesecima i godinama po kompletnom završetku terapije.

Pojava kardiomiopatije se karakteriše smanjenjem ejekcione frakcije leve komore (LVEF) i/ili znacima i simptomima kongestivne srčane insuficijencije (CHF) kao što su dispneja, plućni edem, edemi,

kardiomegalija, hepatomegalija, oligurija, ascites, pleuralne efuzije i galopski ritam. Prijavljeni su i subakutni efekti kao što su perikarditis/miokarditis. Teška CHF koja ugrožava život je najteži oblik

kardiomiopatije izazvane antraciklinima i predstavlja kumulativnu toksičnost koja ograničava povećanje doze.


Pre početka terapije doksorubicinom potrebno je ispitati kardiovaskularnu (srčane) funkcije pacijenta i one se moraju pratiti tokom čitave terapije kako bi se smanjo rizik od pojave teškog srčanog oštećenja. Taj rizik se može smanjiti redovnim praćenjem LVEF tokom terapije uz promptni prekid primene doksorubicina na prvi znak oštećene funkcije. Odgovarajući kvantitativni metod za ponovljenu procenu


funkcije (evaluacija LVEF) podrazumeva radionuklidnu angiografiju (multi-gated radionuclide angiography-MUGA) ili ehokardiografiju (ECHO). Preporučuje se početno ispitivanje srca uz pomoć EKG-a, MUGA skenera ili ECHO-a, naročito kod pacijenata sa faktorima rizika za povećanu kardiotoksičnost. Treba obaviti ponovljene MUGA ili ECHO preglede, naročito kod primene većih kumulativnih doza antraciklina. Jednom odabranu metodu za procenu ejekcione frakcije leve komore ne bi trebalo menjati u toku redovnih kontrola pacijenata.

Verovatnoća pojave CHF, procenjena je na oko 1%-2% posle primene kumulativne doze od 300 mg/m2, raste sa povećanjem kumulativne doze na 450-550 mg/m2. Nakon toga se rizik od javljanja CHF naglo povećava i preporučljivo je ne prelaziti maksimalnu kumulativnu dozu od 550 mg/m2.


Faktori rizika za kardiotoksičnost obuhvataju aktivno ili pritajeno kardiovaskularno oboljenje, prethodnu ili istovremenu radioterapiju u području medijastinuma/perikarda, prethodnu terapiju drugim antraciklinima ili antracendionima i istovremenu upotrebu lekova koji imaju sposobnost da suprimiraju kontraktilnost srca ili kardiotoksičnih lekova (npr. trastuzumab). Antraciklini, uključujući

doksorubicin, se nesmeju davati u kombinaciji sa drugim kardiotoksičnim agensima ako se ne sprovodi intenzivno praćenje srčane funkcije poacijenata. Pacijenti koji dobijaju antracikline nakon prestanka terapije drugim kardiotoksičnim agensima, posebno onim sa dugim poluvremenom eliminacije poput trastuzumaba, takođe mogu biti pod većim rizikom od razvoja kardiotoksičnosti. Poluvreme eliminacije za trastuzumab iznosi oko 28.5 dana i on se može nalaziti u cirkulaciji do 24 nedelje. Stoga, kad je moguće, lekari bi trebalo da izbegavaju terapiju zasnovanu na antraciklinima do 24 nedelje nakon prestanka terapije trastuzumabom. Ako se antraciklini primenjuju pre ovog vremena, preporučuje se pažljivo praćenje srčane funkcije.


Srčanu funkciju treba pažljivo pratiti kod pacijenata koji dobijaju velike kumulativne doze i kod onih sa faktorima rizika. Međutim, kardiotoksičnost se kod doksorubicina može javiti i sa malim kumulativnim dozama bilo da su prisutni srčani faktori rizika ili ne.


Kod dece i adolescenata postoji povećan rizik od razvoja odložene kardiotoksičnosti nakon primene doksorubicina. Pacijenti ženskog pola mogu biti izloženi većem riziku od pacijenata muškog pola. Periodična procena srčane funkcije se preporučuje kako bi se pratio ovaj efekat.


Verovartno je da je toksičnost doksorubicina i drugih antraciklina i antracendiona aditivna.


Hematološka toksičnost: Kao što je slučaj kod drugih citotoksičnih lekova, i doksorubicin može da izazove mijelosupresiju. Treba utvrditi hematološki profil pre i tokom svakog ciklusa terapije doksorubicinom, uključujući i diferencijalni broj belih krvnih zrnaca (WBC). Dozno zavisna, reverzibilna leukopenija i/ili granulocitopenija (neutropenija) je najčešća manifestacija hematološke toksičnosti doksorubicina i predtsavlja najčešću akutnu toksičnost koja ograničava povećanje doze leka. Leukopenija i neutropenija generalno dostižu najniže vrednosti između 10. i 14. dana nakon primene leka; broj leukocita/neutrofila se u većini slučajeva do 21. dana vreća na normalne vrednosti. Mogu se javiti i trombocitopenija i anemija. Kliničke posledice teške mijelosupresije obuhvataju groznicu, infekcije, sepsu/septikemiju, septički šok, krvarenje, hipoksiju tkiva ili smrt.


Sekundarna leukemija: Sekundarna leukemija, sa ili bez preleukemične faze, prijavljena je kod pacijenata koji su lečeni antraciklinima (uključujući i doksorubicin). Sekundarna leukemija je češća kada se ti lekovi primenjuju u kombinaciji sa antineoplastičnim agensima koji oštećuju DNK, u kombinaciji sa radioterapijom, kada su pacijenti pretretirani citotoksičnim lekovima ili kada su povećane doze antraciklina. Takve leukemije imaju period latencije od 1-3 godine.


Kancerogeneza, mutageneza i oštećenje plodnosti: Doksorubicin je pokazao kancerogene i mutagene efekte u in vitro i in vivo testovima.


Doksorubicin kod žena može izazvati neplodnost tokom perioda primene leka. Doksorubicin može izazvati amenoreju. Pokazalo se da se ovulacija i menstruacija vraćaju nakon završetka terapije, iako se može javiti prerana menopauza.


Doksorubicin je mutagen i kod muškaraca može izazvati oštećenje hromozoma spermatozoida. Oligospermija i azospermija mogu biti trajne; međutim, prijavljeno je da se u nekim slučajevima broj spermatozoida vratio na normalne vrednosti. Ova pojava se može zabeležiti nekoliko godina nakon završetka terapije. Muškarci podvrgnuti lečenju doksorubicinom treba da koriste efikasne metode kontracepcije.

Gastrointestinalna toksičnost: Doksorubicin je emetogen. Mukozitis/stomatitis se generalno javljaju odmah na početku terapije i, ako su u teškom obliku, mogu za nekolkio dana da prerastu u ulceracije mukoze. Oporavak od ovog neželjenog efekta je u toku 3 nedelje.

Treba upozoriti pacijente da je moguća pojava ove komplikacije.


Hepatička funkcija: Glavni put eliminacije doksorubicina je hepatobilijarni sistem. Treba utvrditi ukupni bilirubin u serumu pre i tokom terapije doksorubicinom.

Kod pacijenata sa povišenim bilirubinom može se javiti sporiji klirens leka uz povećanje ukupne

toksičnosti.. Kod ovih pacijenata se preporučuju manje doze (videti odeljak 4.2.- Poremećaj funkcije jetre). Pacijenti sa teškim oštećenjem funkcije jetre ne treba da budu na terapiji doksorubicinom (videti odeljak 4.3).


Efekti na mestu primene leka: Fleboskleroza se može javiti kao posledica primene injekcije u mali krvni sud ili ponovljenih injekcija u istu venu. Pridržavanjem preporučenih postupaka primene može se smanjiti rizik od flebitisa/tromboflebitisa na mestu davanja injekcije (videti odeljak 4.2.).


Ekstravazacija: Ekstravazacija doksorubicina tokom intravenske injekcije može izazvati lokalni bol, teške lokalne lezije tkiva (vezikacija, teški oblik celulitisa) i nekrozu. Ukoliko se jave znaci ili simptomi ekstravazacije tokom intravenske primene doksorubicina odmah treba prekinuti infuziju.


Lek se ne sme primeniti intramuskularno ili subkutano!


Sindrom liziranja tumorskih ćelija: Doksorubicin može da izazove ubrzano liziranje tumorskih ćelija ("tumor-lysis syndrome") i hiperurikemiju usled ekstezivnog katabolizma purina. Stoga se na početku terapije preporučuje određivanje nivoa mokraćne kiseline, kalcijum-fosfata i kreatinina u krvi.


Adekvatna hidratacija, alkalisanje urina i profilaktička primena alopurinola mogu da umanje potencijalne komplikacije sindroma liziranja tumorskih ćelija.


Imunosupresivni efekti/ Povećana osetljivost na infekcije: Primena živih ili živih atenuisanih vakcina kod pacijenata koji su imunokompromitovani primenom hemioterapeutskih agenasa uključujući i doksorubicin, može dovesti do nastanka ozbiljnih ili smrtonosnih infekcija.

Treba izbegavati vakcinaciju živim vakcinama kod pacijenata koji primaju doksorubicin. Mrtve ili inaktivisane vakcine se mogu primenjivati, međutim, odgovor organizma na ove vakcine može biti umanjen kod ovih pacijenata.


Ostalo: Doksorubicin može potencirati toksičnost drugih antineoplastičnih lekova. Prijavljeno je pogoršanje ciklofosfamidom izazvanog hemoragičnog cistitisa i pojačana hepatotoksičnost 6- merkaptopurina i potenciranje radijacijom izazvanih toksičnosti mukoze, miokarda, kože i jetre.


Kao i kod primene drugih citotoksičnih lekova, pri primeni doksorubicina spontano su prijavljeni slučajevi tromboflebitisa, tromboembolizma i embolije pluća (u nekim slučajevima sa fatalnim ishodima).


Dodatna upozorenja i mere opreza kod drugih načina primene


Intravezikalna primena: Primena doksorubicina intravezikalnim putem može izazvati simptome hemijskog cistitisa (disurija, poliurija, nokturija, strangurija, hematurija, neprijatni osećaj u predelu mokraćne bešike, nekroza zida mokraćne bešike) i konstrikciju mokraćne bešike. Treba obratiti posebnu pažnju na probleme kateterizacije (npr. opstrukcija uretre usled masivnih intravezikalnih tumora).


Intraarterijska primena: Intraarterijska primena doksorubicina (transkateterska arterijska embolizacija) može se primeniti u lokalnoj ili regionalnoj terapiji primarnog hepatoceluralnog karcinoma ili metastaza u jetri. Intraarterijska primena može izazvati (osim sistemske toksičnosti kvalitativno slične onoj primećenoj nakon intravenske primene doksorubicina) ulkus na želucu i dvanestopalačnom crevu (verovatno usled vraćanja leka u gastroičnu arteriju) i suženje žučnih kanala usled lekom izazvanog sklerotozirajućeg holangitisa. Ovaj način primene može dovesti do rasprostranjenog širenja nekroze perfundovanog tkiva.


Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Primena visokih doza ciklosporina povećava koncentraciju doksorubicina u serumu kao i njegovu mijelotoksičnost.


Doksorubicin se uglavnom koristi u kombinaciji sa drugim citotoksičnim lekovima. Može se javiti aditivna toksičnost, naročito s obzirom na dejstvo na kostnu srž / hematološke i gastrointestinalne efekte (videti odeljak 4.4.).

Upotreba u kombinovanoj hemioterapji sa drugim potencijalno karditoksičnim lekovima, kao i


istovremena upotreba drugih kardioaktivnih komponenti (npr. blokatori kalcijumskih kanala), zahteva praćenje srčane funkcije tokom čitavog lečenja.


Promene u hepatičnoj funkciji izazvane istovremenim terapijama mogu uticati na metabolizam doksorubicina, njegovu farmakokintetiku, terapijsku efikasnost/toksičnost.


Paklitaksel može izazvati povećanu koncentraviju doksorubicina/ili njegovih metabolita u plazmi kada se daje pre doksorubicina u plazmi. Određeni podaci ukazuju da je ovaj efekat manji kada se doksorubicin primenjuje pre paklitaksela.


U jednoj kliničkoj studiji uočeno je povećanje ispod krive (PIK) doksorubicina od 21% kada je istovremeno primenjen sa sorafenibom 400 mg dva puta dnevno. Klinički značaj ovih podataka nije poznat.


Primena u periodu trudnoće i dojenja

Trudnoća

Doksorubicin izaziva štetne farmakološke efekte na trudnoću i/ili fetus/novorođenče.


Zbog embriotoksičnog potencijala doksorubicina, ovaj lek ne treba koristiti tokom trudnoće, osim ako nije jasno jasno indikovano. Ako žena dobije doksorubicin tokom trudnoće ili ostane u drugom stanju dok uzima ovaj lek, treba je informisti o potencijalnoj opasnosti po plod. Žene u gnerativnom dobu treba da koriste efikasne metode kontracepcije (videti odeljak 4.4.).


Dojenje

Doksorubicin se izlučuje u majčino mleko. Žene koje uzimaju ovaj lek ne smeju da doje.


Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama


Dejstvo doksorubicina na sposobnost upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama nije sistemski ispitivano.


Neželjena dejstva


Sledeći neželjeni događaji su prijavljeni tokom terapije doksorubicinom (nisu navedeni prema učestalosti):


Neoplazme benigne i maligne (uključujući ciste i polipe):

Pojava sekundarne akutne mijeloidne leukemije sa ili bez pre-leukemične faze prijavljena je kod

pacijenata koji su istovremeno sa doksorubicinom primali antineoplastične lekove koji ooštećuju DNK. Ovi slučajevi su imali kratak (1-3 godine) period latencije. Akutna limfocitna i akutna mijelogena leukemija.


Poremećaj na nivou krvi i limfnog sistema:

Praćenje hematoloških parametara treba vršiti redovno i kod pacijenata sa prisutnim hematološkim stanjima i onih kod kojih ovakva stanja nisu prisutna, zbog moguće depresije kostne srži koja se može uočiti u periodu od oko 10 dana nakon primene leka. Kliničke posledice hematološke toksičnosti (toksičnost na kostnu srž) obuhvataju groznicu, infekcije, sepse/septikemiju, septički šok, krvarenje, hipoksiju tkiva ili smrt. Leukopenija, neutropenija, anemija i trombocitopenija.


Poremećaj imunog sistema:

Anafilaksa.


Poremećaji metabolizma i ishrane:

Anoreksija, dehidratacija i hiperurikemija.


Poremećaji na nivou oka:

Konjuktivitis/ keratitis i lakrimacija.


Kardiloški poremećaji:

Kardiotoksičnost se može manifestovati kao tahikardija (uključujući supraventrikularnu tahikardiju) i promene na EKG-u. Preporučuje se rutinsko praćenje EKG-a i oprez kod pacijenata sa oštećenom funkcijom srca. Može doći do iznenadne pojave teške srčane insuficijencije bez prethodnih promena na EKG-u. Tahiaritmija, atrioventrikularni i blok grane Hisovog snopa, asimptomatska redukcija ejekcione frakcije leve komore i kongestivna srčana insuficijencija.


Vaskularni poremećaji:

Hemoragija, flebitis, tromboflebitis, tromboembolija, naleti vrućine i šok.


Gastrointestinalni poremećaji:

Mučnina/povraćanje, mukozitis/stomatitis, hiperpigmentacija oralne sluzokože, ezofagitis, abdominalni bol, erozija želuca, krvarenje u gastrointestinalnom traktu, dijareja i kolitis.


Hepatobilijarni poremećaj:

Promene u vrednosti transaminaza.


Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva:

Alopecija se javlja često i uključuje prestanak rasta brade, ali se rast kose/dlake vraća na normalu po

prestanku terapije. Osip/svrab, lokalna toksičnost, promene na koži, hiperpigmentacija kože i noktiju, fotosenzitivnost, preosetljivost na ozračenoj koži ("radiation recall reaction"), urtikarija, akralni eritem i palmarno-plantarna eritrodisestezija.


Poremećaj na nivou bubrega i urinarnog sistema:

Doksorubicin može izazvati crvenu obojenost urina, posebno u prvom uzorku uzetom nakon primene

injekcije i pacijentima treba objasniti da to nije razlog za uzbunu. Nakon intravezikalne primene,


neželjena dejstva uključuju simptome iritacije bešike, hematuriju, hemoragijski cistitis i nekrozu zida bešike.


Poremećaji reproduktivnog sistema i poremećaji na nivou dojke:

Amenoreja, oligospermija i azoospermija.


Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene:

Rizik od tromboflebitisa na mestu primene injekcije može se svesti na minimum praćenjem prethodno

preporučene procedure za davanje leka. Osećaj peckanja i žarenja na mestu primene ukazuje na mali stepen ekstravazacije pa primenu infuzije treba obustaviti, odnosno, infuziju treba dati u drugu venu. Groznica, slabost, astenija i drhtavica.


Ispitivanja:

Abnormalnost u EKG-u.


Neželjeni efekti kod pacijentkinja sa ranim karcinomom dojke koje su dobijale doksorubicin kao deo adjuvantne terapije: Podaci o bezbednosti su dobijeni kod oko 2300 žena koje su učestvovale u randomizovanom, otvorenom istraživanju (NSABP B-15) koje je ispitivalo upotrebu AC (doksorubicin, ciklofosfamid) u odnosu na CMF (ciklofosfamid, metotreksat, 5-fluorouracil) u lečenju ranog karcinoma dojke koji je zahvatio aksilarne limfne čvorove. U analizi bezbednosti obuhvaćeni su svi podaci iz follow- up praćenja kod pacijentkinja koje su primale AC terapijski režim (N= 1492 pacijentkinje) i poređeni sa podacima dobijenim od pacijentkinja koje su primale CMF terapijski režim (tj. ciklofosfamid oralno, N= 739 pacijentkinja). Najrelevantniji neželjeni događaji u ovoj studiji dati su u sledećoj tabeli:


Tabela 1: Relevantni neželjeni događaji kod pacijentkinja sa ranim karcinomom dojke koji je zahvatio aksilarne limfne čvorove

AC*

Konvencionalna

CMF

N= 1492

N= 739

Primena terapije

Srednji broj ciklusa

3.8

5.5

Ukupno ciklusa

5676

4068

Neželjeni događaji, % pacijenata

Leukopenija


3.4


9.4

Gradus 3 (1000-1999/mm3)

Gradus 4 (< 1000/ mm3)

0.3

0.3

Trobocitopenija


0


0.3

Gradus 3 (25000-49999/mm3)

Gradus 4 (< 25000/ mm3)

0.1

0

Šok, sepsa

1.5

0.9

Sistemske infekcije

2.4

1.2


Mučnina i povraćanje


15.5


42.8

Samo mučnina

Povraćanje ≤ 12h

34.4

25.2

Povraćanje > 12h

36.8

12.0

Uporno povraćanje

4.7

1.6

Alopecija

92.4

71.4

Parcijalna

22.9

56.3

Kompletna

69.5

15.1

Smanjenje telesne mase


6.2


5.7

5-10%

>10%

2.4

2.8

Povećanje telesne mase


10.6


27.9

5-10%

>10%

3.8

14.3

Srčana funkcija


0.2


0.1

Asimptomatska

Prolazna

0.1

0

Simptomatska

0.1

0

Smrtni slučajevi povezani sa terapijom

0

0

Početna stranica


A   B   C   D   E   F   G   H   I   J   K   L   M   N   O   P   Q   R   S   T   U   V   W   X   Y   Z