LIDOKAIN-HLORID 1%
lidokain
UPUTSTVO ZA LEK
Pakovanje: ampula, 10 x 3,5ml
Proizvođač: GALENIKA a.d.
Adresa: Batajnički drum b.b., 11 080 Beograd
Podnosilac zahteva: GALENIKA a.d.
Adresa: Batajnički drum b.b., 11 080 Beograd
Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.
Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Ovaj lek propisan je Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste znake bolesti kao i Vi.
- Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje
nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.
Šta je lek LIDOKAIN-HLORID 1% i čemu je namenjen
Šta treba da znate pre nego što uzmete lek LIDOKAIN-HLORID 1%
Kako se upotrebljava lek LIDOKAIN-HLORID 1%
Moguća neželjena dejstva
Kako čuvati lek LIDOKAIN-HLORID 1%
Dodatne informacije
Lek LIDOKAIN-HLORID 1% sadrži aktivnu supstancu lidokain, koja pripada grupi lokalnih anestetika amidnog tipa.
Ovaj lek se koristi za sprečavanje bola tokom dijagnostičkih i operativnih zahvata. Koristi se kao anestetik i u stomatologiji, sam ili u kombinaciji sa adrenalinom.
LIDOKAIN-HLORID 1% deluje i na poremećaje srčanog ritma koji mogu nastati kao posledica srčanog udara, te se stoga koristi za suzbijanje komorskih aritmija.
Ovaj lokalni anestetik se može primeniti u vidu injekcije koja se može dati potkožno, u vidu epiduralne injekcije, u misić ili direktno u venu.
LIDOKAIN-HLORID 1% može da se koristi i kao rastvarač za ceftriakson i druge antibiotike, čija je intramuskularna injekcija veoma bolna.
LIDOKAIN-HLORID 1% ne smete koristiti ako ste preosetljivi na lidokain (tj. lokalne anestetike amidnog tipa) ili na bilo koju pomoćnu supstancu u leku.
Ako se LIDOKAIN-HLORID 1% koristi u terapiji poremećaja ritma komora, njegova primena nije dozvoljena ukoliko imate određene druge poremećaje srčanog ritma (poremećaji sinoatrijalnog čvora, bilo koji stepen atrioventrikularnog bloka), teško oboljenje srca ili ako bolujete od porfirije (poremećaj metabolizma).
Ako se LIDOKAIN-HLORID 1% koristi kao lokalna anestezija, njegova primena nije dozvoljena ukoliko imate kompletan srčani blok ili hipovolemiju (smanjena količina cirkulišuće tečnosti u organizmu).
Pre primene leka obavestite svog lekara ukoliko bolujete od epilepsije, miastenije gravis (brzo zamaranje i slabost mišića), imate oštećenje jetre, popuštanje rada srca (kongestivna srčana insuficijencija), poremećaj srčanog ritma ili poremećaj cirkulacije praćen šokom, težak poremećaj bubrežne funkcije, oboljenje organa za disanje, poremećaj krvi ili infekciju na mestu primene anestetika.
Obavestite lekara i ukoliko se ne osećate dobro iz bilo kog razloga.
Ne preporučuje se primena injekcije leka LIDOKAIN-HLORID 1% kod novorođenčadi.
Upozorite lekara ako uzimate druge lekove, preosetljivi ste na lekove ili ste imali alergijske reakcije na neke od njih (osip po koži, svrab, otežano disanje).
Obavestite svog lekara ako ste na terapiji nekim od sledećih lekova:
lekovi za poremećaje srčanog ritma (antiaritmici kao što su meksiletin, amjodaron ili dizopiramid);
diuretici (lekovi za izbacivanje viška tečnosti);
antiepileptici (fenitoin, barbiturati, benzodiazepini);
lekovi koji se koriste u terapiji bolesti srca i poremećajima krvnog pritiska (dopamin, antagonisti kalcijuma kao što su verapamil, prenilamin ili beta-blokatori kao propranolol, timolol);
antivirusni lekovi (amprenavir, atazanavir, darunavir, lopinavir):
antibiotici (dalfopristin, kvinopristin);
lekovi za mentalne poremećaje (antipsihotici kao što su pimozid, sertindol, olanzapin, kvetiapin, zotepin);
lekovi za sprečavanje mučnine i povraćanja nakon hemoterapije (5-hidroksi triptamin antagonisti kao što je dolasetron, tropisetron);
cimetidin (terapija čira na želucu);
acetazolamid (tarapija povišenog očnog pritiska);
suksametonijum (lek za opuštanje mišića).
Kažite svom lekaru ili farmaceutu ako uzimate ili ste do nedavno uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.
Hrana i piće nemaju uticaj na dejstvo leka.
Pre nego što počnete da uzimate neki lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom. Obavestite svoga lekara ako ste trudni ili planirate trudnoću.
Nije utvrđena bezbedna primena lidokaina kod trudnica s obzirom na moguća neželjena dejstva na fetus. Ne preporučuje se primena leka u ranoj trudnoći, osim ako lekar proceni da je to neophodno.
Primenu leka tokom perioda dojenja treba izbegavati, jer se male količine leka mogu naći u majčinom mleku, što može dovesti do pojave alergijske reakcije kod odojčeta.
Ukoliko se anestizija primenjuje na delovima tela koji su neophodni za upravljanje motornim vozilom ili rukovanje mašinama, savetuje se izbegavanje ovih aktivnosti sve dok se tretirani delovi tela potpuno ne oporave i povrate funkciju.
Nisu zabeležene neželjene reakcije na pomoćne supstance u leku.
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, što odgovara esencijalnom “slobodnom natrijumu”.
LIDOKAIN-HLORID 1% se dozira zavisno od svrhe i mesta primene. Treba primeniti najmanju dozu leka koja obezbeđuje anesteziju. Kod starijih osoba može biti potrebno smanjenje doze u zavisnosti od starosti i fizičkog stanja.
Injekciju će Vam dati lekar ili medicinska sestra. Vaš lekar će odlučiti kada i na koji način ćete primiti injekciju i koja je doza najbolja za Vas.
Injekciju leka LIDOKAIN-HLORID 1% ne treba davati u oko.
S obzirom da će Vam lek dati medicinska sestra ili lekar, malo je verovatno da ćete dobiti veću dozu od propisane. Ukoliko mislite da Vam je data prevelika doza, obratite se lekaru ili medicinskoj sestri.
Nije primenljivo.
Nije primenljivo.
Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Kao i svi lekovi i LIDOKAIN-HLORID 1% može imati neželjene reakcije, mada se one ne moraju ispoljiti kod svih pacijenata.
U toku primene leka mogu se javiti sledeće neželjene reakcije:
alergijske reakcije na LIDOKAIN-HLORID 1% su retke. Odmah obavestite svog lekara ukoliko tokom primene ovog leka primetite osip, svrab po koži, otežano disanje.
ošamućenost, omaglica, pospanost, nervoza, tremor (podrhtavanje mišića), smanjena osetljivost područja oko usta, utrnulost jezika, konfuzija, pospanost, konvulzije (grčenje mišića) i koma (nekad ovi simptomi mogu biti pokazatelj da ste primili veću dozu leka nego što je trebalo);
zamagljen vid, duple slike, prolazno slepilo;
zujanje u ušima, preosetljivost na zvuke;
promene srčanog ritma (aritmije);
povišenje ili sniženje krvnog pritiska;
cirkulatorni kolaps (šok);
usporenje ili zaustavljanje srčane radnje;
otežano disanje ili prestanak disanja;
mučnina, povraćanje;
bol, zapaljenje ili utrnulost na mestu davanja injekcije nakon prestanka dejstva leka;
Veoma retko može doći do anafilaktičke reakcije sa pojavom otoka lica, usana, grla, jezika, promena na koži u vidu koprivnjače i otežanog disanja.
Nakon spinalne anestezije (primena injekcije u kičmeni kanal), obavestite lekara ako primetite neke od sledećih neželjenih reakcija:
bol ili utrnulost u donjem delu leđa, zadnjici i nogama;
otežan hod ili paraliza (oduzetost) nogu;
problemi sa kontrolom mokrenja ili pražnjenja creva;
malaksalost ili omaglica;
usporena srčana radnja ili puls;
U periodu trajanja dejstva leka, kada je anestezirana regija tela utrnula, može doći do teških povreda, a da Vi toga ne budete svesni. Budite obazrivi da ne dođe do povrede dok dejstvo anestezije ne prođe i dok Vam se u potpunosti ne vrati osećaj u toj regiji.
U slučaju pojave ovih ili eventualno i drugih simptoma koji bi mogli biti neželjena reakcija na LIDOKAIN- HLORID 1%, a nisu navedeni u ovom uputstvu, obavestite svoga lekara ili farmaceuta.
Čuvati van domašaja i vidokruga dece!
3 godine.
Nemojte koristiti lek LIDOKAIN-HLORID 1% posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju. Rok upotrebe ističe poslednjeg dana navedenog meseca.
Nakon otvaranja potrebno je odmah upotrebiti rastvor za injekciju.
Čuvati na temperaturi do 25 ºC u originalnom pakovanju.
Lekove ne treba bacati u kanalizaciju, niti u kućni otpad. Pitajte svog farmaceuta kako da uklonite lekove koji Vam više nisu potrebni. Ove mere pomažu očuvanju životne sredine.
Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.
Sadržaj aktivne supstance:
3,5 ml rastvora sadrži 35 mg lidokain-hidrohlorida u obliku lidokain-hidrohlorid, monohidrata.
Sadržaj pomoćnih supstanci:
natrijum-hlorid, natrijum-hidroksid, voda za injekcije.
Izgled:
Bistar, bezbojan rastvor.
Pakovanje:
10 ampula (zapremine 5 ml) sa po 3,5 ml rastvora za injekciju, raspoređenih u 2 blistera u složivoj kutiji.
Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet:
Galenika a.d, Batajnički drum b.b., 11 080 Beograd, Republika Srbija
Proizvođač:
Galenika a.d, Batajnički drum b.b., 11 080 Beograd, Republika Srbija
Novembar, 2011.
Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.
od 07.12.2011.
LIDOKAIN-HLORID 1% se koristi za lokalnu anesteziju (površinska infiltraciona, regionalna, epiduralna, i kaudalna). Takođe se koristi za anesteziju u stomatologiji, sam ili u kombinaciji sa adrenalinom.
LIDOKAIN-HLORID 1% je indikovan za supresiju ventrikularnih ekstrasistola i ventrikularnih tahikardija, posebno onih posle akutnog infarkta miokarda.
Lek može da se primenjuje u vidu supkutane, epiduralne, intramuskularne ili intravenske injekcije.
LIDOKAIN-HLORID 1% može da se koristi i kao rastvarač za ceftriakson i druge antibiotike, čija je
intramuskularna injekcija veoma bolna.
LIDOKAIN-HLORID 1% se dozira zavisno od svrhe i mesta primene. Treba primeniti najmanju dozu leka koja obezbeđuje anesteziju.
U cilju smanjenja mogućnosti nastanka toksičnih neželjenih reakcija, deci treba davati lek u koncentracijama 0,5% i 1%.
Uobičajena doza kod dece ne treba da bude viša od 3 mg/kg. Pojedinačne doze leka (za anesteziju koja nije spinalna) ne bi trebalo da budu više od 4,5 mg/kg (ili 200 mg) kod odraslih i dece uzrasta od 12 - 18 godina. Doza leka LIDOKAIN-HLORID 1% za lokalnu infiltraciju kod dece mlađe od 12 godina ne treba da bude viša od 3 mg/kg i ne bi trebalo da se daje u intervalima kraćim od 4 sata.
Za perkutanu infiltracionu anesteziju koristi se 5-200 mg lidokain-hidrohlorida (0,5-20 ml 1% rastvora), za
blokadu perifernih nerava 30-100 mg (3-10 ml 1% rastvora), a za blokadu simpatikusnih nerava 50-100 mg lidokain-hidrohlorida (5-10 ml 1% rastvora).
Za epiduralnu anesteziju koristi se 200 mg lidokain-hidrohlorida (20 ml 1% rastvora).
Za kontinuiranu epiduralnu, kaudalnu ili paracervikalnu anesteziju maksimalna doza se ne sme ponavljati u intervalima češćim od 90 minuta.
U terapiji ventrikularnih aritmija lek se daje intravenski u dozi od 50 do 100 mg (uz obavezan EKG monitoring), brzinom od 25-50 mg/min. (2,5-5,0 ml 1% rastvora ili 1,25-2,5 ml 2% rastvora). Ako u toku 5 minuta ne dođe do željenog terapijskog odgovora ova doza se može ponoviti do ukupne maksimalne doze od 200-300 mg u toku jednog sata.
Deci i odojčadi se može dati inicijalno i.v. bolus injekcija u dozi od 0,5 - 1 mg/kg. U zavisnosti od terapijskog odgovora doza se može ponoviti, ali ukupna doza ne sme premašiti 3 - 5 mg/kg. Kontinuirana i.v. infuzija u dozi od 10 -50 mikrograma/kg/min primenjuje se infuzionom pumpom.
Kao potpora srčanog rada kod dece u urgentnim situacijama, preporučuje se inicijalno primena leka kao i.v. bolus injekcija u dozi od 1 mg/kg. Ukoliko ne dođe do korigovanja ventrikularne tahikardije ili ventrikularne fibrilacije nakon primene defibrilacije i inicijalnog bolusa, treba započeti i.v. infuziju brzinom od 20-50 mikrograma/kg/min.
Kod pacijenata kod kojih postoji tendencija ponovnog javljanja aritmije treba primeniti intravensku infuziju brzinom 1-4 mg/min. (20-50 μg/kg/min.).
U toku intravenske infuzije lidokaina neophodan je EKG monitoring da bi se izbeglo eventualno predoziranje i toksičnost.
Starije osobe: može biti potrebno smanjenje doze u zavisnosti od starosti i fizičkog stanja.
Kada se koristi kao rastvarač za ceftriakson pre njegove intramuskularne primene, ceftriakson se rastvori u leku LIDOKAIN-HLORID 1%, i to 1 g u 3,5 ml i ubrizga duboko intraglutealno.
Poznata preosetljivost na lidokain ili druge anestetike amidnog tipa. Kod ventrikularne aritmije:
Poremećaji sinoatrijalnog čvora
Svi stepeni atrioventrikularnog bloka
Teška depresija miokarda
Porfirija (upotreba sa oprezom kod lokalne anestezije)
Kod lokalne anestezije:
Kompletan srčani blok
Hipovolemija
Kao i u slučaju primene drugih lokalnih anestetika, lidokain treba da se koristi sa oprezom kod pacijenata sa epilepsijom, mijastenijom gravis, poremećajem sprovodljivosti srca (videti takođe deo Kontraindikacije), kongestivnom srčanom insuficijencijom, bradikardijom, teškim šokom, poremećenom respiratornom funkcijom ili poremećenom funkcijom bubrega sa klirensom kreatinina manjim od 10 ml/min. Lidokain se metaboliše u jetri pa ga treba pažljivo koristiti kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre. Niže doze treba da se primenjuju kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom i nakon operacije na srcu (videti deo Doziranje i način primene).
Pre intravenske primene lidokaina, neophodno je korigovati hipokalemiju, hipoksiju i poremećaje acido-bazne ravnoteže.
Kad se primenjuju lokalni anestetici treba da su dostupna sredstva za reanimaciju.
Dejstvo lokalnih anestetika može biti smanjeno ukoliko se primenjuje na inflamiranoj ili inficiranoj površini. Određene procedure sa lokalnim anesteticima mogu biti povezane sa ozbiljnim neželjenim reakcijama, bez obzira koji se lokalni anestetik koristi.
Centralna nervna blokada može izazvati depresiju kardoiovaskularnog sistema, posebno u prisustvu hipovolemije. Zato je neophodan oprez pri davanju epiduralne anestezije kod pacijenata sa oštećenom kardiovaskularnom funkcijom.
Epiduralna anestezija može izazvati pojavu hipotenzije i bradikardije. Rizik od njihovog nastanka može biti smanjen primenom kristaloidnih ili koloidalnih rastvora. Hipotenziju treba odmah lečiti.
Paracervikalna blokada može ponekad izazvati bradikardiju ili tahikardiju kod fetusa. Zato je neophodno pažljivo pratiti srčanu radnju ploda.
Kod primene leka u predeo vrata ili glave, može doći do akcidentalnog ubrizgavanja u arteriju, što dovodi do pojave cerebralnih simptoma, čak i u slučaju primene nižih doza.
Retko, u slučaju retrobulbarne upotrebe, lek može da dospe do kranijalnog subarahnoidalnog prostora, izazivajući teške, ozbiljne reakcije, uključujući kardiovaskularni kolaps, apneu, konvulzije i privremeno slepilo.
Retro- i peribulbarne injekcije lokalnih anestetika nose rizik od nastanka trajnog poremećaja okularne motorike. Glavni uzroci su traume i / ili lokalna toksična dejstva na mišiće i / ili nerve.
Težina navedenih tkivnih reakcija je u vezi sa težinom povrede, koncentracijom lokalnog anestetika i trajanjem izloženosti tkiva dejstvu anestetika. Iz tog razloga kao i sa svim lokalnim anesteticima treba da se primeni najniža efektivna koncentracija i doza lokalnog anestetika.
Ne preporučuje se primena injekcije lidokaina kod novorođenčadi. Nije poznata optimalna koncentracija lidokaina u serumu, koja ne bi izazvala toksična dejstva u ovoj populaciji, kao što su konvulzije ili srčane aritmije.
Klirens lidokaina može biti smanjen primenom β-blokatora (npr. propranolol, timolol) i cimetidina. Zato je
potrebno smanjiti dozu lidokaina. Povećanje koncentracije lidokaina u serumu može se takođe javiti pri upotrebi antivirusnih lekova (npr. amprenavir, atazanavir, darunavir, lopinavir).
Lidokain treba koristiti sa opezom kod pacijenata koji istovremeno primaju druge lokalne anestetike ili lekove
strukturno slične amidnom tipu lokalnih anestetika (npr. antiaritmici, kao što je meksiletin), pošto su sistemski toksični efekti aditivni. Iako specifične studije sa lidokainom i klasom III antiaritmika (npr. amjodaron) nisu sprovedene, savetuje se oprez. Takođe se savetuje oprez prilikom istovremene primene sa antiaritmicima klase Ia (npr. dizopiramid).
Pacijenti koji istvoremeno primaju antipsihotike koji produžavaju ili mogu produžiti QT interval (npr. pimozid, sertindol, olanzapin, kvetiapin, zotepin) ili 5HT3 antagoniste (npr. tropisetron, dolasetron), imaju povećan rizik od nastanka ventrikularnih aritmija.
Treba izbegavati istovremenu primenu kinupristina/dalfopristina.
Kod pacijenata koji istovremeno primaju miorelaksanse (npr. suksametonijum), može postojati povećan rizik od razvoja pojačane i produžene neuromišićne blokade.
Takođe, potreban je oprez prilikom istovremen primene lidokaina sa: diureticima, acetazolamidom,
antiepilepticima (npr. fenitoin, barbiturati, benzodiazepini) i lekovima za sprečavanje mučnine i povraćanja nakon hemoterapije (npr. dolasetron, tropisetron).
Studije na životinjama nisu pokazale štetno dejstvo lidokaina na fetus. Lidokain prolazi placentu i njegova primena se ne preporučuje u toku rane trudnoće, osim ukoliko korist prevazilazi rizik.
Lidokain dat u vidu epiduralne ili cervikalne blokade, posebno u visokim dozama ili u vidu lokalne perinealne infiltracije pre porođaja, prolazi brzo u fetalnu cirkulaciju. Povećana koncentracija lidokaina u krvi novorođenčeta može perzistirati najmanje 48 sati od porođaja. Mogu se pojaviti fetalna bradikardija ili bradikardija kod novorođenčeta, hipotonija ili respiratorna depresija.
Male količine lidokaina se izlučuju u mleko, pa treba imati u vidu mogućnost nastanka alergijske reakcije kod odojčeta, ukoliko se lidokain koristi kod dojilja.
Ukoliko se anestezija primenjuje na delovima tela koji su neophodni za upravljanje motornim vozilom ili rukovanje mašinama, savetuje se izbegavanje ovih aktivnosti, sve dok se tretirani delovi tela potpuno ne oporave i povrate funkciju.
Kao i u slučaju primene drugih lokalnih anestetika, neželjene reakcije na lidokain su retke i obično su rezultat povećane koncentracije leka u plazmi. Neželjene reakcije obično nastaju usled nenamerne intravaskularne injekcije, prekomerne doze ili brze resorpcije iz dobro vaskularizovanih oblasti, ili mogu biti posledica preosetljivosti, idiosinkrazije ili smanjene tolerancije pacijenta. Sistemska toksičnost uglavnom zahvata centralni nervni sistem i/ili kardiovaskulrni sistem (videti deo Predoziranje).
Reakcije preosetljivosti (alergijske ili anafilaktoidne reakcije, anafilaktički šok) - videti deo Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva
Kožno testiranje na alergiju sa lidokainom se ne smatra pouzdanim.
Neurološki znaci sistemske toksičnosti uključuju ošamućenost, omaglicu, nervozu, tremor, cirkumoralnu paresteziju, utrnulost jezika, pospanost, konvulzije, komu.
Reakcije nervnog sistema mogu biti ekscitatorne i /ili depresivne. Znaci stimulacije CNS-a mogu kratko trajati, ili se uopšte ne moraju pojaviti, tako da prvi znaci toksičnosti mogu biti konfuzija i pospanost, praćeni komom i respiratornom insuficijencijom.
Neurološke komplikacije kod spinalne anestezije uključuju prolazne neurološke simptome kao što su bol u
donjem delu leđa, zadnjici i nogama. Ovi simptomi se obično razvijaju tokom 24 sata i povlače se nakon
nekoliko dana. Nakon spinalne anestezije sa lidokainom i drugim sličnim lekovima mogu se javiti pojedinačni slučajevi arahnoiditisa, sindroma cauda equina sa perzistentnom parestezijom, poremećaji funkcije creva i urinarnog trakta, ili paraliza donjih ekstremiteta. Većina slučajeva je udružena sa primenom veće koncentracije lidokaina ili produženom spinalnom infuzijom.
Zamućenje vida, diplopija i prolazno slepilo mogu biti znaci toksičnosti lidokaina.
Obostrano slepilo može takođe biti posledica slučajne injekcije u omotač optičkog nerva za vreme okularne procedure. Orbitalna inflamacija i diplopija su prijavljeni nakon retro- ili peribulbarne anestezije (videti deo Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka ).
Tinitus, hiperakuzija.
Kardiovaskularne reakcije se mogu manifestovati kao hipotenzija, bradikardija, depresija miokarda, srčane aritmije, mogući prestanak rada srca ili cirkulatorni kolaps.
Hipotenzija se može javiti u toku spinalne i epiduralne anestezije. Prijavljeni su pojedinačni slučajevi bradikardije i prestanka rada srca.
Dispnea, bronhospazam, respiratorna depresija, prestanak disanja.
Mučnina, povraćanje.
Osip, urtikarija, angioedem, otok lica.
Toksičnost CNS-a se manifestuje teškim simptomima. Kod pacijenata se na početku mogu javiti cirkumoralna
parestezija, utrnulost jezika, omaglica, hiperakuzija i tinitus. Poremećaj vida, tremor mišića ili grčevi mišića su teži simptomi i prethode početku generalizovanih konvulzija. Ovi znaci se ne smeju pomešati sa neurotskim ponašanjem.
Nakon ovih simptoma, mogu se javiti nesvestica i grand mal konvulzije, koji mogu da traju od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Ubrzo nakon konvulzija, razvijaju se hipoksija i hiperkapnija zbog povećane aktivnosti mišića, što utiče na disanje i disajne puteve. U teškim slučajevima, može se pojaviti apnea. Acidoza pojačava toksične efekte lokalnih anestetika.
Dejstva na kardiovaskularni sistem se javljaju u teškim slučajevima. Hipotenzija, bradikardija, aritmija i prestanak rada srca se mogu pojaviti kao rezultat visoke sistemske koncentracije, sa potencijalnim smrtnim ishodom.
Oporavak nastaje kao posledica redistribucije lokalnog anestetika iz centralnog nervnog sistema i metabolizma leka. Oporavak može biti brz ukoliko nisu ubrizgane veće količine leka.
Ako se jave znaci akutne toksičnosti treba odmah prekinuti sa davanjem anestetika.
Lečenje je neophodno ako se jave konvulzije i depresija CNS-a. Ciljevi lečenja su održavanje oksigenacije, zaustavljanje konvulzija i cirkulatorna potpora. Treba uspostaviti prohodnost vazdušnih puteva i primeniti kiseonik zajedno sa asistiranom ventilacijom (maska i balon), ukoliko je neophodno. Cirkulaciju treba održavati sa infuzijama plazme ili intravenskim tečnostima. Ukoliko je i dalje neophodna cirkulatorna potpora, može se razmotriti primena vazopresornih lekova, mada može postojati rizik od ekscitacije centralnog nervnog sistema. Ako nakon 15 do 20 sekundi ne dođe do spontanog zaustavljanja konvulzija, one se mogu kontrolisati intravenskom primenom diazepama ili tiopenton-natrijuma. Treba imati u vidu da antikonvulzivi mogu delovati
depresivno na respiraciju i cirkulaciju. Produžene konvulzije mogu ugroziti ventilaciju i oksigenaciju, te je neophodno razmotriti ranu endotrahealnu intubaciju. Ako nastane prestanak rada srca, treba započeti sa kardiopulmonalnom reanimacijom. Kontinuirana optimalna oksigenacija, ventilacija i cirkulatorna potora, kao i lečenje acidoze su od vitalnog značaja.
Dijaliza ima zanemarljiv značaj u lečenju predoziranja ovim lekom.