Klacid IV


UPUTSTVO ZA LEK


Klacid® IV; prašak za rastvor za infuziju; 500 mg Pakovanje: bočica staklena, 1x500mg


Proizvođač: FAMAR L´AIGLE USINE ST. REMY


Adresa: Saint Remy Sur Avre, Rue de L’Isle, Francuska


Podnosilac zahteva: ABBOTT LABORATORIES S.A. - PREDSTAVNIŠTVO

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 115d, Beograd


Klacid® IV, 500 mg, prašak za rastvor za infuziju, 500 mg klaritromicin


Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da koristite ovaj lek.


U ovom uputstvu pročitaćete:


  1. Šta je lek Klacid IV i čemu je namenjen

  2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Klacid IV

  3. Kako se upotrebljava lek Klacid IV

  4. Moguća neželjena dejstva

  5. Kako čuvati lek Klacid IV

  6. Dodatne informacije


  1. ŠTA JE LEK KLACID IV I ČEMU JE NAMENJEN


    Klacid IV sadrži aktivnu supstancu klaritromicin. Klaritromicin je antibiotik koji pripada grupi makrolidnih antibiotika. Antibiotici zaustavljaju rast bakterija koje izazivaju infekcije.


    Klacid IV 500 mg, prašak za rastvor za infuziju se koristi kad god je neophodna da se antibiotik primeni intravenski (aplikacija u venu) za lečenje ozbiljnih infekcija ili kao alternativa ako pacijent ne može da proguta Klacid film tablete.


    Koristi se za terapiju infekcija kao što su:

  2. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK KLACID IV

    Lek Klacid IV ne smete koristiti:

    Nemojte uzimati Klacid IV ako :

  3. KAKO SE UPOTREBLJAVA LEK KLACID IV


    Klacid IV priprema Vaš doktor ili medicinska sestra rastvaranjem praška u bočici vodom za injekcije. Dobijeni rastvor se dodaje većoj količini vode za injekcije. Klacid IV se primenjuje sporo kroz iglu, u vašu venu tokom perioda od najmanje 1 sat.


    Uobičajena doza leka Klacid IV za odrasle i decu preko 12 godina starosti je 1.0 gram dnevno, podeljeno u dve doze, tokom perioda od 2 do 5 dana. Vaš lekar će odrediti tačnu dozu za Vas.


    Deci mlađoj od 12 godina ne treba davati lek Klacid IV 500 mg, prašak za rastvor za infuziju. Vaš lekar će odrediti, drugu, odgovarajuću terapiju za Vaše dete.


    Ukoliko dete slučajno proguta određenu količinu ovog leka, smesta potražite medicinsku pomoć.

    Ako ste primili više leka Klacid IV nego što je trebalo


    Pošto lek Klacid IV primenjuje obučeno medicinsko osoblje, malo je verovatno da će doći do predoziranja. Ukoliko do njega ipak dođe, moguće je da će se javiti povraćanja i bol u stomaku.


  4. MOGUĆA NEŽELJENA DEJSTVA


    Lek Klacid IV, kao i drugi lekovi, može da ima neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih.

    Ako tokom primene leka Klacid IV primetite sledeće rekacije, odmah prestanite sa upotrebom leka i javite se svom lekaru:

  5. KAKO ČUVATI LEK Klacid


    Držati lek Klacid IV van domašaja dece!


    Rok upotrebe

    3 godine.


    Molimo da ovaj lek ne koristite posle datuma naznačenom na pakovanju!


    Posle rekonstitucije sa 10 mL vode za injekcije, osnovni rastvor čuvati najduže 24 sata na temperaturi 5°C – 25°C.


    Posle rekonstitucije osnovnog rastvora u 250 mL odgovarajućeg rastvarača, rastvor se može čuvati najduže 6 sati na 25°C ili 24 sata na 5°C.


    Sa mikrobiološkog aspekta, rekonstituisan rastvor se mora upotrebiti odmah, osim ako rekonstitucija nije obavljena u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima. Ukoliko se proizvod ne iskoristi odmah, vreme i uslovi nakon uslovi nakon prvog otvaranja su odgovornost korisnika.


    Čuvanje


    Uslovi čuvanja neotvorene bočice: Čuvati na temperaturi do 30°C, u originalnom pakovanju zbog zaštite od svetlosti.

  6. DODATNE INFORMACIJE


Šta sadrži lek Klacid IV


Sadržajaktivnesupstance: Jedna bočica leka Klacid IV 500 mg, prašak za rastvor za infuziju sadrži 500 mg klaritromicina


Kada se sadržaj bočice rastvori u vodi za injekcije, a zatim u rastvoru za intravensku infuziju, svaki mililitar rastvora sadrži 2 mg klaritromicina.


Sadržajpomoćnihsupstanci: laktobionska kiselina, natrijum-hidroksid.


Kako izgleda lek Klacid IV i sadržaj pakovanja

Beo do skoro beo prašak ili kolač.


15 mL Ph.Eur. tip I staklena bočica sa čepom od halobutil gume prečnika 20 mm sive boje i flip-of kapicom. U kutiji se nalazi 1 bočica sa praškom.


Nosilac dozvole i Proizvođač Nosilac dozvole:

ABBOTT LABORATORIES S.A. - PREDSTAVNIŠTVO

Bulevar Mihajla Pupina 115d, Beograd


Proizvođač:

FAMAR L´AIGLE USINE ST. REMY

Saint Remy Sur Avre, Rue de L’Isle, Francuska

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno


Mart, 2014.


Režim izdavanja leka:


Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.


Broj i datum dozvole:


515-01-06909-13-001 od 13.06.2014.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


Sledeće informacije su namenjene isključivo zdravstvenim radnicima:

Klacid IV, 500 mg, prašak za rastvor za infuziju, 500 mg Klaritromicin


Terapijske indikacije

Antibiotike treba propisivati i primenjivati u skladu sa zvaničnim vodičima.

Klacid IV, prašak za rastvor za infuziju od 500 mg je indikovan za odrasle i decu stariju od 12 godina.


Klacid IV, prašak za rastvor za infuziju od 500 mg je indikovan kad god je neophodna parenteralna terapija za lečenje infekcija izazvanih osetljivim bakterijama, koje uključuju:

Ovaj lek je samo za intravensku primenu.


Intravenska terapija može trajati od 2 do 5 dana i nakon toga treba preći na oralnu terapiju klaritromicinom kada je to odgovarajuće.


Odrasli: Preporučena doza leka Klacid IV, u obliku praška za rastvor za infuziju od 500 mg je 1,0 gram dnevno, podeljeno u dve doze od 500 mg i rastvoreno prema uputstvu.


Deca starija od 12 godina: Kao kod odraslih.


Deca mlađa od 12 godina: Ne preporučuje se upotreba leka Klacid IV kod dece mlađe od 12 godina. Za decu mlađu od 12 godina se preporučuje upotreba klaritromicina u obliku suspenzije za decu (granule za oralnu suspenziju).


Stariji: Kao kod odraslih.


Oštećenje bubrega: Kod pacijenata sa oštećenjem bubrega gde je klirens kreatinina manji od 30 mL/min, dozu klaritomicina treba smanjiti na polovinu normalne preporučene doze.


Preporučena primena:

Klacid IV treba primeniti u neku od većih proksimalnih vena kao intravensku infuziju tokom 60 minuta, koristeći rastvor koncentracije oko 2 mg/mL. Klaritomicin se ne sme davati kao bolusna ili intramuskularna injekcija.


Korak 1

Korak 2



Dodati 10 mL vode za injekcije u bočicu i promućkati. Čuvati najduže 24 sata na temperaturi 5°C – 25°C

Dodati 10 mL rastvora iz koraka 1 u 250 mL pogodnog rastvora (videti ispod). Tako se dobija rastvor koncentracije 2 mg/mL. Dobijeni rastvor se


može čuvati najduže 6 sati na 25°C ili 24 sata na

5°C.

Ne koristiti:

  • rastvarače koji sadrže konzervanse

  • rastvarače koji sadrže neorganske soli

Ne koristiti:

  • rastvore koncentracije veće od 2 mg/mL (0.2%)

  • brzu intravensku infuziju (trajenje infuzije kraće od 60 minuta)

  • ne pridržavanje ovim preporukama može da dovede do bolova u venama

Preporučeni rastvarači:

Kompatibilnost sa ostalim IV rastvarčima nije ustanovljena.


Kontraindikacije


Klaritromicin je kontraindikovan kod pacijenata sa poznatom preosetljivošću na klaritromicin, makrolidne antibiotike ili na bilo koju od pomoćnih supstanci.


Paralena upotreba klaritromicina i ergotamina i dihidroergotamina je kontraindikovana, jer može dovesti do ispoljavanja toksičnosti ergotamina.


Istovremena upotreba klaritromicina i bilo kojeg od sledećih lekova je kontraindikovana: astemizol, cisaprid, pimozid i terfenadin budući da može da dovede do produžavanja QT intervala i srčanih aritmija, uključujući ventrikularne tahikardije, ventrikularnu fibrilaciju i „torsade de points“ (videti deo Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).


Klaritromicin ne treba davati pacijentima sa produženim QT intervalom u anamnezi ili ventikularnim srčanim aritmijama, uključujući „torsades de pointes“ (videti deo Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i deo Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).


Klaritromicin ne treba koristiti istovremeno sa inhibitirima HMG-CoA reduktaze (statinima), koji se intenzivno metabolišu sa CYP3A4 (lovastatin ili simvastatin), zbog povećanog rizika od miopatije, uključujući rabdomioloizu. Terapiju sa tim lekovima bi trebalo prekinuti tokom terapije sa lekom klaritromicin (videti deo Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).


Kolhicin je kontraindikovan kod pacijenata sa poremećajem funkcije bubrega ili jetre, a koji uzimaju P- glikoprotein ili jak CYP3A4 inhibitor.

Klaritromicin ne treba koristiti kod pacijenata sa hipokalemijom (rizik od produženja QT intervala). Klaritromicin ne treba koristiti kod pacijenata koji pate od teškog poremećaja funkcije jetre u kombinaciji

sa poremećajem funkcije bubrega.


Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka


Lekari ne treba da propisuju klaritromicin trudnim ženama bez pažljivog razmatranja odnosa koristi i rizika, posebno tokom prva tri meseca trudnoće (videti deo Primena u periodu trudnoće i dojenja).


Posebnu pažnju treba obratiti na pacijente sa ozbiljnim poremećajem funkcije bubrega (videti deo Doziranje i način primene).


Klaritromicin se u najvećoj meri izlučuje putem jetre. Posebna pažnja se mora posvetiti pacijentima sa oštećenom funkcijom jetre. Pažnju treba obratiti tokom primene leka klaritromicin kod pacijenata sa umerenim i teškim poremećajem funkcije bubrega.


Prijavljeni su slučajevi fatalnog otkazivanja funkcije jetre (videti deo Neželjena dejstva). Neki od pacijenata mogu imati postojeće poremećaje funkcije jetre ili mogu uzimeti druge lekove koji imaju hepatotoksično dejstvo. Savetuje se pacijentima da prekinu terapiju i da odmah kontaktiraju svoga lekara ako se jave simptomi poremečaja funkcije jetre, kao što je anoreksija, žutica, izlučivanje tamnog urina, pruritis ili meki stomak.


Slučajevi pseudomembranoznog kolitisa su bili prijavljeni kod primene skoro svih antibiotika, uključujući i makrolide i mogu biti u opsegu od blagih slučajeva do slučajeva koji ugrožavaju život. Dijereja povezana sa Clostridium difficile (CDAD) je bila prijavljena kod primene skoro svih antibiotika uključujući klaritromicin, i može da bude u opsegu od blage dijareje do fatalnog kolitisa. Terapija antibioticima utiče na normalnu bakterijsku floru debelog creva, što može da dovede do naglog rasta Clostridium difficile. CDAC se mora razmotriti kod svih pacijenata kojih je prisutna dijareja nakon upotrebe antibiotika. Potrebna je detaljna anamneza pacijenta jer je prijavljeno da se dijareja izazvana C.difficile javljala i dva meseca nakon završetka terapije antibioticima. Iz navedenog razloga treba razmotriti prekidanje antibiotske terapije klaritromicinom bez obzira na indikaciju. Mikrobiološko ispitivanja treba izvršiti i potrebno je započeti adekvatnu terapiju.


Pogoršanje simptoma mijastenije gravis opisano je kod pacijenata na terapiji klaritromicinom.


Postoje postmarketinški izveštaji toksičnosti prouzrokovane upotrebom kolhicina istovremeno sa klaritromicinom i to posebno kod starijih pacijenata, od koji se neki odnose na pacijente sa renalnom insuficijencijom. Kod nekih od tih pacijenata prijavljeni su smrtni slučajevi (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija). Ako je istovremena upotreba kolhicina i klaritromicina neophodna, kod pacijenata se mora pažljivo pratiti pojava kliničkih simptoma toksičnosti kolhicina (videti deo Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).


Posebna pažnja se savetuje kod istovremene upotrebe klaritromicina i triazolobenzodiazepina, kao što su triazolam, i midazolam (videti deo Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).


Posebna pažnja se savetuje kod istovremene upotrebu klaritromicina i ostalih ototoksičnih lekova, posebno aminoglikozida. Praćenje vestibularne i auditorne funkcije treba sprovesti tokom i nakon prekida terapije.


Zbog rizika od pojave produženje QT intervala, klaritromicin treba pažljivo primanjivati kod pacijenata sa koronarnim srčanim bolestima, ozbiljnom srčanom insuficijencijom, hipomagnezijemijom, bradikardiojm (<50 otkucaja po minuti), ili u slučaju istovremene upotrebe sa drugim lekovima koji izazivaju produženje


QT intervala (videti deo Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija). Klaritromicin ne treba primenjivati kod pacijenata sa kongenitalnim ili potvrđenim produženjem QT intervala ili ventrikularnim aritmijama u anamnezi (videti deo Kontraindikacije).


Pneumonija:

U svetlu rastuće rezistencije Streptococcus pneumonie na makrolide, važno je da se primeni osetljivo testiranje kada se klaritromicin propisuje za vanbolničku pneumoniju. Kod bolnički dobijenih pneumonija, klaritromicin treba koristiti sa drugim odgovarajućim antibioticima.


Blage do umerene infekcije kože i mekog tkiva:

Ove infekcije su često izazvane Staphylococcus aureus i Streptococcus pyogenes, koji mogu biti rezistentni na makrolide. Zato je važno da se sprovede osetljivo testiranje. U slučaju gde beta-laktamski antibiotici ne mogu da se koriste (na primer alergija), drugi antibiotici, kao što su klindamicin, mogu biti lekovi prvog izbora. Trenutno se smatra da jedino makrolidi mogu imati dejstvo kod nekih infekcija kože i mekih tkiva, kao što su infekcije koje su izazvane bakterijom Corynebacterium minutissimum (eritrazma), akne vulgaris i erizepel i u situacijama kada preparati penicilina ne mogu da se koriste.


U slučaju nastanka ozbiljnih akutnih reakcija preosetljivosti, kao što je anafilaksa, Stiven-Jonsonov sindrom, toksična epidermalna nekroliza, DRESS i Henoh-Šenlajnova purpura, terapiju lekom klaritromicin treba odmah prekinuti i odmah započeti odgovarajuću terapiju.


Klaritromicin treba koristiti sa oprezom ukoliko se primenjuje istovremeno sa lekovima koji indukuju enzime citohrom CYP3A4 (videti deo Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).


Inhibitori HMG-CoA reduktaze (statini):

Istovremena upotreba klaritromicina sa lovastatinom ili simvastatinom je kontraindikovana (videti deo Kontraindikacije) budući da se navedeni lekovi intenzivno metabolizuju putem CYP3A4 i istovremena upotreba sa klaritromicinom povećava njihovu plazma koncentraciju, što dovodi do povećanja rizik od miopatije, uključujući rabdomijelizu. Izveštaji o pojavi rabdomiolize su bili prijavljeni kod pacijenata koji su istovremeno primali navedene lekove. Ako se terapija klaritromicinom ne može izbeći, potrebno je obustaviti terapiju lovastatinom ili simvastatinom dok traje terapija klaritromicinom.


Potreban je oprez pri istovremenom propisivanju klaritromicina i statina.


U situacijama kada se istovremena upotreba klaritromicina i statina ne može izbeći, preporučuje se primena najmanje registrovane doze statina. Upotreba statina čiji metabolizam ne zavisi od CYP3A4 (na primer fluvastatin ili pravastatin) se može razmotiti.


Oralni hipoglikemici/Insulin:

Istovremena upotreba klaritromicina i oralnih hipoglikemika i/ili insulina može da rezultuje u značajnoj hipoglikemiji. Sa nekim hipoglikemijskim lekovima kao što su nateglinid, pioglitazon, repaglinid i rosiglitazon, inhibicija enzima CYP3A od strane klaritromicina može da dovede do hipoglikemije kada se koriste istovremeno. Preporučuje se pažljivo praćenje nivoa glukoze.


Oralni antikoagulansi:


Postoji rizik od teških krvarenja i značajnog povećanja INR-a (International Normalized Ratio) i protrombinskog vremena kada se klaritomicin istovremeno primenjuje sa lekom varfarin (videti deo Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija). INR i protrombinsko vreme se moraju često kontrolisati sve dok pacijenti primaju klariotromicin i antikoagulanse istovremeno.


Upotreba bilo koje antimikrobne terapije, kao što je klaritromicin, za terapiju infekcija H. Pilori može da dovede do selekcije mikroorganizama koji su neosetljivi na lek.


Dugotrajna upotreba ovog leka, kao i kod ostalih antibiotika, može da rezultuje kolonizacijom povećanog broja neosetljivih bakterija i gljivica. U slučaju nastanka superinfekcija, treba primeniti odgovarajuću terapiju.


Potrebno je obratiti pažnju na mogućnost ukrštene rezistencije između klaritromicina i drugih makrolida, kao i linkomicina i klindamicina.


Ovaj lek sadrži manje od 23 mg natrijuma (1 mmol) na 500 mg, što suštinski znači - bez natrijuma.


Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija


Primena sledećih lekova je izričito kontraindikovana zbog mogućih teških neželjenih efekata usled interakcija:


Cisaprid, pimozid, astemizol i terfenadin:

Povećan nivo cisaprida prijavljen je kod pacijenata koji su primali cisaprid i klaritromicin istovremeno. To može dovesti do produženja QT intervala i srčanih aritmija uključujući ventrikularnu tahikardiju, ventrikularnu fibrilaciju i „torsades de pointes“. Slična dejstva su uočena kod pacijenata koji istovremeno koriste klaritromicin i pimozid (videti odeljak Kontraindikacije).


Opisana je promena metabolizma terfenadina pri istovremenoj primeni sa klaritromicinom usled povećanog nivoa terfenadina. Povećani nivoi terfenadina ponekad mogu dovesti do srčanih aritmija kao što je produženje QT inervala, ventrikularna tahikardija, ventrikularna fibrilacija i „torsades de pointes“ (videti odeljak Kontraindikacije). U jednoj studiji na 14 zdravih dobrovoljaca istovremena primena klaritromicina i terfenadina dovela je do dvostrukog ili trostrukog povećanja serumskog nivoa kiselog metabolita terfenadina i produženja QT intervala koji nije doveo do klinički primećenog efekta. Slični efekti primećeni su pri istovremenoj primeni astemizola i drugih lekova.


Ergotamin i dihidroergotamin:

U postmarketinškim izveštajima je istovremena primena klaritromicina i ergotamina ili dihidroergotamina dovedena u vezu sa akutnom toksičnošću ergotamina koju karakteriše vazospazam, ishemija ekstremiteta i drugih tkiva uključujući centralni nervni sistem. Istovremena primena je kontraindikovana (videti odeljak Kontraindikacije).


Efekat drugih lekova na klaritromicin:


Lekovi koji indukuju sistem enzima CYP3A (na primer rifampicin, fenitoin, karbamzepin, fenobarbital, kantarion) mogu da indukuju metabolizam klaritromicina. To može da rezultuje u sub-terapijskim nivoima klaritromicina, što dovodi do smanjene efikasnosti. Pored toga, može biti potrebno da se prate nivoi CYP3A induktora u plazmi, koji mogu da porastu zahvaljujući inhibiciji CYP3A od strane klaritromicina (videti takođe Sažetak karakteristika leka za primenjeni CYP3A4 inhibitior). Istovremena upotreba rifabutina i klaritromicina dovodi do povećanja rifabutina, i smanjenja nivoa klaritromicina u serumu zajedno sa povećenim rizikom od uveitisa.


Za sledeće lekove je poznato ili se sumnja da utiču na koncentracije klaritromicina u cirkulaciji, može biti potrebno podešavanje doze klaritromicina ili uvođenje alternativne terapije.


Efivirenz, nevirapin, rifampicin, rifabutin i rafapentin

Jaki induktori citohroma P450 kao što su efivirenz, nevirapin, rifampicin, rifabutin i rafapentin mogu da ubrzaju metabolizam klaritromicina i da dovedu do smanjenja nivoa klaritromicina u plazmi, pri čemu dolazi do povećavanja 14-OH-klaritromicina, metabolita koji je takođe mikrobiološki aktivan. Budući da je mikrobiološka aktivnost klaritromicina i 14-OH- klaritromicina različita za različite bakterije, željeni terapijski efekat može da bude narušen tokom paralelne upotrebe klaritromicina i induktora enzima.


Etravirin

Dejstvo klaritromicina je smanjeno kod istovremene primene sa etravirinom, dok je koncentracija aktivnog metabolita 14-OH- klaritromicina povećana. Kako 14-OH- klaritromicina ima manju aktivnost prema Mycobacterium avium kompleksu (MAC), ukupna aktivnost prema ovom patogenom uzročniku može biti izmenjena. Zato treba razmotriti upotrebu drugih lekova u lečenju MAC.


Flukonazol

Istovremena upotreba 200 mg flukonazola dnevno i 500 mg klaritromicina dva puta dnevno kod 21 zdrava dobrovoljca dovela je do povećanja srednje vrednosti minimalne ravnotežne koncentracije (Cmin) za 33% i površine ispod krive (PIK) za 18%. Na ravnotežnu koncentraciju aktivnog metabolita 14-OH- klaritromicina nije značajno uticala istovremena upotreba sa flukonazolom. Nije potrebno podešavanje doze klaritromicina.


Ritonavir

Farmakokinetička studija je pokazala da istovremana upotreba 200 mg rivonavira svakih 8 sati i 500 mg klaritromicina svakih 12 sati dovodi do značajne inhibicije metabolizma klaritromicina. Maksimalna koncentracija klaritromicina je povećana za 31%, minimalna koncentracije je povećana za 182%, a površina ispod krive (PIK) je povećana za 77% kod istovremen upotrebe sa ritonavirom. Primećena je kompletna inhibicija formiranja 14-OH-klaritromicina. Zbog širokog terapijskog opsega klaritromicina, nije potrebno smanjivanje doze kod pacijenata sa normalnom renalnom funkcijom. Ali, kod pacijenata sa oštećenom renalnom funkcijom, potrebno je razmotriti sledeće podešavanje doze: za pacijente sa CLCR 30 do 60 mL/min dozu klaritromicina bi trebalo smanjiti za 50%; za pacijente sa CLCR <30mL/min dozu klaritromicina bi trebalo smanjiti za 75%. Doze klaritromicina veće od 1 grama/dnevno ne treba koristiti sa ritonavirom. Slično podešavanje doze treba razmotriti kod pacijenata sa redukovanom renalnom funkcijom kada se ritonavir koristi kao farmakokinetički pojačivač sa drugim inhibitorima HIV proteaze uključujući atazanavir i sakvinavir (videti deo dole, uključujući Obostrane međusobne interakcije lekova).


Efekat klaritromicina na druge lekove

CYP3A interakcije

Istovremena upotreba klaritromicina, za koji se zna da inhibira CYP3A, i lekova čiji se metabolizam primarno odvija preko CYP3A može da bude povezana sa povećanjem koncentracije primenjenog leka i to može da dovede do produženja, kako terapijskog efekta, tako i ispoljavanja neželjenih dejstava navedenih lekova. Klaritromicin treba koristiti sa oprezom kod pacijenata koji primaju terapiju sa drugim lekovima koji su poznati kao supstrati enzima CYP3A i koji imaju usku terapijsku širinu (na primer karbamazepin) i/ili lekovi koji se intenzivno metabolišu putem ovih enzima.


Podešavanje doze se može razmotriti, i kada je moguće, serumske koncentracije lekova koji se primarno metabolišu sa CYP3A treba pažljivo pratiti kod pacijenata koji istovremeno primaju klaritromicin.


Za sledeće lekove ili grupe lekova se zna ili se pretpostavlja da se metabolišu putem CYP3A izoenzima: alprazolam, astemizol, karbamazepin, cilostazol, ciasprid, ciklosporin, midazolam, dizopiramid, ergot alkaloidi, lovastatin, metilprednizolon, midazolam, omeprazol, oralni antikoagulansi (na primer varfarin), pimozid, hinidin, rifabutin, sildenafil, simvastatin, sirolimus, takrolimus, terfenadin, triazolam i vinblastin. Lekovi koji intereaguju putem sličnih mehanizama preko ostlih izoenzimima sa citohromomom P450 uključuju fenitoin, teofilin i valproat.


Antiaritmici

Bilo je postmarketinških izveštaja o nastanku „torsades de points“ tokom istovremene upotrebe klaritromicina i hinidina ili dizopiramida. Na elektrokardiogramu treba pratiti pojavu produženja QTc intervala tokom istovremene upotrebe klaritromicina i ovih lekova. Tokom terapije ovim lekom, u serumu treba pratiti nivoe hinidina i dizopiramida.


Omeprazol

Klaritromicin (500 mg svakih 8 sati) je primenjivan u kombinaciji sa omeprazolom (40 mg dnevno) na zdravim odraslim osobama. Ravnotežna koncentracija omeprazola u plazmi je povećana (Cmax, PIK0-24 i poluvreme t1/2 eliminacije je povećano istim redosledom 30%, 89% i 34%), tokom primene klaritromicina. Srednja pH vrednosti tokom 24 sata je bila 5,2 kada je omeprazol primenjivan sam i 5,7 kada je omeprazol primenjivan sa klaritromicinom.


Sildenafil, tadalafil i vardenafil

Svaki od ovih inhibitora fosfodiesteraze se metaboliše, barem delimično, preko CYP3A, a CYP3A može biti inhibiran istovremenom primenom klaritromicina. Paralelna upotreba klaritromicina sa sildenafilom, tadalafilom ili vardenafilom može da dovede do povećenom izlaganju inhibitorima fosfodiesteraze. Smanjenje doze sildenafila, tadalafila i vardenafila se može razmotriti kada se navedeni lekovi primenjuju istovremeno sa klaritromicinom.


Teofilin, karbamazepin

Rezultati kliničkih studija ukazuju da postoji blagi, ali statistički značajan (p≤0.05) porast nivoa teofilina i karbamazepina u krvi kada se istovremeno koriste sa klaritromicinom. Smanjenje doze je potrebno uzeti u obzir.


Tolterodin


Primarni put metabolizma tolterodina je CYP2D6 izoforme citohroma P450. Međutim, u podskupu populacije koja nema CYP2D6, identifikovan je metabolizam putem CYP3A izoforme. U ovom populacionom podskupu inhibicija CYP3A dovodi do znatnog porasta koncentracije tolteridona u serumu. Kod populacije sa niskim nivoom CYP2D6 može biti potrebno smanjenje doze tolteridona, u prisustvu inhibitora CYP3A kao što je klaritromicin.


Triazolobenzodiazepini (npr. alprazolam, midazolam, triazolam)

Kada se istovremeno primenjuje midazolam sa klaritromicinom (500 mg dva puta dnevno), površina ispod krive (PIK) midazolama se povećava za 2,7 puta nakon intravenske primene i 7 puta nakon oralne primene. Istovremenu oralnu primena midazolama i klaritromicina treba izbegavati. Ako se istovremeno primenjuju midazolam intravenski i klaritromicin, pacijenta treba pažljivo pratiti kako bi se obezbedilo prilagođavanje doze. Isti oprez je potreban kod primene drugih benzodiazepina koji se metabolišu CYP3A putem, uključujući triazolam i alprazolam. Kod benzodiazepina koji se metabolišu nezavisno od CYP3A (temazepam, nitrazepam, lorazepam), klinički značajne interakcije sa klaritromicinom su malo verovatne.


Postoje postmarketinški izveštaji o interakcijama lekova i efekata na centralni nervni sistem (CNS) kao što su somnolencija i konfuzija u toku istovremene primene klaritromicina i triazolama. Savetuje se praćenje pacijenata na pojačane farmakološke efekte na CNS.


Druge interakcije

Kolhicin

Kolhicin je substrat i za CYP3A i za transportni P-glikoprotein (Pgp). Poznato je da klaritromicin i drugi makrolidi inhibišu CYP3A i Pgp. Kada se istovremeno primenjuju klaritromicin i kolhicin, inhibicija Pgp i/ili CYP3A od strane klaritromicina može dovesti do povećanog izlaganja kolhicinu. Pacijente treba pratiti na kliničke simptome toksičnosti kolhicina (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).


Digoksin

Smatra se da je digoksin substrat P-glikoproteina (Pgp). Poznato je da klaritromicin inhibiše Pgp. Kada se klaritromicin i digoksin istovremeno primenjuju, inhibicija Pgp od strane klaritromicina može dovesti do povećanog izlaganja digoksinu. U postmaketinškim izveštajima su opisane povišene vrednosti digoksina u serumu kod pacijenata koji istovremeno primaju klaritromicin i digoksin. Neki pacijenti su pokazali kliničke znake karakteristične za toksičnosti digoksina, uključujući potencijalno fatalne aritmije. Potrebno je pratiti nivo digoksina u serumu kod pacijenata na istovremenoj terapiji klaritromicina i digoksina.


Zidovudin

Istovremena oralna primena klaritromicina i zidovudina kod odraslih pacijenata sa HIV-om može da dovede do smanjenja ravnotežne koncentracije leka zidovudina. Zbog toga što klaritromicin interferira sa resorcijom paralelno primenjenog leka zidovudin, ova interakcija može biti izbegnuta razdvajanjem primene leka klaritromicina i zidovudina u intervalu od 4 sata. Ova interakcija se ne dešava kod pedijatrijskih HIV pacijenata koji uzimaju klaritromicin suspenziju sa zidovudinom ili dideoksiinozinom. Ova interakcija se neće desiti kada se klaritromicin primenjuje putem intravenske infuzije.


Fenitoin i valproat

Bilo je spontanih ili publikovanih izveštaja interakcija inhibitora CYP3A, uključujući klaritromicin sa


lekovima za koje se smatra da se ne metabolišu putem CYP3A (na primer fenitoin i valproat). Određivanje nivoa u serumu se preporučuje kada se ovi lekovi primenjuju istovremeno sa klaritromicinom. Povećani nivoi u serumu su prijavljeni.


Obostrane međusobne interakcije lekova


Atazanavir

I klaritromicin i atazanavir su supstrati i inhibitori CYP3A, i postoji dokaz o obostranim međusobnim interakcijama lekova. Istovremena primena klaritromicina (500 mg dva puta dnevno) sa lekom atazanavir (400 mg jednom dnevno) dovodi do dvostrukog povećanja izloženosti leku klaritromicin i 70% smanjenja izloženosti 14-OH- klaritromicinu, sa 28% povećanjem površine ispod krive (PIK) za atazanavir. Zbog velike terapijske širine leka klaritromicin, nije potrebna redukcija doze kod pacijenata sa normalnom renalnom funkcijom. Kod pacijenata sa umereno oštećenom renalnom funkciojom (klirens kreatinina od 30 do 60 mL/min), dozu klaritromicina bi shodno tome trebalo smanjiti za 50%. Za pacijente čiji je klirens kreatinina <30 mL/min, dozu leka klaritromicin treba smanjiti za 75%, koristeći odgovarajuću dostupnu jačinu i farmaceutski oblik leka klaritromicin. Doze leka klaritromicin veće od 1000 mg po danu ne bi trebalo primenjivati istovremeno sa inhibitorima proteaza.


Itrakonazol

Klaritromicin i itrakonazol su supstrati i inhibitori za CYP3A, što dovodi do obostrane međusobne interakcije lekova. Klaritromicin može da poveća plazma nivoe itrakonazola, dok itrakonazol može da poveća plazma nivoe klaritromicina. Pacijenti koji primenjuju itrakonazol i klaritromicin moraju da budu pažljivo praćeni da bi se uočili znaci i simptomi povećenog ili produženog farmakološkog efekta.


Sakvinavir

Klaritromicin i sakvinavir su supstrati i inhibitori za CYP3A, i postoje dokazi obostrane međusobne interakcije. Istovremena upotreba leka klaritromicin (500 mg dva puta dnevno) i sakvinavira (meke želatinske kapsule, 1200 mg tri puta dnevno) kod 12 zdravih dobrovoljaca rezultovala je da su u ravnotežnom stanju PIK i maksimalna koncentracija leka (Cmax) sakvinavira bile 177% i 187% veće od tih parametara kada se sakvinavir primenjuje sam. Količina leka klaritromicin u krvi (PIK) i Cmax su bile približno 40% veće nego one koje su se videle kada se sakvinavir primenjivao samostalno. Nije potrebno podešavanje doze kada se ta dva leka primenjuju u ograničenom periodu. Zapažanja iz studija interakcije lekova gde su primenjivane meke želetinske kapsule mogu da budu različite od zapažanja iz studija gde su primenjivane tvrde želatinske kapsule. Zapažanja iz studija interakcija lekova sprovedenih samo sa sakvinavirom mogu da budu različita u odnosu na zapažanja koja su primećena tokom terapije sa sakvinavirom/ritonavirom. Kada se sakvinavir paralelno primenjuje sa ritonavirom, potrebno je razmotriti potencijalni efekat leka ritonavir, na klaritromicin.


Verapamil

Hipotenzija, bradiaritmija i laktatna acidoza su primećeni kod pacijenata koji istovremeno uzimaju klaritromicin i verapamil.


Klaritromicin ne stupa u intrakcije sa oralnim kontraceptivima.


Primena u periodu trudnoće i dojenja


Bezbednost primene klaritromicina tokom trudnoće i dojenja nije utvrđena. Na osnovu različitih podataka koji su dobijeni iz studija na miševima, pacovima, zečevima i majmunima, ne može se isključiti mogućnost različitih neželjenih efekata na embriofetalni razvoj. Zato, uzimanje tokom trudnoće se ne savetuje, bez pažljivog razmatranja odnosa koristi i rizika.


Klaritromicin se izlučuje u ljudsko mleko.


Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama


Ne postoje informacije o efektu leka klaritromicin na vožnju ili na upravljanje mašinama. Tokom lečenja mogu da nastanu ošamućenost, vertigo, konfuzija i dezorjentacija, što treba uzeti u obzir pre nego što pacijenti krenu da voze ili da upravljaju mašinama.


Neželjena dejstva

  1. pregled bezbedonosnog profila

    Najčešće neželjene reakcije koje su vezane za terapiju lekom klaritromicin kod odraslih i pedijatrijske

    populacije su abdominalni bol, dijarea, mučnina, povraćanje i izmenjeno čulo ukusa. Ove neželjene reakcije su obično blagog intenziteta i slažu se sa bezbedonosni profilom makrolidnih antibiotika (videti deo b. dela Neželjena dejstva).

    Nema značajne razlike između incidence ovih neželjenih dejstava u toku kliničkog ispitivanja bez obzira

    da li pacijenti imaju ili nemaju neku infekciju mikobakterijama.


  2. tabelarni pregled neželjenih reakcija:

    Sledeća tabela prikazuje neželjene reakcije koje su prijavljene u kliničkim studijama i tokom postmarketinškog praćenja leka klaritromicin u obliku tableta sa trenutnim oslobađanjem, granula za oralnu suspenziju, praška za rastvor za injekciju, tableta sa produženim oslobađanjem i modifikovanim oslobađanjem.

    Neželjena dejstva za koja se pretpostavlja da su u vezi sa primenom klaritromicina rangirana su po organskim sistemima i prema učestalosti na sledeći način:


    Neželjena dejstva za koja se pretpostavlja da su u vezi sa primenom klaritromicina rangirana su po organskim sistemima i prema učestalosti na sledeći način: veoma česta ( ≥ 1/10); česta ( ≥ 1/100

    i < 1/10); povremena ( ≥ 1/1000 i < 1/100) i nepoznate učestalosti (neželjena dejstva iz postmarketinškog

    praćenja leka). U okviru svake grupe učestalosti neželjena dejstva su po ozbiljnosti rangirana po opadajućem nizu, ukoliko se ozbiljnost može proceniti.


    Sistem organa

    Veoma

    česta

    ≥1/10

    Česta ≥1/100 i

    <1/10

    Povremena

    ≥1/1000 i

    <1/100

    Nije poznata* (ne može se

    utvrditi iz dostupnih podataka)

    Infekcije i

    infestacije

    Celulitis1, kandidiaza,

    gastroenteritis2, infekcija3, vaginalna infekcija

    Pseudomemebranozni

    kolitis, erizepel, eritrazma

    Poremećaj na

    nivou krvi i limfnog sistema

    Leukopenija, neutropenija4,

    trombocitemija3, eozinofilija4

    Agranulocitoza,

    trombocitopenija

    Imunološki

    poremećaji 5

    Anafilaktoidna reakcija1,

    Preosetljivost

    Anafilaktička reakcija

    Poremećaji

    metabolizma i ishrane

    Anoreksija, smanjenje apetita

    Hipoglikemija

    Psihijatrijski

    poremećaji

    Insomija

    Uznemirenost, Nervoza3, vrištanje3

    Psihički poremećaj, stanje

    konfuzije,

    Depersonalizacija, depresija, dezorjentacija, halucinacija, abnormani snovi

    Poremećaji

    nervnog sistema

    Disgeuzija,

    glavobolja, poremećaj čula

    ukusa

    Gubitak svesti1, diskinezija1,

    vrtoglavica, somnolencija7, tremor

    Konvulzije, ageuzja,

    parosmia, ansomnia, parestezija

    Poremećaji

    na nivou uha i centra za ravnotežu

    Vertigo, oštećenje sluha, tinitus

    Gluvoća

    Kardiološki poremećaji

    Srčani udar1,

    atrijalna fibrilacija1, produženje QT intervala na EKG-u8, ekstrasistole1, palpitacije

    Torsades de points8, Ventrikularna tahikardija8

    Vaskularni

    poremećaji

    Vazodilatacija1

    Hemoragija9

    Respiratorni,

    torakalni i medijastinaln i poremećaji

    Astma1, epistaksa2, pulmonarni

    emborizam1

    Gastrointestin

    Dijareja10,

    Ezofagitis1, gastroezofagealna

    Akutni pankreatitis, promena

    alni

    povraćanje,

    refluksna bolest2, gastritis,

    boje jezika, promena boja

    poremećaji

    dispepsija,

    proktalgija 2, stomatitis, glositis,

    zuba

    mučnina,

    abdominlna distenzija4,

    abdominalni

    konstipacija, suva usta,

    bol

    eruktacija, flatulencija

    Hepatobilijarn

    i poremećaji

    Nenormalni

    testovi funkcije jetre

    Holestaza4, hepatitis4, povećane

    vrednosti alaninaminotransferaze, povećane vrednosti

    Insuficijencija jetre,

    hepatocelularna žutica


    aspartataminotransferaze,

    povećane vrednosti gamaglutamiltransferaze4

    Poremećaji

    na nivou kože i potkožnog tkiva

    Crvenilo,

    hiperhidroza

    Bulozni dermatitis1, pruritis,

    urtikarija, makulopapulano crvenilo3

    Stiven-Johnsonov sindrom5,

    toksična epidermalna nekroliza5, crvenilo sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), akne,

    Henoh-Šenlajnova purpura

    Poremećaji

    muskulo- skeletnog, vezivnog i koštanog tkiva

    Spazmi mišića3,

    muskuloskeletna ukočenost1, mialgija2

    Rabdomioliza2, 12**,

    Miopatija

    Poremećaji

    na nivou bubrega i urinarnog sistema

    Povećanje vrednosti kreatinina1 i

    urea u serumu1

    Insuficijencija bubrega,

    intesticijalni nefritis

    Opšti

    poremećaji i reakcije na mestu primene

    Flebitis na

    mestu primene injekcije1

    Bol na mestu primene1, zapaljenje na

    mestu primene1

    Slabost4, pireksija3, astenija, bol

    u grudima4, drhtavica4, zamor4

    Laboratorijsk a ispitivanja

    Nenormalni odnos albumina i globulina1, povećane vrednosti alkalne fostataze4, povećane vrednosti laktatne

    dehidrogenaze4

    INR povećan9, produženo

    protrombinsko vreme9, nenormalna boja urina

    1. – prijavljene samo kod primene praška za rastvor za injekciju

    2. – prijavljene samo kod primene tableta sa produženim oslobađanjem 3 – prijavljene samo kod primene granula za oralnu suspenziju

    4 – prijavljene samo kod primene tableta sa trenutnim oslobađanjem

    5,8,10,11,12 – pogledati deo a 6,7,9 – pogledati deo c


    * - Budući da su ove reakcije spontano prijavljene iz populacije nepoznate veličine, nije uvek moguće pouzdano odrediti njihovu učestalost ili ustanoviti uzročnu vezu sa izloženošću leku. Ustanovljeno je da je izloženost pacijenata veća od 1 milijardu pacijent dana.

    ** - Kod nekih slučajeva rabdomiolize, klaritromicin je primenjivan zajedno sa drugim lekovima čija je

    primena povezana sa rabdomiolizom (kao što su statini, fibrati, kolhicin ili alopurinol).


  3. opis posebnih neželjenih reakcija

    Flebitis na mestu primene injekcije, bol na mestu primene, bol na mestu uboda u venu, inflamacija na mestu primene su specifične za formulaciju klaritromicina za intravensku primenu.


    U veoma retkim slučajevima, prijavljena je insuficijencija jetre sa fatalnim ishodom i generalno je bila povezana sa drugim ozbiljnim bolestima i/ili paralelnom upotrebom drugih lekova (videti deo Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).


    Posebnu pažnju treba obratiti na dijareju zbog Clostridium difficile povezane dijareje (CDAD), koja je bila povezana sa upotrebom skoro svih antibiotika uključujući klaritromicin, i ona može da varira u ozbiljnosti od blage dijareje do fatalnog kolitisa (videti deo Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).


    Pri nastanku ozbiljnih akutnih reakcija preosetljivosti, kao što je anafilaksa, Steven-Jonhson-ov sindrom i toksična epidermalna nekroliza, terapiju klaritromicinom treba odmah prekinuti i odmah započeti odgovarajuću terapiju (videti deo Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).


    Kao i kod primene ostalih makrolida, produženje QT intervala, ventrikularne tahikardije, i „torsades de pointes“ su bile retko prijavljene tokom upotrebe klaritromicina (videti deo Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).


    Pseudomembranozni kolitis je bio prijavljen kod primene skoro svih antibakterijskih lekova, uključujući klaritromicin, i simptomi mogu da variraju u ozbiljnosti od blagih do stanja koje ugrožavaju život. Zato je važno da se razmotri to stanje kod pacijenata koji imaju dijareju nakon primene antibakterijskih lekova (videti deo Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).


    U nekim slučajevima rabdomiolize, lek klaritromicin je bio primenjen paralelno sa statitinima, fibratima, kolhicinom ili alopurinolom (videti deo Kontraindikacije i Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka.).


    Bilo je postmarketinških izvešataja o ispoljavanju toksičnosti kolhicina kod istovremene upotrebe klaritromicina i kolhicina, posebno kod starijih i/ili kod pacijenata sa renalnom insuficijencijom, pri čemu je bilo i fatalnih ishoda (videti deo Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).


    Bilo je retkih slučajeva hipoglikemije, neki od njih su nastali kod pacijenata koji istovremeno upotrebljavaju oralne hipoglikemike ili insulin (videti deo Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka. i Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija.).


    Bilo je postmarketinških izveštaja o interakcijama pri paralelnoj upotrebi klaritromicina i triazolama, pri čemu su se javila dejstva na centralni nervni sistem (CNS), kao što su sanjivost i konfuzija. Prilikom terapije klaritromicinom, potrebno je pratiti pacijenata, kako bi se ustanovila eventualna pojava pojačanog farmakološkog uticaja na CNS (videti deo Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).


    Postoji rizik od ozbiljnih hemoragija i značajnog povećanja INR i protrombinskog vremena kada se


    klaritromicin primenjuje paralelno sa varfarinom. INR i protrombinsko vreme treba da budu često kontrolisani kada pacijenti istovremeno primaju klaritromicin i oralne antikoagulanse (videti deo Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).


    Bilo je retkih izveštaja o prisustvu klaritromicin tableta sa produženim oslobađanjem u stolici, od kojih su mnogi bili prisutni kod pacijenata sa anatomskim (uključujući ileostomu ili kolostomu) ili funkcionalnim gastrointestinalnim poremećajima sa skraćenjem vremena prolaska kroz gastrointestinalni trakt. U nekoliko izveštaja, ostatci tableta su primećeni tokom dijareje. Preporučuje se da pacijenti koji pronađu delove tableta u stolici i nemaju napretka u njihovom stanju, budu prebačeni na drugu formulaciju leka klaritromicin (na primer suspenzija) ili na drugi antibiotik.


    Posebne populacije: Neželjene reakcije kod imunokompromitovanih pacijenata (videti deo e.)


  4. Pedijatrijska populacija

    Kliničke studije su bile sprovedene koristeći klaritromicin pedijatrijsku suspenziju kod dece starosti 6 meseci do 12 godina starosti. Zato, deca ispod 12 godina starosti treba da koriste klaritromicin u obliku granula za oralnu suspenziju.


    Treba očekivati da učestalost, vrsta i težina neželjenih reakcija kod dece bude ista kao kod odraslih pacijenata.


  5. ostale posebne grupe pacijenata

Imunokompromitovanipacijenti


Kod AIDS i ostalih imunokompromitovanih pacijenata tretiranih velikim dozama klaritromicina tokom dugog perioda vremena za terapiju mikobakterijske infekcije, često je teško razlikovati neželjena dejstva koja mogu biti povezana sa primenom leka klaritromicin od simptoma oboljenja virusa humane imunueficicijencije (HIV) i drugih pratećih bolesti.


Kod odraslih pacijenata, nejčešće prijavljene neželjene reakcije kod pacijenata tretiranih sa ukupnom dozom od 1000 mg i 2000 mg klaritromicin bila su: mučnina, povraćanje, poremećaj ukusa, abdominalni bol, dijareja, osip, flatulencija, glavobolja, konstipacija, poremećaj sluha, povećanje vrednosti enzimaALT i AST. Druga neželjena dejstva, manje učestalosti, koja su prijavljena su uključivala dispneju, insomniju i suva usta. Incidenca je bila slična kod pacijenata koji su bili tretirani sa 1000 mg i 2000 mg, ali generalno bila je 3 do 4 puta veća kod pacijenata koji su primali ukupnu dnevnu dozu od 4000 mg klaritromicina.


Kod imunokompromitovanih pacijenata, ispitivanje laboratorijskih vrednosti izvršeno je analizom vrednosti koje su bile u opsegu značajno poremećenih vrednosti (tj. ekstremno visoke ili niske vrednosti) za specifične testove. Na bazi ovih kriterijuma, oko 2% do 3% od tih pacijenata koji su primili 1000 mg ili 2000 mg klaritromicina dnevno imali nenormalno povećanje vrednosti ALT i AST, i abnormalno niske vrednosti belih krvnih zrnaca i trombocita. Manji procenat pacijenata u ove dve dozne grupe je takođe imao povećane vrednosti uree. Neznatno veće incidence abnormalnih vrednosti su bile zabeležene kod pacijenata koji su primali 4000 mg dnevno za sve parametre osim za bela krvna zrnca.


Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije


Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):


Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje


Nije bilo prijavljenih slučajeva predoziranja nakon intravenske primene klaritromicina. Izveštaji ukazuju da uzimanje velikih količina klaritromicina oralnim putem dovodi do nekih gastrointestinalnih smetnji. Slučaj pacijenta sa istorijom bipolarnog poremećaja koji je progutao 8 grama klaritromicina, pokazao je znake izmenjenog mentalnog statusa, paranoično ponašanje, hipokalemiju i hipoksemiju.


Neželjena dejstva koja prate predoziranje treba tretirati ispiranjem želuca i drugim dodatnim merama. Kao i kod drugih makrolida, smatra se da se na serumske nivoe klaritromicina ne može primetno uticati hemodijalizom ili peritonealnom dijalizom.

Lista ekscipijenasa

Laktobionska kiselina Natrijum-hidroksid

Inkompatibilnost

Nisu poznate.

Međutim, Klacid IV 500 mg, prašak za rastvor za infuziju se rastvara samo preporučenim rastvaračima!

Rok upotrebe

3 godine.

Posle rekonstitucije sa 10 mL vode za injekcije, osnovni rastvor čuvati najduže 24 sata na temperaturi 5°C

– 25°C.

Posle rekonstitucije osnovnog rastvora u 250 mL odgovarajućeg rastvarača, rastvor se može čuvati najduže 6 sati na 25°C ili 24 sata na 5°C.

Sa mikrobiološkog aspekta, rekonstituisan rastvor se mora upotrebiti odmah, osim ako rekonstitucija nije obavljena u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima. Ukoliko se proizvod ne iskoristi odmah, vreme i uslovi nakon nakon prvog otvaranja su odgovornost korisnika.

Posebne mere upozorenja pri čuvanju


Uslovi čuvanja neotvorene bočice: Čuvati na temperaturi do 30°C, u originalnom pakovanju zbog zaštite


od svetlosti.


Priroda i sadržaj kontaktne ambalaže

15 mL Ph. Eur. tip I staklena bočica sa čepom od halobutil gume prečnika 20 mm sive boje i flip - off kapicom.

Bočice se pakuju po 1 u pakovanju.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka


Neupotrebljeni lek se unišatava u skladu sa važećim propisima.

Početna stranica


A   B   C   D   E   F   G   H   I   J   K   L   M   N   O   P   Q   R   S   T   U   V   W   X   Y   Z